Quote:kod nas u NS najbolji za grafite su bili DNK i VBS(detelinarski nindza klan i vojvodjanski bombaski s?). Sada glavnu ulogu vodi NPC(north pool crew). www.npcrew.com

Quote:

маникомио Wrote:kod nas u NS najbolji za grafite su bili DNK i VBS(detelinarski nindza klan i vojvodjanski bombaski s?). Sada glavnu ulogu vodi NPC(north pool crew). www.npcrew.com

Zakuni se... :o :lol: :lol: :ruke

Istine na zidu

Najčešći grafiti na Dorćolu su "Delije", "Grobari" i vrlo čest mada nejasan po značenju "Alkatraz", sem ako nije u vezi sa nekadašnjim čestim nadimkom na Dorćolu "Robija". Probije se među žvrljotinama i neki lepši, kao na primer: "Vera i Sale" ili poetičan: "Iza ovih prozora je najlepši devojački osmeh". Sudeći po belim zamazanim površinama preko nekih starih, možda nepristojnih grafita, fasada Defektološkog fakulteta Beogradskog univerziteta, na uglu ulica Tadeuša Košćuška i Visokog Stevana je očito omiljeno mesto za ispisivanje raznoraznih poruka. Nedavno je na njoj osvanula društvena poruka - požurio sam da je »ovekovečim« pre nego što je neki dušebrižnik ne prekrije bojom.
Da li su dorćolski mangupčići ili studenti fakulteta ispisali: "Bolje ćerka kurva, nego sin žandar" nije poznato.

Ali poznavajući dobro dorćolski mentalitet, i sam sam rođen i odrastao na Dorćolu, siguran sam da su to dorćolska posla. Kao i u drugim državama, naročito na jugu Evrope, policiji su ovde nadevana razna, po pravilu, pogrdna imena: pajkan, pandur, žacman, murkan, micoš..., a policija kao organizacija se nazivala: murija, panduracija... Francuzi ih nazivaju: pule (pile), flik, flikaj...; Italijani: zbiro - imena "milozvučna" kao i naša.
Policija nije nikad bila popularna u Srbiji. Koreni su duboki, setimo se ubistva dečaka na Dorćolu kod Čukur-česme 1862, za vreme turske okupacije. Ni kasnije srpski, a potom ni jugoslovenski policajci nisu bili omiljeni. Posle 1944. policija je bila pre svega zaštitnik totalitarnog režima, a tek koliko joj je ostajalo vremena i ukoliko se nije kosilo sa prvom dužnošću, i naroda. Brutalnom silom je policija, na mig režima, nasrtala na studente u Beogradu. Najpoznatiji su napadi oktobra 1954. i početkom juna 1968. Devedesetih policija je još gora. U Beogradu tokom demonstracija 9. marta ubijaju s leđa maloletnog učenika Branivoja Milinovića. Svakodnevno nasrću, često i oružjem na građane. Policija, kao i sam režim, se povezuje sa kriminalom. A posle 5. oktobra niko iz policije nije osuđen, mada postoje dokazi i snimci počinilaca. Policajci se međusobno štite i tako svi postaju saučesnici. Policija je bespogovorno slušala vlastodršca, koji kao da je lično ispisao grafit na ogradi novog groblja: "Bolje vladar u paklu, nego sluga u raju". Zaista srušeni tiranin 5. oktobra je od zemlje napravio pakao jer je samo u njemu mogao da vlada.
A Živojin Pavlović, očevidac događaja juna 1968. u svojoj knjizi "Ispljuvak pun krvi" opisuje kako je policija tada divljački nasrnula na studente. Posebno su bili brutalni prema studentkinjama, piše on: "Njih zapljuskuje najžešći bes snaga reda... sa strašću kidišu... na tanke providne haljine i belo meso koje blješti ispod pokidane odeće. Tuku ih, gaze, cepaju im bluze i grudnjake, uzvikujući ‘kurve’". Ako nam je izbor da su nam sinovi takvi "žandari" ili ćerke kurve, pogotovu one koje su "žandari" 1968, ali i kasnije tako nazivali, potpisujem i ja dorćolski grafit...