Судбине Звездиних екс-играча?

[Pijanac]

Миодраг Божовић или популарни Гроф је сада тренер Борца из Чачка. Анто Дробњак је иначе у тој утакмици ћушнуо лопту руком у гол и зарадио други жути картон, те смо морали да играмо до пенала са играчем мање. Јунак пенал серије је био голман Милан Симеуновић који је одбранио по пенал Мијату и Џонију Новаку. Финале Купа 1993.

[Casual]

Јесте,надимак му је Гроф!
Тачно је и за Милана Симеуновића,видиш то сам заборавио,Жива га је специјално за ту прилику ставио на гол,пошто је човек скидао пенале ко луд!

[100%anti crnobeli]

То је била прва СРЈ сезона 1992-93. Значи катастрофа тотална, рат, беда , санкције, потпуно распродата Баријевска генерација, гробље никад јаче у односу на нас, Север се малтене распао, тј. бројност је нагло опала после врхунца који је достигнут негде на пролеће '92 године.
И као што Кежуал рече, остави нас гробље поприлично(кажеш 17 бодова, могуће не сећам се, а знам да је било нешто много) а још је тада било 2 бода победу, а нама једина нада Куп, где смо догурали до Финала.
Прву текму смо пукли 1:0 на њиховом стадиону, а стрелац је био Заховић колико се сећам.
У реваншу су пре текме изашли на стадион кошаркаши да их поздравимо, који су неки дан пре тога после 21 године поново постали прваци.
У другом полувремену на центаршут Мазе Василијевића, скаче Анто Дробњак и гол, 1:0 за Звезду. То смо одржали до краја, ваљда су били и продужеци, не сећам се и онда пенали. Пред крај измена, излази Милоје, а улази Симеуновић, који је постао јунак, јер је одбранио у трећој серији пенал Мијату и само њему, а не и Џонију Новаку, јер је Новак само једну сезону играо у пакистану и то 91-92. А Симеуновић није постао јунак само по одбрањеном пеналу, већ је и у последњој серији он шутирао и тако донео Звезди Куп.
Сећам се да сам сутрадан у Вечерњим Новостима читао како је Аркан(тад је још увек ''навијао'' за Звзеду) наводно частио сваког играча са по 5 сома марака. За оне млађе који се не сећају тих ''златних'' времена, плата је била око 5 марака.

Што се тиче Божовића, њему свака част за те две сезоне проведене у Звезди. Заиста је био к'о гроф . Сећам се на пролеће '94 кад смо играли дерби са Партизаном док смо још били у трци за титулом, да му је два дана пре тога умро отац, а да је он ипак одлучио да игра. Добили смо тај дерби 3:2, али је гробље на крају освојило титулу.

Што се пак Милоја тиче он је стандардан постао у сезони 91-92, мада се увек мењао са неким за све време боравка у Звезди. Прво са Драгојем Лековићем, па са Симеуновићем и на крају са Јеврићем, док није отишао.
Био је ок голман, али је онда почео да киксира невиђено у сезони 95-96, да би кулминација киксева била у следеће сезоне, нарочито у дербију 8.3.97. кад су нас гробари ошурили 3:0, а први гол што су дали је за плакање. Прво је Ћирић извозао Сакића као на рингишпилу и додао Савељићу који је упутио неку фрљоку тек да шутне онако, а Милоје легенда као да је ухватио врућ кромпирић и бућ-гол.
После тога гробари су увек скандирали Милоје гробаре, а знам да је часопису Коп који је тада излазио у навијачком извештају, онако узгред споменут резултат и где је неко написао:''А за победу партизана, побринуо се као по обичају голман Звезде, Звонко Милојевић'' .

Мада не треба бити на крај срца па ћу рећи да је имао неке феноменалне партије, као на пример у првом дербију у сезони 94-95, кад је било 1:1 на ЈНА, тад нас је спасао одбранивши неколико 100%тних шанси, а пизде новинарске му дале само 9 после текме.

Ако сам нешто погрешио исправите ме, писао сам ово искључиво на основу сећања из главе, а тад сам био клинац.

[Mikelandjelo]

Био је ок голман, али је онда почео да киксира невиђено у сезони 95-96, да би кулминација киксева била у следеће сезоне, нарочито у дербију 8.3.97. кад су нас гробари ошурили 3:0, а први гол што су дали је за плакање. Прво је Ћирић извозао Сакића као на рингишпилу и додао Савељићу који је упутио неку фрљоку тек да шутне онако, а Милоје легенда као да је ухватио врућ кромпирић и бућ-гол.
После тога гробари су увек скандирали Милоје гробаре, а знам да је часопису Коп који је тада излазио у навијачком извештају, онако узгред споменут резултат и где је неко написао:''А за победу партизана, побринуо се као по обичају голман Звезде, Звонко Милојевић'' .

