Судбине Звездиних екс-играча?

[дрвосеча]

Поред свих ових сјајних фудбалера који су били у Звезди, Владан Лукић ми је некако најсимпатичнији... разлога је више.

Родио се и одрастао у Сопоту, поред Београда, и ту је почео како клинац да пика фудбал, био је велики таленат! Његов старац је велики Звездаш, и довео га право у Звезду, иако је имао и друге понуде... дебитовао је у најдражем дресу против Сутјеске 1988. године, и постигао гол који је Звезди донео ТИТУЛУ ПРВАКА! Врло брзо је заиграо и за репрезентацију сфрј, иако је био млад... Кулоарске приче кажу да се он забављао са Цецом Ражнатовић, с почетком 90-их, и да је он помогао да сними први албум...
Што се његовог боравка у Звезди тиче, било му је пуно малера... јер је морао да уступа место старијима, од њега иако је био бржи и агилнији од њих... Неко из тадашње управе ФК му је стано подмештао ногу... и човеку пукне филм, и оде у војску чини ми се у септембру 1990. године!? Најгоре могуће време, јер је пропустио да буде члан ЗЛАТНЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ! Касније у октобру или новембру 1991. када је играна последња утакмица репрезентације сфрј, у Бечу, поломио је ногу!? Тако да је и тријумф у Токију прошао без њега Трагедија је то што је то била скроз не битна утакмица, непостојеће државе, непостојеће репрезентације!!!! После Звезде одлази у банкарску државу, где је наступао за Сион, и то врло успешно, освоји је титуле, и куп Швајцарске, био је ударна снага навале швајцарског првака, и звезда тима... Спазили су га скаути француског Меца, и довели код њих, где је провео неколико година... прве сезоне у Француској, беше то 97/98 осваја друго место, иако је већи део првенства Француске провео као лидер!? Тада је шампион био Ланс, за који је играо Анто Дробњак... Шта више, жељене амбиције нејаког Меца, који је те 1997. тек ушао у прву лигу фр. су биле најдаље до 5. или 6. места... Једино је Владан веровао да може до титуле, али ипак није се могло... Не знам јел био члан репрезентације СРЈ на СП98... знам да је био у оптицају! Велики је фудбалски радник, и наравно Делија од срца... такви се ретко рађају, а још мање постају!
Док је играо у Мецу, тамошњи људи због вести које су им пласиране имали су лошу слику о Србији и Србима... Он је био тај који је био прави српски амбасадор, и борац за истину... Касније како сам каже, на улици су га грађани и навијачи Меца поздарвљали са 3 прста!?!?

Примећен је у ложи Маракане на утакмици са Ромом 2005. са шалом око врата, када смо играли по оној зими...

Имао је доста пехова у каријери, али је остао доследан! Данас је председник ФК Сопот... и што је најбоље није се бавио неким мутним радњама, или прањем новца преко клуба, па да уводи силом свој клуб у Прву лигу, за разлику од неких бивших и лажних "Звездаша"!!!

;pivo