Навијачки дневник

[KizaLion]

Kad proključa južnjačka krv!

Imidz argentinskih navijaca ne odudara od scena koje mozemo s' vremena na vreme na vreme videti na nasim TV programima - na svakoj tekmi bacaju se papirici, pale se baklje i dimovi, sire se gigantske setalice, neredi su ucestali, a stadioni puni. Svaki klub u Argentini koji se takmici u prvoj i drugoj ligi, ima uz sebe hiljade fanatika, kojima nece biti tesko ni da prevale po par hiljada kilometara kako bi prisustvovali tekmi voljenog im kluba. argentinskih Ultra grupa ima na desetine i prakticno je nemoguce zauzeti stav kada se govori o tome koja do njih je najbolja.
Transparenti koje Argentinci kace na ograde svojih stadiona veoma su dugacki i nije retkost videti i one duze od 50 metara. Uglavnom su radjeni "po sablonu" i izgledaju prilicno jednostavno, sto znaci da im se nekakva "mastovitost" po dizajnu ne moze pripisati. Njihovi navijaci skoro nikad ne skaniraju, vec pevaju dugacke, melodicne pesme. Kop zapocinje pesmu koja se prihvata na celom stadionu, pa nije cudno videti dedu i unuka kako zajedno skacu i navijaju. Shalove niko ne nosi, zbog klime, jelte, ali svaki navijac na utakmicu ide obucen u dres ili majicu voljenog kluba, noseci kapu i zastavu.
Argentinci su puni ponosa kada je u pitanju nosenje simbola kluba za koji navijaju, pa je "stekovanje" dresa ili majice najveca sramota koja se moze pripisati jednom argentinskom navijachu. Koreografije na stadionima su poznate - papirici, trake i pirotehnika i bez obzira sto je kolorit na svakoj utakmici isti, ne treba verovati da ce u skorije vreme doci do drasticne promene u domenu vizuelnog spektakla na tribinama.
S' obzirom da je Argentina velika po povrsini, na gostovanja se ide uglavnom vozom, redje avionom ( sto je rezervisano za bogatije navijace ), a retko autobusom.
Sasvim sigurno najjaci adut navijacha jeste vernost. Od dana rodjenja pa do kraja zivota navijachi disu za svoj klub i nista ih drugo ne zanima. Zato je razumljivo da se ne moze govoriti o nekoj prosecnoj starosti argentinskih tifoza. Na stadionu mozete videti i cele porodice, kojima odlazak na utakmicu dodje kao neka vrsta praznika, ali se ipak moze reci da jezgro najekstremnijih cine "momci" od 15 do 40 godina.
Pored toga sto su vecno uz klub, navijaci iz Argentine su uvek i uz svoju reprezentaciju. Reprezentacija je svetinja i bez obzira gde igra, pratice je veliki broj navijacha, medju kojima ce biti veliki broj onih koji ce nastojati da "ukrste pesnice" sa navijacima protivnicke reprezentacije. Kada prvi tim igra neku tekmi, 90% Argentinaca ne radi, radnje su zatvorene, a gradske ulice puste.
Argentinci za svoje velike, mozda i najvece protivnike smatraju "komsije" iz Brazila, a mrze i ostale navijace na njihovom kontinentu, pre svega one iz Urugvaja i Paragvaja.
Sto se odnosa prema igracima tice, on je veoma korektan. Dok igra u klubu, on je idol za hiljade navijaca, mada argentinski "tifozi" ne vole preterano strane fudbalere u svojim redovima.
Kada je rec o upotrebi "stimulativnih sredstava", moze se reci da se pretezno upotrebljavaju lake i teske droge ( bas nas cudi za Argentinu ), dok se alkohol vrlo retko konzumira, a i kada se konzumira - iskljucivo se pije pivo. ( to su videli od nas )
Prijateljstvo izmedju razlicitih navijackih grupa ne postoji, tako da su masovni okrsaji na fudbalskim stadionima "uobicajeni" i to je bitna osobenost "Ultra - Argentinaca".
Svake godine po nekoliko ljudi izgubi zivot u okrsajima navijaca u Argentini. U tucama se koriste razna "pomagala", tako da se pored "standardnih" stangli i nozeva, upotrebljavaju cesto i rakete, sekire, pistolji...
