09-20-2005, 08:57 AM
Како може да постоји навијачка култура у овој земљи када је број правих навијача мизеран? Ови момци усликани код штанда на северу дефинитивно нису навијачи, већ шарлатани, шминкери и позери. Није ми јасно како неко може да носи црвено-белу шајкачу, када се добро зна какве су шајкаче, ко и у ком контексту их ставља на главу.
То што клинци који долазе на стадион свашта стављају на себе, само да је у црвено-белом, делом је заслуга њиховог незнања и навијачке (не)културе, а другим делом њиховог економског стања. Којекакве црвено-беле крпице се могу наћи на тезгама, бувљацима, секонд-хенд продавницама, и то по смешним цифрама. Онај ко размишља економски свакако да ће пре купити тако нешто него дрес или било шта друго на стадиону што је скупо и за око, а камоли за џеп.
Добро је што је отворен штанд на северу, али једна ствар ми није јасна. Ако на неки начин желимо да едукујемо и униформишемо људе који долазе на Звездине утакмице, треба да им понудимо одговарајућу алтернативу. А та алтернатива је плава мајица Делије Север 1989 по цени од 600 динара. Еј, бре, 600 динара за мају?! Па, где ће вам душа?! Разумем ја да је за нормално функционисање сваког навијачког клуба потребан новац, али ово је стварно безобразлук, чак и да је та мајица трејд марк. Групе и подгрупе на северу раде мајице за своје потребе, па ме живо занима да ли их оне коштају 600 динара или 30-50 одсто мање.
О пишању по графитима на северу заиста немам шта да кажем, ту не вреди ништа сем батина. Север дефинитивно није њива нити башта са пољопривредним добрима да по њој уринира како ко стигне. То већ није ствар навијачке, већ основне културе коју велики проценат Срба не поседује. Зато, сваки пут када неко покуша да понови исто, трас у вугла без икаквог објашњења и марш напоље са стадиона.
Што се певања на утакмицама тиче, нешто мора да се мења. Вође и организатори навијања требало би мало да се одмакну од шипке и помере се ка боковима трибине како би били обухваћени и ти делови севера, а можда и да се неко од њих попне који метар горе како би се имао увид у гласовне могућности тог дела трибине. Овако, обрни-окрени, певају само људи у копу, а остали дозивају Душана Басту.
Чини ми се да се људи осећају безбедно када је стадион пун, када је велика гужва, па мисле да могу да раде шта хоће: пишају по графитима, певају шта њима падне на памет, дижу корео када за то није време и остало. А то значи да свако ко се нађе поред таквог неког треба да се понаша као тата и лупа пацке за сваку глупост коју дете направи.
То што клинци који долазе на стадион свашта стављају на себе, само да је у црвено-белом, делом је заслуга њиховог незнања и навијачке (не)културе, а другим делом њиховог економског стања. Којекакве црвено-беле крпице се могу наћи на тезгама, бувљацима, секонд-хенд продавницама, и то по смешним цифрама. Онај ко размишља економски свакако да ће пре купити тако нешто него дрес или било шта друго на стадиону што је скупо и за око, а камоли за џеп.
Добро је што је отворен штанд на северу, али једна ствар ми није јасна. Ако на неки начин желимо да едукујемо и униформишемо људе који долазе на Звездине утакмице, треба да им понудимо одговарајућу алтернативу. А та алтернатива је плава мајица Делије Север 1989 по цени од 600 динара. Еј, бре, 600 динара за мају?! Па, где ће вам душа?! Разумем ја да је за нормално функционисање сваког навијачког клуба потребан новац, али ово је стварно безобразлук, чак и да је та мајица трејд марк. Групе и подгрупе на северу раде мајице за своје потребе, па ме живо занима да ли их оне коштају 600 динара или 30-50 одсто мање.
О пишању по графитима на северу заиста немам шта да кажем, ту не вреди ништа сем батина. Север дефинитивно није њива нити башта са пољопривредним добрима да по њој уринира како ко стигне. То већ није ствар навијачке, већ основне културе коју велики проценат Срба не поседује. Зато, сваки пут када неко покуша да понови исто, трас у вугла без икаквог објашњења и марш напоље са стадиона.
Што се певања на утакмицама тиче, нешто мора да се мења. Вође и организатори навијања требало би мало да се одмакну од шипке и помере се ка боковима трибине како би били обухваћени и ти делови севера, а можда и да се неко од њих попне који метар горе како би се имао увид у гласовне могућности тог дела трибине. Овако, обрни-окрени, певају само људи у копу, а остали дозивају Душана Басту.
Чини ми се да се људи осећају безбедно када је стадион пун, када је велика гужва, па мисле да могу да раде шта хоће: пишају по графитима, певају шта њима падне на памет, дижу корео када за то није време и остало. А то значи да свако ко се нађе поред таквог неког треба да се понаша као тата и лупа пацке за сваку глупост коју дете направи.
b]Leeee, alealeeee, na-na-na na-na na-na na-naaaa...[/b]