+- Delije (http://delije-caffe.net/mybb)
+-- Forum: Делије Кафе (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=3)
+--- Forum: Пивница (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=7)
+--- Thread: Петооктобарске заблуде и очекивања (/showthread.php?tid=1595)
Петооктобарске заблуде и очекивања - дрвосеча - 10-04-2010
Сутра је 5.10.2010. године.
Дан када треба нешто "прославити"... А мени се ништа не слави, није ми до славља. Зашто?
Зато што сам још тада пре 10 година, видео да неке ствари неће доћи на своје место... тачније када сам видео ко ће заменити, који људи Слободана Милошевића и његов режим.
Неће нам бити бољитка.
10 година је прошло као трен, а већ годинама се прича да нама није свануло, није свануо 6. октобар 2000. године! Још смо у том неком тумарању, јер све оне омче које су нас вешале 1990-их година, опет нам то раде... само су џелати промењени... Уместо Слободана Милошевића, дошао је Борис Тадић, уместо Војислава Шешеља, ту је Велимир Илић, уместо Марка Милошевића, ту је Чедомир Јовановић... уместо Курте, ту је Мурта... до бесконачности.
Да не би сада писао шта су нам све странке демократске оријентације септембра 2000. године обећавали, шта ће учинити када смене тиранију црвено-црне коалције, јер би 200 страна само требали да посветимо њиховим обећањима... Боље да се наведе шта су нам направили какво зло за време њихове власти.
Оно што је тада октобра 2000. године било разумљиво јесте да демократске снаге неће више никако у коалције са СПС или СРС... но гле чуда... СПС поново васкрсава са Ивицом Дачићем, који постаје министар ун. послова у Влади Србије?!?! :o Особа који је био један од главних Слобиних људи?!
Волео бих да чујем ваша мишљења о изневереним идеалима Петог октобра, и шта сте заправо очекивали од тога.
Још на теми Митови и легенде, рекли смо да је и ово један сумњив догађај у нашој историји, што ја верујем и да јесте... па ћемо га анализирати, да видимо где су ти тајни конци, који нам и данас праве саплитање и омче.
Одг: Петооктобарске заблуде и очекивања - Igor_RS - 10-04-2010
Лепо је то што се десио тај пети октобар, али нажалост шести нам још није освануо, ситуација у Србији постаје све гора...
Одг: Петооктобарске заблуде и очекивања - UrbanBaby - 10-04-2010
(10-04-2010, 03:41 PM)дрвосеча link Wrote:...шта сте заправо очекивали...
Да ће Легија добити орден. Да ће Драшковић добити титулу вође српских четника. Да ће навиачи уживати углед у српском друштву. Да ће Звезда с Џајом и северном армијом поново засијати у најлепшем светлу. Да ће се гастарбајтери масовно вратити у Србију са својим искуством и капиталом и да ће потпомоћи економски процват у Србији. Да ће се цео свет стидети бомбардовања и да ће божја казна стићи амере и европљане. Да ће Милошевићу судити српски народ. Да ће америма судити српски народ. Да ће лоповима судити српски народ. Да ће Србија бити земља срећне, здраве и бројне деце.
Одг: Петооктобарске заблуде и очекивања - дрвосеча - 10-05-2010
Ево шта је било пре годину дана, када је 5.10.2009. године ТВ у Новом саду интервјуисала суграђане о Петооктобарским променама...
Овде је један момак споменио визе, и то се тачно односи на тај период, јер су визе укинуте Србији 3 месеца после тога.
Одг: Петооктобарске заблуде и очекивања - дрвосеча - 10-05-2010
Једна врло корисна анализа...
-----------------------------------------------------------------------------------
Деценија у десет тачака
Пише: Бојан Билбија, Политика
05.10.2010.
