02-11-2006, 10:28 PM
Prvenstvena fudbalska utakmica na stadionu”JNA” 12.10.1986.
Partizan – C.Zvezda 2-0 pred 55.000 gledalaca.
Strelci: 1-0 Smajic 61-vi minut, 2-0 Milko Djurovski u 86-stom iz jedanaesterca.
Posto je ovo trebalo da bude prvi derbi u kojem ce se Milko Djurovski pojaviti u Partizanovom dresu protiv svog bivseg kluba, vladalo je nezapamceno interesovanje za taj mec. Bilo je ogromnog pumpanja I preko medija, velikih tenzija, tako da se ocekivao krcat stadion. Tog dana sam sa petnestak mojih ortaka vec od ranih jutarnjih sati vrsljao po ulicama Beograda. Posto je u samom gradu bilo slabo I jednih I drugih navijaca, krenuli smo da vidimo kakvo je stanje na samom stadionu, a pored toga I karte za mec da uzmemo posto ih je vrlo malo ostalo, a mi ih nismo imali. Skoro svi smo imali po koje Zvezdino obelezje na sebi. Stizemo na stadion I pored Partizanovog juga na sever gde kupujemo I karte za mec. Inace dole na Partizanovim blagajnama je bilo vise zickarosa nego li kakvih navijaca. Ispred severne tribine nije jos bio, ama bas niko. Stali smo malo pored one ogradice pored samih stepenica koje vode dole niz ulicu I Partizanovu bastu, ne bi li se dogovorili sta ce mo dalje da radimo. Utom ti lagano prema nama ide zuta zastava 101 sa izbacenim crno-belim zastavama kroz prozore. Od tih zastava se I nisu videle face od ljudi koji su ih drzali. Kada su videli nas, malo su usporili, gotovo da su stali. Ja sam sisao par stepenika na onom stepenistu I onako rasirenih ruku im glasno rekao “STA JE PICKE GROBARSKE”. Oni su zaustavili kola sroz I kada su izmileli glave kroz prozor, bilo je I meni I mojim ortacima jasno da je u kolima Pampi, Zare, Bata Trlaja I jos dvojica iz udarne grobarske ekipe kojima nisam video face, jer su sedeli na drugoj polovini zadnjeg sedista, a I bili su zaklonjeni od zastava I jednog od ovih koji je izbacio glavu kroz prozor. Ja sam se odmah vratio desetak metara nazad kod mojih I tako smo mi gledali u njih I oni u nas. Oni su bas onako mrtvo gledali u nas dvadesetak sekundi. Pokrenuli su kola I stali ispred baste. Nama inace nije bilo sve jedno, jer je postojala opasnost da jos neko izleti iz baste, ako je Iko i bio. Odmah smo ubrzanim korakom krenuli nazad prema Partizanovom jugu pa dole na prevoz, tako da smo ubrzo vec bili na Slaviji. Vremenom su vec pocele da kuljaju kolone navijaca prema stadionu, a mi smo tu u gradu imali par sitnih sutiranja grobara. Onda resismo u neko doba da krenemo na stadionu. Izadjemo gore iz 9-ke I krenemo pored pumpe gore do Marakane, da vidimo ima li nasih u restoranu I na samom stadionu. Bilo je nasih koji su pili, ali smo mi ponovo krenuli dole ka pumpi da hasamo u kiosku preko puta. Jedan nas od starijih je odveo jednog madjeg do kioska (ali posto je tu bila guzva otisli su malo dalje gore uz ulicu), a mi smo bili tacno ispod pumpe, na samom obodu onog parkica. Posle jedno 5-6 minuta kroz parkic prema nama ide bas cela tadasnja grobarska prva ekipa. Da li su nas prepoznali jos sa stadiona ili ne, nije ni bitno. Baza pred samu tekmi im je bila obliznja kafanica u parkicu pored ulice. Na sebi su vec imali dosta zvezdinih salova I kapa, dok je Zare na glavi drzao neku malu narandzastu vunenu kapicu. Da napomenem da je I njih bilo jedno petnestak. Znaci oni su isli ka nama, a mi smo stali I cekali, samo je jedan od nasih pobegao glavom bez obzira kada ih je ugledao, tako da smo ga videli tek na samim tribinama stadiona. Dosli su I stali pored nas I rekli da im damo Zvezdina obelezja koja smo imali kod sebe. Naravno da niko od nas nije nista ni