+- Delije (http://delije-caffe.net/mybb)
+-- Forum: Делије Кафе (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=3)
+--- Forum: Пивница (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=7)
+--- Thread: Митови,легенде предања и обмане о историји (/showthread.php?tid=1435)
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - Igor_RS - 09-15-2009
(09-15-2009, 08:41 PM)100%anti crnobeli link Wrote: Уосталом формални повод за бомбардовање јесте дођај у Рачку за који је доказано да је лажиран, али џаба... Глас убогих нема ко да чује.Као и чувена пијаца Маркале, после које су Србији уведене санкције...
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - 100%anti crnobeli - 09-15-2009
Мислим да си помешао нешто Игоре. Србији су санкције уведене 31. маја 1992. године, дакле 2 месеца по почетку рата у Босни, а Маркале су се десиле касније и то у два чина 5.2.1994 и 28.8.1995. што је био повод за бомбардовање Срба у РС.
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - Igor_RS - 09-15-2009
Ок, онда сам ја нешто пребацио. Али знам да је тај случај исто тако био изрежиран и медијски "напумпан".
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - дрвосеча - 09-15-2009
(09-15-2009, 08:41 PM)100%anti crnobeli link Wrote: О Слободану Милошевићу не мислим ништа лепо, али тврдња је он крив за бомбардовање је у најмању руку смешна тј. веома опасна, јер испада да смо тј. Србија криви, а не НАТО. Сам си написао, а и многи на овој теми да је био марионета Запада и да су га одјебали кад им више није био потребан, те с тога и агресија и отимање Косова
Па Слободан Милошевић је играо онако како су они желели да игра.. конташ? Све је добро осмишљено кроз један давно раније написани сценарио.. Играло се на принцип штапа и канапа.. Политика наших владара задњих 70 година према Космету је лоша, а Милошевићева је била катастрофална. Зашто? Зато што се дешавало управо то, што си навео.. Да у Дреници шиптари сви за СПС гласају.. они су знали да овај доноси рат, што њима и треба (као и Туђману у Хрватској), па да нас кроз рат победе, наравно уз помоћ САД и НАТО. Што се и десило, јер је Рачак био монтиран, као и Рамбује. Глупост је било ићи у Рамбује када се знало какав ће резултат бити. Прича се да су наши преговарачи тамо локали, и ждерали, и да се нису уоптше занимали за све то, јер се исход знао унапред.
Е сада још нешто.. Сулудо је било веровање да Србија може да победи НАТО војнике на Космету, иако су нам после Кумановског споразума 10. јуна 1999. причали на РТС другачије, да смо ми победили и сл. Како победили, ако одлазимо са Космета, ако нема наше војске и полиције. Србија се суочила са 300 пута јачим непријатељем! Свака земља чланица НАТО-а је била и војно и економски јача од Србије, а замисли када је њих 15 земаља удружено.. колико их је већ било. Шта више и братска Грчка је морала да ћути, даје авионе, и аеродроме, и Италија се противила, али морала је да поступи по наређењу!?
Прави иницијатор бомбардовања Србије 1999. је била Британија.. САД је било свеједно, као и Французима и Холанђанима.. а ови остали су били против!
Слободан Милошевић еј направио исто грешку 1997. године када је примио Ибрахима Ругову у Београду,и са њиме потписао некакав споразум!? Пази, ван свих институција, и државног система он га је примио!? Они нису плаћали порез Србији, војску нису служили, комуналије.. а хтели су све повластице!?
Уместо да је Слободан био паметан ко што није.. па да се угледао на свога брата Њофру.. да је нашао неких 100ак албанаца који ће бити у државном апарату Србије.. да је правио мешане полицијске патроле где ће бити и Албанаца, па да се не каже српска полиција бије албанце, већ полиција Србије, где има и Албанаца... да стави у окружне судове и албанце који ће пресуђивати албанским криминалцима.. Овако не знам колико је Албанаца било у државном апарату Србије после 1989. врло мало.. а они су то једва дочекали,и такве извештаје слали годинама на Запад.
На тактичком плану смо били пукли... није било праве стратегије деценијама уназад. А да не говорим о оном трагичном случају продаје земљишта албанцима.. Срби су одлазили јер није држава могла да их заштити?! Мада је то посебна прича.
