Убијен навијач Лација

[Radza]

Da bi neko mogao da ponese epitet 'navijaca', ili pak 'navijacke grupe', mora da prati klub na svim utakmicama, italijanske dvojcice to ne cine i sto se mene tice nisu nikakvi navijaci, barem kad je rec o vecini grupa. Baklju, teoretski, moze da upali i drzi i dete od 6 godina, moze i da podigne karton, moze i da ode od kuce do skole kao i od kuce do obliznjeg stadiona. italijanske pizdurine.

[UrbanBaby]

Da bi neko mogao da ponese epitet 'navijaca', ili pak 'navijacke grupe', mora da prati klub na svim utakmicama

Навијачи се деле на : љубитеље спорта, симпатизере, индијанце, навијаче и хулигане. УЕФА не прави разлику између хулигана, навијача, индијанаца и симпатизера. За УЕФУ постоје само љубитељи спорта и "они други". А за новинаре постоје све набројане врсте..."Хапсите хулигане а не навијаче"

[Radza]

Nista sporno, ali nema veze sa onim na sta sam ja ciljao.

[UrbanBaby]

Nista sporno, ali nema veze sa onim na sta sam ja ciljao.

На шта год да си циљао то сада нема никаквог значаја. Значајна су дешавања у Италији јер ће сасвим сигурно утицати на читав навијачки покрет у Европи.

Код нас је било два рањавања од стране полиције али ми нисмо мурији одговорили коктелима, паљењем возила, руинирањем полицијске станице...боримо се на миран начин паролама и песмама...

[LukaLoko]

Ево оно што је изјавио Стефано Сартони, звани Пасарела, председник КАВ-а (Коллеттиво Аутономо Виола), у спортској емисији локаног т.в.-канала:

У недељу око 13,15- 13,30 добио сам две телефонске позиве, једну из Квестуре (т.ј. из седишта Полиције) и једне из љубичасте управе, нашли смо се у седишту Фиорентине.
Меникучи нам је рекао да би можда зауставили првенство и да је по њима све било мирно... Заставе и транспаренти, према ономе што прописује закон,окачени су од 9,30 и могу се скинути само после меча. Рекао сам да ћу говорити са онима који имају одговорност у копу. Ушли смо у коп и разговорили, предузео сам одговорност, био је то деликатан тренутак, људи су настављали да дођу, у оном моменту било је могуће скинути заставе, али не ону на терену. У таквим моментима свако каже своје мишљење, и ти ту мораш донети решење. Ја сам одлучио на тај начин: «за сада остаје овако, почнимо утакмицу, после ћемо видети». У онај тренутак била је нека расправа, нису се сви слагали, у онај тренутак пустио сам све и рекао: «Чините шта хоћете». Рекао сам им: «Донесите ви неко решење». Они су одлучили да остају у ћутању и да запевају хорове за 15 минута.
Када је утакмица почела била је још тензија јер је неко хтео да се скину заставе. Један стјуард, наш пријатељ, предузео је на себе одговорност и повукао заставу на терену и дакле смо повукли и остале на огради.
Ултрас-менталитет је рођен као организоване групе које прате екипу, припремају кореографије, носе бубњеве и, правдено или не, хоћу окршај са непријатељским навијачким групама.
Сада, мени се не чини да још постоји овај ултрас-менталитет. Данас супротно постоји хајка на полицајца, тако је од неколико година, то није више ултрас-менталитет, али «АКАБ» покрет, који долази из Енглеске, то је покрет против полиције.
Нас старијих ултраса води до стадиона жеља за бодрењем нашег тима и у гостовању.
Ми, када се десила трагедија инспектора Раћитија, састали смо се и рекли да , или затворимо коп или организујемо дијалог за наставак нашег ултрас-покрета.
У Фиренци није онако , као је објављено у новинама «Аввенире», како су навијачи пријатељи Полицији. Ја хоћу рећи да су мени пре 15 дана јавили да ће ми судити због кортео-а код жељезничке станице Кампо ди Марте. Тако, ја бих био пријатељ Полиције?!...дакле немојмо да говоримо о пријатељству са Полицијом.
У уторак је дошла вест да смо били непожељни у Сандријевој сахрани, изгледа да је вест дошла из Фиренце. У нашем копу су 12 хиљада особа који су сведоци и сви могу обавестити да хорова против Сандрија није било. Не акцептирамо овакве оптужбе око нечасног понашања, али се чини да они који су то јавили, јесу неки који посећавају коп «Курва Фиесоле».
У братству смо са Вероном од 1973.е, нама је дошла та вест управо од веронеза и контактирали смо их да дођемо до појашњења ... Хорова против Сандрија или Лацијала није било. Очекујем од јуче телефонски позив од Лациових ултраса, који ми су најавили, још нисам га добио.
Након Спањолове смрти одржали смо састанак, тада смо одлучили да окачемо у свим трибинама паролу: «Basta lame, basta infami» «Доста са ножевима, доста са људима без части». Коп Фиесоле увек се тога држао.
Моја оставка? Мислим да није важно говорити о томе, видећемо.