pomisljao da da . Mi smo imali vremena svi da pobegnemo posto smo ih videli da idu ka nama. Nismo pobegli, jer smo bili spremni da se pobijemo ako treba. Oni su onda krenuli u akciju, tako da je pocelo cimanje sa njima. Jedan od nasih je imao jednu zastavu, crveno-belu na kockice onako sivenu, jedno metar sa metar. Zakacili su se za nju tako da smo se sa njima oko nje navlacili na samoj ulici uz poneki udarac sa obe strane. Iscimali smo zastavicu od njih, ali su oni ponovo skocili I nekako je istrgli. Posto se u tim momentima I murija pojavljuje, oni su se udaljili kroz parkic, a mi smo presli preko ulice dok se murija nije udaljila. Vratimo se ponovo na obod parkica I sacekamo ovu nasu dvojicu koji su otisli na 5 minuta za has, a vratili se posle pola sata. Odmah smo im pricali sta se desilo uz veliki smeh zbog onog naseg sto je pobegao, sto ce reci”U VIDU MAGLE”. I pored toga sto su uzeli tu zastavicu I vise nista, mi smo bili vise nego zadovoljni nasoj drskosti da im stanemo u gard, tadasnjoj vrlo jakoj grobarskoj ekipi, koja je bila poprilicno starija od nas. Lagano kroz parkic odlazimo do ispred severa gde je bila neopisiva guzva, a gore sa vrha severne tribine onaj nas sto je pobegao dole mase rukama ka nama. Na samom stadionu vise nego krcato uz podosta talasanja, narocito na nasoj severnoj strani. Bilo je odlicno navijanje na obe strane, a grobari su oba gola postigli na juznoj tribini, koja je prokljucala kada je dosudjen penal za Partizan, sa poklicima Milku Djurovskom. Milko je zakucao loptu u mrezu tako da je kljucanje na jugu nastavljeno, a velika tuga I razocarenje na severu. Milka smo tokom citavog meca maksimalno vredjali. Onu malu zastavicu smo primetili na vrhu juga kod osobe koja je istu sirila svremena na vreme, a da podsetim imala je nekih metar sa metar, bez ikakvog natpisa.
Partizan – C.Zvezda 2-0 pred 55.000 gledalaca.
Strelci: 1-0 Smajic 61-vi minut, 2-0 Milko Djurovski u 86-stom iz jedanaesterca.
Posto je ovo trebalo da bude prvi derbi u kojem ce se Milko Djurovski pojaviti u Partizanovom dresu protiv svog bivseg kluba, vladalo je nezapamceno interesovanje za taj mec. Bilo je ogromnog pumpanja I preko medija, velikih tenzija, tako da se ocekivao krcat stadion. Tog dana sam sa petnestak mojih ortaka vec od ranih jutarnjih sati vrsljao po ulicama Beograda. Posto je u samom gradu bilo slabo I jednih I drugih navijaca, krenuli smo da vidimo kakvo je stanje na samom stadionu, a pored toga I karte za mec da uzmemo posto ih je vrlo malo ostalo, a mi ih nismo imali. Skoro svi smo imali po koje Zvezdino obelezje na sebi. Stizemo na stadion I pored Partizanovog juga na sever gde kupujemo I karte za mec. Inace dole na Partizanovim blagajnama je bilo vise zickarosa nego li kakvih navijaca. Ispred severne tribine nije jos bio, ama bas niko. Stali smo malo pored one ogradice pored samih stepenica koje vode dole niz ulicu I Partizanovu bastu, ne bi li se dogovorili sta ce mo dalje da radimo. Utom ti lagano prema nama ide zuta zastava 101 sa izbacenim crno-belim zastavama kroz prozore. Od tih zastava se I nisu videle face od ljudi koji su ih drzali. Kada su videli nas, malo su usporili, gotovo da su stali. Ja sam sisao par stepenika na onom stepenistu I onako rasirenih ruku im glasno rekao “STA JE PICKE GROBARSKE”. Oni su zaustavili kola sroz I kada su izmileli glave kroz prozor, bilo je I meni I mojim ortacima jasno da je u kolima Pampi, Zare, Bata Trlaja I jos dvojica iz udarne grobarske ekipe kojima nisam video face, jer su sedeli na drugoj polovini zadnjeg sedista, a I bili su zaklonjeni od