Уговор ДОС-а са народом носио је печат илузија и ентузијазма његових твораца
![[Image: 5-OKTOBAR.jpg]](http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/151443/i/1/5-OKTOBAR.jpg)
(Фото: Жељко Јовановић)
По народном веровању, на празник Преображења Господњег не ваља спавати, јер ће човек целе године бити дремљив. Али, 19. августа 2000. године Србија није спавала, јер је тог преображенског поподнева на београдском Тргу Републике представљен Уговор са народом Демократске опозиције Србије. У брошури од 16 страна, коју је потписало 19 лидера ДОС-а, са Зораном Ђинђићем и Војиславом Коштуницом на челу, била су сажета многа велика обећања уочи одлучујућег изборног окршаја са режимом Слободана Милошевића.
Деценију касније, Србија се заиста преобразила. Толико да победник над Милошевићем, Коштуница, заједно са својим ДСС-ом данас није чак ни најјача странка у опозицији, док је лидер модернизованог СПС-а Ивица Дачић у власти и заменик је премијера. Развој догађаја је показао да је „дневни ред“ после 5. октобра био знатно шири и са много тежим питањима и искушењима него што се могло видети са Трга Републике 19. августа 2000. године.
Ни лидери ДОС-а нису данас задовољни укупним билансом протекле деценије. „После 10 година на 5. октобар гледамо као на велики напредак у поштовању права и слобода, али као и у сваком историјском догађају, мање је остварено од очекиваног”, сажео нам је у једној реченици учинак протекле деценије Драгољуб Мићуновић, најискуснији међу лидерима ДОС-а. Уговор са народом, својеврсна "Magna carta libertatum" ДОС-а, био је продукт свог времена и носио је печат илузија и ентузијазма његових твораца.
1. Усвојићемо декларацију о хитним припремама за доношење новог устава, ради отклањања постојећег уставног хаоса.
– Хитне припреме протегле су се у наредних шест година, да би нови устав био усвојен тек 30. септембра 2006. са 242 гласа у Народној скупштини и потврђен на дводневном референдуму 28. и 29. октобра. Свечано је проглашен на Митровдан, 8. новембра, а два дана касније председник Борис Тадић расписао је парламентарне изборе за Савиндан, 21. јануар 2007. године. Тако се дошло до обрнуте ситуације: уместо уставотворне скупштине која је била најављивана деценију и по, усвојен је „предизборни устав”, и то тек након отцепљења Црне Горе. Неповољно је то што неке партије, попут ЛДП-а, од старта оспоравају регуларност референдума.
2. Донећемо резолуцију којом се укида садашња економска и политичка блокада Црне Горе, а највиши државни органи обавезују се да одмах отпочну разговоре с легитимним изабраним руководством Црне Горе о карактеру и функцијама будуће државне заједнице Србија и Црна Гора.
– Ова резолуција никад није донета, а и да јесте, тешко да би ток догађаја био другачији, јер је власт Мила Ђукановића још у то време пуним једрима запловила ка отцепљењу. Референдум, који је одржан 21. маја 2006, када је 55,3 одсто изашлих гласало за иступање Црне Горе из СЦГ, само је ударио формални печат на процес на који се много више утицало из Брисела и Вашингтона, него из Београда. А Коштуничино огорчење само је засладило Ђукановићев победнички шампањац. Три године постојања државне заједнице, иако је највише државне функције у својим рукама објединио Црногорац Светозар Маровић, најблаже речено нису допринеле њеној функционалности.
3. Обавезујемо будућу Владу да одмах поднесе програм конкретних мера Савету безбедности УН, којим би се омогућила примена Резолуције 1244 о Косову, очувао територијални интегритет и суверенитет Србије, гарантовало право на миран и сигуран живот и подстакла његова интеграција у институције земље.
– Демократска Србија је у неравноправну борбу за очување Косова и Метохије у свом саставу ушла је са затеченим стањем које није обећавало ништа добро. Кумановски споразум из јуна 1999. представљао је војну капитулацију Србије на Косову, која после тога није имала више чак ни симболичне државне прерогативе у покрајини. Једина сламка спаса била је Резолуција 1244, у којој се суверенитет Србије на Косову помиње три пута. Али, уз пет позивања на споразум из Рамбујеа, по коме Космет има право на референдум о отцепљењу. Без обзира на руску подршку Србији у Савету безбедности, Приштина је 18. фебруара 2008. усвојила декларацију о независности покрајине. После признања водећих држава света и неповољног саветодавног мишљења Међународног суда правде, борба Србије за Косово постаје још тежа и претворила се углавном у убеђивање оних који још нису признали Косово да то и не учине. После изгласавања усаглашене резолуције у Генералној скупштини УН, „косовски процес“ умногоме је измештен из Њујорка у Брисел.