(09-15-2009, 09:29 PM)100%anti crnobeli link Wrote: Мислим да си помешао нешто Игоре. Србији су санкције уведене 31. маја 1992. године, дакле 2 месеца по почетку рата у Босни, а Маркале су се десиле касније и то у два чина 5.2.1994 и 28.8.1995. што је био повод за бомбардовање Срба у РС.
Да.. али ја исто мислим да је била крајем маја 1992. случај подметнуте пијаце Маркале у Сарајеву, када су они доносили неке лешеве, затим их поливали крви, укључили снимак, и приказали ту слику после на светским ТВ станицама, што им је донело оправдање за увођење санкција Србији, због наводне умешаности Београда у то.. А нити је Београд, нити Пале биле умешане у то..али је требало сломити отпор српског народа кроз санкције, и створити криминал у Србији, који ће додатно нагризати изнутра..
Било је ових случаја пијаце Маркале три пута.. мај 1992, фебруар 1994. и август 1995.
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - 100%anti crnobeli - 09-15-2009
Слоба је играо како они хоће до 1995. године и Дејтона. После тога су га западни медији звали фактором мира на Балкану и остала просеравања и то је све трајало до почетка 1998. године када шиптари крећу да праве срања, наравно све по налогу тих истих западњака када је и Слоби било коначно јасно да су га пустили низ воду па је онда кренуо да глуми међународног борца за правду и остало. Али тада је било касно.
Политика према Косову јесте била лоша малтене од 1912. тј. од кад је оно враћено под суверенитет Србије тако да кривицу носе сви за ово што имамо данас.
А што се тиче Маркала, 100% сам сигуран да су била два случаја, а то на шта ти и игор мислите је вероватно ово:
Quote:27. Maj 1992 - Incident u redu za hljeb - Najavljeno speciajlno zasijedanje UN trebalo je da počne 31. maja 1992. godine, da bi se diskutovalo moguće uvođenje sankcija SR Jugoslaviji. Četiri dana prije zasijedanja (27. Maja 1992. godine) desio se masakar u Sarajevu. Američka administracija iskoristila je to da progura sankcije kroz Savjet bezbjednosti UN.
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - Kaja - 09-16-2009
Тема је и више него фантастична! Све похвале. Али морам да признам да сте мало збрзали све. Чича је одлично кренуо од почетка, самог почетка, и мислим да би још штошта могао да напише!
То за Слобу, морам признати, уопште се не разумем, на моју велику жалост! Али моје мишљење је да он дефинитивно није крив за ратове на овим просторима! Главни кривац за све што се нама Србима још од 1945. године дешава је Јосип Броз! Можда се лепо живело у његово време, нећу да кажем, али данас осећамо последице тог лепог живота. Тада је стопа запослености била већа него пре, и врло могуће већа него што ће бити икада, смањена сиромашност... Одакле паре за све то? Иако је Југославија била измучена ратом, последице су се осећале, финансијски би требали да смо међу најугроженијим земљама... Не, код нас све одлично! Градиле су се куће, ишло се и на летовање и на зимовање сваке године! Ћопа је куповао виле на Брионима, обилазио цео свет... Чијим парама? Позајмљивало се на све стране! Е а када је Ћопа отегао папке, ред је било враћати те дугове. Одакле? Рат је био неизбежан! То је, по мени једини рат у целој Српској историји, не рачунам Турке, који није могао да се избегне!!!
Бедне хрвате и не желим да помињем, заиста нису вредни тога. Много зла су нам учинили. Свесна сам да ће опет једног дана доћи неки и опет покушати да направе неку нову Југославију. По нашем данашњем парламенту има њих гомила која верујем не би имала ништа против тога. Сетите се само да помињу опет прављење нове лиге у којој би играли Звезда, партизан, хајдук, динамо, жеља! Случајно?
Имам једну молбу за вас. Јако сам заинтересована за нашу јужну покрајину Космет. Е сад, ако неко може детаљније да исприча како смо и када почели да је губимо, мислим да би било јакооо интересантно прочитати. Од славне сеобе Срба, па до дана данашњих. Чича, у тебе гледам! ;D
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - николаБГ - 09-16-2009
Кајо, слоба није директни кривац за ратове, како га светски медији представљају. Сви ти ратови су последица нечега што се на овим посторима дешава већ вековима, било их је и раније а како ствари стоје могу се очекивати и у будућности.
