Судбине Звездиних екс-играча?

[Igor_RS]

Предлажем да се расправа на овој теми у будуће одвија у правцу разговора о играчима који су оставили трага у Црвеној звезди, а не о некима који су код нас играли само епизодну улогу.

Баш тако!!!
Сморили сте више са Молином и Саласом, као да Звезда није имала играче пре њих, ајд одморите мало...

[Madness]

Јел може неко да напише нешто о новом спортском директору,какав је био док је био у звезди,био сам мали када је играо,па га се не сећам.Каква је уопште била тадашња екипа,93. и 94. су глодари били шампиони,јел смо ми били играчки слабији од њих?

[Eribo]

Јел може неко да напише нешто о новом спортском директору,какав је био док је био у звезди,био сам мали када је играо,па га се не сећам.Каква је уопште била тадашња екипа,93. и 94. су глодари били шампиони,јел смо ми били играчки слабији од њих?

Играчки слбији или јачи је релативан појам за оно време. Сегмент "игре" у којему смо били потучени до ногу је МАФИЈАШЛУК, у сваком значењу ове речи....... >

[Red Star Forever]

Ивић је реално био звезда у том периоду... Он и Рамбо су били набољи играчи у тој екипи... Остао ми је у сећању по пар веома ефектних голова и ако може да се пореди са данашњим играчима у ЦЗ, онда ниједан не може да му присмрди...

п.с. Мало приватности... Имао сам бенд са другарима у средњим деведестим годинама и имали смо један ехтра хит "Илија Ивић" који би могли да рехабилитујемо...

[OrtoDelija]

Ај бар на пм ми пусти речи песме...

[Madness]

Ево брате,ја сада имам бенд па можемо да урадимо обраду! 

[acafcrs]

За мене је најблиставији моменат Ивићеве каријере био на самом почетку. 12.12.1992 у Софији смо играли против Андерлехта. На 2-1 за Андерлехт у игру је ушао Илија Ивић и потпуно преокренуо игру Звезде. Мислим да је био стрелац за изједначење на 2-2, а касније је Панчев на Белодедићеву лопту од 70 метара дао гол за победу.

Морам да нагласим да информације потичи из моје главе тако да су грешке могуће и свака исправка је добродошла.

п.с. Мало приватности... Имао сам бенд са другарима у средњим деведестим годинама и имали смо један ехтра хит "Илија Ивић" који би могли да рехабилитујемо...

Имао сам прилике да чујем песму, отпевану, али без музичке пратње и могу вам рећи да јако, јако добро звучи.

[Madness]

Једина исправка је година,била је 91. пошто је то сезона 91-92.Мислим да је била та текма на сос-у у сећањима пре пар месеци,играла се у будимпешти,јер због рата нисмо могли на маракани и сећам се да је неки играч ратковић дао први гол,па су они повели 2-1,даље нисам гледао,а на крају смо што ти кажеш победили 3-2...

[100%anti crnobeli]

Илија Ивић је дошао у Звезду у сезони 91-92, дакле кад је отишло неколико играча из баријевске генерације, али је костур тима очуван плус појачања:Ратковић,Тањга,повратак Владана Лукића из војске, Драгоје Лековић... Дакле имали смо сасвим солидан тим да опет нападнемо трофеј КЕШ, ал' не лези враже. Прво почео рат, па онда нас Уефа слала у Сегедин, Будимпешту и на крају Софију.
Као што рече ацафцрс у тој првој сезони његов најблиставији моменат је био та текма против Андерлехта 3:2 за нас у Будимпешти. Он је изједначио, а Панчев га забучио 3 минута пред крај за 3:2.
На крају те сезоне одлазе и преостали чланови баријевске генерације, горбари задржавају цео тим који им је играо још у СФРЈ лиги и наравно у превенству су нас одували само тако. Истина успели смо да освојимо Куп те сезоне, причали смо на овој теми Пијанац и ја о тој легендарној текми на Маракани маја 1993.
Следеће сезоне смо били играчки егал са гробљем, имали добар тим Милоје(тад још није правио онакве грешке) и Милан Сименуовић на голу, одбрана Маза Василијевић, Никола Радмановић, Митко Стојковски, Горан Ђоровић, Миодраг Божовић, средина Рамбо, напад Ивић и Анто Дробљак , али са Ш тренером Милан ''дозволите'' Живадиновић и као што рече Ерибо гробљем које је имало дебелу залеђину ван терена. Мирко Маријановић и ''спонзори шампиона''. Те сезоне вреди истаћи победу над гробљем на њиховм стадиону 2:0 и феноменалан гол нашег новог директора са ивице 16-рца дијагонала у рашље Пандуровићу. Има тај гол на ДВД-ју ''200 најлепших голова''.
После те сезоне Илија одлази у Олимпијакос, а на првој међународној утакмици после санкција(беше то неки новембар '94, дакле 4 месеца после Илијиног одласка) управо су нам наша пирејска браћа били гости, а он је дошао са цвећем до Севера и предао га навијачима.
Сећам се такође да је у последњем дербију у Звездином дресу на пролеће '94 дао гол гробљу, али и убрзо искључен, па је остатак текме гледао из тунела кроз решетке.
Као што рече РСФ осим у тој првој сезони, где је био џокер, остале две је био прва звезда тима са Рамбом Петковићем, али нажалост у те две сезоне смо само један Куп освојили.

[Pijanac]

У маневру је ту био и Ненад Масловар. Ја сам се као дете увек ложио на деветку, те ми је из те генерације био најдражи Дробњак. Ипак морам признати да је Ивић био прва виолина те генерације. Био је тотални лидер на терену, а и већа звезда од Рамба. Рамбо је играо боље у своје друге две сезоне са Ковачевићем, Крупниковићем и том екипом. Штета што је Жива сјебо ту Ивићеву генерацију поготово у другој сезони кад је гробље било знатно ослабљено. Верујем да смо са бољим тренером могли до титуле. А и од финала Купа '94 нас је делило свега два-три минута, кад нам је онај Васиљевић закуцао голчину шутем изван шеснаестерца.