4. Донећемо закон којим ћемо смањити број министарстава барем за трећину, укинути сва министарска места без портфеља и ограничити број потпредседника на највише три.
– Ово обећање је само делимично испуњено. Последња влада Мирка Марјановића имала је пет потпредседника, 30 министара, од којих седам без портфеља. Кабинет Зорана Ђинђића имао је 17 министара, али чак 7 потпредседника. Зоран Живковић је радио са 18 министара и шест потпредседника, док је влада Коштуница–Лабус имала 17 министара и само једног потпредседника. У другом премијерском мандату Коштуница је број министара повећао на 23, уз потпредседника Божидара Ђелића. Садашња влада Мирка Цветковића има 27 чланова, укључујући премијера и његовог заменика, као и 3 потпредседника. Цветковић је вратио и институцију министра без портфеља (Сулејман Угљанин).
5. Донећемо закон којим се свим посланицима и члановима владе забрањује гомилање функција током мандата. Члановима владе током мандата биће изричито забрањено да током мандата управљају привредним организацијама.
– Показало се да се политичари неће тако лако одрећи дуплих функција и привилегија. Многи државни функционери и даље задржавају позиције у управним одборима, али и на челу локалних самоуправа, попут народних посланика Драгана Марковића Палме који је градоначелник Јагодине, или његовог колеге из Крагујевца Верољуба – Верка Стевановића.
6. Нова влада ће се обавезати да у року од 100 дана стави на увид надлежним скупштинским одборима сва тајна полицијска досијеа.
– Према проценама, Служба државне безбедности је од октобра до децембра 2000. уништила око 12.000 досијеа. Питање отварања досијеа ни до данас није законски регулисано, али је државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен недавно најавио оснивање независне комисије која ће водити процес стављања тајних досијеа на увид грађанима који су били надзирани. То би требало да буде урађено на основу закона који је предложио СПО и чије усвајање Хомен очекује до краја године. Незванично, помиње се број од 400.000 тајних досијеа.
7. Сви чланови владе и народни посланици биће обавезани да објаве детаљан преглед свог имовинског стања и стања чланова своје породице на дан ступања на дужност.
– Ниједна Влада није у пуној мери спровела ово обећање. На сајту Агенције за борбу против корупције доступне су штуре имовинске карте око 700 државних функционера. Јавност је и даље ускраћена за податке о висини њихових штедних улога, као и у којим банкама политичари чувају новац, а под велом тајне су имовине њихових брачних другова. Иако политика важи за једно од најуноснијих занимања у Србији, већина функционера пријавила је власништво над становима просечне величине, половне аутомобиле и понеку акцију. Многи тврде да немају никакву уштеђевину, а неки ни стан. Тако, рецимо, Милутин Мркоњић нема ни стан, ни кола, ни уштеђевину, већ само министарску плату од 120.000 динара. Драган Марковић Палма један је од ретких који је пријавио велику имовину: кућу од 550 квадрата, више од четири хектара земље, уштеђевину...
8. Од Народне скупштине Републике Србије захтевамо да одмах обустави примену оних закона који производе огромну друштвену штету Србији и њеним грађанима.
– После 5. октобра промењени су закони о универзитету и информисању који су изазивали одијум у јавности. Међутим, прошле године скупштинска већина усвојила је нови, рестриктивнији закон о медијима, који је наишао на оштре критике новинарских удружења. Неке његове одредбе поништио је Уставни суд.
9. Одабраћемо једну реномирану, независну ревизорску кућу да изврши ревизију буџета и обави темељан преглед финансијског пословања Скупштине и владе током претходних мандата.
