Навијачки дневник

[KizaLion]

Boulogne Boys

У Паризу постоји 7 група које бодре ПСГ. Постоје два копа - Boulogne и Autevil. На трибини Boulogne,као и на целом парку принчева,
најстарија и најутицајнија екипа је Boulogne Boys. Група је основана 1985. чини је око 500 момака средње класе, нема ни буржуја ни клошара.
Boulogne Boys-има се приписује слепо праћење италијанског навијачког тренда, па су зато најуспешнији у француској по броју и квалитетним
кореографијама. Декларишу се као ББ, мада их многи називају hooligans, подељени су у многе подгрупе од којих су најпознатије
commando pirates, army corps, i casuals firm. Међу њима не постоји вођа, већ влада анархија. Свако је
самосталан и навијају како хоће, не постоји ауторитет.
Полиција их мрзи и прогања. Многи њихови добри момци су због полиције престали да иду на утакмице. У Француској
су казне веома ригорозне за нереде на утакмицама. За једну мању тучу може се добити и до 3 године затвора, тако да
делују у илегали.
Највише мрзе Марсељ и њихове навијаче. Марсељези су најбројнији у Француској, то су углавном црнци и арапи, наркомани и лоповчићи.
На једној текми 92/93 отишло је много ББ у Марсељ и испалили су на њих 23 ракете пре, у току и после утакмице.
Највећи инциденти су им везани са Јувентусом, Арсеналом, Марсељем и Ленсом. Арсеналови навијачи су се показали
као добри fighteri и са њима је било чупаво, али су ипак ББ победили.
Од навијачких група у Француској цене без обзира на лоше односе БBad Gones - Lyon, Dogue Virage Est - Liile, који су стварно
добри хулигани.
Већина ББ је опредељена за десницу. Већина је за Национални фронт и за Jean Mary Le Penn-a. На трибини Аутевил
не постоји никакво политичко опредељење.

Аутеуил су млађа генерација навијача има много арапа црнаца и остале багре...
Boulogne су стара генерација али полако нестају. Сами су криви за то, нису добро организовани, свак навија за себе . Мурија , медие и уметнички свет их уништише. Упадну им новинари у коп снимају их и праве тајне емисије

И уместо да та два копа се уједине за добробит париза они се шибају нешто као гробари.

Boulogne Boys су колико знам изнабадали ове са трибине Auteville,на гостовању против Auxerre-a.И на финалу купа је било нереда,Boys су чак и покушали да отму заставу Tigris,али замало нису успели.

Разлика између ових група је у годинама,а и у навијачком фазону.Док су Boys углавном у хоол-трипу,ови са Аутевилле гаје неки Ултрас-фазон.

Олд фирм, највећи градски дерби на свету


Песме и пароле посвећене су вређању друге стране. "Келтска култура" коју промовишу навијачи Селтика наглашава мржњу према Уједињеној Краљевини, а на свакој утакмици се традиционално окрећу према "плавцима" и крсте се, док је посебан опус песама посвећен вређању енглеске краљице

Нема пуно светских градова који могу да се подиче власништвом фудбалског дербија. Дерби није само дан када се сучељавају снаге два трофејна тима из једног града, попут нашег "вечитог" дербија где копља укрштају Партизан и Црвена звезда. Дерби је много више од тога. То је дан када влада фудбалска грозница, када се заборављају све рођачке везе и сва пријатељства, када и теткице у фирмама знају да предстоји окршај два љута ривала...

Ипак, ниједан од светских дербија не може да угрози статус култног "Олд фирм дербија". Почеци глазговског дербија, који чине Селтик и Ренџерс, датирају још из 1888. године када је одигран први меч, иначе пријатељског карактера, у којем су "зелени" славили 5:2, а до данас је одиграно више од 400 утакмица.


Шта је то што издваја овај дерби изнад других? Шкотска лига је просечна и готово незанимљива, фудбал им је на ниским гранама попут нашег, али је тензија приликом ових мечева много већа него било где. "Олд фирм" није само меч два тима, нити је то окршај две армије навијача. Реч је о ривалитету две религије.
Глазгов Ренџерс је основан 1873. године, клупска боја дресова је плава. Најуспешнији су клуб на свету по броју освојених титула првака земље - чак 50 пута! Сада већ давне 1972. године освојили су Куп победника купова. Иако "Ајброкс парк" има капацитет од 50.000 места, дербију 2. јануара 1939. године присуствовало је чак 118.567 гледалаца.