Он је крив што је играо онако како је од њега тражено, он је крив што смо изгубили територије а били јачи 10 пута, што смо освајали вуковар 5 пута па се повлачили, што је Крајина пала вез испаљеног метка за два сата... итд, итд.
Он је био марионета у рукама запада коју су искористили и бацили, на то се мисли кад се каже да је крив за ратове.
А овај други део о дуговима СФРЈ, о коме на исти начин као и ти Никола Којо прича у филму Лепа села лепо горе, нема ама баш никакве везе са истином. Ништа се СФРЈ није задуживала нигде, укупан спољни дуг је био око 14 милијарди долара(за поређење Мишковић је тежак 11 милијарди евра)
Данас су 6 република наследница сфрј по неколико пута више задужене.
Ми смо живели добро збох Несврстаних..ма ми смо њих не експлоатисали, него силовали. Све фабрике су нам извозиле у Ирак, кину, Етиопију... Позната је прича како су Етиопљани од нас куповали зимску одећу и обућу годинама, или како смо извозили ексере за Кину. Војна индустрија нам је била најјача, све ове земље све њихове војске ми смо снабдевали, кад кажем ми мислим сфрј.
Друго је питање одакле ми на челу несврстаних, и ко је незванично стајао иза свега. Мислим да је дрвосеча лепо рекао да су махом несврстани биле колоније западних земаље, да им је платежно средство свугде била фунта, долар, франак(самим тим подпадале под банковни систем ових земаља)
То ваљда и објашњава на чијој смо страни били и зашто се добро живело!
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - Red Star Forever - 09-16-2009
У више наврата смо спомињали јевреје и њихову матичну државу Израел...
Данашња вест са ртс-а може да превари многе неупућене, али шта се крије у позадини укидања виза и њиховог непрознавања Косова, то је тешко докучити...
http://www.rts.rs/
"
Укинуте визе између Србије и Израела
Потписан споразум о укидању виза између Србије и Израела. Само нови преговарачки процес између Београда и Приштине може довести до стабилног решења за КиМ, оценили шефови дипломатија две земље Вук Јеремић и Авигдор Либерман. Тиме се отклањају препреке за српске пословне људе и туристе који долазе у Израел, рекао је Либерман.
Министри спољних послова Србије и Израела Вук Јеремић и Авигдор Либерман потписали су у Београду споразум којим се укидају визе за грађане две земље.
Изјаве Вука Јеремића и Авигдора Либермана
Двојица министара су поздравила потписивање споразума о укидању виза, истакавши да је то важан корак у развоју односа две државе.
"Тиме се отклањају препреке за српске пословне људе и туристе који ће доћи у Израел", нагласио је израелски шеф дипломатије.
Говорећи о Косову и Метохији, шефови дипломатија оценили су да само нови преговарачки процес између Београда и Приштине може довести до стабилног решења будућег статуса Косова и Метохије.
Јеремић је на конференцији за новинаре након сусрета са Либерманом изразио изузетну захвалност Израелу у вези са позицијом те државе око Косова.
"Израел не признаје једнострано проглашену независност Косова и ми то изузетно ценимо, поготово, имајући у виду притиске којима је Израел бити изложен да тако нешто учини", казао је српски шеф дипломатије.
Либерман је, на питање новинара да ли се врши притисак на Тел Авив да призна независност Косова, одговорио да је његова земља "од 1948. године под притиском и да је научила да се носи са тим".
Двојица министара су се осврнула и на добре односе два народа у историји, при чему је Либерман рекао да су се за време "најгорег периода у историји Срби и Јевреји заједно борили против нациста".
Јеремић: Мир на Блиском истоку од значаја за светски мир
Говорећи о ситуацији на Блиском истоку, Јеремић је оценио да цео свет треба да се ангажује да се дође до мира на том простору, оценивши да ће од тога умногоме зависити и да ли ће бити мира у свету.
"Србија ће бити конструктивни члан међународне заједнице која подржава све мировне напоре и процесе на Блиском истоку", додао је шеф српске дипломатије.