– Ово обећање никад није испуњено.
10. Скупштина ће формирати независну комисију експерата која ће преиспитати и обнародовати све релевантне документе, аудио и видео-записе које је досадашња власт држала у тајности, а односе се на вођење унутрашње и спољне политике Србије и Југославије у периоду 1987–2000 година.
– Нису обнародовани никакви тајни записи и документа, нити су независни експерти били позвани да помогну. Једина важнија комисија која је била формирана после 5. октобра била је она за проналажење Милошевићевих пара на Кипру, којом је руководио Млађан Динкић, али ниједна марка по том основу није враћена у државни буџет.
Нешто успешнија је била комисија за наплату пореза на екстрапрофит, али и њен резултат био је вишеструко мањи од очекиваног. Од најављених осам милијарди марака, које је требало наплатити од 246 обвезника, на наплату је доспело тек 700 милиона, а у буџет је ушла само 135.278.471 марка.
Одг: Петооктобарске заблуде и очекивања - дрвосеча - 10-06-2010
Можда је овај спот већ био на кафеу... али је веома добар одговор на заблуда и очекивања везано за 5. октобар 2000.
Одг: Петооктобарске заблуде и очекивања - дрвосеча - 10-07-2010
Јуче на смс добијем следећу поруку, односно виц... али мени то толико реално звучи, да не мислим да се ради о шали.
Питали верници хоџу шта је то демократија... а он одговара следеће:
- То вам је када се ја попнем на минарет, а ви доле, и ја вас попишам. А онда ви попишате мене, и ето то је демократија.
Виц ко виц... али суштина остаје иста. Они народ попишавати увек могу, чак и посе*ати... а народ ако чак и покуша да њих попиша, све ће им се вратити по њима. Тешко је веровати да неко пишобацачем може до горе да добаци.
Одг: Петооктобарске заблуде и очекивања - дрвосеча - 11-22-2010
![[Image: oktobar.jpg]](http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/oktobar.jpg)
![[Image: oktobar1.jpg]](http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/oktobar1.jpg)
Колико има истине у овоме... процените сами.
Слике су дело мени непознатог аутора, добио сам их на мејл.
Одг: Петооктобарске заблуде и очекивања - дрвосеча - 04-07-2011
Како смо Србима подметнули "Отпор" - пуковник Роберт Хевли
УВОД
Они који данас „седе“ на челу Србије и који дају себи за право да дефинишу- читај елиминишу- наш национални интерес, упорно себе представљају као модерне веснике неке нове „европске демократије“ и заштитника тог српског националног интереса, по коме тако бездушно газе…
И док можда, такву „жваку“ могу и да продају национално дезоријентисаним поклоницима пинк боје, који не избивају са разних „фармерских и ријалити“ тв циркуса- као и својим верним варошким поклоницима жуте боје, „другосрбијанске оријентације“ који се отворено поносе својим анти-српством, као универзалном негацијом свог опаначког порекла- у тој својој издајничкој калкулацији не рачунају на „траспарентност“ електронских медија, и људску болећивост (ка хвалисању) својих западних ментора, који, како то сазнајемо ових дана, не могу да се суздрже, а да се јавно не похвале тиме: „Како су од Срба отимали Србију“! Наравно, све то уз з(без)душну помоћ, ових већ претходно споменутих „жутих петоколонаша“, који још увек седе на челу (или зачељу) ове наше државе- која, опет захваљујући њима, све више то (држава) није…
„ЗЕЛЕНА БЕРЕТКА“ Р. ХЕВЛИ ПРИПРЕМА „ТИХУ ОКУПАЦИЈУ“ СРБИЈЕ
Бивши амерички командос из Вијетнама, и војни обавештајац са дипломатским имунитетом у Бурми, оперативац разних специјалних и хладних ратова- пуковник Роберт Хевли се сећа са носталгијом свог тајног састанка почетком 2000-те, у будимпештанском хотелу Хилтон, са првом групом од 12 српских регрута, који ће чинити језгро америчке обавештајно-субверзивне групе под звучним називом „ОТПОР“, и чији ће задатак бити уклањање тадашњег демократски изабраног српског режима на челу са Слободаном Милошевићем, и наравно његова замена са „овим“ што имамо данас!
