Отаџбински рат

[дрвосеча]

Први ратни злочин на територији БиХ, 18 година без правде и казне

ЗЛОЧИН У СИЈЕКОВЦУ 1992.

Пише: Ненад Симић, Глас Српске
26.03.2010.


СИЈЕКОВАЦ - Истина, правда и казна за злочинце затражена је у петак са комеморације у Сијековцу код Брода, гдје је марта 1992. године, прије почетка рата у БиХ, почињен први масовни злочин над српским цивилима и уопште први злочин у БиХ.

Припадници регуларне Војске Републике Хрватске и паравојних хрватско-муслиманских јединица из БиХ, прије званичног почетка рата у тадашњој СРБиХ, у Сијековцу су само за један час убили 16 цивила.

Најмлађа жртва био је седамнаестогодишњи Драган Милошевић, а најстарија Јово Зечевић, који је имао 72 године.

Начелник општине Брод Милован Черек оптужио је Републику Хрватску да је почетком марта 1992. године окупирала бродску општину и без објаве рата напала Србе у БиХ.

- Само у ноћи 3/4. марта из Хрватске је у тадашњи Босански Брод пребачено око 3.000 добро наоружаних хрватских војника. Брод је тада постао велики логор и српско мучилиште - присјетио се Черек.

Масовним убиствима у Сијековцу претходила је ликвидација трочлане породице Мартић у Броду.

Обиљежавање страдања Срба у Сијековцу по трећи пут је одржано у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе РС и општине Брод.

- Први ратни злочини, силовања, паљења кућа, убиства невиних цивила и етничко чишћење у минулом рату десили су се над српским народом у Сијековцу. Докази о овим злочинима познати су Хашком тужилаштву, Тужилаштву БиХ и свјетској јавности, али још нема казни за злочинце - рекао је на скупу шеф Координационог тима Владе Републике Српске за тражење несталих и процесуирање ратних злочина Сташа Кошарац.

Он је подсјетио да је од марта до октобра 1992. године на подручју Брода убијено 229 српских цивила, њихове убице су познате, али тужилаштва о томе, каже Кошарац, "свјесно ћуте и негирају страдање Срба у БиХ за вријеме рата".

Раде Ристовић, министар рада и борачко-инвалидске заштите и предсједник Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе РС, у свом говору рекао је да се ради о датуму који је увршћен међу 18 најзначајнијих датума у РС.

- Када и злочинци против српског народа буду изведени пред лице правде, онда ће се моћи говорити о просперитетнијем заједничком животу на овим просторима - рекао је Ристовић и нагласио да је Српској од непроцјењиве важности јединство, нарочито политичко.

- Жртве из свих отаџбинских ратова које су избориле слободу обавезују да се са највећом одговорношћу сачува отаџбина - поручио је Ристовић.

Вијенце испред спомен-плоче са именима жртава положиле су делегације Народне скупштине РС, Владе РС, Вијећа народа, Борачке организације РС, Савеза логораша, Трећег пјешадијског РС пука, општине Брод, као и породице убијених.

У Броду је у петак одржана и јавна трибина на тему страдања Срба у Сијековцу, те приказан филм "Зовем се Саша", који говори о дјечаку коме су 26. марта 1992. године хрватски војници убили родитеље.

Предмет о страдању Срба у Сијековцу предат је 22. јула 2003. године, а обухватио је пријаву против 68 осумњичених за злочин. Кривична пријава, послије одређеног боравка у Хашком трибуналу, прослијеђена је Тужилаштву БиХ, које овај предмет уступа Окружном тужилаштву Добој.
Владика Василије

У спомен цркви Света великомученица Огњена Марија парастос жртвама служио је владика зворничко-тузлански Василије, који је српски народ поново позвао на опрост, али не и на заборав.

Владика Василије је рекао да ће Сабор Српске православне цркве убијене Сијековчане прогласити за новомученичке страдалнике и да је у току израда иконе која ће бити посвећена овим жртвама.

- Овдје је исказана мржња и то мржња ђаволом потпомогнута. Српска Посавина је крвљу натопљена. Ово је страдалништво, ово је као арена у којој су бјесњели безумници овога свјета. Народ је овдје мирно живио - рекао је у бесједи послије парастоса владика Василије.