Српска земља Црна Гора

[UrbanBaby]

http://www.pravoslavnacobar.net/

Црквена Општина Бар, као дио црногорског приморја, које у својем залеђу има басен Скадарског језера, у којем се налазило и древно епископско сједиште Диоклитија (Дукља) има безмало двијехиљаде година дугу хришћанску историју. Претпоставља се да су овим просторима први благовијестили Јеванђеље Апостол Павле и његови ученици.

На простору Барске Црквене Општине налази се и највећи манастир скадарске обитељи манастира познате као Зетска Света Гора, Манастир Пречисте Богородице Крајинске, који је, уједно, и најстарији хришћански споменик на словенском југу. Ту се у десетом вијеку налазила престоница мале српске кнежевине Дукље која се у каснијим српским текстовима назива Зета, а која се простирала у залеђу јадранске обале од Боке Которске до ријеке Бојане и у равницама око Скадарског језера и ријека Зете и Мораче. На челу те државе налазио се кнез Петар, отац Светог Јована Владимира, о коме је остало сачувано врло мало историских података. Остало је забиљежено да је он негдје између 970 и 980.године, недалеко од свог дома, подигао малу цркву посвећену Пресветој Богородици.

Почетком једанаестог вијека млади краљ Владимир са својом женом Косаром, на мјесту мале цркве, подиже велики манастир Пресвете Богородице, познат и као Пречиста Крајинска. Косара ту оснива женски манастир, а на падинама Козјака, изнад крајинских села, отвара неку врсту школе. После мученичке кончине Светог Јована Владимира 1016. године његове су свете мошти почивале, заједно са његовом вјерном супругом Косаром у Пречистој Крајинској до 1215.г кад су из великог поштовања према Мученику пренешене у манастир Шин Ђон код Елбасана. Манастир се поново помиње 1417.г. у повељи Балше трећег Ђурђевића, када је у њему, по свему судећи, столовао зетски митрополит, тада кир-Арсеније. Турски попис из 1582.г. биљежи овај манастир, а претпоставља се да је срушен и запустио крајем 17.-ог вијека, у походима скадарског везира Сулејман-паше Бушатлије...

http://www.pravoslavnacobar.net/Sv.Jovan%20Vladimir.htm

Свети Мученик Јован Владимир, Краљ српски (празнује се 22. маја /4.јуна) је небески заштитник града Бара. Његова се држава налазила на овим просторима и његов култ је на подручју Бара веома изражен. Три су основна знамења његовог безмало хиљадугодишњег духовног присуства на овим просторима : остаци манастира Пречисте Богородице Крајинске код Остроса, најстаријег споменика Словенске културе на нашим просторима у којем су се мошти Светог Краља налазиле до 1215.г кад су пренешене у манастир Шин Ђон код Елбасана , Крст Светог Јована Владимира који вјековима чува часна породица Андровић из села Микулићи подно Румије и вјековни обичај изношења Крста Светог Краља на врх планине Румије за Тројчиндан. Да поменемо још и градић између Бара и Улциња који носи име Светог краља - Владимир, манастир Бешку, на Скадарском језеру, у коме се налазе мошти Владимирове жене Косаре, легенду о Владимиру и Косари...

Од прије неколико година је установљена и свечана литија улицама града на празник Светог Краља, а од 2005.г. организује се и читав низ духовних и културних свечаности под називом : " Дани Светог Јована Владимира".

Будући велики саборни храм у најужем градском језгу биће, наравно, посвећен Светом Јовану Владимиру.

Читанка о Светоме краљу Јовану Владимиру :
http://www.mitropolija.cg.yu/istbibl/sv_...dimir.html