05-20-2004, 02:15 PM
Ja see nisam nesto narocito istakao 9. marta, jer u to vreme nisam bio toliko aktivan koliko moji drugovi koje je to stajalo i glave. Taj decko koga opisujes, bio je moj dobar prijatelj iz kraja. Delija Hooligan mozda zna da je on ziveo u Prokopu nedaleko od nas (na pola puta). Ovi redovi su posveceni njemu i nasem drugarstvu.
Kao i veci deo "mog" naselja, on je navijao za partizane. Da bi ostao kao navijac medju svima njima, a bili su grupa "The Necrophiles" (pod grupa onog starog Fronta), morao si da budes tri puta (bar) ludji od njih da bi zavredio njihovo postovanje... Inace, Brana Milinovic (Pevac), bio je jedan od prvih skinsa u kraju i na jugu. Imao je herca da uleti u tucu i nije bio kukavica. Sa njim sam bio u Splitu 88, on me je zastitio od starijih grobara u vozu kada su hteli da "maltretiraju cigancica" objasnivsi im da sam mnogo veci covek od onih koji nisu smeli da zapale na tu tekmu. To mu nikada necu zaboraviti... Trenirao je nasket u partizanu i predvidjali su mu sjajnu buducnost ako se mane navijanja i svega sto je islo uz to (vutra*pivo*pljuga*stanje)
a dodatni problem bila je cinjenica da je u putu na jedan od Zagreba ispao iz voza i jedva izasao iz kome, uz uspomenu - ogroman oziljak na glavi. Ta povreda, plasili su ga doktori, mogla je biti kobna nakon jaceg udarca u glavu sto smo smejuci se komentarisali spremajuci se za tekme... Tog 9. marta Brana je sa jos jednim clanom tadasnjeg Fronta, Maksom, otisao na demonstracije, cisto da ih vidi i da kupi novu kasetu neke punk grupe, kada je ludilo zavladalo po gradu i kada je video kako murija nasrce na narod prikljucio se. Ne trebada vam objasnjavam da je, takav kakav je bio, bio u prvom redu. Nisu ni svi glodari pi***, mada ponekad mislim i ja tako. Brana to nije bio. Definitivno. On i Maksa, takodje moj ortak, trcali su niz ulicu Kneza Milosa nanzie jureci muriju. Ispred njih je izasla policija iz neke provincije i videci sta se desava pucala u njih. Branu je metak pogodio u vrat. Iskrvario je Maksi na rukama... koji se posle toga nikada vise nije sasvim oporavio od tog soka... Nema te ikone koja bi mogla da stane iza ovih reci a da opise sta osecam o svemu tome. Ubica nije nikada nadjen, iako bi mozgu kokoske u muriji za to trebalo vremena koliko i da popije casu vode. To je mogao biti bilo ko od nas. Mnogi nasi zajednicki prijatelji izginuli su kasnije u saobracajnim nesrecama, ratu, Vukovaru... mnogi su otisli negde daleko. Tog dana, kada je Brana poginuo, da smo uspeli, sve je mozda moglo biti i drugacije. Barem da je nesto vredelo...
Znam da ovo nema toliko veze sa temom, ali kada god se setim tog dogadjaja, tesko mi je. Vratim se na nas basket teren i zamisljam sebe kako mi opet daje fore 19 razlike a igramo do 21, i znam da ne mogu da ga pobedim... kako sedimo u mojoj sobi, slusamo P.t.t.b. i citamo Alana Forda... bedak...
Sorry, ovo je bilo sasvim licno. Pokoj mu dusi i neka mu je laka srpska zemlja...
poz,
budimir
Kao i veci deo "mog" naselja, on je navijao za partizane. Da bi ostao kao navijac medju svima njima, a bili su grupa "The Necrophiles" (pod grupa onog starog Fronta), morao si da budes tri puta (bar) ludji od njih da bi zavredio njihovo postovanje... Inace, Brana Milinovic (Pevac), bio je jedan od prvih skinsa u kraju i na jugu. Imao je herca da uleti u tucu i nije bio kukavica. Sa njim sam bio u Splitu 88, on me je zastitio od starijih grobara u vozu kada su hteli da "maltretiraju cigancica" objasnivsi im da sam mnogo veci covek od onih koji nisu smeli da zapale na tu tekmu. To mu nikada necu zaboraviti... Trenirao je nasket u partizanu i predvidjali su mu sjajnu buducnost ako se mane navijanja i svega sto je islo uz to (vutra*pivo*pljuga*stanje)
a dodatni problem bila je cinjenica da je u putu na jedan od Zagreba ispao iz voza i jedva izasao iz kome, uz uspomenu - ogroman oziljak na glavi. Ta povreda, plasili su ga doktori, mogla je biti kobna nakon jaceg udarca u glavu sto smo smejuci se komentarisali spremajuci se za tekme... Tog 9. marta Brana je sa jos jednim clanom tadasnjeg Fronta, Maksom, otisao na demonstracije, cisto da ih vidi i da kupi novu kasetu neke punk grupe, kada je ludilo zavladalo po gradu i kada je video kako murija nasrce na narod prikljucio se. Ne trebada vam objasnjavam da je, takav kakav je bio, bio u prvom redu. Nisu ni svi glodari pi***, mada ponekad mislim i ja tako. Brana to nije bio. Definitivno. On i Maksa, takodje moj ortak, trcali su niz ulicu Kneza Milosa nanzie jureci muriju. Ispred njih je izasla policija iz neke provincije i videci sta se desava pucala u njih. Branu je metak pogodio u vrat. Iskrvario je Maksi na rukama... koji se posle toga nikada vise nije sasvim oporavio od tog soka... Nema te ikone koja bi mogla da stane iza ovih reci a da opise sta osecam o svemu tome. Ubica nije nikada nadjen, iako bi mozgu kokoske u muriji za to trebalo vremena koliko i da popije casu vode. To je mogao biti bilo ko od nas. Mnogi nasi zajednicki prijatelji izginuli su kasnije u saobracajnim nesrecama, ratu, Vukovaru... mnogi su otisli negde daleko. Tog dana, kada je Brana poginuo, da smo uspeli, sve je mozda moglo biti i drugacije. Barem da je nesto vredelo... Znam da ovo nema toliko veze sa temom, ali kada god se setim tog dogadjaja, tesko mi je. Vratim se na nas basket teren i zamisljam sebe kako mi opet daje fore 19 razlike a igramo do 21, i znam da ne mogu da ga pobedim... kako sedimo u mojoj sobi, slusamo P.t.t.b. i citamo Alana Forda... bedak...
Sorry, ovo je bilo sasvim licno. Pokoj mu dusi i neka mu je laka srpska zemlja...
poz,
budimir
lavoljub Muslin! Jedan je Slavoljub Muslin!!!