06-01-2006, 10:09 AM
После окупљања у среду у 8 ујутро крећу 2 пуна аутобуса за Беране. Атмосфера у бусу била је одлична. Стајали смо сваки час ради набавке нових опијата. У Милановцу смо покупили Ваљевчане а после и Крагујевчане. У Рашкој смо покупили Делије из Звечана.
На граници са Црном Гором добијамо пратњу, која нас је спровела до саме хале у Беранама. У Беране смо стигли 10 минута пре утакмице, (текма почела у 17ч) а испред хале су нас сачекали локални Беранци, Делије из Бара и Подгорице којих је доста дошло.
На улазу су нас претресали ко криминалце.
Улазимо у халу где је било присутно доста домаћих навијача који су били просрпски орјентисани.
Почело је прво са патриотским песмама "Ој Србијо мати", "Марш на Дрину", "Од Тополе па до Равне горе", па затим са "Ко не скаче тај је Шиптар", "Убиј закољи да Шиптар не постоји", "Није ово Монтенегро, већ јуначко српско легло!", "Црна Гора и Србија то је једна фамилија". Касније се кренуло и са навијачким песмама. Звезда је у првом полувремену губила са 3-4 разлике, коп нам је био развучен, навијање уопште није било на нашем нивоу.
Тек у 2. полувремену коп је био сабијен, таман како треба и онда је почело да се навија одлично, "Ја сам године провео са тобом", "И напред звездо Црвена звездо", "Љубав си ми једина", "Нека вечерас свако зна"... и још многе друге песме... Дали смо све од себе да навијање буде како треба...
Утакмица је била густа на крају утакмице, али ипак наши су успели сачувати задњу лопту што је био знак да почне славље на нашој трибини, упаљена је једна бакља.
После бацања дресова и шорцева, дошли су сви играчи са нама у Коп да навијају, и сви су били у гаћама-боксерицама. Навијали смо још доста дуго заједно, атмосфера која ће се памтити... Орило се "Шампиони", "Браво звездо", "Нанананана Лига Шампиона", "Ја сам године", играчи су све време певали са нама...
Крећемо назад за Београд, и пре уласка у Нови пазар неки идиоти, вероватно Муслимани каменују нам 2 буса са 3 камења, међутим таман кад смо хтели да изађемо "јунаци" су побегли. Наравно били смо спремни за евентуалну сачекушу у Пазару. У Пазару се ништа није догодило. У Рашкој стајемо да би се снабдели храном и пићем, доста смо се дуго задржали. У Београд смо стигли у ситне сате.
До неког следећег гостовања у Црној гори...
На граници са Црном Гором добијамо пратњу, која нас је спровела до саме хале у Беранама. У Беране смо стигли 10 минута пре утакмице, (текма почела у 17ч) а испред хале су нас сачекали локални Беранци, Делије из Бара и Подгорице којих је доста дошло.
На улазу су нас претресали ко криминалце.
Улазимо у халу где је било присутно доста домаћих навијача који су били просрпски орјентисани.
Почело је прво са патриотским песмама "Ој Србијо мати", "Марш на Дрину", "Од Тополе па до Равне горе", па затим са "Ко не скаче тај је Шиптар", "Убиј закољи да Шиптар не постоји", "Није ово Монтенегро, већ јуначко српско легло!", "Црна Гора и Србија то је једна фамилија". Касније се кренуло и са навијачким песмама. Звезда је у првом полувремену губила са 3-4 разлике, коп нам је био развучен, навијање уопште није било на нашем нивоу.
Тек у 2. полувремену коп је био сабијен, таман како треба и онда је почело да се навија одлично, "Ја сам године провео са тобом", "И напред звездо Црвена звездо", "Љубав си ми једина", "Нека вечерас свако зна"... и још многе друге песме... Дали смо све од себе да навијање буде како треба...
Утакмица је била густа на крају утакмице, али ипак наши су успели сачувати задњу лопту што је био знак да почне славље на нашој трибини, упаљена је једна бакља.
После бацања дресова и шорцева, дошли су сви играчи са нама у Коп да навијају, и сви су били у гаћама-боксерицама. Навијали смо још доста дуго заједно, атмосфера која ће се памтити... Орило се "Шампиони", "Браво звездо", "Нанананана Лига Шампиона", "Ја сам године", играчи су све време певали са нама...
Крећемо назад за Београд, и пре уласка у Нови пазар неки идиоти, вероватно Муслимани каменују нам 2 буса са 3 камења, међутим таман кад смо хтели да изађемо "јунаци" су побегли. Наравно били смо спремни за евентуалну сачекушу у Пазару. У Пазару се ништа није догодило. У Рашкој стајемо да би се снабдели храном и пићем, доста смо се дуго задржали. У Београд смо стигли у ситне сате.
До неког следећег гостовања у Црној гори...
ВАШЕ ЈЕ ДА ДОЂЕТЕ А ЗА ОСТАЛО ЋЕМО СЕ МИ ПОБРИНУТИ