08-15-2005, 12:05 PM
Posto je Kiza veoma uporan kad nesto hoce onda moram da napisem i izvestaj iz Zapresica.
Kao sto je vec svima poznato krenuli samo sa Marakane u cetvrtak ujutru sa 4 dabl dekera, oko 300 ljudi. Uz neizbezne organe javnog reda i mira koji su nas upisali u svoje svescice i snimali nam pasose svojim zastarelim kamera. Posle nekih sat - dva kolona je krenula put lepe njihove. Put do nase granice je protekao u pevanju i dobroj atmosferi. I onda krece opasno smaranje. Stizemo oko 12 na njihovu granicu i tu njihovi zandari izvode ljude napolje bus po bus. Sledi pretres i provera dokumenata. I nesto novo za nas. Ispred kontejnera gde se vrsio pretres stajao je zandar koji je imao aparat za merenje alkohola u krvi i tu su cimali one za koje im se ucinilo da su pijani. Tu je otpalo 10tak ljudi sto zbog alkohola a neki cak nisu imali ni karte za tekmu.
Posle 2satnog smaranja prelazimo granicu i krecemo ka zagrebu.
Tu nam je neki njihov pandur objasnio pravila kojih treba da se pridrzavamo (gistro!).
Sam put do predgradja zagreba je bio vise nego dosadan, nikakvih desavanja, kisa je padala svo vreme, bas bas smor.
Pred zagrebom nas skrecu na neki parking gde nas je cekalo zandara skoro isti broj koliko je bilo i nas. I u svaki bus su usli po 5-10 zandara da bi sprecili nase eventualno izletanje u slucaju napada domorodaca.
Da ne bi stigli na sam pocetak utakmice vodili su nas nekim zaobilaznicama okolo naokolo zagreba, po nekim sumama i gorama.
Tu smo docekali i prvi napad koji je blago receno bio smesan, sa jedne strane je neki strucnjak je ispalio raketu koje je omasila bus, a sa druge su nas neki domorodci njih 20tak napali bakljama i kamenjem.
Normalno odmah su reagovali njihovi organi reda i ovi su zapalili brzinom svetlosti.
U samom busu saznajemo da vodimo 1:0 sto izaziva odusevljenje i skakanje po busu.
Na stadion tj na parking stadiona stizemo pred kraj prvog poluvremena gde nas ceka jos zilion zandara.
Ulazimo na tribinu prekog nekog blata, bus po bus i krece navijanje.
Sa njihove strane standardan repertoar kompleksashkih pesama upucenih Srbima. Provokacije od strane zandara i standardne psovke na nas racun.
Atmosfera na samom stadionu je bila na granici krvoprolica narocito posle upaljene baklje i otpevanih pesama Marsh na Drinu i Oj Srbijo mati. Pred sam kraj tekme neko se dosetio pesme "Kako je lepo videti te opet" i ona je bila hit do kraja utakmice.
Ostace mi u glavi izrazi njihovih smorenih i iznerviranih lica posle te pesme. Znaju da ti ne mogu nista zbog te pesme a najradje bi te zadavili golim rukama.
U samom povratku je bilo dosta zanimljivije nego u dolasku, domorodci su bili dosta organizovaniji i napali su nas par puta, opet bezuspesno. Uspeli su da polome jedno staklo i da jos par stakala naprsne. Cak je i jedna raketa pogodila bus ali u limeni deo tako da nije bilo povredjenih.
Na granicu stizemo nesto pre 1 i tu sledi visesatno cekanje nekih potvrda o steti i slicnih gluposti. Posle 3 i nesto sata nas pustaju da udjemo u Srbiju. Da spomenem samo i da nismo imali vode nekih destak sati. No nije ni vazno prezivesmo i to.
Oko pola 7 stizemo ispred Marakane i kud koji mili moji.
Za vecinu nas prvi Zagreb, licno sam ocekivao da se domorodci vise potrude ali mora se priznati da se njihova murija bas spremila ovaj put.
