Quote:Највидљивије промене биле су оне које су се тицале државних граница. СССР је након рата и формално у свој састав увео Естонију, Летонију и Литванију те се проширио на рачун Финске, Немачке, Пољске, Чехословачке и Румуније. Мировним уговорима су се на запад прошириле Пољска на рачун Немачке, односно Југославија на рачун Италије - с тиме да је питање Трста решено тек 1954. године. Кина је од Јапана преузела острво Тајван, док је Кореја стекла независност од Јапана.
Сама Немачка је убрзо након рата постала подељена на Западну и Источну Немачку. Аустрија је такође повратила независност и године 1955. постала суверена и неутрална држава.

Quote:Једна од дугорочнијих последица рата постала је јасна већ при самом крају ратних операција, када су се оне у Азији из глобалног трансформирале у локални сукоб. Настојање бивших колонијалних сила Холандије и Француске да поврате суверенитет над територијима претходно изгубљеним од Јапана је довело до оружаних сукоба у Холандској Источној Индији и Индокини, односно до демонстрација и јачања покрета за независност у многим колонијама.

Британија, која је била крајње исцрпљена ратом, схватила је да више не може одржавати Британско царство те је године 1947. Индији, односно Пакистану, признала независност. Две године касније су Холанђани признали независност Индонезије. Французи су били нешто упорнији у Вијетнаму те га напустили тек након војног пораза године 1954. Дотада је већ започео процес који ће се назвати деколонизација и током кога ће бивша колонијална царства бити замењени низом нових суверених држава познатих под називом Трећи свет.

Деколонизација је била само једна од манифестација краја примата Европе у међународној политици. На место исцрпљених, понижених и разорених бивших европских су дошле двије државе око којих ће се следећих неколико деценија формирати глобални блокови - САД и СССР. Њихово супарништво, делимично мотивисано борбом за превласт у свету, а деломично несугласицама названо је Хладни рат, а граница између њихових сфера у Европи прозвана Гвоздена завеса - често навођена као једна од највидљивијих и најдуготрајнијих последица Другог светског рата.

У настојању да стекну пропагандну и другу надмоћ над Совјетима, Американци су у Западну Европу уложили огромна средства у сврху економске обнове преко тзв. Маршаловог плана. Многе од европских држава, поготово оне у почетку неоптерећене потребом обнове оружаних снага, та су средства успешно искористиле за незапамћени економски узлет, па ће тако с временом ратни губитници попут Немачке и Јапана успешно супротставити САД на економском пољу.

Други светски рат је такође многе у Европи уверио како ће континент свој примат у свету моћи барем делом повратити једино ако се надвладају традиционалне историјске поделе. Убрзо након рата почели су први дипломатски кораци који ће с временом довести до стварања Европске уније.

Quote:6. августа 1945. на Хирошиму је бачена атомска бомба и изазвала дотле незамисливо разарање и патње међу локалним становништвом. Док је јапанска влада покушавала схватити што се догодило, уследио је још један шок у облику објаве рата од стране СССР-а. Совјетске снаге су врло брзо разбиле јапанске снаге у Манџурији и отпочеле брзо напредовати према Кореји. 9. августа 1945. бачена је и друга атомска бомба, на Нагасаки .
То је било довољно да јапанска влада након неколико дана схвати да даљи отпор нема смисла, те је 15. аугуста објављена безусловна капитулација. Она је формално потписана 2. септембра 1945. на америчком бојном броду Мисури у Токијском заливу, што је датум који представља службени завршетак Другог светског рата.

