04-16-2008, 11:08 PM
Данашња утакмица тешко да је подсећала на сусрет „вечитих ривала“... Прилази Маракани који су знали пред овакве сусрете да буду закрчени и затворени за саобраћај данас су били проходни и скоро па пусти... Тек испред самог стадиона се осетило да је у питању нешто „већа“ утакмица.... Западна и северна страна нису биле чак ни половично попуњене, југ - за статистику треба рећи да их је било пар хиљада... Север је по крајевима изгледао празњикаво, али у односу на све остале трибине, радни дан и дешавња која су вероватно многе овог пута оставила кућама може се рећи солидна цифра...
Сви знамо да и Делије имају своје мане и грехове, али од вечерас и они који то до сада нису знали или нису хтели да знају, сазнали су да Делије умеју да подвуку црту и кажу стоп, нема више, НЕ СМЕ ВИШЕ и наравно да се солидаришу са онима који су им до јуче били непријатељи... И да жртвују свој клуб не били истерали до краја своје идеје и намере... Убиство које се десило у навијачком сукобу у НС-у многе је згрануло и навело да се добро замисле како даље и шта даље са навијачким покретом у Србији... Север је рекао на свој начин шта мисли о свему, неке од порука су биле упућене свима а неке директно и југу који вечерас као да није схватио и препознао о чему се ради... Можда ће тек да схвати... Одлука да се првих 27 минута утакмице одћути скоро једногласно је прихваћена и крајње достојанствено испраћена... Седело се тих скоро пола сата и истакнуто је неколико парола и то овим редом:
„Докле више да се убијамо?!“
„Ниједан српски живот није вредан навијачког ривалства“
„Нека је вечна слава свим жртвама „навијачких“ обрачуна“
„Вечна ти слава Дејане“
У том периоду огроман црни флор је прекривао све транспаренте, тј. заставе са ограде Севера... Као што се види из порука јасно смо свима ставили до знања да смо и ми грешили али да је дотакнуто дно и да не желимо да се и дефинитивно забетонирамо, а треба истаћи да смо ми своје грешке у прошлости признавали и борили се на својој трибини да искоренимо ствари које немају везе са навијачима, али зашто једним јединим гестом југ није дао до знања да се стиди или не одобрава оно што се десило пре две вечери, то остаје тајна... Све време су навијали и правили се као да је све у реду, можда њихова реакција тек следи, можда раде на томе без доказивања осталима, можда... Небитно...
А онда од 27-ог минута експлозија незадовољства, гнева, туге, и неповољног развоја ситуације на терену доводи до грмљавине која се није зауставила до 100 и неког минута, јер до тада смо певали на Северу... Креће се са Ћале ти у ђубретарима, можда најбоље отпевана икада... Онда још пар песама којима прозивамо гробаааре... Јел нас чујете, Њега јебемо, Гробарске мајке... Након тога креће подршка нашем тиму и стандардан репертоар до краја првог дела...
Други део почиње кореографијом која је ишла централним делом трибине... Заставице у боји српске заставе и у средини од сребрних застава формирана територија Космета, на огради транспарент Земљо славних витезова... Наравно све то уз песму Са Косова зора свиће – Ој Косово Косово... Пале се и димови у боји српске заставе... Уз Пуне трибине се полако диже атмосфера, да би након још пар песама, дозивања пола пола Још једна победа и титула, кренуло тотално лудило... Пева се нова песма са суботње утакмице Ајде Звездо сад на гол и настаје хаос... Реално бар 50% људи није било у суботу али су сјајно прихватили песму и на крилима наше подршке момци на терену долазе до изједначења и победе која им је одузета поништавањем регуларног гола... Након пар дозивања са истоком и западом која су била доста добра, наставља се са новом песмом до краја уз можда пар пресека уз Њега јебемо, Звезда, Ћале ти у ђубретарима док њихови фудбалери славе испред југа... Наше испраћамо аплаузом и песмом која не стаје, следи награда у виду дресова који завршавају на Северу... Још неко време се пева и док се југ и поред победе више не чује на Северу песма не стаје и наставља се и ван стадиона... Делије су дефинитивно на правом путу, а нашој Звезди ћемо опростити овај пораз, момци су се храбро борили и са оваквим приступом и титула није недостижна...
