09-26-2007, 11:09 PM
да не ширимо причу безвезе, улаже се највише у спорт преко кога се могу окренути највеће паре. Постоји неколико врста спортских инвеститора
1. Држава
Министарство за спорт одваја средства на основу процене, тако да неће исту суму добити кошаркаши и веслачи. У оба случаја средства од државе неће задовољити ни минамалне услове живота савеза(клубова)
2. Спонзори
Ако су то ''државне'' фирме типа НИС, ПТТ, телеком, паркинг сервис, Београд пут, србија шуме...(сетите се 11 златних спонзора па само допуните листу) они статутом имају предвиђен буџет који су ОБАВЕЗНИ да уложе у развој спорта и културе, а на њима је како ће тај буџет расподелити. У нашој земљи се све завршава на фору, па је тако довољно знати маркетинг директора или генералног директора неке фирме, који ће вам пребацити средства на рачун вашег клуба, а за узврат, ви ће те му дати 10-15-20 посто назад, а то ће те правдати као трошкове на било који начин.Чиста је логика да ће сви они пре дати паре за фудбал и баскет који има веће трошкове и где је лакше опрати већи кеш, него за рукомет. Обичан кикбокс клуб namigivanje може кроз рачун да без плаћања пореза провуче 3 милиона дин годишње, а ФК и СД многоструко више. зашто би онда неко ко је на положају у тим фирмама улагао у мале спортове кад ту добит(за њега) не постоји.
2а. Спозори којима је циљ реклама опет се воде проценама маркетиншких кућа, те на основу заступљености неког спорта(клуба) у медијима улажу паре у исти. Однос заступљенсоти фудбала наспрам свих других спортова заједно је сигурно 3 према 1, тако и они распоређују средства.
3. прање пара
Логично је да ако сте већ играч који може и има потребу да пере паре, увек ће те то урадити са неким ко је заштићенији пред законом. А како пословања ниједног ФК-а није јавно, а ту се врте милиони евра, онда је све јасно...
4. Локална власт
Само Звезда има 26 клубова, плус Партизан отприлике исто, плус сви остали. Београд има милион спортова, два милиона спортиста и три милиона шампиона у њему. Мали спортови (условно речено) ће увек добити већа средства од града у унутрашњости где је дотични клуб једини шампионски погон, Бечеј, Металопластика, Јединство, Југ, Ниш... У теорији причам...
Дакле, НИКАДА се код нас неће улагати ни у један спорт сем фудбала и кошарке не битно колико они били успешни докле год је овај систем пословања на снази. Уколико чак нпр рукометаши постану прваци Европе, они могу да очекују само више кеша од фирми којима је потребна реклама, али то ће бити једногодишњи уговори, од којих ће кајмак покупити функционери а не клубови...
Фудбал и кошарка имају машинерију код нас у свим сферама друштва,(медији, политика, бизнисмени) резултати нису важни, важан је само кеш....
Али ипак, и поред свега сви клубови и сви спортови опстају и за лоше финансије било ког клуба је увек крива само неспособна управа...
1. Држава
Министарство за спорт одваја средства на основу процене, тако да неће исту суму добити кошаркаши и веслачи. У оба случаја средства од државе неће задовољити ни минамалне услове живота савеза(клубова)
2. Спонзори
Ако су то ''државне'' фирме типа НИС, ПТТ, телеком, паркинг сервис, Београд пут, србија шуме...(сетите се 11 златних спонзора па само допуните листу) они статутом имају предвиђен буџет који су ОБАВЕЗНИ да уложе у развој спорта и културе, а на њима је како ће тај буџет расподелити. У нашој земљи се све завршава на фору, па је тако довољно знати маркетинг директора или генералног директора неке фирме, који ће вам пребацити средства на рачун вашег клуба, а за узврат, ви ће те му дати 10-15-20 посто назад, а то ће те правдати као трошкове на било који начин.Чиста је логика да ће сви они пре дати паре за фудбал и баскет који има веће трошкове и где је лакше опрати већи кеш, него за рукомет. Обичан кикбокс клуб namigivanje може кроз рачун да без плаћања пореза провуче 3 милиона дин годишње, а ФК и СД многоструко више. зашто би онда неко ко је на положају у тим фирмама улагао у мале спортове кад ту добит(за њега) не постоји.
2а. Спозори којима је циљ реклама опет се воде проценама маркетиншких кућа, те на основу заступљености неког спорта(клуба) у медијима улажу паре у исти. Однос заступљенсоти фудбала наспрам свих других спортова заједно је сигурно 3 према 1, тако и они распоређују средства.
3. прање пара
Логично је да ако сте већ играч који може и има потребу да пере паре, увек ће те то урадити са неким ко је заштићенији пред законом. А како пословања ниједног ФК-а није јавно, а ту се врте милиони евра, онда је све јасно...
4. Локална власт
Само Звезда има 26 клубова, плус Партизан отприлике исто, плус сви остали. Београд има милион спортова, два милиона спортиста и три милиона шампиона у њему. Мали спортови (условно речено) ће увек добити већа средства од града у унутрашњости где је дотични клуб једини шампионски погон, Бечеј, Металопластика, Јединство, Југ, Ниш... У теорији причам...
Дакле, НИКАДА се код нас неће улагати ни у један спорт сем фудбала и кошарке не битно колико они били успешни докле год је овај систем пословања на снази. Уколико чак нпр рукометаши постану прваци Европе, они могу да очекују само више кеша од фирми којима је потребна реклама, али то ће бити једногодишњи уговори, од којих ће кајмак покупити функционери а не клубови...
Фудбал и кошарка имају машинерију код нас у свим сферама друштва,(медији, политика, бизнисмени) резултати нису важни, важан је само кеш....
Али ипак, и поред свега сви клубови и сви спортови опстају и за лоше финансије било ког клуба је увек крива само неспособна управа...