06-23-2008, 08:24 AM
ЕКСКЛУЗИВНО Роберт Просинечки, помоћни тренер Хрватске
Звезда се не заборавља
Четири године у Београду су биле феноменалне. За десетогодишњицу Барија нисам могао да дођем због утакмице са Сан Марином. Чујем се само са Диком. Тако је у животу, све пребрзо иде и онда, није да се заборавља, већ се нема времена за све те контакте
На „Маракану“ је стигао са етикетом неталентованог играча, који му је пришио тадашњи тренер загребачког Динама, контроверзни Мирослав-Ћиро Блажевић, а остало је историја... Роберт Просинечки се са Црвеном звездом 1991. године попео на кров Европе (Бари) и света (Токио), после распада Југославије са Хрватском заузео је треће место на Светском првенству у Француској, а тренутно на Европском првенству у Аустрији и Швајцарској, као помоћник селектора Славена Билића, стигао је до четвртфинала, где је заустављен од Турске на пенале.
Шта има у Србији? Шта се дешава у Звезди? Како је изгубила оба трофеја? Зар је Партизан заиста био толико бољи? Земан потписао, а? Зар су ова тројица (Џајић, Цветковић, Маринковић, прим. аут.) још у затвору... Решетао је питањима врло добро обавештени Жути, иако је требало да буде обрнуто. Ипак, дошло је и наших „пет минута“.
Који су били прави домети Хрватске на ЕП?
- Две године смо заједно на окупу, направили смо резултат кроз квалификације, где смо били у најтежој групи, а били убедљиво први. Колико је била јака група види се сада и овде, јер Енглеске нема, а Руси су исто ушли међу осам најбољих. Оптимиста сам био од првог дана и мислим да смо могли далеко да догурамо.
ХАПШЕЊЕ ЏАЈИЋА ВЕЛИКО ИЗНЕНАЂЕЊЕ
Како сте доживели хапшење Звездиних челника, Драгана Џајића, Владимира Цветковића и Мише Маринковића?
- Хапшење Џајића и осталих је за мене било велико изненађење и све то што се дешава у Звезди, поготово што сам играо на „Маракани“ када су они били на челу. Они су оставили печат у Звезди. Нисам превише упознат са ситуацијом, знам само оно што сам прочитао у штампи и оно што је било на ТВ, да су их привели - чудио се Просинечки.
Који су разлози што Србија, за разлику од Хрватске, игра само епизодне улоге на великим такмичењима?
- Не знам у чему је проблем Србије. Такође сте били у тешкој квалификационој групи, али нисте успели. Кикснули сте против неког Казахстана и испали. Објективно имате квалитет, добре играче и то није спорно. Хрватска је, од када се одвојила од Југославије, пропустила само једно такмичење и то ЕП у Белгији и Холандији, када смо били заједно у групи. Ми смо мала земља, а велико чудо. Стално смо присутни на такмичењима и то је велика ствар. Увек се рађају неки нови таленти, имамо младу и перспективну екипу уз старије који су ту годинама и створен је добар склад. Пружила нам се велика шанса да направимо нешто на ЕП. Имали смо самопоуздање, добар амбијент, позитивну атмосферу, не само овде, него и у Хрватској. После 1998. и златне генерације, када смо прошли тај фамозни први круг, десет година касније опет смо успели.
Када већ евоцирамо успомене, да ли знате да је пре мање од месец дана Звезда обележила 17 година од Барија?
- Емоције су увек ту. Велике ствари се не заборављају. Освојити Лигу шампиона је предиван осећај, и сигурно да је то свима нама променило пут каријере и све остало. То ће остати заувек записано. Четири године у Београду су биле феноменалне, стварно ниједног тренутка нисам имао проблема и сви су ме лепо прихватили. Чак мислим да сам и изванредно играо, и да сам оставио добар утисак у сваком погледу.
Некако та окупљања трофејне генерације из 1991. увек протичу без вас?
- За десетогодишњицу Барија био сам активан играч. Имали смо квалификациону утакмицу за СП у Јапану и Јужној Кореји, са Сан Марином. Нисам могао да дођем јер нису ме пустили из репрезентације, пошто смо били у карантину и играли утакмицу кроз два дана. То је био једини разлог, а не политика, како се провлачило. Политика је таква каква јесте. Поред свега што се издешавало, полако се све стишава. Неке ране се сигурно неће заборавити, али то је тако. Људи ће, ипак, једни с другима опет живети.
Када сте последњи пут гледали Звездин пут до Барија?
- Не тако давно. Пре једно пет-шест месеци сам баш гледао те утакмице. Имам доста тога снимљено на касетама.
С ким сте остали у контакту?
- Чујем се само са Диком Стојановићем. Био сам недавно и у Београду, и то није тајна. Женио се Јокса (Дејан Јоксимовић, прим. аут.). Питам шта има ново. То је тако у животу, све пребрзо иде и онда, није да се заборавља, већ се нема времена за све те контакте - објаснио је на крају Просинечки.