Quote:1. ПАВЕЛИЋЕВА ПРИСЕГА БОГУ СВЕМОГУЋЕМ
Текст присеге Поглавника гласи:
»Ја др. Анте Павелић, Поглавник НДХ, присижем Богу свемогућему,
свезнајућему, да ћу бити вјеран хрватском народу и све радити за
његово добро, да ћу чувати и бранити независност државе Хрватске, те да ћу се у своме раду држати усташких начела. Тако ми Бог помогао!«

Quote:2. ОСНОВНИ ЗАКОНИ НДХ
а) ЗАКОНСКА ОДРЕДБА О ЗАБРАНИ ЋИРИЛИЦЕ
1. На подручју Независне Државе Хрватске забрањује се употреба
ћирилице.
2. Ова законска одредба ступа на снагу даном проглашења у »Народним Новинама«, а проведен је повјерава се министарству унутрашњих послова.

У Загребу, 25. травња 1941.
Поглавник: Др. Анте Павелић, в. р.

Quote:е) ЗАКОНСКА ОДРЕДБА О ЗАШТИТИ АРИЈСКЕ КРВИ И ЧАСТИ
ХРВАТСКОГ НАРОДА
Точка 1.
Брак Жидова и иних особа, које нису аријског поријетла с особама
аријског поријекла, је забрањен. Исто тако је забрањен брак особе, која поред аријских предака има једног предка другог кољена по раси Жидова или другог еуропског неаријца с особом, која је по раси једнаког поријетла. Које особе вриједе као Жидови или неаријци одређује законска одредба о расној припадности.

Точка 3.
Изванбрачно сполно опћење Жидова или ине особе, која није аријске
крви, са женском особом аријског поријетла је забрањено.
Мушка неаријска особа, која се огријеши против ове забране почиња
злочин оскврнућа расе, те се кажњава са затвором или тамницом. У нарочито тешким случајевима, напосе ако се ради о силовању невине девојке, може се изрећи смртна казна.

Quote:i) ОДРЕДБА МИНИСТАРСТВА ПРАВОСУЂА И БОГОШТОВЉА НДХ
ОД 16. АВГУСТА 1941. ДА СЕ ДЕПОНОВАНИ НОВАЦ И ДРАГОЦЕНОСТИ НЕ МОГУ ИЗДАВАТИ ВЛАСНИЦИМА СРБИМА КОЈИ СЕ ИСЕЉАВАЈУ, ДОК ГОТОВ НОВАЦ И ДРАГОЦЕНОСТИ МОГУ ПОНЕТИ СА СОБОМ ДО КОНЦЕНТРАЦИОНОГ ЛОГОРА, ГДЕ ЋЕ ИМ БИТИ ОДУЗЕТИ
НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА - МИНИСТАРСТВО ПРАВОСУЂА И БОГОШТОВЉА  Број 53.836-1941.
Загреб, 16. коловаза 1941.

Quote:n) ЗАКОНСКА ОДРЕДБА О КОНФИСКАЦИЈИ ИМОВИНЕ »СРБСКИХ
ЗАВОДА И УСТАНОВА«
ЗАКОНСКА ОДРЕДБА о преузимању имовине »србских завода и установа« у Хрватским Карловцима у власништво Независне Државе Хрватске
1. Цјелокупна имовина »Карловачке гимназијалне закладе«, »Србског
народног црквеног клерикалног школског фонда« и »Стефаненм-а архидиецезалног православног србског свећеничког конвикта« у Хрватским Карловцима постаје власништво Независне Државе Хрватске.

Quote:Честитог Хрвата држим за брата,
а за фратра што коље и друге наводи на клање ја немам воље
да тражим оправдање. А помиловање?

Quote:Оваква безочна извртања истине уверавају нас да је Дучић био у праву када је 1942, преко Радоја Кнежевића, покушао да упозори српске министре у Избегличкој влади у Лондону да ћемо, као народ, изгубити поштовање ме ђународне јавности уколико будемо скривали злочине Независне Државе Хрватске над нашим сународницима. Дучић је имао право тврдећи да ћемо чувајући образ другима, изгубити свој, јер западна јавност данас, на почетку трећег миленијума, мимо свих научних и моралних принципа, збивања на тлу екс-Југославије деведесетих година XX века посматра одвојено од оних из прве половине четрдесетих, иако су их у знатној мери детерминисали.

