03-03-2005, 04:30 AM
Objektivni mislilac je usmeren prema spoljasnosti. Ono cim je subjektivni mislilac preokupiran jeste njegova sopstvena subjektivnost i Unutrasnjost.
Najkraca formula/definicija egzistencijalnog misljenja je(ste): istina je unutrasnjost, objektivno nema nikakve istine, nego je Prisvajanje sama Istina.
Subjektivni mislilac je Beskrajno zainteresovan za svoju subjektivnost. Zadatak subjektivnog mislioca je da sebe samog razume u egzistenciji. Svaki subjekt saznanja je egisitirajuci subjekt i ta cinjenica se mora sustinski izraziti u njegovom saznanju.
Saznanje onoga koji egzistira mora biti takvo - da ga sprecava da svoju egzistenciju izgubi u saznanjima koja nisu egzistencijalna, vec ili empiricka - ili istorijska, ili, pak, ona koja imaju iluzoran rezultat (spekulacija)
pusa (...)
U Istorijskom saznanju covek stice mnostvo podataka/informacija o svetu, ali o sebi samome, ocigledno i nazalost, nista ne saznaje. U istorijskom saznanju covek stice samo pribliznu izvesnost i u njemu se krece stalno (samo) u sferi aproksimacija.
p,e
Najkraca formula/definicija egzistencijalnog misljenja je(ste): istina je unutrasnjost, objektivno nema nikakve istine, nego je Prisvajanje sama Istina.
Subjektivni mislilac je Beskrajno zainteresovan za svoju subjektivnost. Zadatak subjektivnog mislioca je da sebe samog razume u egzistenciji. Svaki subjekt saznanja je egisitirajuci subjekt i ta cinjenica se mora sustinski izraziti u njegovom saznanju.
Saznanje onoga koji egzistira mora biti takvo - da ga sprecava da svoju egzistenciju izgubi u saznanjima koja nisu egzistencijalna, vec ili empiricka - ili istorijska, ili, pak, ona koja imaju iluzoran rezultat (spekulacija)
pusa (...)U Istorijskom saznanju covek stice mnostvo podataka/informacija o svetu, ali o sebi samome, ocigledno i nazalost, nista ne saznaje. U istorijskom saznanju covek stice samo pribliznu izvesnost i u njemu se krece stalno (samo) u sferi aproksimacija.
p,e