11-27-2007, 09:01 PM
Вођа из копа у Бергаму: «Свиђају ми се окршаји»
Један дан проведен са «Бочом» ( што у локалном наречју значи «дечак» «клинац») који је лидер Аталантиних ултраса: «Не волим насиље, али су нереди један облик протеста. Третирају нас као да смо нове Црвене Бригате због разбијеног комада пластике. Извињавам се са нашим навијачима, али ме не гризе савест».
Бергамо, 23. новембра 2007. – Вино, кажу, помаже да се истина исприча. И онда после две боце «Просекко»-а, једне боце «Валкалепио»-а, седам «меких» ракија, три кафе са додатком брендија, једне боце «Брунелло»-а, једне «Барбере» (годиште 2003.), нешто истинито мора да искочи на видело. Прва поента је то, ако хоћеш провести дан са онима из «Курва Норд Аталанта 1907», са Бочом и његовим момцима, не можеш бити противник алкохола. Добродошли у џунглу у Бергаму, међу оне који су се пре меча Аталанта-Милан већ тукли са полицијом, који су потом избили из шахта гвоздено покриће, сломили ограду од плексигласа. Добродошли међу црноплаве звери, међу «хард-кор» навијаче, они су ти који, ако има неко срање, јесу ту. «Ми смо Аталантини, потом Бергамовци», прича Клаудио Галимберти, 34 годишњак, вртљар, звани «Боча», јер је он ушао у коп као клинац. Председник Руђери хоће да пуни северну трибину дечацима. «Шта је ту ново? Ја нисам имао ни личну карту, али сам већ путовао по Европи. Отишао сам у Малинс, у Лисабон. И онај пут када сам хтео шутирати врата белог Фиат Ритмо-а, против оних који су се попели из Барија за курац од меча Купа Италија? Догодило се да сам добио велик шамар од мојих вођа, јер је оно петоро људи (из Барија) било прешло толики пут и ја сам их морао поштовати. «Боча» зна на памет све саставе «Богиње», то јест Аталанта, и познаје такође све углове свог града и чека са нестрпљењем да ти покаже уске улице и тргове и шљунак Горњег града. «Бергамо је сав град од попова, али не би нигде могао живети».
«La Rocca» (Стари горњи део града)- Боча познаје горњи део града и када пролази испред стубова библиотеке «Анђело Мај» прича: «Овде сам одслужио војни рок». Да, признати лидер Аталантиних ултраса изабрао је цивилну службу. «Зато што, то ће бити тешко за веровати, мени се не свиђа насиље, мени се свиђају окршаји, који су један облик протеста, против овог друштва од говна». Тај појам треба се дубље размотрити. У међувремену већ смо код «La Rocca», који је, тако изгледа, највише место у Горњем делу Бергама. «Овде сви ми, којима је забрањен улаз на стадион, долазимо да гледамо утакмицу. Гледамо кореографије, слушамо хорове, гледамо само половину игралишта, али, ако си добио казну «Даспо», немаш другог избора, и то ти треба бити довољно. Долазимо овде , носимо флашу вина, уживамо када Аталанта побеђује, и уживамо свакако, јер је битно дружити се заједно, бити група».