:lol: Јебо себе, никад нећу заборавити тај гол ... Који је лудак био тај Милоје ... Цццц. И сад ко да гледам како је "хвата" ... Срећом, сад имамо Ранђела ... :finger

[United North]

jел зна неко где је драгослав јеврић,мислим да је у израелу али не знам име клуба.....

[Pijanac]

...а улази Симеуновић, који је постао јунак, јер је одбранио у трећој серији пенал Мијату и само њему, а не и Џонију Новаку, јер је Новак само једну сезону играо у пакистану и то 91-92. А Симеуновић није постао јунак само по одбрањеном пеналу, већ је и у последњој серији он шутирао и тако донео Звезди Куп.

Уф, сад си ме мало збунио, али сам се брзо тргао. Доста је времена прошло, деца смо били, а у то време пенали нису били реткост јер су се до 1992. године изводили и после ремија у првенству. А како је Мијату више пута био одбрањен пенал :finger , дошло је до тога да помешам утакмице. Мијату и Новаку је Милоје одбранио по пенал у пролећном првенственом дербију 1992. који је завршен 0:0 и нашом победом на пенале. Симке је у 93. дербију у другом полувремену одбранио и пенал Сави Милошевићу. Тај дерби смо на гробарији добили са 2:0 головима Ивића и Рамба Петковића. У то време је Симке живео на Сењаку (сад стварно не знам ни где је ни шта је са њим, можда је и даље овде у крају, али га не виђам) и после тог финала Купа 1993. је био велика звезда у нашим очима. Кад се појавио у локалном видео клубу (то је тад било нешто као сада локална кладионица у којој сви виђенији из краја блеје) ми деца смо само у еуфорији викали Симке, Симке... Он ти намигне, помилује по коси... а ти имаш осећај као да си дохватио звезде са неба.

[100%anti crnobeli]

Е то је већ тачно. То је дерби 22.3.1992. кад је била она велика туча и кад је један наш(Стефке) погинуо и кад смо имали транс ''Нашој срећи нема краја, гробари нам лижу јаја'', а певало се и оно чувено ''Тужно је бити навијач Партизана... :finger ''.

Тај дерби из '93, је био негде 20 и неког септембра, сећам се да је Ивић у трећем минуту искоса са ивице 16-ерца закуцао Пандуровићу гол, има га и на оном двд ''200 најлепших голова'', а Рамбо га је завукао негде пред крај првог полувремена. Био сам тад на истоку са ћалетом и сећам се да је била невиђена гужва, бар на том делу Истока, шта више стајали смо целу текму, па је право чуда како сам ја као клинац уопште видео дешавања на терену.
А тај Савин пенал што је одбранио Симке је био негде пред крај колико се сећам.

Споменух у претходном посту како је Милоје почео нагло да киксира у сезони 95-95, сетите се оног дербија 102. је у питању кад му је Рахим Беширевић(ах ти гробари су увек имали њух за обрезане) забио неку фрљоку искоса са ивице 16-ерца, али оно што сам хтео да напишем је његов чувени кикс на 95. дербију, сезона 93-94 који се играо на ЈНА. Тад је било 2 бода за победу, а они су имали 3 бода предности и ако победе то би био малтене крај, иако је тек био фебруар месец.
Ми смо одлично играли колико се сећам, имали брдо шанси, они понеку(Чуровић је био погодио пречку из слободњака) и онда неки 85. минут лопта лети у наш 16-ерац и то пада високо из ваздуха и Милоје чека да му падне у руке, наравно ту се нађе Бранко Брновић и док је Милоје чекао, он скочи главом пошаље лопту у гол.

Ах те деведесете, јес' да смо били клинци, јес' било грозно време али има свега да се сетиш и причаш.

[Woodoo]

Шта се дешава са Ненадом Масловаром који је поле Барија дошао у Звезду из Вележа?Такође из те генерације се сећам и Ратковића мислим да је ту био и Анто Дробњак сада функционер у ФК Будућности и Владан Лукић.Исправите ме ако сам негде погрешио.


Извините због дуплог одговора.

Масловар тренутно живи у Будви. Има вилетину близу излаза према Бечићима и поседује један од најпопуларнијих кафића у старом граду "Џеф", назван према његовом бившем клубу Џеф Јунајтеду из Јапана где је отишао после Звезде. У кафићу се налази његова нацртана слика у звездином дресу, а својевремено су се ту могли видети Дејо, Пикси, а једне године је редовно обитавао и наш бивши играч Стево Глоговац.

[Mikelandjelo]

Симке је после бранио за репрезентацију Словеније, био члан њихове репке на ЕП 2000. и СП 2002. Додуше, био је резерва.

[Pijanac]

Симке је после бранио за репрезентацију Словеније, био члан њихове репке на ЕП 2000. и СП 2002. Додуше, био је резерва.

НЕ!!! За репрезентацију Словеније је бранио Марко Симеуновић, који је такође био члан Звезде, али је био четврта опције иза Дике Стојановића, Милића Јовановића и Калуђерoвића. Ми све време говоримо о Милану Симеуновићу.