Либерман је, такође, нагласио важност успостављања мира на том подручју, истакавши да су "прави противници Палестинаца Хамас и џихад" а не Израел.
У оквиру тродневне турнеје по Балкану, заменик израелског премијера и министар спољних послова борави у једнодневној посети Србији, где ће се састати с председником Србије Борисом Тадићем, премијером Мирком Цветковићем и министром одбране Драганом Шутановцем.
"Балканским земљама, као и афричким и јужноамеричким државама, које сам недавно посетио, није посвећена адекватна пажњу у прошлости. Моја посета региону има за циљ да ојача билатералне односе између земаља и да подстакне и развије економске везе које ће допринети међународном положају Израела", рекао је Либерман.
Планиран је и састанак Либермана са председником Одбора Скупштине Србије за иностране послове Драгољубом Мићуновићем.
Либерман је у оквиру турнеје јуче боравио у Хрватској, док ће сутра посетити Црну Гору, што је прва посета једног шефа израелске дипломатије од како су те земље постале независне."
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - ЧИЧА КЕЖУЛТРА - 09-16-2009
ала сте закували
...али и мени као и Каји се чини да баш,баш брзо идемо!ал не због тога да давимо тему,него што видим да стварно ИМАМО ШТА РЕЋИ и да то чучи у нама а никако не можемо све одједном да кажемо а хтјели би...е сад касније ћу да убацим и коментаре и своја запажања на уписе прије мог,а сада да дам један текст који ме одушевио...
дакле СИМА ЛУКИН ЛАЗИЋ (1863-1904) српски историчар,новинар и књижевник- "Кратка повјесница Срба".... ово је написано када није било пуно сазнања о историји,када није било интернета,када су књиге већини народа биле у смислу теорије...дакле овакав текст се могао написати само дубоким проучавањем књига,древних текстова,анализирањем,истраживањем....а тих текстова је било,поготово тада,док нам их "наши драги пријатељи" Њемци а касније и "браћа" Енглези (споменуо је неко прије бомбардовање Београда `45) за вријеме Другог свијетског рата не уништише...велику већину нашег културног и националног блага што у књижарама што у приватним колекцијама...
И САД НЕКА НЕКО КАЖЕ ДА СУ СЕ СРБИ ОВДЈЕ ДОСЕЛИЛИ ТЕК У 7 ВИЈЕКУ!!!
администарција нека ми опрости на дужини текста...
ДОБА ОДРОЂАВАЊА
Прелазно доба од времена предисториског до жупанијског.
Кад су сибирски Срби опет пали у ропство китајско и хунско, почеше их ови страшно угњетавати и затирати. Много пута Срби устајаху на оружје, али се потпуно не ослободише, јер бјеху несложни, те тако настаде
Друга велика сеоба и диоба Српства.
Кад Хуни потиснуше Србе у последњем устанку, почеше се ови повлачити из сибирске Сирбије правце на запад, Уз пут им се придружи већи дио и оних Орба из Сербаније, те сви скупа пређу у Европу. Једни се уставе око ријеке Волге, Дона и Дњепра у данашњој европској Русији и простру се чак изнад Иљменског Језера и града Новгорода, близу садањег Петрограда и Кронштата руског. Други се стане око ријеке Буга (горњег и доњег) и око ријеке Висле, Дњестра, Прута и Серета, у каснијој Пољској, Галицији и Бесарабији. Трећи одмакну још западније и коначно се настане у данашњем њемачком царству, око ријеке Одре и Лабе и дуж цијелог Балтичког Мора, а касније се пружише чак и до ријеке Рајне.
Ово прво и најраније смјештање и размјештање сјеверних Срба у сјеверној Европи могло је бити, у средњу руку, од прилике прије 3000 година. Јер још прије 2600 година стари Грци и Римљани затекоше ове Србе на Балтичком Мору и у велико трговаху с њима. Дакле, ови Срби још тада бјеху на високом ступњу просвјете, па мора да су се тамо много раније населили, јер данаске се поуздано зна, да Срби од памтивијека станују у Европи.
