Слика данашње Србије..

[дрвосеча]

Запретио да ће се спалити пред Скупштином због криминалаца
24 сата - 29.04.2011.


Млађан Миловановић (35), пољопривредник из Пожаревца, запретио је синоћ испред Скупштине Србије да ће се запалити бензином јер, како је рекао, њему и његовој породици прете криминалци из тог града.

ДРАМА - Несрећни Миловановић је повео и супругу и четворо деце и с кантом бензина у рукама сачекао полицију и новинаре. Испричао је да је пре неколико месеци пријавио полицији шверц бензина и друге мутне радње које обављају криминалне групе “што су они сазнали и почели да долазе у његову кућу и прете породици”. Миловановић је навео да га нико није заштитио и да је то био једни начин да привуче пажњу медија, власти и полиције. Полицајци су га, после преговора, спречили у науму и одвели породицу у станицу.

------------------------------------------------------------------------------

Слика и прилика данашње Србије.  :o >

[дрвосеча]

КО ЈЕ НЕПРИЈАТЕЉ

Пише: Игор Ћузовић
30.04.2011.

Један мој пријатељ, појавом Босанац а старином Црногорац, каже да је једном питао свог деду: „Је ли, деда, а ко су наши непријатељи, је л’ да да су то Немци?“
А деда ће: „Ма, какви Немци, дођи да ти деда каже: Личани, мали. Личани су наши непријатељи!“

Осим што је симпатична, ова причица и нема неку поуку. Осим можда оне да смо ми на овим просторима увек лако стварали непријатеље, а најлакше међу нама самима, и да углавном нисмо препознавали ко су нам прави непријатељи. Очас се поделимо на две или три групе, па рокај бато, док једни не победе. Па се онда кољи синови са синовима, унуци са унуцима, праунуци са праунуцима.
И ових дана исто: пуна Србија непријатеља. Радикали, напредњаци, демократи, елдепеовци, социјалисти...

Али загребимо само мало испод површине ових непријатељстава. Ко ту заиста „непријатељује“? Сиромаси, беда, јад. А ови који узвикују страшне пароле с говорница?

Њих, да простите, боли она ствар. Кад се камере угасе, они седе заједно у кафани, пију рујно вино (страшно скупо рујно вино), па се напију, па јуре скупе курве (опасно скупе курве, да не кажемо естрадно скупе курве) кад им се надигне она ствар, па се онда возикају онако пијани и олакшаних јаја скупим (безобразно скупим) колима.

Па се онда мало посећују са својим пријатељима бизмисменима и тајкунима, па се договарају о акцијама за даље „радове“. А кад им неко од вас, читаоци, изађе испред скупог аутомобила да пређе улицу, будите сигурни да иза затамњеног стакла сикћу: „Шта ми сметаш, мишу, склони се одатле, бре!“ И најрадије би згазили тог „миша“ који се усудио да им прелази улицу кад они тријумфално пролазе својим џипом са затамњеним стаклима.

Само би га размрљали по точковима. Не верујете да ови седе заједно у кафани? Верујте ми на реч. Ја вид’о, својим очима. Седе, наручују једно за другим прескупа пића, причају масне вицеве, зајебавају се, прде, кикоћу се...

Не верујете да псују обичан народ, ови иза затамњених стакала? Верујте, ја вид’о, својим очима.

Оно што хоћу да кажем - живот им је много леп. Имају пара колико не могу да потроше, око њих су возачи, телохранитељи, „пратиље“. Јебе им се за све, а поготово за вас који се с комшијом крвите око тога „ко је у праву“. Могло би се чак рећи да су они једни другима прави пријатељи.

И тако се они друже и зајебавају, а очајници по улицама и јевтиним кафанама с узбуђењем понављају њихове пароле и оће очи једни другима да изваде. Посвађали се око тога „ко је у праву“, „ко ће да уништи Србију“, а ко је „прави патриота“.

Пароле? Идеологија? Ко је четник, а ко партизан, ко је десничар, а ко левичар, ко је за Европу, а ко је за Русију, ко је већи „антикомуниста“?

Ма дајте, људи... Зар стварно још неко верује тим глупостима? Пробудите се већ једном! Већ 20 година и више пецамо се на разноразна обећања. „Направићемо ово“,  „отворићемо радна места“...

Лажу, бре. Не дозволите да заваде нас који радимо за њих и оне који не раде због њих.
Доста је било. Освестите се. Препознајте непријатеља.

