+- Delije (http://delije-caffe.net/mybb)
+-- Forum: Делије Кафе (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=3)
+--- Forum: Пивница (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=7)
+--- Thread: Отаџбински рат (/showthread.php?tid=1467)
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 12-03-2009
ПАД РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ И
ПОСМАТРАЧКА УЛОГА УН-а
... (Л57А/Р57А) Од 135.000 Срба који су живјели у јужном сектору, УН је установио да је остало само око 2.000. Сви који су били у могућности побјегли су у страху до сада традиционалних посљедица побједе у овој земљи. Значајно је да је план Хрватске војске укључивао и одредбу о моменталном уклањању доказа борби и разарању, укључујући уклањање погинулих и рањених од гранатирања, чишћење улица у подручју Книна и Дрниша гдје је припремљено прецизно контролисано ТВ емитовање и новинарско извјештавање. Иза ове маске ми смо још увијек наилазили на ратни хаос и етничко чишћење, два мјесеца касније, од тренутка кад је борба завршена.
(Л58/Р58) Хрватска војска почиње систематско пљачкање села и градова, укључујићи спаљивање зграда и усјева, затим обијесно убијање и неограничену пљачку стоке. Недјељама хрватска војска и специјалне снаге полиције су улазиле по други пут у нека мјеста. Спаљивали су куће које су већ биле потпуно уништене. Мој хрватски колега, генерал Чермак ми је стално говорио да они врше чишћење да би били сигурни да је подручје очишћено од четника. То је изгледа укључивало убијање до посљедњег српског терористичког пса.
(Л59А/Р59/А) Постојала је очигледна метода у разарању. Понекад су то били тешко наоружни кордони специјалне полиције и мистериозне ватре у току ноћи, други пут су то били војници на дневном свијетлу који као да су жељели добродошлицу гледаоцима с камерама.
(Л60/Р60) Ту су и извјештаји цивилне полиције УН-а о батинању и појединачном убијању али као што сам већ рекао једна страна хрватске војске успјела је у том, да готово нико над ким би се могло починити насиље није остао. Ипак, систематско пљачкање села и оно мало преосталог становишта наставило се недјељама. Чак и удаљенија села и пољопривредна имања су била плански уништена, искључујући сваку могућност опстанка на тој земљи за преостале Србе или за оне који би могли размислити о Туђмановом јавном позиву за повратак.
(Л65/А/Р65А) Седма бригада хрватске војске, Пуме, која је прва стигла у Книн, почела је пљачкање испред моје комадне, баш кад су њихове вође стајале на капији говорећи мом потчињеном пук. Андреју Леслију да су они дисциплиновани професионалци чије су трупе под строгом контролом. Овај видео је тада снимљен...
12.10.1995.
КОМАНДАНТ УН ЗА СЕКТОР "ЈУГ"
БРИГАДНИ ГЕНЕРАЛ
Алан Форанд
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 12-03-2009
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ А/50
ГЕНЕРАЛНА СКУПШТИНА 03.11.1995.
50. СЈЕДНИЦА
СТАЊЕ ЉУДСКИХ ПРАВА У ПРЕТХОДНОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ - ХРВАТСКА
2. Повреде људских права које су се дешавале након операције Олуја
... 23. На основу до сада прикупљених доказа, види се да су повреде људских права и хуманитарног права које су почињене током и након операције Олуја обухватили:
а) убијање цивила у повлачењу;
б) артиљеријска ватра из тешког наоружања којом су гађани циљеви у градовима без војног значаја, укључујући и стамбена насеља у Глини и Книну;
ц) убијање преосталих српских цивила;
д) незаштићеност преосталих припадника мањинског становништва, које углавном чине овисни о другима, стари, физички и ментално хендикепирани, као и душевни болесници. Овим групама лица недостају слиједећи облици заштите и бриге: одговарајућа полицијска заштита, личне документа, основне животне намирнице, основна здравствена заштита, право на пензију и остали облици помоћи. Поред тога, лица која нису пријављена, не могу да поднесу захтјеве да се поново споје са својим породицама;
е) пријетње и малтретирање које над српским мањинским становништвом спроводе хрватски војници и полицајци, као и хрватско цивилно становништво;
ф) масовно паљење кућа у власништву Срба који су побјегли;
г) масовно пљачкање српских кућа које врше хрватски војници, полицајци и цивили;
х) заузимање кућа које припадају српском становништву, а у неким случајевима и деложација Срба који су остали.
