Купују се на трафици али...

[Коди ЦЗ]

БЛИЦ :boks

Благе казне не кроте хулигане

БЕОГРАД - Последњи окршај навијача Црвене звезде и полиције, после којег су два припадника МУП-а и један симпатизер црвено-белих због повреда одведени у болницу, само потврђује да Србија још нема право решење за узлазну спиралу насиља на утакмицама.
За учестале слике масовних и крвавих туча на стадионима и око њих многи окривљују благ и тешко спроводљив закон и мале казне на које се хулигани и не осврћу. Истовремено, упућени прозивају и клубове који својим односом према навијачима више подстичу ружну страну наше спортске свакодневице него што се труде да је елиминишу.

У полицији сматрају да је садашње безбедоносно стање на утакмицама у Србији много горе него било где у Европи.
- Све су чешће инциденти међу навијачима, али и напади на нас, приликом доласка и одласка са стадиона. Због тога смо предложили да се у закон уведу одредбе које кажњавају насиље пре и после утакмице - каже наш саговорник из МУП-а.
Професор Добривоје Радовановић, декан Факултета за специјалну едукацију и васпитање, каже за „Блиц“ да је, осим неадекватног закона, велики проблем и понашање фудбалских клубова, у првом реду Црвене Звезде и Партизана.
-Без обзира на то да ли је реч о инцидентима на кошаркашким, рукометним или неким другим спортским приредбама, њихови актери су „васпитани“ на фудбалским утакмицама. Фудбалски клубови, најчешће Звезда и Партизан, регрутовали су навијаче из субкултуре младих људи. То је популација која има потпуно другачији систем вредности од нормалног и уобичајеног. Доказ за то су чињенице да се вође навијача препознају у великом броју људи који су насилно убијени, који су били припадници разних паравојски или су хапшени за тешка кривична дела. Из тог миљеа се регрутују и навијачи и под утицајем су вођа који се истичу у насиљу - каже професор Радовановић.
Горан Илић, тужилац Првог општинског тужилаштва у Београду, под чијом надлежношћу су хала „Пионир“ и стадион ОФК Београда, сматра да су запрећене казне за изгреднике и вандале мале.
- Од доношења закона било је доста осуђујућих пресуда. Код играча, када је реч о њиховом понашању за време утакмице, то је имало одређене ефекте, али не и код навијача - каже Илић.

Према његовим речима, судска пракса показује да су вандали осуђени на минималне казне и један од услова за повећање безбедност на спортским теренима је и кориговање затворских казни.
И судија Ана Милошевића, портпарол Првог општинског суда у Београду, каже да је Закон прописао мале казне.
- На пример, за тешку крађу законом је прописана максимална казна од осам година, што значи да је законодавац прописао осам пута већу казну за то дело него за насиље у спортским објектима - каже судија.
Она објашњава да је разлог за изрицање благих казни и тај што је судска казнена политика увек блажа од закона.
- Закон је релативно нов и можда је још рано процењивати његове домете. Ми имамо много више поступака који се воде по том закону него донетих пресуда, те је можда узорак пресуда још мали да би могло да се суди о његовој ефикасности - каже судија Милошевић.
Наш саговорник из полиције указује и да треба бити оштрији не само према навијачима, већ и према играчима, идолима деце, који својим понашањем, гестовима, јасно показују да их закон не занима.
- На последњем дербију, један млади играч Партизана извадио је корнер заставицу и упалио је бакљом коју су му додали навијачи. Када смо то предочили тужиоцу, рекао је да нема елемената за кривично гоњење - кажу у МУП-у.
Наши саговорници у полицији сматрају да је један од начина да се хулиганима стане на пут и то да у сваком тужилаштву и суду, буду бар по један тужилац и судија који ће у оваквим случајевима реаговати брзо. Хулигана, кажу они, прво треба сместити у притвор, а затим га казнити максимално, а не минимално или условно. За годину дана већина хулигана била би склоњена са стадиона. Што је још важније, то би деловало превентивно на оне који намеравају да се на утакмицама понашају варварски. :bes