Do nekog sledeceg gostovanja u "ljepoj njihovoj".
P.S.
Shumadinac javi se
Kao sto je vec svima poznato krenuli samo sa Marakane u cetvrtak ujutru sa 4 dabl dekera, oko 300 ljudi. Uz neizbezne organe javnog reda i mira koji su nas upisali u svoje svescice i snimali nam pasose svojim zastarelim kamera. Posle nekih sat - dva kolona je krenula put lepe njihove. Put do nase granice je protekao u pevanju i dobroj atmosferi. I onda krece opasno smaranje. Stizemo oko 12 na njihovu granicu i tu njihovi zandari izvode ljude napolje bus po bus. Sledi pretres i provera dokumenata. I nesto novo za nas. Ispred kontejnera gde se vrsio pretres stajao je zandar koji je imao aparat za merenje alkohola u krvi i tu su cimali one za koje im se ucinilo da su pijani. Tu je otpalo 10tak ljudi sto zbog alkohola a neki cak nisu imali ni karte za tekmu.
Posle 2satnog smaranja prelazimo granicu i krecemo ka zagrebu.
Tu nam je neki njihov pandur objasnio pravila kojih treba da se pridrzavamo (gistro!).
Sam put do predgradja zagreba je bio vise nego dosadan, nikakvih desavanja, kisa je padala svo vreme, bas bas smor.
Pred zagrebom nas skrecu na neki parking gde nas je cekalo zandara skoro isti broj koliko je bilo i nas. I u svaki bus su usli po 5-10 zandara da bi sprecili nase eventualno izletanje u slucaju napada domorodaca.
Da ne bi stigli na sam pocetak utakmice vodili su nas nekim zaobilaznicama okolo naokolo zagreba, po nekim sumama i gorama.
Tu smo docekali i prvi napad koji je blago receno bio smesan, sa jedne strane je neki strucnjak je ispalio raketu koje je omasila bus, a sa druge su nas neki domorodci njih 20tak napali bakljama i kamenjem.
Normalno odmah su reagovali njihovi organi reda i ovi su zapalili brzinom svetlosti.
U samom busu saznajemo da vodimo 1:0 sto izaziva odusevljenje i skakanje po busu.
Na stadion tj na parking stadiona stizemo pred kraj prvog poluvremena gde nas ceka jos zilion zandara.
Ulazimo na tribinu prekog nekog blata, bus po bus i krece navijanje.
Sa njihove strane standardan repertoar kompleksashkih pesama upucenih Srbima. Provokacije od strane zandara i standardne psovke na nas racun.
Atmosfera na samom stadionu je bila na granici krvoprolica narocito posle upaljene baklje i otpevanih pesama Marsh na Drinu i Oj Srbijo mati. Pred sam kraj tekme neko se dosetio pesme "Kako je lepo videti te opet" i ona je bila hit do kraja utakmice.
Ostace mi u glavi izrazi njihovih smorenih i iznerviranih lica posle te pesme. Znaju da ti ne mogu nista zbog te pesme a najradje bi te zadavili golim rukama.
U samom povratku je bilo dosta zanimljivije nego u dolasku, domorodci su bili dosta organizovaniji i napali su nas par puta, opet bezuspesno. Uspeli su da polome jedno staklo i da jos par stakala naprsne. Cak je i jedna raketa pogodila bus ali u limeni deo tako da nije bilo povredjenih.
Na granicu stizemo nesto pre 1 i tu sledi visesatno cekanje nekih potvrda o steti i slicnih gluposti. Posle 3 i nesto sata nas pustaju da udjemo u Srbiju. Da spomenem samo i da nismo imali vode nekih destak sati. No nije ni vazno prezivesmo i to.
Oko pola 7 stizemo ispred Marakane i kud koji mili moji.
Za vecinu nas prvi Zagreb, licno sam ocekivao da se domorodci vise potrude ali mora se priznati da se njihova murija bas spremila ovaj put.
Do nekog sledeceg gostovanja u "ljepoj njihovoj".
P.S.
Shumadinac javi se