Quote:„Омиљено оружје и специјалитет усташа био је нож. Убиство из пушке и револвера сматрали су кукавичким убиством издалека, а убиство ножем јуначким начином... Уморство дјетета ножем била је највећа храброст... Усташе су се највише служиле ножем. Кад би им ножеви од пустог клања направили жуљеве на рукама, тек би тада мењали средства…

Quote:Усташки кољачи су радо употребљавали брадву, највише при масовном клању мирних људи, особито жена и дјеце. При клању људи брадвом неминовно су требали пањ као ослонац за врат…“.
Клање је за усташе било најслађи начин убијања. Зато се и у називу ове књиге налази глагол клати. А пошто су католички свештеници били идејни инспиратори геноцида над Србима, који су генерације Хрвата васпитавали у том духу, и личним примером практично показивали усташама како се коље, – назив књиге почиње речју фратри. Између фратара и клања су усташе.

Quote:Боље би било да о клању фратара и усташа пише Хрват, него Србин. Тада би то био протест против зла, благотворан као антитело у организму које убија заразну клицу која загађује и разара тај организам. Када Србин пише о злочинима Хрвата над Србима, и обрнуто, ма колико то тачно и поштено било, то друга страна узима
као израз мржње, па и сама мржњом узвраћа. То је зло. Сваки народ у име своје среће треба да кажњава своје злочинце. Злочини никада не смеју бити заборављени, да их будуће генерације не би поновиле и тако пред светом и пред историјом поново срамотиле свој народ. Међутим, објављивање докумената и сведочења о покољу фратри и Католичка црква не трпе и не праштају.

Quote:Иначе, ово се може доказивати хиљадама и дестинама хиљада докумената и примера најгрозоморнијих злочина католичких фратара и њихове духовне деце усташа у Павелићевој Независној Држави Хрватској.
Веома много таквих примера има у делима три врсна хрватска интелектуалца и научника др Виктора Новака, др Богдана Кризмана и др Николе Николића. Њих тројица стоје као три стуба хрватске части, знања и интелектуалног поштења у односу на НДХ и злочине фратара и усташа над Србима. Они ме подсећају на споменик који је Владимир Назор, велики хрватски књижевник

Quote:„Српска народна одбрана“ из САД и Канаде објавила је у Чикагу 1974. године књигу Лазе М. Костића „Хрватска зверства у Другом светском рату према изјавама Павелићевих савезника“.  „Књижарница Обрадовић“ у Београду објавила је 1990. године њено фототипско издање. Ова књига је најобимнији и најдокументованији досад објављени зборник података о злочинима фратара и уста-
ша над српским народом у Другом светском рату према писцима и изворима углавном из фашистичких земаља Немачке, Италије и Мађарске, које су биле савезнице Независне Државе Хрватске

Quote:Књига „Велики злочин“ исцрпно и документовано боље од било ког другог научног дела објашњава улогу Ватикана и католичког клера у покрштавању Срба и геноциду над њима. Ово дело објављено је у Загребу ускоро после завршетка Другог светског рата, 1948. године, док још документа нису била уништена и док је још
било живих сведока. Католичка црква је све примерке првог издања „Великог злочина“ до којих је могла доћи откупљивала и на друге начине скупљала и уништавала их, да би прикрила своје злочине и бар делимично забацила њихове трагове. Репринт издање „Magnum crimena“ појавило се 1989. године у Београду (издавач „Нова књига“). То је, по мом сазнању, по обиму највеће научно дело које је објављено у Југославији у протеклих 60 година. Има 1.120 страница ситно куцаног
набијеног текста.
Из овог дела јасно се види да се геноцид над Србима у НДХ 1941-45. године одвијао по плану Католичке цркве и Ватикана. Алојзије Степинац био је само ситни извршитељ ватиканских наређења, а Анте Павелић и усташе били су само оруђе у рукама Католичке цркве,
Ватикана и Алојзија Степинца у погледу покоља Срба.