Само прошетајте мало по граду. Они који возе бесна кола, они са скупим сатовима, они задригли, у тесним а скупим оделима, они поред којих су накварцоване плавуше. То су они који живе од туђег рада и кроје туђе судбине. То су они због којих ћете се, пре или касније, постидети пред вашом децом кад вам буду тражили паре за нешто важно, дечје, а ви немате.
То су непријатељи.

[дрвосеча]

Да нам живи, живи рад!

Пише: Антоније Ковачевић
Субота - 30.04.2011.

Странац којег пут за 1. мај случајно наведе преко Србије нема шансе, а да ову нашу вукојебину не доживи као земљу радничког благостања и нирване.

Јербо, уместо мириса сузавца, црвених застава и полицијских кордона, што је традиција у свету, дочекаће га шмек крменадли са роштиља и гајбе попијеног пива, симболи нашег радничког покрета.
Док по тамо неким Грчкама, Шпанијама, Францускама радничка класа за свој празник излази на улице, дере грло и баца каменице, наша се диктатура пролетеријата успоставља на пропланцима и језерима, уз јагњетину са храстовог ражња. Једини камен који долази у обзир је онај с рамена, уз потезање конопа, омиљена радничка дисциплина у Срба.
Док се у нормалним земљама, у којима, бај д веј, пролетери живе десет пута боље од ових наших, за 1. мај диже галама до неба, држави и тајкунима лупају шљаге због ниских дневница, положаја трудница или чега већ, на брдовитом Балкану једини инцидент до кога може да дође на овај дан јесте тај да вам комшија који је пресис‘о „баци пеглу“ (исповраћа се) на омиљено ћебенце. Мамурлук сутрадан не рачунам.
И стварно, ко је овде луд?!

Док синдикални лидери по Европи неретко за празник заноће у ћелији, дотле се наши госте за богатом трпезом у вилама и дуплексима које су стекли „јуначки“ се борећи за права радника, а заправо дилујући са владама и министрима. Успут чувајући дупета и фотеље.
Све у свему, да је жива, Клара Цеткин се у Србији не би хлеба најела, Розу Луксембург би послали у инвалидску, а Хофа би остао без посла. Комунизам је био и о‘шо, а нама су се, очито, запатиле његове најгоре тековине. И шта ћемо сад? Ништа. Не дозволите да вам ово моје блебетање поквари угођај, док кусате супицу и крцкате коске. Нек' нам живи, живи рад!

[InsaNe]

А џукеле изгледа настављају по своме, без размишљања. Ако неко зна нешто више о овом случају нека напише.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/hroni...C4%8Deniku!.html

[UrbanBaby]

[UrbanBaby]

[InsaNe]

[дрвосеча]

Јасеновац, Бљесак и Олуја

Пише: Лидија Глишић, Двери
01.05.2011.

Док ми парастосима помињемо страшно српско страдалништво у 20. веку, за које су искључиво криве усташе, Хрвати ове акције славе као своје херојске подвиге.

Данас се Срби поново сећају својих жртава, оних 700 000 погубљених у Јасеновцу од 1941, и оних настрадалих и протераних из Хрватске 50 година касније, у акцијама Бљесак и Олуја. Док ми парастосима помињемо страшно српско страдалништво у 20. веку, за које су искључиво криве хрватске усташе, Хрвати ове акције славе као своје националне херојске подвиге.

Премијерка Хрватске, Јадранка Косор, изјавила је јуче у Окучанима „да ништа не може умањити величину „Бљеска“, ни херојство хрватских бранилаца“, додајући да ће и тренутак уласка Хрватске у ЕУ бити посвећен њима.

Данас ћемо се парастосом у Доњој Градини, највећем и најмонструознијем српском стратишту, где је од усташке руке, под Тополом ужаса, страдало на стотине хиљада жена, деце и стараца, сетити и жртава усташког геноцида у концентрационом логору Јасеновац, насталог управо ради опстанка Независне државе Хрватске.

*      *      *

Јасеновац, село са именом које је пре 1941. године могло да буди само најпријатнија осећања, смештено је на левој обали Саве, на ушћу Уне у Саву. Око две хиљде његових становника животарило је покрај малог бродоградилишта, неки су радили у циглани и радионици званој "Ланчара". Живот је текао, укоритан двема рекама, ограђен мочварама, у близини пруге којом су промицали возови...

Управо такав положај и близина железнице навешће усташе да овде саграде најстрашнији логор смрти, а циглана и ланчара биће им најбољи изговор пред јавношћу да га назову радним логором. Ако су сами нацисти били запањени ужасима које су усташе починиле у њему, начинима убистава на хиљаде људи, жена и деце, поредећи га са Дантеовим Паклом, како онда објаснити корен толике усташке мржње и невиђене монструозности? Кување људи у казанима, драње коже, печење у "Пићилијевим" пећницама, само су неке од метода којима су усташе убијале немоћне у логорима.

