08-30-2007, 12:01 PM
Ево прошло је неко време и успео сам мало да се смирим после великог разочарења које сам доживео. Стварно сам се био наложио ко млад мајмун на банане да ћемо избацити ове јаднике из Шкотске и о другачијој варијанти нисам ни размишљао. Сада. када мало реално сагледам ситуацију, мислим да је највећа препрека ка постизању тог циља била у организацији клуба. Сматрам да се све ради на врат – на нос и да има доста сељачког и глупог размишљања у доношењу одлука.
Звезда је већ у Априлу знала да ће бити шампион и да нас очекује још један изазов у квалификацијама за Лигу шампиона. Већ тада је морало да се размишља о играчима који су требали да нас појачају за поход на Лигу шампиона. У периоду до почетка припрема је доведен једино Лукаш, новинари кажу да је испуштен Мореира који је завршио код комшија, а највећи део времена је протраћен у флертовању са ''великим'', страним тренерима. У Јуну остаје Ђуровски на месту тренера, екипа почиње са припремама, а прецедник забрањује (еееееј, забрањује :zbunjen ) да се спомиње Лига шампиона. Шампион једне државе не сме да спомиње Лигу шампиона. Па ја мислим да то није било забрањено ни Хафнарфјордуру. И док припреме увелико теку, флертује се са разним фудбалерима, те се четворица доводе на почетак другог дела припрема. Доведена су три играча из Јужне Америке и ту видим то горе помињано сељачко размишљање типа: ''Кастиљо се показао као пун погодак, сигурно ће и остали...'' Кад се сазнаје да ће нам противник бити нејаки Ренџерс, мења се плоча и од једном из управе сви почињу да причају о Лиги Шампиона као да је то већ готова ствар. Између два кола у квалификацијама долази и до смене тренера и ту већ настаје потпуно расуло, бар када је прича о озбиљној организацији у питању. На крају долазимо до тога да у двомеч за који се живи годину дана и за који је требало да од Априла појачавамо тим, ми улазимо са само једним оволетошњим појачањем. То је све крајње неозбиљно, неодговорно и непрофесионално. Не зна се више, ни кој ни кој плаћа, ал се зна да ћемо опет добити ових дана неки фино упакован одговор од стране друга прецедника, са све срцепарајућим изговорима који ћемо морати да прихватимо.
Нико није споменуо ни овај детаљ. Велика је срамота што се фудбалери Црвене звезде нису вратили из свлачионице иако су били десетак пута позвани за време нашег останка на трибини после утакмице. Да су изашли, све би им било опроштено, овако сва прича да су играли срцем пада у воду. Нису показали ни најмању срчаност у тим тренуцима.
Звезда је већ у Априлу знала да ће бити шампион и да нас очекује још један изазов у квалификацијама за Лигу шампиона. Већ тада је морало да се размишља о играчима који су требали да нас појачају за поход на Лигу шампиона. У периоду до почетка припрема је доведен једино Лукаш, новинари кажу да је испуштен Мореира који је завршио код комшија, а највећи део времена је протраћен у флертовању са ''великим'', страним тренерима. У Јуну остаје Ђуровски на месту тренера, екипа почиње са припремама, а прецедник забрањује (еееееј, забрањује :zbunjen ) да се спомиње Лига шампиона. Шампион једне државе не сме да спомиње Лигу шампиона. Па ја мислим да то није било забрањено ни Хафнарфјордуру. И док припреме увелико теку, флертује се са разним фудбалерима, те се четворица доводе на почетак другог дела припрема. Доведена су три играча из Јужне Америке и ту видим то горе помињано сељачко размишљање типа: ''Кастиљо се показао као пун погодак, сигурно ће и остали...'' Кад се сазнаје да ће нам противник бити нејаки Ренџерс, мења се плоча и од једном из управе сви почињу да причају о Лиги Шампиона као да је то већ готова ствар. Између два кола у квалификацијама долази и до смене тренера и ту већ настаје потпуно расуло, бар када је прича о озбиљној организацији у питању. На крају долазимо до тога да у двомеч за који се живи годину дана и за који је требало да од Априла појачавамо тим, ми улазимо са само једним оволетошњим појачањем. То је све крајње неозбиљно, неодговорно и непрофесионално. Не зна се више, ни кој ни кој плаћа, ал се зна да ћемо опет добити ових дана неки фино упакован одговор од стране друга прецедника, са све срцепарајућим изговорима који ћемо морати да прихватимо.
Нико није споменуо ни овај детаљ. Велика је срамота што се фудбалери Црвене звезде нису вратили из свлачионице иако су били десетак пута позвани за време нашег останка на трибини после утакмице. Да су изашли, све би им било опроштено, овако сва прича да су играли срцем пада у воду. Нису показали ни најмању срчаност у тим тренуцима.