Kosarkaski play-off.

[cazzo_FCRS_forever]

Око поднева глас му је дрхтао: - Готово је. Уследила је дуга пауза.

- Сезона је за мене завршена. Страдали су лигаменти, прописано ми је стого мирoвање у трајању од две седмице. Не могу да верујем, немам никаква осећања. Боже да ли је могуће? Толико сам желео титулу. Тек колико ми је жао Делија. Бодрили су ме, све време били уз мене. Катастрофа.

Додатно питање није било потребно.

- Сада сам бесан, хоћу себе да поједем. Све време размишљам о тренутку када сам се повредио. Не кривим Мариновића, момак је одиграо сјајну партију, сигурно се није намерно поставио. Страшно. Незгодно сам доскочио, искрено скочни зглоб, сада је за мене све готово. Не знам, шансе да се опоравим су равне нули. Не могу да ходам. Какав тужан крај сезоне, није могло горе.

• Како ће бити у улози навијача?

- Најежио сам се и од саме помисли на то. Улетећу са штакама на паркет, пућићу од муке. Успеће моја браћа да дођу до финала. Када загрми са трибина, мораће да изгину, пораз није опција. Морају да покажу од ког кова су направљени. Верујем у њих. Јаки су и без мене, само Делије да дођу. Бориће се, велики сам оптимист – закључио је Гуровић.