Селтик је основан 1888. године. "Зелено-бели" су 40 пута били прваци државе, а 1967. су освојили Куп шампиона. Рекордна посета на "Селтик парку" је забележена 1. јануара 1938. када је "Олд фирму" присуствовало 92.000 гледалаца са плаћеним картама.
Оно што их раздваја је верско опредељење. Ренџерси су протестанти, Селтикови су католици. Када је локално становништво основало Ренџерс, није истицало посебно интересовање за религију, нити се наглашавала њихова протестантска вероисповест. Ствари почињу да се мењају када се 15 година касније оснива Селтик. Тада се у град досељавају Ирци, католици, који се као мањина у граду, окупљају око ирске тробојке, оснивају свој фудбалски клуб и дају му националне зелено-беле боје. Како је то већ обичај у католичкој цркви, јака веза са верницима преноси се и на однос са новоснованим клубом. Убрзо, судари ова два ривала добијају назив "Тхе Олд Фирм" што би у буквалном преводу значило "старо, а јако".

"Олд Фирм" никада не би био оно што јесте да нема навијача. Навијачка страна дербија има дугу традицију, како по добрим, тако и по лошим дешавањима. Одлазак на утакмицу навијачи оба тима пореде са одласком у верски рат. Навијачи Ренџерса називају се "Продс", док су навијачи Селтика прекрштени у "Тимс". Цео град је подељен, па је тако источни део насељен католицима, а остатак протестантима.

Верска размимоилажења произвела су и политичке размирице између две групе навијача, а то се посебно огледа у Алстеру, односно Северној Ирској. Док се Селтикови навијачи залажу за спајање Северне Ирске и Ирске, Ренџерсови су унионисти, односно желе уједињену Велику Британију. У складу са овим се и прави атмосфера на стадиону. Песме и пароле посвећене су пре свега вређању друге стране. "Келтска култура" коју промовишу навијачи Селтика наглашава мржњу према Уједињеној Краљевини, а на свакој утакмици се традиционално окрећу према "плавцима" и крсте се, док је посебан опус песама посвећен вређању Енглеске Краљице. Ренџерсови пак носе заставе Краљевства, "британке" и заставе Алстера, а честе су увредљиве песме посвећене Папи, као и подругљиве песме посвећене Ирцима ("ваше маме су лопови, очеви дилери").

Утакмице ова два ривала пратило је и неколико трагедија са смртних исходима, па је тако 1921. страдало 26 навијача, 1971. године је било 66 мртвих, а последњи велики навијачки сукоб забележен је на финалу Купа Шкотске 1980. године када су навијачи оба тима улетели на терен и започели општу тучу.

Данас је ситуација у Глазгову умногоме измењена. Мржња између протестаната и католика није толико изражена, мада се сви добри односи заборављају на дан утакмице.
Ипак ће заувек остати записане речи једног навијача: "Опредељујеш се од малена за једну или другу страну. Нема неутралних".

СУНЕС СРУШИО СТОГОДИШЊУ ТРАДИЦИЈУ

Протестанти су по оснивању ривалског Селтика увели неписано правило да никада ниједан католик не може да обуче плави дрес, нити да се запосли у Ренџерсима. Ово правило је држано све до 1989. године када је тадашњи тренер Грем Сунес шокирао све изјавом да га занимају само квалитети фудбалера, а не њихова верска припадност.
Тренутак касније Сунес је промовисао Мориса Џонсона као ново појачање плаваца. Мо Џонсон је био велики херој Селтик парка, па се навијачи Ренџерса никада нису помирили са његовим доласком. Џонсон је посебно био омражен након једног дербија када се пред протестантима прекрстио. Навијачи Ренџерса му никада нису бројали голове које је постизао у плавом дресу, а често је избијала и туча на трибинама уколико би неко прославио његов погодак.