Србија спремна за вансудско поравнање
Београд у више наврата Суду у Хагу, али и хрватској страни, слао дописе у којима се врло јасно изјаснио да је спреман за вансудско поравнање у случају тужбе за геноцид, рекао некадашњи шеф правног тима Србије пред МСП Тибор Варади.
Некадашњи шеф правног тима Србије пред Међународним судом правде у Хагу Тибор Варади изјавио је за "Вечерње новости" да је Београд у више наврата Суду, али и хрватској страни, слао дописе у којима се врло јасно изјаснио да је спреман за вансудско поравнање у случају тужбе за геноцид.
Било је и више неформалних иницијатива за поравнање, додао је Варади и закључио да никада није дошло до суштинских разговора, иако је његов осећај био да за то постоји спремност и воља на другој страни.
Министар правде Хрватске Иван Шимоновић изјавио је недавно да би Србија иницирала преговоре, да је желела да се спор око тужбе за геноцид реши вансудски.
Како је раније за РТС рекао правни заступник наше земље Саша Обрадовић, то је одлука која зависи од политичке воље две државе.
"Оног момента када се друга тужена страна, а то је Србија, упусти у поступак, за свако повлачење и обуставу поступка потребна је изјава воља обе стране. Значи договор", истакао је Обрадовић.
Међународни суд правде у Хагу одредио је 20. децембар ове године и 4. новембар 2011. године као рокове Хрватској и Србији да доставе поднеске у вези са тужбом и противтужбом због кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида.
Чињенице из контратужбе
Суд је узео у обзир чињенице из противтужбе коју је Србија поднела 4. јануара, у којој се од суда тражи "да пресуди и прогласи да је Хрватска прекршила обавезе из Конвенције тиме што је у току и после операције 'Олуја', у августу 1995, намеравала да уништи српску националну и етничку групу која је живела у Крајини убијењем припаднике те групе, изазивањем озбиљних телесних и менталних повреда члановима групе и намерним подвргавањем чланове групе животним условима који је требало да доведу до њиховог делимичног уништења", наведено је у саопштењу.
У саопштењу се подсећа да Србија од Хрватске тражи да "прихвати последице својих међународно незаконитих дела, тиме што ће Србима из Крајине у потпуности надокнадити сву претрпљену штету и губитке настале као последица геноцида, као и тиме што ће установити све правне услове и обезбедити животне услове за безбедан и слободан повратак Срба у њихове домове".
Од Хрватске се очекује и да "измени закон о празницима, данима сећања и нерадним данима, тако што ће уклонити Дан победе и домовинске захвалности, Дан хрватских бранитеља који се славе 5. августа, као дан победе у геноцидној операцији "Олуја", са листе својих јавних празника", наведено је у саопштењу МСП.
"Будући да Хрватска није уложила приговор на ове тврдње из противтужбе Србије, Суд није сматрао да у овој фази мора да донесе дефинитивну одлуку по питању да ли су наведене тврдње у складу са Правилником суда", поручено је из МСП.
Тужба и контратужба
Хрватска је Међународном суду правде у Хагу 1999. године поднела тужбу против Србије. У њој се тврди да је Београд одговоран за "етничко чишћење" хрватских грађана као "облик геноцида", зато што је "директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске".
Наводи се да су злочини почињени посебно у Вуковару, региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације. Према тврдњи Хрватске, у том периоду убијено је око 10.000 особа, док је више од 7.000 било затвoрeнo у логорима.
Влада Србије је одговорила контратужбом, саопштивши да се "Република Србија одлучила на овај корак јер је Република Хрватска 2. јула 1999. године покренула поступак пред Међународним судом правде у Хагу против тадашње СР Југославије због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике од 1991. до 1995. године".
Обимна контратужба, у пет томова, садржи детаље везане за злочине почињене над Србима у Хрватској у периоду од 1991. до 1995. године, али и обиман, историјски, додатак о периоду од 1941. до 1945. године.
РТС
19. мар 2010.