Током Другог светског рата, једини специјализовани логори за децу постојали су само у Хрватској и нигде другде, као што нигде другде најмлађи нису били везивани у џакове и бацани у реку, као што нигде другде деца нису довожена запрежним колима до циглане и спаљивана, одвојена новорођенчад од мајки пуштана да умру од глади, жеђи и болести.

"Милутин је имао косу плаву, очи плаве, лице дугуљасто и зубе ретке. Он се можда сећа наше куће, млина, реке моста на коме се играо..."

"Син Митар, 5 година и ћерка Нада, 3 године нестали су у логору. Чула сам да је син умро у Загребу а о ћерки немам никаквих трагова. Моја мала Нада имала је траг од опекотине..."
Овако су након рата изгледали огласи којима су родитељи тражили своју децу, а белези и детаљи који се у обичном животу чине небитни, могли су бити пресудни у поновном сусрету најмилијих. Зато су их готово сви наводили, у нади да ће се, баш по њима, препознати.

Неки су се срели после 20, 30 година, неки никада, неки су престали да верују да ће се икада срести, неки никада нису изгубили веру, али мало ко је очекивао да ће Јасеновац поново бити ослобађан од усташа.

Ипак, десило се то 8. октобра 1991. године када је српска војска ушла у Меморијални комплекс који је поново, можда баш од потомака некадашњих јасеновачких крвника био уништен, гробља оскрнављена а велики део музејске грађе заувек и неповратно изгубљен. Оне злочиначке трагове које нису успеле да униште ондашње, уништеле су садашње усташе.

Прегледајући Србе из логора у Хрватској из овог рата, лекари су установили да су многи од њих потомци страдалих у логорима из претходног, а да су крвници ондашњи, преци садашњих. Тај податак требало да нас опомиње... као и чињеница да је Јасеновац Дејтонским споразумом припао Хрватској.

За Независну државу Хрватску, која је своје постојање заснивала на смрти невиних људи, данашња хрватска држава каже да је "израз повијесних тежњи хрватског народа".

У Зборнику Геноцид у 20. веку на просторима југословенских земаља, академик Василије Крестић истиче да је мржња Хрвата према Србима много дубља од површних оправдања да су им у Краљевини Југославији кршена права, и да сеже у даљу прошлост, када није било ни помена о заједничкој држави.

Још 1866. године у загребачком листу Позор, на чијем челу је био бискуп Јосип Јурај Штросмајер, запрећено је Србима да ће Хрвати употребити сва расположива средства да их присиле на одрицање своје посебности, и да на територији хрватских земаља може бити само један – хрватски народ.

Угледни хрватски политичар Франо Супило, још пре Првог светског рата, сматра да се питање Срба у Хрватској, Славонији и Далмацији може и мора решити, ако нема другог начина, њиховим физичким уништавањем.
Јосип Јурај Штросмајер и Франо Супило се сматрају угледним и умереним хрватским политичарима и «повијесно» значајним личностима и данас.

Предуго већ траје та пометња у српској свести која као да служи забораву и непомињању, а и сам јасеновачки споменик, апстрактношћу своје форме, не говори да је ту страдало највише српског народа. Нигде крста, о жртвама се говори као о антифашистима, а сам меморијални комплекс више подсећа на лепо уређен парк него на гробље хиљаде невиних Срба, Јевреја, Рома.

Као што је новонастала југословенска држава заувек прећутала масовне злочине извршене над Србима у периоду од 1914. до 1918. у име помирења и заједничког живота у новонасталој краљевини, као што је комунистичка СФРЈ прећутала злочине над српским народом у Другом светском рату у име братства-јединства, тако данас Србија, снисходљиво, поново постаје чувар «мира у кући», замењујући поменути мит братства - јединства новим митом о мултикултуралности, толеранцији и заједничком путу у Европску унију.

[KizaLion]

http://www.soinfo.org/forumi/tema/2869/1...oruka_8515

Вест је стара, али је слика и прилика наше Војске. Да ли је неко раније читао ово?

[KizaLion]

Јасеновац, Бљесак и Олуја


[b]Као што је новонастала југословенска држава заувек прећутала масовне злочине извршене над Србима у периоду од 1914. до 1918. у име помирења и заједничког живота у новонасталој краљевини,

Дај више информација о овоме