Некако у исто доба, кад се ови сјеверни Срби насељаваху у Европи, дођоше у Европу и покојни Јелени, праоци данашњих Грка). Они дођоше у Европу с југа, готово истим путем, којим прије њих дођоше они јужни Срби балкански. Јелини посједоше западне стране Мале Азије, . па одмах се почеше увлачити и на Балканско Полуострво у данашњу Грчку и Тракију. Уступајући мјеста новим гостима, Јелинима, они јужни Срби почеше се протезати све даље на сјевер и запад, те горњим својим крилом превалише Саву и Дунав и населише потоњу Панонију и Дакију. (Панонија је обухватала Сријем, Славонију и Хрватску до Сиска, па онда Међумурје, Барању и готово сву западну Угарску заједно са Бачком до Титела на Дунаву и до Земуна. А Дакија је обухватала сву осталу — источну —Угарску са оба Баната, а осим тога још и цијелу данашњу краљевину Румунију чак до Бабијих Гора, а то је велика планина која се сад зове Карпати и лежи међу Угарском, Галицијом и Пољском.) Временом некоји од ових Срба из Паноније и Дакије отиснуше се још сјеверније, те се спојише са оним сјеверним Србима око Балтичког Мора.
И тако од онога растанка у Индији ту се сад опет видјеше и састадоше јужни и сјеверни Срби. Од тада бјеху они у непрекидном додиру и саобраћају и владаху огромним простором земље чак од планине Урала, Иљменског Језера и Балтичког Мора, па све широм и уздуж до Јадранског, Јонског, Егејског и Црног Мора, а пружаху се тад и у Италију чак до Рима. На цијелом томе простору Срби живљаху и цареваху слободно и независно све до келтске најезде. (Келти су били посебна грана индоевропских народа. Били су силни освајачи али доста просвјећени. Они су у српским земљама подигли многе градове и тврђаве, па они основаше и престоницу данашње краљевине Србије, град Београд и београдску тврђаву. Келти су давно изумрли, а последњи траг им се сачувао у данашњим Ирцима, Бискајцима и у маћедонских Власима, Цинцарима.)
Дакле у ово доба, прије неке 2300 година, Подунавље и Посавина бјеше стожер и средиште Српства, баш као што је и данас. Али тад се међу Србима појавише Келти, па притискоше најприје Панонију и Дакију, а кад се утврдише у Београду, онда нагрнуше преко Саве и Дукава, те потлачише и балканске српске земље. Срби до некле успјешно сузбијаху Келте, ал не могоше им одољети, јер бјеху сувише поцјепани — не имађаху још никаквог државног јединства. Најзад потиснути келтском најездом, многи Срби из Подунавља, Посавине, Подравине и Потисја повукоше се на сјеверо-исток и придружише се оним Србима иза Бабијих Гора, у Пољској и Русији. Тада се опет створи јаз, међу јужним и сјеверним Српством, те Подунавље неко вријеме оста пусто. Али на скоро (око 350 год. пр. Хр.), Александар Велики Маћедонац и његови насљедници, помоћу Срба, потукоше и рашћераше Келте, а коначно их дотукоше Римљани. Временом Келти се претопише нешто у Србе, нешто у друге народе, па коначно изумријеше. Тада се опет стопише сјеверни и јужни Срби, те Подунавље опет постаде стожер Српства. Но убрзо за Келтима појавише се нови освајачи — Римљани. Римљани освојише сав Балкански Полуострв, па почеше насртати и на панонске и дачке српске земље. Балкански, панонски и дачки Срби много пута потукоше силне Римљане, али најзад морадоше признати њихову власт, те у томе стању осташе за дуго.
Међу тим, док се све ово догађало са јужним Српством, дотле се они сјеверни Срби већ бјеху размјестили и, учврстили. Они Срби у негдашњој Сармацији, а у данашњој Русији, Пољској и Галицији основаше тамо Велику Србију, која се звала још и Бијела Србија или Бојка. Они тамо даље на западу, иза Висле и Одре и око ријеке Лабе, Сале и Мулде основаше Полапску Србију, која се звала Сорабија и Сурбија. Ниже њих, у данашњој Баварској и Чешкој, остали полапски Срби основаше другу Бијелу Србију, која се такођер звала Бојка по српском племену Бојки или Боји. А од те Бојке српске касније, Швабе створише своју Бојоарију (Баварску) и Бојемију (Чешку), коју Швабе и данас зову: Бемен, па и ми је кад што зовемо Пемска, као што и Чехе зовемо Пемцима. Но више свију ових Срба, они најсјевернији Срби дуж Балтичког Мора основаше Балтичку Србију у Пруској, Поморској (Померану), у Мекленбургу и Хановеру на сјеверним странама данашње Њемачке. А од тих балтичких Срба одвоји се велико племе Рујанци и насели се још сјеверније у самом Балтичком Мору на великом острву, које се по њима прозва Рујан, а Швабе га данас зову Риген.