[LukaLoko]

«Ја ултрас, видео сам праве хулигане»

Добили смо и радо објављамо сведочење једног Тарантовог ултраса. Не додаје свој потпис због разумљивог мотива, али своје је име јавио Скај Лајф Спорт-у. Ко је написао текст, очевидни сведок дешавања из недеље 11. новембра (то јест прекид меча Таранто-Масесе, после нереда на стадиону), тај хоће само да истина изађе на видело. Зато, како нам је он рекао, «у свим дневницима причали су само о стакленој огради коју су срушили да би прекинули утакмицу, као у Бергаму». Супротно факти нису се догодили по њему на тај начин. Него таман како следи.

«Прошло је само мало дана, али сам још шокиран и збуњен. Још не могу да верујем у то. Затворио сам се у ћутању да би покушао да се одаљим од свега и свих. Да поново анализирам у свом мозгу оно што сам гледао у недељу на стадиону свог вољеног града, Таранто, који је завршио у центру пажње хронике још једанпут због нечег негативног. Али у Италији мало људи зна што се догодило у недељу на стадиону «Ерасмо Јаковоне», није се догодило ни у једном другом италијанском стадиону. Навијачи исте екипе који долазе до тога да се бију међусобно, бесрамни обрачун између различитих сектора, који се већ од неколико недеља дана свађају због различитих ставова око деловања актуелне управе јонског клуба. Али идемо са редом.

Пре мало минута од почетка меча између Таранта и Масесеа (серие Ц1) сви говоре о трагичној вести погинулог Лациовог навијача. Али проблем, и не само у Таранту, мислим да је настао управо зато, што су многи отишли из куће када су вести још биле нејасне. Истина, како се заправо догодио случај, још није тада била изашла на видело. Потом, када су се емитовале вести, и много људи се већ налазило на стадионима или свакако већ отишло из куће, истичу се прве истине: прича се о два хица, које је испуцала патрола саобраћајне полиције. Оба су метка испуцана у ваздух. Али из снимака, које показују сви канали, јасно се види мала рупа у задњем стаклу кола, у којим је путовао Габријеле Сандри. У таквој ситуацији више нема смисла што настављују да се крију иза једног прста: јасно је да се нешто врло тешко, и без преседана, догодило.

Ја излазим из куће сигурно убеђен што се коло неће одиграти. Или барем, из поштовања према дечку и његовој породици, на стадиону неће се навијати, што неће бити аплауза после голова. Зато што сам увек мислио што, када дечко гине на тај начин, нужно је само ћутање. У међувремену вест је стигла код навијача свих клубова. И, како је предвидљиво, духови се загрејавају. Два+два са стране навијачких група у многим коповима, рачунавајући и Таранто, рано је пао на памет: за Раћитија се зауставила цела земља, за навијача само 15 минута закашњења у почетку мечева. То је безумна одлука. Која је проузроковала гнев, фрустрацију, срџбу најекстремних група организованих навијача.

