Старе српске кафане

[UrbanBaby]

Кафана "Руски цар"

Године 1890. у време када је у Русији владао Александар III Романов, господин Макса Антонијевић је купио плац са кафаном на углу Кнез Михаилове и Обилићевог венца. Претпоставља се да је кафана "Руски цар" добила име по Александру II Романову, који је био веома слободоуман цар, ослободио је сељаке од кметства, модернизовао просвету и пољопривреду...

Он је Србима остало у лепом сећању и вероватно је у његову славу београдски кафеџија осамдесетих година 19. века својој кафани дао име "Руски цар". Велелепну зграду данашњег "Руског цара" подигла је породица Антонијевић која се бавила часовничарством и имала једну од најугледнијих јувелирница у граду - "Браћа С. Антонијевић", у Кнез Михаиловој 11.

Почетком двадесетих година минулог века, Милутин Антонијевић, Максин син, одлучио је да на плацу где је кафана подигне палату достојну имена породице. Пројекат је радио чувени архитекта Милан Секулић, а помагао му је и архитекта Брашован. Изградња је почела 1922. и завршена је 1926. године. Већ те исте године постала је статусни симбол ондашњег Београда.

Миљана Лакетић у својој књизи прича како је сав намештај био од масивног дрвета, како су сви лустери и вандарми били од кристала.
Историја "Руског цара" се наравно преплиће са историјом Београда оног времена, кафану је једно време држао човек по имену Људевит Рац. После је дошла окупација, Рац је нестао и никада се није сазнало шта се са њим десило. Кафана је коначно затворена 1958. године, а негде око београдске Конференције несврстаних на истом месту отворен је експрес- ресторан "Загреб".
Деведесетих је овом ресторану враћено старо име.