03-05-2007, 10:40 PM
Проблем је што они стално врте исту причу...
"Нису хтели да купе карте, покушавали су да унесу пиротехничка средства, повређено је више десетина (милиона) полицајаца и тек по неки навијач..."
Само део онога што они сваки пут сервирају кроз апсолутно све медије... Одушевљава ме ово за број повређених полицајаца који је увек вишеструко већи од броја повређених навијача... Знате за оно када се набијен прст представи као дисторзија целе шаке и онда све то лепо документује...е то су те повреде... Ма пандуру да крене крв на нос јер га је чачкао превише они има да га представе као повређеног...
Суштина је да су данас медији хомогени и под јаком контролом МУПа пре свега... Гомила наручених текстова, заплашивања да се не пише о ономе што може да пецне по држави... Уосталом веома очекивано јер навијачи данас не требају никоме, никоме нису никакав интерес и што се већине тиче не морамо ни да постојимо... Опет ми као навијачи смо и превише тврдоглави па да тек тако нестанемо и услишимо њихове жеље већ се боримо да опстанемо...
Реално далеко смо од тога да победимо јер они имају иза себе све почевши од медија, правосуђа, физичке силе па све до људства на које ми тешко можемо одговорити данас... Ја знам да нећемо одустати и да ћемо покушати да опстанемо, али и сами видите колике су жртве свега тога... Мене боли душа сваки пут када прочитам да је било четири повређена навијача или неку сличну мизерну бројку, стављену тек онако пред крај као да смо непријатељи којима не треба бројати жртве, а уствари само сам ја видео око 10ак повређених у Зрењанину... Душа ме боли када ти ускраћују основну слободу кретања па имамо ситуацију да те зауствљају по неколико пута, претресају као криминалца, задржавају без разлога, пописују личне карте... Душа ме боли што највећи део становника ове наше земље мисли да ми не треба да постојимо и да нас треба укинути по сваку цену, не бирајући средства, а да ни ти људи сами нису свесни да бар неко њима близак има бар неке везе са стадионом и навијачима... Слепо веровање свему што им држава сервира и кратка памет је нажалост одувек била одлика нашег народа...
Како се борити против свега овога? Медији су од великог значаја, јер наш човек што није видео на телевизији или није прочитао у новинама као да се није ни десило, а наравно и држава зна за то па зато навијачи никада неће имати скоро никакво присуство на истим... Да се појавимо са све парама да узмемо свој термин не би га добили у то сам уверен 100%
Медији су на нашој страни једино када прича има сензационалистички призвук и то изгустирају после пар дана и наставе по старом...
Масовност! Друга веома битна ствар! Познато је да што нас више има мање су шансе за срањима... Једноставно већа је позорност, већа је шанса да погреше и направе срање, већа је шанса да испадну негативци... Што нас буде било више на трибини то ће наш глас бити јачи и озбиљнији...
Јединство навијача! Трећа ствар за коју изгледа наша сцена није спремна, а веома је битно за ову борбу... Можда једног дана и ту дође до неког напретка...
Последња ствар је сама наша организација и хладнокрвност у одређеним ситуацијама... Трибина из године у годину све паметније поступа, све више дисциплине и све веће одсуство наглих реакција... Тим путем мора да се настави...
"Нису хтели да купе карте, покушавали су да унесу пиротехничка средства, повређено је више десетина (милиона) полицајаца и тек по неки навијач..."
Само део онога што они сваки пут сервирају кроз апсолутно све медије... Одушевљава ме ово за број повређених полицајаца који је увек вишеструко већи од броја повређених навијача... Знате за оно када се набијен прст представи као дисторзија целе шаке и онда све то лепо документује...е то су те повреде... Ма пандуру да крене крв на нос јер га је чачкао превише они има да га представе као повређеног...
Суштина је да су данас медији хомогени и под јаком контролом МУПа пре свега... Гомила наручених текстова, заплашивања да се не пише о ономе што може да пецне по држави... Уосталом веома очекивано јер навијачи данас не требају никоме, никоме нису никакав интерес и што се већине тиче не морамо ни да постојимо... Опет ми као навијачи смо и превише тврдоглави па да тек тако нестанемо и услишимо њихове жеље већ се боримо да опстанемо...
Реално далеко смо од тога да победимо јер они имају иза себе све почевши од медија, правосуђа, физичке силе па све до људства на које ми тешко можемо одговорити данас... Ја знам да нећемо одустати и да ћемо покушати да опстанемо, али и сами видите колике су жртве свега тога... Мене боли душа сваки пут када прочитам да је било четири повређена навијача или неку сличну мизерну бројку, стављену тек онако пред крај као да смо непријатељи којима не треба бројати жртве, а уствари само сам ја видео око 10ак повређених у Зрењанину... Душа ме боли када ти ускраћују основну слободу кретања па имамо ситуацију да те зауствљају по неколико пута, претресају као криминалца, задржавају без разлога, пописују личне карте... Душа ме боли што највећи део становника ове наше земље мисли да ми не треба да постојимо и да нас треба укинути по сваку цену, не бирајући средства, а да ни ти људи сами нису свесни да бар неко њима близак има бар неке везе са стадионом и навијачима... Слепо веровање свему што им држава сервира и кратка памет је нажалост одувек била одлика нашег народа...
Како се борити против свега овога? Медији су од великог значаја, јер наш човек што није видео на телевизији или није прочитао у новинама као да се није ни десило, а наравно и држава зна за то па зато навијачи никада неће имати скоро никакво присуство на истим... Да се појавимо са све парама да узмемо свој термин не би га добили у то сам уверен 100%
Медији су на нашој страни једино када прича има сензационалистички призвук и то изгустирају после пар дана и наставе по старом...
Масовност! Друга веома битна ствар! Познато је да што нас више има мање су шансе за срањима... Једноставно већа је позорност, већа је шанса да погреше и направе срање, већа је шанса да испадну негативци... Што нас буде било више на трибини то ће наш глас бити јачи и озбиљнији...
Јединство навијача! Трећа ствар за коју изгледа наша сцена није спремна, а веома је битно за ову борбу... Можда једног дана и ту дође до неког напретка...
Последња ствар је сама наша организација и хладнокрвност у одређеним ситуацијама... Трибина из године у годину све паметније поступа, све више дисциплине и све веће одсуство наглих реакција... Тим путем мора да се настави...