Zanimljivo (?!) je da se kamenovanje protivnickih navijacha ( i igraca ) pretezno dogadja na samoj utakmici.
U sirem spektru huliganskih ispada u Argentini, prvo mesto svakako zauzima tragedija koja se dogodila 26.juna 1968. godine. Tada je u stampedu, koji je izazvan sveopstom tucom na utakmici Boka Juniors vs River Plata, doslo do pravog masakra, ciji je epilog 71 mrtav i 83 ranjena navijaca. Nemile scene nikada nisu nestale sa argentinskih stadiona ( a cini se da su josh intenzivnije ), a posebno je izrazena netrpeljivost navijaca iz provincijskih gradova prema klubovima iz Buenos Aires-a. Tako je na primer, na utakmici u Santa Fe-u, pred novu 1998. godinu, doslo do sukoba izmedju domacih navijaca sa huliganima iz glavnog grada Argentine, gde je jedan dvadesetcetvorogodisnji pristalica Santa Fea izgubio zivot, a stadion i okolni objekti su potpuno demolirani.
Po svemu ovome ispada da murije na argentinskim stadionima nema. To naravno nije tacno, policija se trudi da suzbije nasilnistvo na stadionima, ali nemoguce je pokriti toliko utakmica "visokog rizika" u jednom danu. Ovo je veliki problem i za argentinsku vladu koja na sve nacine pokusava da ukloni vinovnike incidenata sa tribina.
U poslednjih par godina, ucestala su hapsenja lidera huliganski frakcija, koji "zaradjuju" i po 10-15 godina robije zbog izgreda, a uprave klubova vise ne mogu, kao nekada, da zastite svoje "pulene".
Ako uzmemo u obzir sve cinjenice i okolnosti, moglo bi se reci da najvece rivalstvo ipak postoji u glavnom gradu, Buenos Airesu. Sa jedne strane su navijaci River Plate, dok su njihovi najljuci protivnici navijaci Boka Juniorsa.
Navijaci River Plate dolaze iz bogatijih kvartova Buenos Airesa, kao i iz drugih bogatijih gradova. Na gostovanja neretko putuju avionom, a svoj klub prate u velikom broju i na medjunarodnim mecevima.
Tifozi Boka Juniorsa su uglavnom iz siromasnijih krajeva grada ( La Boca ), ima ih u velikom broju i u provincijskim gradovima i veoma su skloni drogiranju i alkoholisanju...
Razlika izmedju ove dve navijacke grupe nije samo socijalna, kako se cini na prvi pogled.
Dok navijaci River Plate na svakoj tekmi pale baklje, tifozi gradskog im rivala koriste dimne bombe ( dimne kutije ), sikljucivo u bojama svog kluba ( plavo-zuto ). Nezamislivo je da na utakmici Boka Juniors navijaci ovog kluba upale baklju ili da u suprotnom taboru vidite dimnjak :zbunjen :o ! Osim ove, postoji razlika i u politickom opredeljenju.
U Argentini preovladjuju "peronisti" i "liberali" kao dve najjace partije. Tifozi Boke su najvise "optereceni" politikom, te shodno svom socijalnom statusu svi od reda su pristalice peronisticke stranke koja zastupa interese siromasnih slojeva stanovnistva.
Navijaci River Plate nisu narocito "stranacki obojeni", ali kao i ostale navijacke grupe veliki su protivnici "diktatorskog rezima".
Mrznja izmedju navijaca dva gradska rivala je neopisiva i na gotovo svakoj tekmi dolazi do sukoba i krvoprolica ( jos od tridesetih godina proslog veka ove dve frakcije se sukobljavaju kad god se sretnu ).
Na dan derbija policija ne garantuje bezbednost ;pljuga onima koji obuceni u dresove svog kluba zalaze u kvartove za koje se zna da u njima preovladjuje druga strana. Hiljade specijalno opremljenih policajaca skoncentrisano je na svim prilazima stadionu, a tribine moraju biti u dometu vodenih topova u slucaju incidenata. Sukobi navijaca se desavaju uglavnom posle utakmice, a nije neobicno videti navijaca ekipe koja je izgubila kako u besu u punoj brzini svojim automobilom ulece u grupu "slavljenika" :o !!! ( Pa sad ti vidi koji su to ludaci! :ruke )

Pozdrav,
Velja

River Plate vs Boca Juniors