Један од његових првих и највреднијих „студената“, назочни Срђа Поповић, се такође са носталгијом сећа своје прве лекције, коју је научио напамет: „Уклањање ауторитета владаоца је најважнији елемент током „ненасилне“ борбе“. Наравно, „ненасилном“ Срђи Поповићу, не да није сметало НАТО бомбардовање и комадање „његове“ отаџбине Србије, већ је шта више углас, заједно са још једним другим назочником тог доба, Зораном Ђинђићем, јавно позивао Америку и НАТО земље да бомбардују Србију и убијају њихов властити народ- „све док се тај народ не дозове памети“…
Појаву и деловање пуковника Хевлија, и њему сличних, на овим нашим просторима, који су се у примени метода специјалног рата против наше нације, почели да служе до тада непознатим и неконвенционалним методама- овај пут кроз разне америчке НВО, али и будуће „српске“, невладине организације- је тешко разумети без увида у период са почетка 80-их година, када је на британско-америчком самиту 1984 дато зелено светло за уништење „српски доминиране“ Југославије, и сабсеквентно „кастрирање“ Српске државе.
РЕГАНОВА ДОКТРИНА И АМЕРИЧКИ- „НЕНАСИЛНИ“ ТЕРОРИЗАМ
Тада је усвојена „Реганова доктрина“, којом се многе ингеренције, до тада искључиво у домену ЦИА-е, пребацују на тзв. невладине организације, у стварности параван агенције за ЦИА организацију. Њихова основна карактеристика је била да, иако наводно независне, су биле финансиране непосредно (или посредно) из буџета америчког конгреса и тајних фондова америчке владе. У ту сврху, субверзивног рушења тадашње Југославије, и „кастрирања“ Србије као државе, још је у то време формирана Балканска Иницијатива при америчком Институту за Мир.
Истовремено је формирана „невладина“ организација (финансирана владиним парама) USAID, специјализована за субверзивно „ненасилно“ рушење система у другим земљама. На тај начин, у случају да „ствари крену погрешним путем“ (као што се то десило са ЦИА режираним пучем против демократски изабраног чилеанског председника Аљендеа), америчка влада је сада могла званично да „пере руке“, пошто су сав ризик и „бламажа“ за евентуални неуспех операције били упућени на ове фантомске невладине организације са којима америчка влада званично „нема ништа“. Наравно, у периоду након тог самита, никло је још доста сличних параван (ЦИА) агенција (или фондација), попут: OTI, NED, Carnegie foundation, SOROS(OSI- Open Society Institute), CANVAS итд (о тим параван агенцијама и другим аспектима специјалног рата против наше отаџбине сам детаљније писао у тексту под називом „Хронологија НАТО злочина над Србијом- следећи линк: http://sigisingidunum.blogspot.com/2011/04/blog-post.html).
Пуковник Роберт Хевли је био само један од (највише експонираних) америчких обавештајних оперативаца, док су у сенци постојали многи други кључни појединци, којима је „занат“ такође био рушење политичких режима широм света „неконвенционалним средствима“, попут овде споменуте методе „ненасилног отпора“, која је и главна тема овог мог чланка. Један од тих значајних људи из сенке је свакако Питер Акерман, корумпирани амерички банкар (Rockport Capital Inc.), који је стекао богатсво манипулишући банкарским меницама преко својих пријатеља у америчкој администрацији.