Смрт ултраса- Ах, Боча на «Рокку» не иде често. Њему је забрањен улаз на стадион, али сваке недеље игра у фудбал. Везиста је «од количине» у екипи Бонате, у првој категорији. Екипу је тренирао његов брат, али прошле недеље добио је отпуст. Пре две недеље дана Боча је био на клупи: дрес број 15, документ су одмах послали у Квестуру, као и увек. Али је Дигос јуче затражио још једну копију. Пре две недеље дана, код бара у месту Бадиа ал Пино, метак испуцао полицајац из саобраћајне Полиције убио је Габријелеа Сандрија, 28-годишњег Лациовог навијача. Случај гвозденог покрића шахта и ограде од плексигласа почео је тако. Боча на стадион није могао ићи и није ишао, али пре играња састао се са онима из своје групе, код маленог бара (који је данас затворен из одлуке Полиције због «скупа ултраса») испред стадиона «Азури Спортисти Италије». Боча прича: «Оног јутра стигле су све најгоре вести, уметно намештене, погрешне. Пре су рекли да је један Јувентусов фан пуцао Лациовом навијачу и онда сам мислио да је све заиста готово. Затим су испричали једну полуистину и када су сахранили оног дечка, извадили су причу о камењу у џеповима. Како можеш имати поверење у такву Државу? Утакмица против Милана није се морала одиграти, није се морала одиграти ниједна утакмица. Тако су учинили у прилици Раћитијеве смрти и било је праведно учинити исто за ултраса. Не гризе нас савест. Хоћу само да се извиним онима који су били у копу и нису се слагали, хоћу само да се извиним симпатизерима Аталанте, овако. Али сада нас држе за нове «Црвене Бригате» и то због разбијеног комада пластике. Не, то није правдено.
Сусрет са Кастелијем- Изван последњег бара, испред Чесме Дупина, испод кишобрана пролази Кастели, бивши министар Правосуђа. «Ох, министру, реци им ти да у Бергаму нисмо разбојници». Министар поздравља и смешка се. «Који курац имаш да се смешкаш?...». Бочи више није до тога, осећа «сумњив ваздух», зна да ће доћи нове забране улаза, и да ће други завршити у затвору. «Ако се мени то догоди, онда пустим све». Каже то, па још попије нешто.
Од нашег репортера Ђампјера Тимосија
http://www.gazzetta.it/Calcio/SerieA/Squ...ltra.shtml
Један куриозитет оф-топик:
Бивши министар Кастели, који је цитиран у чланку, једини је политичар у Италији, који је изразио противност независности Косова, стварању друге албанске државе на Балкану, једини који је на телевизији говорио о срушеним српским црквама на Косову. Барем ја нисам слушао ниједног другог.
Један дан проведен са «Бочом» ( што у локалном наречју значи «дечак» «клинац») који је лидер Аталантиних ултраса: «Не волим насиље, али су нереди један облик протеста. Третирају нас као да смо нове Црвене Бригате због разбијеног комада пластике. Извињавам се са нашим навијачима, али ме не гризе савест».
Бергамо, 23. новембра 2007. – Вино, кажу, помаже да се истина исприча. И онда после две боце «Просекко»-а, једне боце «Валкалепио»-а, седам «меких» ракија, три кафе са додатком брендија, једне боце «Брунелло»-а, једне «Барбере» (годиште 2003.), нешто истинито мора да искочи на видело. Прва поента је то, ако хоћеш провести дан са онима из «Курва Норд Аталанта 1907», са Бочом и његовим момцима, не можеш бити противник алкохола. Добродошли у џунглу у Бергаму, међу оне који су се пре меча Аталанта-Милан већ тукли са полицијом, који су потом избили из шахта гвоздено покриће, сломили ограду од плексигласа. Добродошли међу црноплаве звери, међу «хард-кор» навијаче, они су ти који, ако има неко срање, јесу ту. «Ми смо Аталантини, потом Бергамовци», прича Клаудио Галимберти, 34 годишњак, вртљар, звани «Боча», јер је он ушао у коп као клинац. Председник Руђери хоће да пуни северну трибину дечацима. «Шта је ту ново? Ја нисам имао ни личну карту, али сам већ путовао по Европи. Отишао сам у Малинс, у Лисабон. И онај пут када сам хтео шутирати врата белог Фиат Ритмо-а, против оних који су се попели из Барија за курац од меча Купа Италија? Догодило се да сам добио велик шамар од мојих вођа, јер је оно петоро људи (из Барија) било прешло толики пут и ја сам их морао поштовати. «Боча» зна на памет све саставе «Богиње», то јест Аталанта, и познаје такође све углове свог града и чека са нестрпљењем да ти покаже уске улице и тргове и шљунак Горњег града. «Бергамо је сав град од попова, али не би нигде могао живети».
