08-26-2011, 04:04 PM
Ја бих вас све замолио да мало спустимо лопту и да и у овим тешким тренуцима покушамо да дискутујемо ''хладне главе''. Ја лично сам већ одређено време разочаран радом управе, међутим прилично ме плаше турбуленције које би настале њиховим моменталним одласком. Све сам себи одлажем, мада сам мишљења да ово стварно није тренутак. Са друге стране, као модератор овог форума ћу поновити да под-форум ''Терен'' није место са кога ће се дизати било каква револуција. Најбоље је сачекати став групе после оваквог пораза и онда дискутовати у том правцу.
Што се двомеча са Реном тиче, ја ћу се на њега осврнути из једног тотално другачијег угла, који се намерно или случајно увек занемарује када се прича о нашем клубу. Не можеш ти да будеш конкурентан у озбиљним европским утакмицама ако играш лигу у којој си приморан да наместиш/купиш преко 50% утакмица ако мислиш да будеш у трци за оно што највише желиш. Видели смо синоћ нас, али смо видели и како прођоше они који наместе 70%-80% својих утакмица. Докле год главни и једини циљ и нама и њима буде био да изваћаримо на муфте ове друге за титулу, докле год се буде газило свим средствима у том смеру, докле год мањи клубови буду размишљали коме ће да се приклоне, а коме да продају утакмицу, дотле ће фудбал у земљи да тавори. Синоћ се показало како то утиче на клупски фудбал, а врло ускоро ће се одразити и на репрезентативни. Уместо неке здраве спортске конкуренције, ривалитет у Србији је постао ''питање живота и смрти''. А то није добро! А зашто је то тако је право питање за Толета и остале јагњеће бригаде са Теразије, по мени много важније, актуелније од тога зашто је свиран пенал у Суботици, а није у Ужицу и обрнуто.
Нама остаје да и даље гурамо у правцу којим смо кренули и да још јаче радимо на томе да нас буде све више, да будемо све луђи и да пркосимо логици. Треба што више Звездаша научити да после сваког новог нокаута устанемо јачи, поноснији и одлучни у намери да Звезду вратимо где јој је место.
Што се двомеча са Реном тиче, ја ћу се на њега осврнути из једног тотално другачијег угла, који се намерно или случајно увек занемарује када се прича о нашем клубу. Не можеш ти да будеш конкурентан у озбиљним европским утакмицама ако играш лигу у којој си приморан да наместиш/купиш преко 50% утакмица ако мислиш да будеш у трци за оно што највише желиш. Видели смо синоћ нас, али смо видели и како прођоше они који наместе 70%-80% својих утакмица. Докле год главни и једини циљ и нама и њима буде био да изваћаримо на муфте ове друге за титулу, докле год се буде газило свим средствима у том смеру, докле год мањи клубови буду размишљали коме ће да се приклоне, а коме да продају утакмицу, дотле ће фудбал у земљи да тавори. Синоћ се показало како то утиче на клупски фудбал, а врло ускоро ће се одразити и на репрезентативни. Уместо неке здраве спортске конкуренције, ривалитет у Србији је постао ''питање живота и смрти''. А то није добро! А зашто је то тако је право питање за Толета и остале јагњеће бригаде са Теразије, по мени много важније, актуелније од тога зашто је свиран пенал у Суботици, а није у Ужицу и обрнуто.
Нама остаје да и даље гурамо у правцу којим смо кренули и да још јаче радимо на томе да нас буде све више, да будемо све луђи и да пркосимо логици. Треба што више Звездаша научити да после сваког новог нокаута устанемо јачи, поноснији и одлучни у намери да Звезду вратимо где јој је место.