Акермана и његов „карактер“ је најбоље описао један од идеолога и креатора стратегије „ненасилног отпора“ (која је еволвирала из ЦИА стратегије дестабилизације страних режима) господин Џин Шарп. Господин Шарп је скоро сав свој „интелектуални опус“ посветио овој неконвеционалној обавештајно-терористичкој методи рушења режима, и његове књиге (најпознатије дело: „Од диктаторског режима до демократије“) су постале обавезни приручник не само српских петоколонаша (отпораша), већ и свих других „активиста“ широм света, који би се нашли на платном списку западних служби. Ево шта је господин Шарп изјавио за Акермана:
„Када неко од америчких владиних службеника не жели да изазове међународни инцидент кроз директне контанкте са дисидентима из земаља у којима су САД заинтересоване за промену режима, онда они дискретно сугеришу господина Акермана коме се такве ствари „не гаде“.“
АКЕРМАН, „ОТАЦ“ ОТПОРА- У КЛУБУ СА ОЛБРАЈТОВОМ, ХОЛБРУКОМ…
Лик и дело господина Акермана је много лакше разумети, ако знамо да је он један од директора озлоглашеног Савета за Иностране Односе- CFR (Counsil for Foreign Relations). Поред њега у управном одбору тог савета седи читава колекција америчких ратних злочинаца, попут: Мадлен Олбрајт, Ричарда Холбрука, Хенри Кисинџера, Колин Пауела, брачног пара Клинтон и многих других. Овде је важно разумети да је CFR само једна од интересних група (оперативних центара) корпорацијске и државничке светске елите, и да су те интересне групе, или „елитни клубови“, попут Трилатералне Комисије и Билдерберга, међусобно чврсто повезани, тако да је у управним одборима тих група, стално присутан један број чланова, који је истовремено заступљен у свим групама. Све то омогућава ефикасну координацију тих група, чије деловање, једино необавештеним грађанима, личи на неповезане активности. Поред овде споменуте Мадлен Олбрајт, Ричарда Холбрука, Колина Пауела и Хенри Кисинџера, у таквим „координационим“ улогама се налази и фамозни Дејвид Рокефелер, као и многи бивши амерички председници, чланови европских краљевских породица, и многе друге западне „високопрофилне“ личности. Ово сам сматрао важним да разјасним, јер иза насилне смене „ненасилним методама“ председника Милошевића, као и многих других, укључујући текућу (покушаја пуча) против Гадафија, није стајала само америчка влада и владе НАТО земаља, већ пре свега творци новог глобалног корпорацијског и финансијског (и политичког) поретка, који су заступљени у горе наведеним тајним и полутајним организацијама(интересним групама).
Појаву и улогу ОТПОРА у Србији, је могући посматрати само у оквиру специјалног (и током 1999, конвенционалног) рата коме је Србија била изложена крајем 90-их година, и почетком овог миленијума.
Као што је НАТО рат против Републике Српске и касније СР Југославије био тест нове и проширене улоге НАТО алијансе као „глобалног полицајца“, тако је и обавештајно-терористичка употреба српске пете колоне у виду организације ОТПОР, приликом организовања насилног државног удара против Милошевића „ненасилним методама“, била пробни балон за глобалну употребу тог западног обавештајно-терористичког модела широм света.
Одг: Петооктобарске заблуде и очекивања - дрвосеча - 04-07-2011
„ОТПОРАШИ“ ПОСТАЈУ АМЕРИЧКИ АГЕНТИ У ЦЕЛОЈ ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ
Сврху тог „пробног балона“ (ОТПОРА) је најбоље описао новинар Марк Бајзингер у магазину „Дисент“:
„(ОТПОР)… сада постаје интернационални „бизнис“. Поред утрошених милиона долара, успостављају се многобројне „консултантске агенције“, на чијем челу се сада појављују бивши „револуционари“. Од тзв „српске револуције“, ОТПОР активисти које је тренирао Хевли, постају, како је то описао један српски аналитичар, нова модерна врста „легионара“(плаћеника) који путују око света, углавном плаћени директно од америчке владе, или посредно путем разних Невладиних Организација- све са циљем тренирања локалних група и организовања „демократских револуција“. Један велики број вођа украјинског студентског покрета „Пора“ су тренирани у Србији, при Центру за Ненасилни Отпор (консултантску организацију коју су успоставили активисти ОТПОРА да би тренирали омладинске лидере широм света како да организују „покрете“, „мотивишу“ гласаче и покрећу масовне протесте)…“
Вашингтон Пост је 2000, у скраћеној верзији али сликовито, описао „прљаву улогу“ ОТПОРА у рушењу председника Милошевића:
„Консултанти плаћени из буџета америчке владе имали су кључну улогу, иза буквално сваког елемента кампање против Милошевића- контролишући јавно мнење, тренирајући хиљаде опозиционих активиста и организујући „витално“ паралелно пребројавање гласова. Амерички порезници су платили из свог џепа око 5,000 спреј контејнера са бојом које су дате студентским активистима да по целој Србији исписују по зидовима анти-Милошевићевске графите, и финансирали су око 2,5 милиона стикера са слоганом „Готов је!“(опет „западни“ дизајн), који је евентуално постао „кључни“ слоган револуције.“
„СПОНТАНА“ ПЕТООКТОБАРСКА ДЕМОНСТРАЦИЈА- КОШТАЛА 25 М ДОЛАРА
Када смо већ овде, код улоге „прљавог“ америчког новца у довођењу пете колоне на власт у Србији у октобру 2000- овде треба цитирати самог пуковника Хевлија, који је сам признао ( у свом интервјуу уреднику магазина „Мир“, госпођи Мети Спенсер, почетком 2008) да је био изузетно (пријатно) изненађен, када је председник Клинтон одобрио, само за финансирање и обуку ОТПОРА, 25 милиона долара. Оно што пуковник Хевли тада није споменуо јесте чињеница да је у 2000, Данијел Сервер, директор Балканске Иницијативе при Институту за Мир (то је иста она „установа“ коју формирао Реган 1984, у време када је одобрио план НСДД133 за „уништење“ Југославије) упутио америчком конгресу захтев за око 45 милиона долара, да би финансирао насилну промену Милошевићевог режима, „ненасилним“ методама. Његов захтев је одобрен. Касније је америчка влада кориговала ту информацију, тврдећи да је за „рушење“ Милошевића потрошила „свега“ 41 милион долара. У сваком случају, то је до тада била највећа сума америчког „прљавог новца“ икада утрошена за такав тип субверзивне активности против једне суверене нације. То наравно говори о значају који су Американци придавали увођењу овакве врсте „тихе окупације“ Србије, и успостављању трајног НАТО присуства на Балкану.
Сам тренинг „отпораша“ је био пажљиво разрађен, и у многим елементима сличан специјалном тренингу полицијских, пара-полицијских и обавештајних формација на западу, нарочито у области тактичке (ненасилне) комуникације, односно примене такозване методе „конфликт резолуције“. Тај тренинг су водили искусни инструктори примењујући интер-активни модел „поделе глумачких улога“ међу полазницима тренинга („role play scenario“). Поред учења „гандијевских метода“, полазници су подучавани како да пасивним физичким отпором и изазивањем „ненасилних“ нереда (буком и физичком обструкцијом), прекидају режимске манифестације, ометају трибине, говоре, провоцирају полицију на насиље, а потом документују и публикују у медијима то насиље, ради стварања анти-режимског сентимента. Истовремено су подучавани како да „седуцирају“ режимске представнике- на пример, тако што ће полицајцима и војницима делити цвеће и памфлете; Како да шире дезинформације- и то тако што ће економске недаће настале као резултат санкција, упорно приказивати као грешке режима- или како да манипулишу пензионере: наводним залагањем за решавање њиховог статуса…
USAID: Б92, ДАНАС, ВРЕМЕ… И ДАЉЕ НЕПРОФИТАБИЛНИ!?