zastava I jednog od ovih koji je izbacio glavu kroz prozor. Ja sam se odmah vratio desetak metara nazad kod mojih I tako smo mi gledali u njih I oni u nas. Oni su bas onako mrtvo gledali u nas dvadesetak sekundi. Pokrenuli su kola I stali ispred baste. Nama inace nije bilo sve jedno, jer je postojala opasnost da jos neko izleti iz baste, ako je Iko i bio. Odmah smo ubrzanim korakom krenuli nazad prema Partizanovom jugu pa dole na prevoz, tako da smo ubrzo vec bili na Slaviji. Vremenom su vec pocele da kuljaju kolone navijaca prema stadionu, a mi smo tu u gradu imali par sitnih sutiranja grobara. Onda resismo u neko doba da krenemo na stadionu. Izadjemo gore iz 9-ke I krenemo pored pumpe gore do Marakane, da vidimo ima li nasih u restoranu I na samom stadionu. Bilo je nasih koji su pili, ali smo mi ponovo krenuli dole ka pumpi da hasamo u kiosku preko puta. Jedan nas od starijih je odveo jednog madjeg do kioska (ali posto je tu bila guzva otisli su malo dalje gore uz ulicu), a mi smo bili tacno ispod pumpe, na samom obodu onog parkica. Posle jedno 5-6 minuta kroz parkic prema nama ide bas cela tadasnja grobarska prva ekipa. Da li su nas prepoznali jos sa stadiona ili ne, nije ni bitno. Baza pred samu tekmi im je bila obliznja kafanica u parkicu pored ulice. Na sebi su vec imali dosta zvezdinih salova I kapa, dok je Zare na glavi drzao neku malu narandzastu vunenu kapicu. Da napomenem da je I njih bilo jedno petnestak. Znaci oni su isli ka nama, a mi smo stali I cekali, samo je jedan od nasih pobegao glavom bez obzira kada ih je ugledao, tako da smo ga videli tek na samim tribinama stadiona. Dosli su I stali pored nas I rekli da im damo Zvezdina obelezja koja smo imali kod sebe. Naravno da niko od nas nije nista ni pomisljao da da . Mi smo imali vremena svi da pobegnemo posto smo ih videli da idu ka nama. Nismo pobegli, jer smo bili spremni da se pobijemo ako treba. Oni su onda krenuli u akciju, tako da je pocelo cimanje sa njima. Jedan od nasih je imao jednu zastavu, crveno-belu na kockice onako sivenu, jedno metar sa metar. Zakacili su se za nju tako da smo se sa njima oko nje navlacili na samoj ulici uz poneki udarac sa obe strane. Iscimali smo zastavicu od njih, ali su oni ponovo skocili I nekako je istrgli. Posto se u tim momentima I murija pojavljuje, oni su se udaljili kroz parkic, a mi smo presli preko ulice dok se murija nije udaljila. Vratimo se ponovo na obod parkica I sacekamo ovu nasu dvojicu koji su otisli na 5 minuta za has, a vratili se posle pola sata. Odmah smo im pricali sta se desilo uz veliki smeh zbog onog naseg sto je pobegao, sto ce reci”U VIDU MAGLE”. I pored toga sto su uzeli tu zastavicu I vise nista, mi smo bili vise nego zadovoljni nasoj drskosti da im stanemo u gard, tadasnjoj vrlo jakoj grobarskoj ekipi, koja je bila poprilicno starija od nas. Lagano kroz parkic odlazimo do ispred severa gde je bila neopisiva guzva, a gore sa vrha severne tribine onaj nas sto je pobegao dole mase rukama ka nama. Na samom stadionu vise nego krcato uz podosta talasanja, narocito na nasoj severnoj strani. Bilo je odlicno navijanje na obe strane, a grobari su oba gola postigli na juznoj tribini, koja je prokljucala kada je dosudjen penal za Partizan, sa poklicima Milku Djurovskom. Milko je zakucao loptu u mrezu tako da je kljucanje na jugu nastavljeno, a velika tuga I razocarenje na severu. Milka smo tokom citavog meca maksimalno vredjali. Onu malu zastavicu smo primetili na vrhu juga kod osobe koja je istu sirila svremena na vreme, a da podsetim imala je nekih metar sa metar, bez ikakvog natpisa.