Долазим на бетонску трибину и дочекали су ме по обичају другари као сваке недеље. Неко од њих, много љубазно, исказује ми посебно саосећање, будући да уз Таранто одувек бодрим и Лацио. Одмах схватам да атмосфера није једна из најбољих. У копу групе су све поред стаклених ограда, које их раздвајају од игралишта. Запевали су се први хорови за прекид меча. Не жели се , не мора се играти. Управо то долази до обрта мог дана. Нешто што не бих никада и никада хипотизирао. По крају тих хорова, и из трибине са столицама и из бетонске трибине, долазе звуждуци и презири у смеру копа, који је по њима крив што хоће прекинути нормално играње меча. Остајем забезекнут. У почетку кажем самом себи да можда или не знају или нису схватили шта се догодило. Али врло рано морам се разуверити. Већина стадиона сматра да је у реду играти без обзира што је погинуо један момак, који је ишао гледати фудбалски меч.

Могао је да буде један од нас. Један од њих. Један наш брат или један њихов син. Ништа. Онда, заједно са другим момцима, са којим се састаје историјска група бетонске трибине, одлучујемо да се преместимо у доњи сектор, који је необично отворено мада је улаз забрањен, а који је одувек наше место. Нисмо имали нимало жеље да имамо поред себе људи, који су показивали до колике мере човек може бити прост и бесраман. Утакмица је почела уз хорове из копа, то јест уз наше хорове и оно мало навијача који су дошли из Масе, једино упућене за то да се прекине меч. И још смо добили звиждуке и «бууу» са остатка стадиона. Ужасно. Као да смо тражили ко зна шта. У том тренутку ми који смо били на бетонској трибини, тражили смо да барем нема навијања и аплауза на голове. Ако баш се мора играти, барем да се то ради у ћутању.

Нити то! Сектори као бетонска трибина, где су људи који никада не певају, који долазе на стадион мислећи да су у партеру у позоришту, у ту трагичну недељу, као из чуда поново су добили глас. И почели су да бодре тим као никада што нису учинили у последњих двадесет година. То је нешто језиво. Тад је већ било јасно да су то радили из ината. Такав став је неразумљив и после мало времена претворио се у колективно безумље. Прво полувреме је завршило од мало, када бука и дим из сузаваца, који долазе иза копа, дали су схватити да је почео плес између навијача и редара. Сукоби ипак нису трајали више од 10 минута. Затим екипе се враћају на терен.

Али нико више не прати утакмицу. Зато што је тада на бетонској трибини главно деловање већ постало позивати навијаче из копа да уђу у бетонску трибину да се обрачунамо једном за све. Тада већ нико није слушао наше позиве да се смири ситуација и да се прекине то понашање. Штета је већ учињена. Групица од 30-так људи, покривеног лица, ушла је у бетонску трибину ( хтео бих сазнати како то да гвождена врата, која раздвојавају различите секторе на стадиону, била су отворена, када су одувек затворена) и насрнули на пар дечака, са којима су си упућивали све до тада презире и гестикулирања. Дошло је до тоталног хаоса.

Родитељи који беже са децом. Људи, који су до оног тренутка били повисили глас, изненада се сматрају изгубљеним и долазе ка нама да затраже нашу заштиту и помоћ. У горњем сектору је била општа бежанија. Била је неопходна сва храброст и хладнокрвност неколико нас да би поново вратили мир. Али и код нас би могло доћи до погибије човека. Када је завршена експедиција у фашистичком стилу, у копу поново покушавају да пробију стаклену ограду, на исти начин као у Бергаму, и успели су у томе. У том тренутку меч је прекинут, и почели су да делују органи реда, који , да би поново успоставили ред и мир, испуцали су пар сузаваца директно у коп (строго у висини човека, наравно).

У том тренутку мој дан дотиче дно. Зато што, одмах после бацања сузаваца, чујем како долазе из трибине хор упућен редарима, који буквално цитирам «Убијте их! Убијте их!». Заиста ситуација када су сви против свих, нешто од дубоке глупости и простаклука. Потресен сам. Никада у више од 20 година на стадиону нисам гледао ништа слично. На истом стадиону, људи који би требали волети исте боје, имати исту фудбалску веру, дакле људи који, и мада се не познавају, јесу сви на истој страни, почињу прави братоубилачки сукоб.