3. Убијање цивила
... 24. Особље на терену Центра за људска права је примило бројне извјештаје о убијањима, без војне потребе, која су се де шавала у бившем Сектору југ и сјевер како за вријеме, тако и након завршетка војне операције, када је хрватска војска пре узела контролу у региону. Представници УН су открили преко 120 тијела, а извјештаји о убијањима су били посебно бројни на подручју Книна. Према добијеним информацијама, уобичајени начин убиства је био испаљивање метка у потиљак ...
Загреб, 4. "коловоза" 1995. године
КОМИСИЈА ЗА ЉУДСКА ПРАВА УН - 52. СЈЕДНИЦА
Е/ЦН. 4/1996/63
СИТУАЦИЈА У ВЕЗИ КРШЕЊА ЉУДСКИХ ПРАВА
НА ПОДРУЧЈУ ПРЕТХОДНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ - ХРВАТСКА 1997.
... 65. Иако се број случајева убистава у претходним секторима значајно смањио од посљедњег извјештаја специјалног извјестиоца, спорадични случајеви и даље изазивају озбиљну забринутост везану за заштиту права на живот. 26.02.1996. године старији брачни пар, српске националности, убијен је у селу Језерце, поред Плитвица. У другим скорашњим случајевима двије старије жене српске националности убијене су у својим кућама, једна у селу Љуботић, а друга у селу Билишани, бивши Сектор југ, прве недјеље фебруара 1996. године ...
14. март 1996.
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ - САВЈЕТ БЕЗБЈЕДНОСТИ
С/1996/691
НАСТАВАК ИЗВЈЕШТАЈА О СТАЊУ ЉУДСКИХ ПРАВА У ХРВАТСКОЈ ПРЕМА РЕЗОЛУЦИЈИ САВЈЕТА БЕЗБЈЕДНОСТИ 1819 (1995.)
II КРШЕЊЕ ЉУДСКИХ ПРАВА И ОДГОВОР ВЛАДЕ
А. Опће стање људских права
... 7. Током љета погоршана је ситуација у региону Крајине због неколико инцидената када су подметани експлозиви на имовини преосталих Срба. Старији брачни пар тешко је рањен у Дебелом Брду, поред Коренице, 24.05.1996. експлозивном направом сакривеном уз сама улазна врата. Супруг је задобио повреде ногу - обе сломљене ноге, а супруга је остала сломљене руке и задобила тешке повреде на грудима и нози; обе жртве су морале провести неколико недјеља у болници. Старији човјек погинуо је од експлозива који је био постављен у пољу поред његове куће у мјесту Пишаћ, крајем јуна, јављају посматрачи, а жена је изгубила ногу јер је бомба била постављена на њеним улазним вратима између 15. и 20. јула 1996. у селу Војновац, поред Плашког. 14.08.1996. године седамдесетопетогодишњи Србин погинуо је од бомбе постављене на вратима његове куће у мјесту Вребац, поред Госпића, бивши Сектор југ. У међувремену, усељена кућа, која припада хрватском Србину, дигнута је у ваздух 8.07.1996. у селу Косоре, Сињ, бивши Сектор југ, док су три куће погођене гранатом у Ириновцу током прве седмице августа. Повремени случајеви тешких крађа такођер су забиљежени у посљедњих неколико мјесеци, и у селима Ласињски Сјеничак и Крчевина, бивши Сектор сјевер, током треће седмице јуна 1996 ...
23. аугуст 1996.
КОМИСИЈА ЗА ЉУДСКА ПРАВА УН - 53. СЈЕДНИЦА
Е/ЦН. 4/1997/9
СИТУАЦИЈА У ВЕЗИ КРШЕЊА ЉУДСКИХ ПРАВА НА ПОДРУЧЈУ ПРЕТХОДНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ - ХРВАТСКА 1997.
... 42. Специјални извјестилац је такођер забринута због извјештаја о вандализму упереном на српска културна и историјска мјеста. Нпр., 23. аугуста 1996. Српска православна црква у Карину (бивши Сектор југ) је уништена подметнутим експлозивом, и 5. септембра, активирана је бомба од стране непознатог починиоца испред Српске православне цркве у Дубровнику. 17. септембра споменик из ИИ свјетског рата у Книну уништен је јаком експлозијом. Полицијске истраге су у оваквим случајевима наводно у току...
22. октобар 1996. године
КОМИСИЈА ЗА ЉУДСКА ПРАВА УН - 53. СЈЕДНИЦА
Е/ЦН. 4/1997/56
СИТУАЦИЈА У ВЕЗИ КРШЕЊА ЉУДСКИХ ПРАВА НА ПОДРУЧЈУ ПРЕТХОДНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ - ХРВАТСКА 1997.