Паралелно са организовањем пете колоне у Србији, у виду „отпораша“, пета колона је организована у виду такозваних „независних медија“ и невладиних организација. Највећи део горе споменуте суме од 41 милион долара, је управо потрошен за финансирање тих облика пете колоне. Овде је важно напоменути да се западно финансирање тих „институција“ наставља и данас, јер према самом признању западних оперативаца, ти медији, пре свега Б92, Време, Данас и многи други, су и даље непрофитабилни, али су и даље финансирани из западних извора!? Ту се сада отвара питање разлога финансирања тих непрофитабилних медија, јер према самом USAID агенцији (госпођи Кришни Кумар), првобитна функција тих медија није било независно новинарство, већ „анти-Милошевићевско“ деловање, и једном кад је Милошевић био уклоњен, отвара се логично питање- која је сада сврха даљег западног финансирања тих „петоколонашких“ медија, који на првом месту никада нису ни били профитабилни? Односно против кога су ти медији данас усмерени? Оно што ми сви можемо да видимо данас и голим оком, јесте да ти „петоколонашки“ медији и даље воде непријатељску кампању против своје „земље домаћина“- односно Србије. Постојање таквих медија и врста кампање коју они воде, требало би да нам свима буде јасна индикација правих намера Запада, и њихове наводне добронамерности…
Иначе, из свих ових „западних“ докумената, који су наведени на крају овог чланка, могу јасно да се виде финансијске трансакције западног прљавог новца (само у периоду 2000-2002 за потребе Б92, АНЕМ-а и НУНС-а, Сорош фондација је исплатила преко 12 милиона евра). Укупна сума новца исплаћеног такозваним независним медијима и невладиним организацијама из западних фондова је у десетинама милиона евра. Свако разуман би очекивао, да одкако је Србија постала „демократска“ земља, испунила све разумне и неразумне захтеве, испоручила све криве и „некриве“ Србе „србождерском“ суду у Хагу, организовала све захтеване параде хомсексуалцима и западним ратним злочинцима, као и светским педофилима- да ће потом логично престати „анти-српска“ активност, тих назови медија и НВО-а. Како ствари стоје, изгледа да је њихова активност данас јача него икада, и да славина из које дотичу прљави амерички долари још није пресушила!?
НАТАША КАНДИЋ И СОЊА БИСЕРКО У ПРЕГОВАРАЧКОМ ТИМУ ЗА КОСОВО!
Чиме се све то данас баве „петооктобарски“ превратници- отпораши? За Слободана Хомена и његове „језиве“ намере према српској омладини сви добро знамо… Националног „камелеона“ Дулића, и политичког „камелеона“ Чеду, не вреди посебно обрађивати, њих једино још клинци у јаслицама нису „провалили“. Марко Благојевић (ЦЕСИД) је посебна прича, он вероватно сматра да „својој“ отаџбини Србији још није довољно дубоко забио нож у леђа…
Недавно, приликом покушаја организовања субверзивне и анти-државне (анти-руске) активности (за потребе западних обавештајних служби) у руском „Подмосковљу“ је демаскиран јавно од стране руске државне телевизије и сабсеквентно протеран из братске Русије.
Али то га није спречило, да се уз посредство Борка Стефановића- шефа преговарачког тима са лажном „државом“ Косово, и уз благослов министра Јеремића- нађе на челу „елитне“ Консултантске групе (дебело плаћене од стране српских порезника) у чијем саставу су се „неким чудом“ нашле и две најозлоглашеније „анти-српске“ даме: назочна Наташа Кандић, директорка западно-обавештајно финансираног Фонда за хуманитарно право- и председница другог, западно-шпијунски финансираног, Хелсиншког одбора за људска права, назочна Соња Бисерко!? Какве ће то националне „српке“ интересе заступати ове две „минхенске“ даме заједно са другим, горе споменутим петооктобарским превратницима, на челу са „про-српским“ председником Тадићем? Мислим, да нам то није тешко претпоставити…
РЕФЕРЕНЦЕ:
https://wikispooks.com/wiki/Council_on_Foreign_Relations#Board_of_Directors_and_Membership
https://wikispooks.com/wiki/Document:Overthrow_Inc
http://adm.rt.com/usa/news/democracy-promotion-usa-regime/
http://www.aforcemorepowerful.org/
http://www.centaronline.org/postavljen/60/izlazeng.pdf
http://www.mcclear.net/Serbia%20Paper%20Final.pdf
http://archive.peacemagazine.org/v19n2p10.htm
http://www.dissentmagazine.org/article/?article=155