Временом Балтички Срби продријеше чак у Данску, па тамо основаше Данску Србију. Но у каснијим ратним походима својим пружаху се балтички и полапски Срби и у Шведску, Холандију, Белгију,. Енглеску, Француску, па чак и у Швајцарску. али тамо им је свуда брзо траг изгинуо.
Сви ови сјеверни Срби дијељаху се у многа премнога племена. Најглавнија српска племена бјеху; Полапски Срби, Лужички Срби, Љутице, Бодрице, Рујанци и Боји илити Бојки, (Боји живљаху и у сарматској и у чешкој, Бојки, па и данас има у Малоруса племе Бојки.) За све вријеме свога живота ови Срби живљаху одвојено сваки за се у своје племенске државице и мало кад су пословали заједнички, али сви држаху једне обичаје и говораху једним истим језиком, тако, да им је, ''готово свака ријеч једнака била''. У прва времена живљаху они са свим слободно и независно, негђе под изборним, а негђе под насљедним старјешинама својим. За Србе у сарматској Бојки зна се, да су имали насљедне кнезове, а Срби Рујанци имађаху своје цареве и посебно своје царство на Рујану. Рујанци бјеху врло велики јунаци, те једно вријеме и сва остала племена српска признаваху њихово првенство и власт.
Дуго времена сјеверни Срби живљаху мирно и дивно напредоваху у просвјети и радиности. И тек негђе у другом и трећем стољећу по Христу дођоше они у ближи додир са Ђерманима (Нијемцима). Нијемци се лукаво и лагацко увукоше међу Србе, па како бјеху у свему много слабији од Срба, дуље времена живљаху са Србима у љубави. У тој слози затече их и четврто стољеће, кад се поче
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - ЧИЧА КЕЖУЛТРА - 09-16-2009
Велика сеоба народа.
Тада бјеше узаврио сав свијет. Бјеше настало ужасно комешање и мјешавина многих и свакојаких народа. Јер као што негда Хуни потиснуше сирбирске Србе, тако сад Китајци разбише дивље Хуне и погнаше их широм Азије, те ови свом силом грунуше у Европу, истим путем, којим дођоше и сирбирски Срби. Престрављени хунском најездом, Нијемци повукоше собом добар дио сјеверних Срба, те с њима заједно почеше продирати преко Дунава и Саве у Византију. (Византија је била ново-основана Источна Римска Царевина, којом владаху Грци или Византинци, а престоница им бјеше Цариград.) Око год. 378. Срби и, Нијемци, удружени под именом Гота, освојише готово сав Балкански Полуострв. Тада се и ови и они ранији сјеверни Срби досељеници стопише са оним јужним Србима старосједиоцима балканским. Византија и Рим бјеху тада у најгрђем расулу, те се Срби и Нијемци лако учврстише на Балкану и засноваше ту као неку посебну државу готску. Али у овој готско-српској војсци бјеше врло мало правих Нијемаца. Остали сви бијаху Срби. За то, кад Нијемци хтједоше да присвоје сву власт, Срби се удружише с Грцима, те почеше тући Нијемце, као што су дотле с Нијемцима тукли Грке.