Звезда се не заборавља
Четири године у Београду су биле феноменалне. За десетогодишњицу Барија нисам могао да дођем због утакмице са Сан Марином. Чујем се само са Диком. Тако је у животу, све пребрзо иде и онда, није да се заборавља, већ се нема времена за све те контакте
На „Маракану“ је стигао са етикетом неталентованог играча, који му је пришио тадашњи тренер загребачког Динама, контроверзни Мирослав-Ћиро Блажевић, а остало је историја... Роберт Просинечки се са Црвеном звездом 1991. године попео на кров Европе (Бари) и света (Токио), после распада Југославије са Хрватском заузео је треће место на Светском првенству у Француској, а тренутно на Европском првенству у Аустрији и Швајцарској, као помоћник селектора Славена Билића, стигао је до четвртфинала, где је заустављен од Турске на пенале.
Шта има у Србији? Шта се дешава у Звезди? Како је изгубила оба трофеја? Зар је Партизан заиста био толико бољи? Земан потписао, а? Зар су ова тројица (Џајић, Цветковић, Маринковић, прим. аут.) још у затвору... Решетао је питањима врло добро обавештени Жути, иако је требало да буде обрнуто. Ипак, дошло је и наших „пет минута“.
Који су били прави домети Хрватске на ЕП?
- Две године смо заједно на окупу, направили смо резултат кроз квалификације, где смо били у најтежој групи, а били убедљиво први. Колико је била јака група види се сада и овде, јер Енглеске нема, а Руси су исто ушли међу осам најбољих. Оптимиста сам био од првог дана и мислим да смо могли далеко да догурамо.
ХАПШЕЊЕ ЏАЈИЋА ВЕЛИКО ИЗНЕНАЂЕЊЕ
Како сте доживели хапшење Звездиних челника, Драгана Џајића, Владимира Цветковића и Мише Маринковића?
- Хапшење Џајића и осталих је за мене било велико изненађење и све то што се дешава у Звезди, поготово што сам играо на „Маракани“ када су они били на челу. Они су оставили печат у Звезди. Нисам превише упознат са ситуацијом, знам само оно што сам прочитао у штампи и оно што је било на ТВ, да су их привели - чудио се Просинечки.
Који су разлози што Србија, за разлику од Хрватске, игра само епизодне улоге на великим такмичењима?
- Не знам у чему је проблем Србије. Такође сте били у тешкој квалификационој групи, али нисте успели. Кикснули сте против неког Казахстана и испали. Објективно имате квалитет, добре играче и то није спорно. Хрватска је, од када се одвојила од Југославије, пропустила само једно такмичење и то ЕП у Белгији и Холандији, када смо били заједно у групи. Ми смо мала земља, а велико чудо. Стално смо присутни на такмичењима и то је велика ствар. Увек се рађају неки нови таленти, имамо младу и перспективну екипу уз старије који су ту годинама и створен је добар склад. Пружила нам се велика шанса да направимо нешто на ЕП. Имали смо самопоуздање, добар амбијент, позитивну атмосферу, не само овде, него и у Хрватској. После 1998. и златне генерације, када смо прошли тај фамозни први круг, десет година касније опет смо успели.
Када већ евоцирамо успомене, да ли знате да је пре мање од месец дана Звезда обележила 17 година од Барија?
- Емоције су увек ту. Велике ствари се не заборављају. Освојити Лигу шампиона је предиван осећај, и сигурно да је то свима нама променило пут каријере и све остало. То ће остати заувек записано. Четири године у Београду су биле феноменалне, стварно ниједног тренутка нисам имао проблема и сви су ме лепо прихватили. Чак мислим да сам и изванредно играо, и да сам оставио добар утисак у сваком погледу.
Некако та окупљања трофејне генерације из 1991. увек протичу без вас?
- За десетогодишњицу Барија био сам активан играч. Имали смо квалификациону утакмицу за СП у Јапану и Јужној Кореји, са Сан Марином. Нисам могао да дођем јер нису ме пустили из репрезентације, пошто смо били у карантину и играли утакмицу кроз два дана. То је био једини разлог, а не политика, како се провлачило. Политика је таква каква јесте. Поред свега што се издешавало, полако се све стишава. Неке ране се сигурно неће заборавити, али то је тако. Људи ће, ипак, једни с другима опет живети.
Када сте последњи пут гледали Звездин пут до Барија?
- Не тако давно. Пре једно пет-шест месеци сам баш гледао те утакмице. Имам доста тога снимљено на касетама.
С ким сте остали у контакту?
- Чујем се само са Диком Стојановићем. Био сам недавно и у Београду, и то није тајна. Женио се Јокса (Дејан Јоксимовић, прим. аут.). Питам шта има ново. То је тако у животу, све пребрзо иде и онда, није да се заборавља, већ се нема времена за све те контакте - објаснио је на крају Просинечки.
Устани стисни песницу, време је да кренеш на улицу, ништа не пада само са неба, бори се за оно што ти треба!!!