Дух Беогрaда!

[ултра сепаре]

[flash=200,200]http://www.youtube.com/watch?v=2eBMYPt6Jg8[/flash]
[flash=200,200]http://www.youtube.com/watch?v=E9opVZHK4xU[/flash]

[ултра сепаре]

Снимање филма на Теразијама,1933.

Аутобус који је возио на релацији Славија-Авала,1929.

Мост краља Александра је са градњом почео 1930.године,а у саобраћај је пуштен децембра 1934.године.Укупна дужина моста је била 474м.Порушен је у ратним разарањима током II светског рата.
На овој слици је приказана коњица која испробава носивост новоизграђеног моста.

[ултра сепаре]

Стадион БСКА.

Тренутно немам података о овој слици,тачније која је утакмица у питању и које године

Коњичке трке.

Како се некад игаро ватерполо .Такође исти случај као и са другом сликом тренутно немам подтака.

[NesaBgd]

Ево нешто о другој слици:

3. СЕПТЕМБАР 1939. Београд, 11.00: Свечани почетак Међународних аутомобилских и мотоциклистичких трка на стази око Калемегдана. Трке посматра 75.000 гледалаца, од којих 5700 на трибинама. Стаза је дуга 2794 метра, а возе се 4 аутомобилске и 5 мотоциклистичких трка, у 10 кругова за лакше категорије до 50 кругова за главну трку.







А ево и мало опширније о самој трци.

http://klubkolekcionara.blogspot.com/200...-trke.html

[NesaBgd]

8)


[flash=200,200]http://www.youtube.com/watch?v=74_V5sgJb8M[/flash]

[NesaBgd]

Београд некад и сад.


Балканска.


Француска.


Светогорска.


Карађорђева.


Кнеза Милоша.

[NesaBgd]

Зелени венац.


Бајлонијева пијаца.


Студентски трг.


Теразије.


Трг.

[ултра сепаре]

Београд некад и сад.

Почетком 19. века Београд је био источњачка варошица слична многим разасутим по удаљеној провинцији Османског царства. Град је почео да се развија са успоном младе српске државе. Почетком 20. века у Београдској вароши је живело око 70,000 становника. За само 40 година број се увећао скоро шест пута и порастао до преко 400,000. Брз раст града пратила је изградња раскошних дворова, монументалних јавних зграда и луксузних приватних вила које су осликавале богатство уског слоја тек стасале српске грађанске елите. По нацртима српских архитеката школованих на најбољим европским универзитетима изграђена су најлепша здања модерног Београда. Нека од њих су заувек нестала у разарањама које је Београд пречесто трпео у 20. веку. Велики део старог Београда нестао је током Другог светског рата, у два таласа бомбрадовања, 1941. и 1944. године. Данас само избледеле фотографије подсећају на прелепа здања која су некада красила лице града.

Мост краља Александра подигнут 1934,а срушен 7 година касније.

На овом месту је некада био мост са предходне слике,сада се овај мост зове "Бранков мост",који дневно пређе око 90000 возила.
Дуго су једини начин да се из Београда пређе у оближњи Земун били многобројни чамци и бродићи на пристаништу. Први железнички мост преко Саве је подигнут тек 1884. године. Нови мост, који су могли да користе пешаци, малобројни аутомобили и трамваји подигнут је тек 1934. године. Назван је Мост краља Александра, али су га Београђани најчешће једноставно звали Земунски. Мост је био висећи и пројектован је по угледу на Мост преко Рајне у Франкфурту. Судбина је хтела да служи јако кратко, само седам година, јер је срушен на почетку Другог светског рата. На његовом месту је 1956. подигнут Мост братства и јединства, али су и њега Београђани брзо прекрстили у Бранков мост, по Бранковој улици којом се наставља.

Стари Панчевачки мост подигнут 1935 године,а страдо већ на почетку II светског рата.

Панчевачки мост једини мост преко Дунава на територији Београда,а повезује Шумадију и Банат.
Мост краља Петра Другог или Панчевачки мост, како га је народ одмах назвао, подигнут је 1935. године. Био је то први мост који је повезао Београд са Банатом. Изградиле су га немачке фирме и био је део немачких послератних репарација Краљевини Југославији. Страдао је на почетку Другог светског рата. Нови Панчевачки мост је подигнут 1946. године на истим стубовима на којима је почивао и стари мост. Као и Мост краља Александра, Панчевачки мост су срушили минери Југословенске војске 11. априла 1941, како би онемогућили напредовање непријатеља. Стари београдски мостови су срушени без потребе у данима слома, а њихови наследници не могу ни изблиза да досегну лепоту својих претходника.