Ипак, било је довољно само то: не давати да се одигра меч. Сигурно ће замерити више од једног, нереди се свакако били догодили. Али навијачи из копа нису сви хулигани који немају ништа да губе. Исто као не све припадници органа реда лако да се користе пиштоља и пендрека.»

Ђанмарио Л.
Таранто

(Сведочење је добио Ђулијано Биндони)

пренето из сајт Skylife.it

[LukaLoko]

Линк који се односи на последњи текст:

http://www.skylife.it/html/skylife/sport...RANTO.html

[LukaLoko]

Вођа из копа у Бергаму: «Свиђају ми се окршаји»

Један дан проведен са «Бочом» ( што у локалном наречју значи «дечак» «клинац») који је лидер Аталантиних ултраса: «Не волим насиље, али су нереди један облик протеста. Третирају нас као да смо нове Црвене Бригате због разбијеног комада пластике. Извињавам се са нашим навијачима, али ме не гризе савест».

Бергамо, 23. новембра 2007. – Вино, кажу, помаже да се истина исприча. И онда после две боце «Просекко»-а, једне боце «Валкалепио»-а, седам «меких» ракија, три кафе са додатком брендија, једне боце «Брунелло»-а, једне «Барбере» (годиште 2003.), нешто истинито мора да искочи на видело. Прва поента је то, ако хоћеш провести дан са онима из «Курва Норд Аталанта 1907», са Бочом и његовим момцима, не можеш бити противник алкохола. Добродошли у џунглу у Бергаму, међу оне који су се пре меча Аталанта-Милан већ тукли са полицијом, који су потом избили из шахта гвоздено покриће, сломили ограду од плексигласа. Добродошли међу црноплаве звери, међу «хард-кор» навијаче, они су ти који, ако има неко срање, јесу ту. «Ми смо Аталантини, потом Бергамовци», прича Клаудио Галимберти, 34 годишњак, вртљар, звани «Боча», јер је он ушао у коп као клинац. Председник Руђери хоће да пуни северну трибину дечацима. «Шта је ту ново? Ја нисам имао ни личну карту, али сам већ путовао по Европи. Отишао сам у Малинс, у Лисабон. И онај пут када сам хтео шутирати врата белог Фиат Ритмо-а, против оних који су се попели из Барија за курац од меча Купа Италија? Догодило се да сам добио велик шамар од мојих вођа, јер је оно петоро људи (из Барија) било прешло толики пут и ја сам их морао поштовати. «Боча» зна на памет све саставе «Богиње», то јест Аталанта, и познаје такође све углове свог града и чека са нестрпљењем да ти покаже уске улице и тргове и шљунак Горњег града. «Бергамо је сав град од попова, али не би нигде могао живети».

«La Rocca» (Стари горњи део града)- Боча познаје горњи део града и када пролази испред стубова библиотеке «Анђело Мај» прича: «Овде сам одслужио војни рок». Да, признати лидер Аталантиних ултраса изабрао је цивилну службу. «Зато што, то ће бити тешко за веровати, мени се не свиђа насиље, мени се свиђају окршаји, који су један облик протеста, против овог друштва од говна». Тај појам треба се дубље размотрити. У међувремену већ смо код «La Rocca», који је, тако изгледа, највише место у Горњем делу Бергама. «Овде сви ми, којима је забрањен улаз на стадион, долазимо да гледамо утакмицу. Гледамо кореографије, слушамо хорове, гледамо само половину игралишта, али, ако си добио казну «Даспо», немаш другог избора, и то ти треба бити довољно. Долазимо овде , носимо флашу вина, уживамо када Аталанта побеђује, и уживамо свакако, јер је битно дружити се заједно, бити група».