... 66. Иако се чини да се број повреда личне безбједности у бившим секторима незнатно смањује, довољан је број недавних извјештаја о пљачкању, тешкој крађи и другим случајевима који оправдавају стално присутну забринутост специјалног извјестиоца. Нпр. у кући стаји седамдесетоједногодишњег Србина из села Доња Бачуга (бивши Сектор сјевер) гдје је подметнут пожар 29.10.1996, а кућа, која припада изгнаном брачном пару српске националности који је таман добио дозволу за повратак у Хрватску из СРЈ, дигнута је у ваздух од стране непознатих починиоца 31.12.1996. у селу Ковачић (бивши Сектор југ).
11.01.1997. један Србин је тешко повријеђен када је бомба експлодирала у његовој кући у селу Јошани, поред Удбине у бившем Сектору југ. Крајем 1996. примљено је неколико извјештаја о случајевима пљачке и другог застрашивања уперених против Срба у Хрватској ...
29. јануар 1997.
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ - САВЈЕТ БЕЗБЈЕДНОСТИ
С/1997/195
НАСТАВАК ИЗВЈЕШТАЈА О СТАЊУ ЉУДСКИХ ПРАВА У ХРВАТСКОЈ ПРЕМА РЕЗОЛУЦИЈИ САВЈЕТА БЕЗБЈЕДНОСТИ 1019(1995.)
VIII. ЗАПАЖАЊЕ
... 36. Сигурносно стање Срба који живе у бившим секторима, од којих су већина старије особе, је и даље незадовољавајуће нарочито око Книна. Иако су присутне значајне полицијске снаге, широм региона власти су се опћенито показале неефикасним у успостављању реда и законитости. Што се тиче истрага о прошлим кршењима хуманитарног права и људских права, иако је постигнут извјестан напредак у вези скоријих инцидената, тежи злочини који су се десили у току или послије хрватске војне операције у љето 1995. углавном остају неријешени ...
5. март 1997.
Извор: "Веритас"
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 12-03-2009
Oве податке о ОУН сам намерно закачио, да се види њихова апсурдност..
Шта заправо значи међународно право, и како се све то селективно примењује.. Како нешто може и не мора да важи.
...пас мајку им... >
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 12-03-2009
![[Image: svedocizlocina1.jpg]](http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/svedocizlocina1.jpg)
Свједоке саслушали адвокати Саво Штрбац и
Радивој Николић у просторијама ВЕРИТАС-а
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 12-03-2009
Да се не заборави
Већ дуго не слушамо извјештаје с фронтова. А још увијек не вјерујемо да их нема. Годинама смо се са њима будили, живјели. Годинама су били тема наших разговора у кући, на послу, свуда.
Тих ратних година смо и остарјели. Младост нам нагло сазрела, дјетињства прекинута. Памтићемо све до краја извјештаје с фронтова.
Смирује се. Као послије снажног потреса. Послије олује и кошмара. Вријеме је спознаје.
Вријеме уочавања и пребројавања. Рушевине, црне рупе умјесто прозора, паљевина, необрађена, а минама посијана земља, посјечена по шумама стабла за којима душа боли, дивљач се скрила.
Нема је. И болести. Болести срца и главе, али и црне рупе умјесто очију, руке и ноге тек у сјећањима, гробови знани и незнани умјесто синова.
Ваља пребројати рањенике и очајнике, сирочад и старчад, бескућнике. Али бездушне и зле, убице духа и тијела. Ваља записати шта се збило.
![[Image: oluja_nestali.jpg]](http://www.krajinaforce.com/images/oluja_nestali.jpg)
У сваком од села, на свакој од планина, уз сваку од наших прељепих ријека. Ваља записати сваку кућу. Ко је у њој живио, колико је имао година, шта је волио, чиме се бавио и гдје га је одвео рат. Сваку ораницу и сва гробља - све то треба записати. Дјецу којима су савремена достигнућа људске памети уткана у ратну технику и ратна умјећа убила оца и мајку или само оца или мајку, треба записати. Али не само у књиге. И у срца преживјелих. У душе у саму срж постојања. То је шанса да будућност буде љепша од прошлости. Да буде другачија.
Хуманија. Паметнија.
И битке треба записати. Али не обраћајући пажњу на мудрост побједника која је у ратовима равна суровости. Треба их записати као број смрти. Уз године погинулих. И тада у све датуме обиљежавања важних догађаја, на разно разне годишњице умјесто бројних ода, треба читати њихова имена и старост им.
Да нам се усјеку у памћење.
Да их не заборавимо.
Да схватимо шта смо изгубили и шта су они изгубили.