Док се ово збивало, Хуни нагрну свом силом, водећи собом останке каспијских и кавкаских Срба, и уз пут скупе под свој барјак и многе друге Србе тако, да Срби сачињаваху главну убојну снагу хунску, а први доглавници хунског вођа бјеху Срби, међу којима се особито истиче неки Оногост. Око год. 449. Срби и Хуна бјеху потпуни господари свих земаља у Подунављу и Посавини, а једно крило ових Срба спусти се тад и у Далмацију. У савезу са овим Србима, Хуни под својим вођем, страшним Атилом, груну на Рим и Византију, па готово сатру обе ове царевине. Касније Хуни са Србима продру до Једрена (близу Цариграда), те потуку и рашћерају са Балкана све оне заостатке њемачких Гота. Сви ови Срби, који дођоше с Хунима, остадоше међу својом браћом на Балкану, те се касније бораху с Грцима против Хуна. На брзо по смрти Атилиној Хуни ишчезну као пљева на вјетру, пошто су уништили многа романска и њемачка племена у Европи. И тако Србима свану, те се заснова
Прва држава и прва династија српска на Балкану.
Чим пропадоше Готи и Хуни, појави се међу јужним Србима велик човјек по имену Свевлад. Он дође из Велике Србије и вјешто употреби слабост Византије и Рима, па основа нову српску државу, која се простирала преко планине Балкана од Риле до старе Планине, па преко сјеверне Маћедоније, Старе Србије и Арбаније дуж Јадранског Мора чак у Истрију до Трста. Свевлад I. умрије око год. 530., а наследи га најстарији син Борис, Борило, Борко или Боривој Свевладовић. Боривој увећа српску државу од Јадранског Мора до ушћа Саве у Дунав. Њега насљеди најмлађи му брат Остројило или Стројило I., који пренесе своју престоницу под Шар Планину у Прехвалу. Он освоји многе заостале градове у јадранском приморју и по острвима и очисти их од Грка и Латина. Он разори и стари град Епидавр у Далмацији, који је лежао тамо, гђе је сад село Цавтат. Становници Епидавра, Грци и Латини, бјежећи испред српске навале, повукоше се нешто сјеверније према острву Локруму и ту ударише темељ новом граду Рагузи, који ми зовемо Дубровник.
Одмах за Грцима и Латинима надођоше и Срби, па населише и утврдише град Дубровник који касније постаде врло силан и славан са свог богатства и просвјете. Стројило подиже и Спљет, Трогир, Крк, Раб и друге градове, и очисти од туђинштине све српске земље од Пољане у Арбанији чак до старе Виндобоне (садањег Беча), те ослободи и велик дио панонских српских земаља, заједно са Сријемом. Стројило погибе код Скадра год. 552. у боју против Грко Римљана, а наследи га син му Свевлад II, који је страшно гонио и затирао хришћане, па и саме Србе.
Но још за живота Боривојева и Стројилова, њихов средњи брат, Тотило, по договору с браћом својом, пређе с многом војском у Италију, те послије многих славних побједа освоји Рим, принуди га на плаћање данка и зададе самртни ударац негда свесилном Западном Царству Римском, Народ у Риму одушевљено је дочекао Тотилу и поздравио га, као ослободиоца потлачених робова римских. Тотило је и даље војштио по Италији у друштву са Нијемцима, те по томе неки мисле, да је и он био Нијемац, што није истина. Са Тотилиним, Србима и са Нијемцима ратоваху тад против Рима и многи други Срби, који упадаху у Италију са далеког сјевера чак из Балтичке Србије, из покрајнне Вендалије. (Вендалија се назвала од имена Венд, а тим именом онда туђинци називаху све Србе, та и данас они тако зову нашу браћу Словенце и Лужичке Србе.)
Тотило погибе негђе у тим силним бојевима, а сви његови Срби, као и они придошли са сјевера, временом се полатинише и са свим нестадоше. Послије Свевлада II. владаху још неколики Свевладовићи као: Селимир, Владан и други, о којима се једва нешто може наслутити, али ништа поуздано.. Са последњим Свевладовићем изумре та прва српска држава на Балкану и Свевладова династија (насљедња лоза владалачка.), која је Српству дала неких 11 владалаца. Но за вријеме ових догађаја на југу, појави се са сјевера нова напаст:
Аварска најезда.