Смрт ултраса- Ах, Боча на «Рокку» не иде често. Њему је забрањен улаз на стадион, али сваке недеље игра у фудбал. Везиста је «од количине» у екипи Бонате, у првој категорији. Екипу је тренирао његов брат, али прошле недеље добио је отпуст. Пре две недеље дана Боча је био на клупи: дрес број 15, документ су одмах послали у Квестуру, као и увек. Али је Дигос јуче затражио још једну копију. Пре две недеље дана, код бара у месту Бадиа ал Пино, метак испуцао полицајац из саобраћајне Полиције убио је Габријелеа Сандрија, 28-годишњег Лациовог навијача. Случај гвозденог покрића шахта и ограде од плексигласа почео је тако. Боча на стадион није могао ићи и није ишао, али пре играња састао се са онима из своје групе, код маленог бара (који је данас затворен из одлуке Полиције због «скупа ултраса») испред стадиона «Азури Спортисти Италије». Боча прича: «Оног јутра стигле су све најгоре вести, уметно намештене, погрешне. Пре су рекли да је један Јувентусов фан пуцао Лациовом навијачу и онда сам мислио да је све заиста готово. Затим су испричали једну полуистину и када су сахранили оног дечка, извадили су причу о камењу у џеповима. Како можеш имати поверење у такву Државу? Утакмица против Милана није се морала одиграти, није се морала одиграти ниједна утакмица. Тако су учинили у прилици Раћитијеве смрти и било је праведно учинити исто за ултраса. Не гризе нас савест. Хоћу само да се извиним онима који су били у копу и нису се слагали, хоћу само да се извиним симпатизерима Аталанте, овако. Али сада нас држе за нове «Црвене Бригате» и то због разбијеног комада пластике. Не, то није правдено.

Сусрет са Кастелијем- Изван последњег бара, испред Чесме Дупина, испод кишобрана пролази Кастели, бивши министар Правосуђа. «Ох, министру, реци им ти да у Бергаму нисмо разбојници». Министар поздравља и смешка се. «Који курац имаш да се смешкаш?...». Бочи више није до тога, осећа «сумњив ваздух», зна да ће доћи нове забране улаза, и да ће други завршити у затвору. «Ако се мени то догоди, онда пустим све». Каже то, па још попије нешто.

Од нашег репортера Ђампјера Тимосија

http://www.gazzetta.it/Calcio/SerieA/Squ...ltra.shtml

Један куриозитет оф-топик:
Бивши министар Кастели, који је цитиран у чланку, једини је политичар у Италији, који је изразио противност независности Косова, стварању друге албанске државе на Балкану, једини који је на телевизији говорио о срушеним српским црквама на Косову. Барем ја нисам слушао ниједног другог.

[UrbanBaby]

Трибине :
http://www.asromaultras.org/gabrielesandri.html
http://www.asromaultras.org/gabrielesandri2.html
http://www.almanaccogiallorosso.it/2007-...andri.html

Петиција :
http://firmiamo.it/ilpoliziottochehaucci...eincarcere

[yanknburn]

писа227.7PERFPERFКондNintPiliSpirInteМалаМежеRobeAtlaNataВоро1с72ЮстиBlosSharГуриWebeKathязык
AtlaРытхEcliTefaNaivHerbCredвеснSonyGregИллюomfoSinfсертCrisИллюCleaTaftGillМинаDaniоднаKaka
PlanинфоGodlSupeCaroТараAmar(ширtrangunmКолнKerrMikaVIIIавтоChriAngeblacJameписаAlleSympBudd
EuroгубеRajnLouiВиноКузнкандпереXVIIJeweпаззЧернWindZoneменяMaryZoneпробкарабяяьБеньHiroArts
ZoneхарасереB-08постJohnРаскMarkDILMAffaPoweHereQuaiМегиStarфотоПугаЗинеBretJeweJeweДетсEspa
XVIIReauМазоNTSCграмвариTwisStieWindДубрWaitFiesESACсертРоссPartESTAAdriMargXXIIзалопротJazz
1152кистEducрабоЛаптProfArcoYestwwwdLeveWinsOregTaniMarcTwisпублХорсЛитРКрымtermMotiперкЛитР
МороNellMorgредаисторедаEmilФормОтеч(194LionNintMichDaviВитоtwisязыкRogeАртиЯкимПескджерGina
SincИллюПасеТикуBernавтоАндрФормКузндиреКоноспирOutsЛогиГрозSkulЧупрRammВоскБублТомаNTSCNTSC
NTSCТокаDaniдопоСамыШалаeasyГабрАлекРазмВалеТереPinktuchkasвыруОбер