Сви знамо да и Делије имају своје мане и грехове, али од вечерас и они који то до сада нису знали или нису хтели да знају, сазнали су да Делије умеју да подвуку црту и кажу стоп, нема више, НЕ СМЕ ВИШЕ и наравно да се солидаришу са онима који су им до јуче били непријатељи... И да жртвују свој клуб не били истерали до краја своје идеје и намере... Убиство које се десило у навијачком сукобу у НС-у многе је згрануло и навело да се добро замисле како даље и шта даље са навијачким покретом у Србији... Север је рекао на свој начин шта мисли о свему, неке од порука су биле упућене свима а неке директно и југу који вечерас као да није схватио и препознао о чему се ради... Можда ће тек да схвати... Одлука да се првих 27 минута утакмице одћути скоро једногласно је прихваћена и крајње достојанствено испраћена... Седело се тих скоро пола сата и истакнуто је неколико парола и то овим редом:
„Докле више да се убијамо?!“
„Ниједан српски живот није вредан навијачког ривалства“
„Нека је вечна слава свим жртвама „навијачких“ обрачуна“
„Вечна ти слава Дејане“
У том периоду огроман црни флор је прекривао све транспаренте, тј. заставе са ограде Севера... Као што се види из порука јасно смо свима ставили до знања да смо и ми грешили али да је дотакнуто дно и да не желимо да се и дефинитивно забетонирамо, а треба истаћи да смо ми своје грешке у прошлости признавали и борили се на својој трибини да искоренимо ствари које немају везе са навијачима, али зашто једним јединим гестом југ није дао до знања да се стиди или не одобрава оно што се десило пре две вечери, то остаје тајна... Све време су навијали и правили се као да је све у реду, можда њихова реакција тек следи, можда раде на томе без доказивања осталима, можда... Небитно...
А онда од 27-ог минута експлозија незадовољства, гнева, туге, и неповољног развоја ситуације на терену доводи до грмљавине која се није зауставила до 100 и неког минута, јер до тада смо певали на Северу... Креће се са Ћале ти у ђубретарима, можда најбоље отпевана икада... Онда још пар песама којима прозивамо гробаааре... Јел нас чујете, Њега јебемо, Гробарске мајке... Након тога креће подршка нашем тиму и стандардан репертоар до краја првог дела...
Други део почиње кореографијом која је ишла централним делом трибине... Заставице у боји српске заставе и у средини од сребрних застава формирана територија Космета, на огради транспарент Земљо славних витезова... Наравно све то уз песму Са Косова зора свиће – Ој Косово Косово... Пале се и димови у боји српске заставе... Уз Пуне трибине се полако диже атмосфера, да би након још пар песама, дозивања пола пола Још једна победа и титула, кренуло тотално лудило... Пева се нова песма са суботње утакмице Ајде Звездо сад на гол и настаје хаос... Реално бар 50% људи није било у суботу али су сјајно прихватили песму и на крилима наше подршке момци на терену долазе до изједначења и победе која им је одузета поништавањем регуларног гола... Након пар дозивања са истоком и западом која су била доста добра, наставља се са новом песмом до краја уз можда пар пресека уз Њега јебемо, Звезда, Ћале ти у ђубретарима док њихови фудбалери славе испред југа... Наше испраћамо аплаузом и песмом која не стаје, следи награда у виду дресова који завршавају на Северу... Још неко време се пева и док се југ и поред победе више не чује на Северу песма не стаје и наставља се и ван стадиона... Делије су дефинитивно на правом путу, а нашој Звезди ћемо опростити овај пораз, момци су се храбро борили и са оваквим приступом и титула није недостижна...
Quote:"Бебе нек се рађају, порука је Севера, нећемо да Србија буде земља педера "