Слика данашње Србије..

[MACAK]

А где је мајица са ликом декице и поруком ЕВО ТИ ХЛЕБ,НЕМОЈ ПЕДЕР ДА ТЕ ХРАНИ

[дрвосеча]

Е ајмо направити ту мајицу, и да је одштампамо у 1000 комада 

Свака част мачак.

[фрактура]

[luconi]

Јадна моја земљо, шта си дочекала!  :'(

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti...%20imovinu!.html?message=ok

Да одузму онима који дају од оно мало своје беде за спас Косова и Метохије??? Фарбају овај гладан народ, како су навијачи проблем број 1, док им криминал цвета... Ко вози најбоље аутомобиле, ко има најлепше и највеће куће, ко баца кеш по ексклузивним летовалиштима???  навијачи, "хулигани"???  Господо докле???


СТИДИТЕ СЕ БРЕ!!!

[дрвосеча]

фрактура, супер ти је слика  ... али пробај некако тај хлеб да обојиш јаче (ако си ти цртао), да дође до изражаја, можда малко и увећаш, и биће супер.
Ево ја ћу онда узети и одштампати пар комада мајица. И биће супер фора да се појавиш кроз град у тој мајици... а лично мислим, да заиста би била врх фора да се уради танспарент од тога, и да качимо на ограду... чисто као подсетник мурији да виде оно што треба да поштују! И да их буде срамота што их педери и педерска власт храни хлебом.

[дрвосеча]

ПУТЕВИ И СТРАНПУТИЦЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Може ли без турцизама

Пише: Мирјана Маринковић, ПОЛИТИКА
08.03.2009

Велики број турских речи које су и данас у живој употреби доказује да је турски утицао на српски више него иједан други језик. Иако се у прошлости употребљавао далеко већи број турцизама (више од осам хиљада), они су се задржали и данас у многим областима живота.

Највећи број турцизама који имамо односи се на предмете и појмове из свакодневног живота, као што су: градитељство (дирек, јапија, капија, ћерамида, оџак), покућство (сандук, мердевине, ћилим, фуруна), одећа и обућа (чарапе, чизме, шалваре, папуче), јела и пића (сарма, бурек, пилав, ћевапчићи, чај, ракија, кафа, баклава, тулумба), посуђе (ћаса, тестија, џезва, филџан, бакрач, ђевђир). Огроман је број разних речи и израза везаних за људе, међуљудске односе и апстрактне појмове као што су: душманин, ортак, ортаклук, јавашлук, комшилук, баксузлук, севдах, дерт, јогуница, инат, сокак, ћорсокак). Поједине речи су попримиле знатно друкчије значење од изворног – јатак (изворно значи „кревет”, „постеља”), код нас има значење онога ко помаже и скрива хајдуке и одметнике; сијасет (изворно „политика”), у српском језику често у употреби у значењу „много”, „велики број” („сијасет ствари”).

За многе речи данас немамо адекватних српских еквивалената и не осећамо их страним: јастук, јорган, кафа, кафана, кашика, ракија, чарапа, пара, боја, пекмез, кајмак, сарма, чардак, капија, баксуз, кула, комшија... Турцизми су се у великом броју случајева показали као основа за извођење нових речи сходно природи и правилима српског језика. Нико не носи „смећарац”, већ искључиво „ђубретарац” (ђубре је турска реч!).

Најпродуктивнији турски наставци одомаћени у српском језику су –лија, -џија и -лук. Наставак -лија означава лице које долази или припада неком месту. У српском, међутим, тај наставак се додаје и на српске речи творећи тако изведенице: нов – новајлија, дуг – дугајлија. Турски суфикс -џија употребљава се за извођење именица које означавају носиоце занимања или звања: бадаваџија (беспосличар), миражџија (наследник), сајџија (часовничар), инаџија, тобџија. Међутим, ког је порекла реч проводаџија, проводаџика? Турски наставак -лук твори огроман број именица најчешће апстрактног значења: кулук, ортаклук, јавашлук. Шта ћемо, међутим, са речима попут тврдичлука, цицијашлука, безобразлука? Турски суфикси до те мере су постали „наши” да се додају српским речима, па и речима релативно новим у језику.

Може ли се замислити Андрићева На Дрини ћуприја без турцизама – један се налази и у самом наслову?

Турски називи необично добро пристају појединим локалитетима или градским четвртима – Топчидер (тобџијска долина), Дорћол (раскршће), Булбулдер (славујева урвина), Карабурма (црни гребен), Демир-капија (гвоздена врата), Ћуприја.

Како би вам звучала чувена песма Емина Алексе Шантића ако бисмо је лишили турских речи и заменили српским (онде где је то могуће) и да ли би то и даље била песма?

У сваком је стиху најмање један турцизам!

Закључак који се из свега изнетог може извести јесте да су турцизми и даље стварност и судбина српског језика, како говорног тако и писаног. Они и даље српском језику дају драж, специфичну топлину, патину и лексичку разноврсност ничим не нарушавајући његову норму. Без турцизама, српски језик би био лишен себи својствених источњачких чари.

[Mikelandjelo]

Нисам сигуран да разумијем поенту овог текста. Да ли ауторка критикује, подржава или само констатује колико има турцизама у српском језику?

Што се тога тиче, сви свјетски језици имају бројне туђице у свом језику. Језик се стално мијења кроз вријеме и не видим у овоме некакав проблем. Прави проблем су генерације које долазе, па заглупљене интернетом и телевизијом, не знају да основне ствари напишу исправно, а фонд ријечи им не прелази 50.

[Rodjak sa Severa]

Власторшцима се тресу фотеље.Џабе вам нови ЗКП,лекс специјалиси и само се укопавате. Сво наше поверење сте давно прокоцкали, а сада долази време наплате: намерно лоше изведене приватизације, богаћења појединаца на рачун друштва.Ко није у партији неможе да добије посао-ТОТАЛИТАРИЗАМ на делу.Бар да сте се угледали на ВАШЕ родитеље који су владали у КОМУНИЗМУ.И њих сте надмашили.
Упропашћавањем банкарског система, војске, производње, успостављања партијског правосуђа, доношења срамних и неуставних закона којима су зашивена уста а руке везане на леђима, за производњу милионске незапослености и нације без будућности...
Све што сте дотакли сте или намерно или не знањем упропастили.

Још је само спиновање остало које неће дуго потрајати.

ПС

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/...lturalnost

И шта сад ?   

[дрвосеча]

Нисам сигуран да разумијем поенту овог текста. Да ли ауторка критикује, подржава или само констатује колико има турцизама у српском језику?

По њеном закључку ја бих рекао да се диви томе.
Мада ја нисам ради дивљења то окачио, већ да се види колико имамо тих турцизама.

[николаБГ]

Бем ли га шта су турцизми а шта нису, ал читам овај текст и списак наводних турцизама и запала ми је за око реч ЧАЈ. Е па реч ''чај'' није турска, користи се и у Индији. Лично сам чуо индијце да користе ту реч за тај напитак и проверио сам. такође речи небо и брат су исте код нас и индијаца! А како по неким теоријама Срби долазе са тих простора, нека га дувају турци, то су наше речи које су они узели од нас, дакле то су Србизми у турском језику. ;D