«La Rocca» (Стари горњи део града)- Боча познаје горњи део града и када пролази испред стубова библиотеке «Анђело Мај» прича: «Овде сам одслужио војни рок». Да, признати лидер Аталантиних ултраса изабрао је цивилну службу. «Зато што, то ће бити тешко за веровати, мени се не свиђа насиље, мени се свиђају окршаји, који су један облик протеста, против овог друштва од говна». Тај појам треба се дубље размотрити. У међувремену већ смо код «La Rocca», који је, тако изгледа, највише место у Горњем делу Бергама. «Овде сви ми, којима је забрањен улаз на стадион, долазимо да гледамо утакмицу. Гледамо кореографије, слушамо хорове, гледамо само половину игралишта, али, ако си добио казну «Даспо», немаш другог избора, и то ти треба бити довољно. Долазимо овде , носимо флашу вина, уживамо када Аталанта побеђује, и уживамо свакако, јер је битно дружити се заједно, бити група».
Смрт ултраса- Ах, Боча на «Рокку» не иде често. Њему је забрањен улаз на стадион, али сваке недеље игра у фудбал. Везиста је «од количине» у екипи Бонате, у првој категорији. Екипу је тренирао његов брат, али прошле недеље добио је отпуст. Пре две недеље дана Боча је био на клупи: дрес број 15, документ су одмах послали у Квестуру, као и увек. Али је Дигос јуче затражио још једну копију. Пре две недеље дана, код бара у месту Бадиа ал Пино, метак испуцао полицајац из саобраћајне Полиције убио је Габријелеа Сандрија, 28-годишњег Лациовог навијача. Случај гвозденог покрића шахта и ограде од плексигласа почео је тако. Боча на стадион није могао ићи и није ишао, али пре играња састао се са онима из своје групе, код маленог бара (који је данас затворен из одлуке Полиције због «скупа ултраса») испред стадиона «Азури Спортисти Италије». Боча прича: «Оног јутра стигле су све најгоре вести, уметно намештене, погрешне. Пре су рекли да је један Јувентусов фан пуцао Лациовом навијачу и онда сам мислио да је све заиста готово. Затим су испричали једну полуистину и када су сахранили оног дечка, извадили су причу о камењу у џеповима. Како можеш имати поверење у такву Државу? Утакмица против Милана није се морала одиграти, није се морала одиграти ниједна утакмица. Тако су учинили у прилици Раћитијеве смрти и било је праведно учинити исто за ултраса. Не гризе нас савест. Хоћу само да се извиним онима који су били у копу и нису се слагали, хоћу само да се извиним симпатизерима Аталанте, овако. Али сада нас држе за нове «Црвене Бригате» и то због разбијеног комада пластике. Не, то није правдено.
Сусрет са Кастелијем- Изван последњег бара, испред Чесме Дупина, испод кишобрана пролази Кастели, бивши министар Правосуђа. «Ох, министру, реци им ти да у Бергаму нисмо разбојници». Министар поздравља и смешка се. «Који курац имаш да се смешкаш?...». Бочи више није до тога, осећа «сумњив ваздух», зна да ће доћи нове забране улаза, и да ће други завршити у затвору. «Ако се мени то догоди, онда пустим све». Каже то, па још попије нешто.
Од нашег репортера Ђампјера Тимосија
http://www.gazzetta.it/Calcio/SerieA/Squ...ltra.shtml
Један куриозитет оф-топик:
Бивши министар Кастели, који је цитиран у чланку, једини је политичар у Италији, који је изразио противност независности Косова, стварању друге албанске државе на Балкану, једини који је на телевизији говорио о срушеним српским црквама на Косову. Барем ја нисам слушао ниједног другог.