Још за владе Свевлада II. Свевладовића појавише се у Панонији и Дакији нови освајачи, дивљи Авари или Обри, народ турско-монголског порјекла. Продирући из средње Азије у Европу, Авари силом повукоше собом сав остатак каспијских Срба, а за тим придружише им се добровољно и многи други Срби из Велике Србије, Дакије и Паноније. Помоћу својих јуначких савезника Срба, Авари у данашњој Угарској основаше тако звану Аварију. Али у истину то није била аварска држава, него је то била само обнова праве и прве Панонске Србије, коју Срби сами засноваше у међувремену измеђ хунске и аварске поплаве, од прилике, на прелазу из петог у шесто стољеће. Јер у опће Авара правих бјеше врло мало (свега око 200 хиљада душа), а сви остали становници Аварије бјеху Срби, сакупљени са многих страна.
У истом међувремену измеђ хунске и аварске најезде заснована је и у Дакији (у данашњем Банату и Румунији и Ердељу) Дачка Србија, у којој још из раније борављаху српска племена Спори и Анти, која дођоше тамо преко Бесарабије са Волге, Дона и Црнога Мора. (Име Спори значи Расијани или Рашчани, а име Анти значи Граничари.) Ови Срби Рашчани и Граничари (Спори и Анти) бјеху многобројни и силни. Они за дуго владаху независно све од Бабијих Гора (Карпата) чак до Дунава и Црнога Мора. Касније њихове старјешине узеше аварски назив бан, а своју земљу назваше Банат - (Банство или Баиовина), те се и данас један дио тих земаља зове Банат. Ови дачки Срби, намножив се одвећ, чешће упадаху преко Дунава у византијске земље. Тако још 558. год. продријеше чак до Цариграда и до Грчке, али пуно их је заостало и у Доњој Мизији (садашњој Блгарији). Сви се они тамо стопише са оном јужном браћом својом, а једни се (год. 527. и 553.) протегнуше и у Далмацију, Арбанију и Босну, те тако допунише оно раније Српство тамошње.
Кад Авари дођоше у Панонију позваше и дачке Србе да им се покоре. А на то им српски кнез Добрета отпоздрави овако: ''Нико се није родио, нити га ово сунце грије, ко би нас могао подјармити! Ми смо навикли да заповједамо другим народима, а не други нама. И ово је наш: завјет, докле год буде на свијету рата и мача!'' И, збиља, Авари не смједоше да се огледају са Добретом, него се одврљише другим путем преко Саве на Балкански Полуострв, а дачки Срби осташе слободни и независни као и дотле. У то доба Византија ратоваше у Азији са Персијанцима, те се и дачким Србима учини згода, да се са свим сједине са јужном браћом својом. Одмах послије оне Добретине отпоруке Аварима, дачки Срби са 100 хиљада војске груну преко Дунава на Византију, попале сву земљу, освоје многе градове и тврђаве, продру чак у дно Грчке и до Цариграда, па се стане око Солуна и ту са оним јужним Србима оснују Солунску Србију и почну владати слободно и безбрижно.
Али њиховим одласком Дачка Србија бјеше ослабила, па византијски цар Тиберија из освете напујда Аваре, те ови нападну и опљене Дачку Србију, али је не покорише. Јер исте године (575.) Авари са својим панонским Србима окренуше сву своју силу преко Саве у државу Свевладовића, која тад бјеше већ на концу пропасти. Тако дачки Срби опет осташе слободни, али пропаде Свевладова Србија. Авари и панонски Срби прејурише преко ње и провалише у срце Византије. Византија тад "бјеше на рубу пропасти, а Римљани дотле већ бјеху пропали. Једно вријеме Срби се удружише с Грцима против Авара, као што прије тога и Авари помагаху Грцима против Срба. Али већ год. 626. Срби са Аварима опсједају и туку Цариград.
Но и прије тога Срби допираху под зидине цариградске. Тако год. 588. и 589. и 615. нове гомиле Србаља насрнуше испреко Дунава преко садање Блгарије, Румелије и Тракије, па учинише страшан окршај по Византији. Тада се од тих ратника одвојише два силна српска племена, Милинзи и Језерци, па, продријеше чак у Пелопонез (у дну Грчке), па тамо за на вијек остадоше. Ту се они учврстише и основаше посебну Пелопонеску Србију и владаху у њој пуних 200 година са свим независно. Но најзад Грци и њих покорише, а временом их са свим и погрчише.
Већ у ово доба, почетком седмог стољећа, Срби бјеху посјели готово све најглавније покрајине на Балкану. А док се то догађало у јужном Српству, дотле се у велико бјеше почело