Народна библиотека погођена је у првом нападу 6. априла 1941.

Косанчићев венац је после Каламегданске тврђаве најстарији део Београда.
У предвечерје рата са Немачком, пролећа 1941. године, фондови ове библиотеке су бројали преко 300,000 књига, 1,500 средњовековних рукописних књига, старе штампане књиге, пергаменте, повеље, царска и краљевска документа… Првог априла 1941, када је рат већ био неизбежан, целокупни фонд Библиотеке је спакован и припремљен за транспорт на сигурну локацију. Министар просвете је одлучио да се са евакуацијом сачека, како се већ узнемиреном Београду не би дао још један доказ да се рат неумитно приближава. Влада је живела у илузији да се сукоб са Немачком још може избећи. Разбио ју је звуг мотора немачких бомбардера и разарајуће бомбе које су у зору 6. априла 1941. посејале смрт по престоници. У првом нападу Народна библиотека је директно погођена запаљивом бомбом. У хаосу смрти који је у Београду настао, нико није ни покушао да угаси зграду која је чувала најзначајнија документа из многовековне историје српског народа. Заувек су нестали документи од непроцењиве важности, који су још данима догоревали међу рушевинама некада лепог здања. Данас се на овом месту налазе остаци зграде Библиотеке, зарасли у траву, и велики пано који подсећа на трагично јутро када је нестала најважнија српска културна институција.

Управа поште и телеграфа.

Данашња зграда поште.
На месту данашње Поште 6, у близини Железничке станице, налазила се зграда Управе поште и телеграфа. Здање је случајно остало поштеђено у првом налету немачких бомбардера. Одлазећи из града, патријарх српски Гаврило оставио је сећање на призор који је из кола видео на дну Немањине улице.

Пред поштом поред железничке станице висила је на телеграфском диреку једна огромна бомба, која се ту закачила. Била је у падобрану и тако закачена није могла да експлодира, пошто није пала на змељу. Она је била намењена згради поште, али срећом, завршило се томе да је бомба остала без дејства.

Наредни налети немачких и савезничких бомбардера ипак нису поштедели зграду необично лепе архитектуре. Послератна комунистичка власт је одлучила да се остаци зграде сруше, и на њеном месту је подигнута нова зграда која нема ни део лепоте и елеганције своје претходнице.

Палата зора налазила се преко пута Српске академије наука и уметности.

Данашње здање на том месту.
Сличну судбину је доживела и палата Зора која се налазила у Кнез Михаиловој улици, преко пута Српске академије наука и уметности. У њој је данас смештен шпански институт Цервантес. Зграда је оштећена током Другог светског рата, а у послератној рестаурацији изгубила је много од свог некадашњег сјаја.

[ултра сепаре]

Можете и сами да увидите да смо Неша и ја у ове задње 3 поруке хтели да покажемо како је некад изгледао Београд,а како данас он изгледа.Заправо најлепше Београдске грађевине нестале су у током II светског рата услед немачке агресије,а велики део њих су и комунисти порушили како би успоставили нови стил уметности "соцреализам".Свако од вас ко је ишао по Европи,нпр:Брселона,Париз,Рим,Венеција,могао је да види шта значи када ти је кроз историју очуван сваки милиметар зграде.Колико би заправо Београд још више привукао туристе да му се изглед није мењао кроз историју.Па сами можете упоредити да ли је лепша стара или нова зграда поште.Управо ми морамо да сваки дан водимо рачуна о нашем лепом граду да га чувамо у "велу пролазности",и стварно само ће "највеће сељачине",бацати ђубре по граду и ружити га жврљотинама.Волим графите али праве и уметничке и за то треба одредити посебно место у граду.

[NesaBgd]

 

Стари аеродром на Бежанији и хангар који и данас постоји.



Окретница трамваја 9а на месту данашњег богословског факултета,у позадини се види мост Краља Петра.



Поплава у Карађорђевој улици 1942.




Споменик Карађорђу на Калемегдану подигнут 1913. Аустроугари су га уништили за време окупације а данас је ту споменик захвалности Француској.