И тугу треба записати. Тугу напуштања сопствених кућа. Тугу бјежања у неизвјесност. Тугу не прихваћену од било кога, несхваћених и унесрећених. Тугу пренеражених. Њихове мисли и ријечи ако их је било. Укочене очи и лице с којег се не чита ништа. И плач оних којих су смогли снаге за плакање. Сиједе власи стечене за једну ноћ. Дјетиње несташлуке којих одједном више нема. Бујицу дјечијих питања која понире у неповрат. Безнађе треба записати. Оно је од погубности погубније.
Треба записати немоћ. Малог обичног човјека који једноставно воли да буде то што јесте. Радује се обичним малим стварима и нема великих планова. Његову немоћ да живи свој обични живот. Његову жељу да га пусте на миру. Да оре своје њиве, да именом дозива своје јагањце, да прича са својим псом док му трчкара око ногу, да се весели топлом домаћем хлебу и сунцу којим га дарива Бог. Треба записати немоћ тог човјека да се одупре онима који га газе облаче му униформе и пушку му вјешају о рамена.
И у смрт га шаљу. И уче га да гази и сам.
Против те немоћи треба се борити. Понирући у и себе. Дубоко до неслућених дубина што значе мир. Мир од којег немирни и ратова жељни бјеже без трага. Мир који не може да наруши пуцњава и галама. Против зла се треба борити. Али не злом, јер злом се зло не искорјењује. Оно се тако умножава. Загађује даље и више. Живот чини мором која није живот.
Гордана Ајдуковић
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 12-03-2009
![[Image: oluja_parastos.jpg]](http://www.krajinaforce.com/images/oluja_parastos.jpg)
Већ годинама уназад 4. августа на београдским улицама у близини цркве св. Марка може се видети овакав транспарент.
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 12-03-2009
![[Image: brijunskitranskripti.jpg]](http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/brijunskitranskripti.jpg)
"Бријунски трансрипти": Разговор хрватског државног и војног врха пред злочиначку акцију "Олуја" 1995.
Уз све то можете видети и аудио записе, које је РТС и ХРТ објавили.
Дневник РТС
![[Image: srbidanestanuizhrv.jpg]](http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/srbidanestanuizhrv.jpg)
дневник ХРТ
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 12-03-2009
![[Image: krajinakakojeunistena.jpg]](http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/krajinakakojeunistena.jpg)
Да ли је довољан разлог да близу 300.000 Срба буде протерано из свог завичаја, само током августа 1995, и са кућних огњишта (а са територије на којој, по Франачкој хроници, као већински народ живе од 822. године) - није више разматрање само у домену политике. Будућа историја европских народа мораће ту довољну разложност да потврди или оповргне.
Предраг Р. Драгић Кијук
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 12-03-2009
ЗЛОЧИНАЧКА АКЦИЈА "БЉЕСАК"
![[Image: most_gradiska.jpg]](http://www.krajinaforce.com/dokumenti/images/most_gradiska.jpg)
Првог маја 1995. године, на српску област Западна Славонија која је била саставни дио Републике Српске Крајине и под заштитом УН-а (Сектор Запад), хрватске оружане снаге извршиле су агресију под називом "Бљесак".
Српски народ Западне Славоније којег су снаге УН-а оставиле на милост и немилост хрватским агресорима, у збјеговима је кренуо према мосту на ријеци Сави како би се спасио у сигурну Републику Српску. На тужном путу смрти, хрватске снаге гранатирале су избјегличке колоне и засипале их авионским бомбама, младо и старо, жене и дјеца убијани су свим расположивим средствима. Рањеници су гажени тенковима, стрељани, клани ножевима, а послије масакра, хрватске јединице уклониле су тијела побијених багерима и опрале цесту шмрковима ватрогасних кола.
У овом злочинацком подухвату, хрватске оружане снаге убиле су 283 особе српске националности и са подручја Западне Славоније протјерале око 15.000 Срба.
ИНФОРМАЦИЈА О РАТНИМ ЗЛОЧИНИМА ПРИПАДНИКА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ НАД СРПСКИМ ЦИВИЛНИМ СТАНОВНИШТВОМ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ НА ПУТУ ОКУЧАНИ - СТАРА ГРАДИШКА
01-02. мај 1995.
Припадници Хрватске војске су 1-2. маја 1995. године вршили снажан напад на путу Окучани-Ст. Градишка, код села Нови Варош са циљем пресецања избегличке колоне, у којој се кретало српско цивилно становништво Западне Славоније, бјежећи пред нападом Хрватске војске из правца Окучана ка Ст. Градишки и Сави са намером да, преко моста код Градишке, пређе на територију Републике Српске.
Том приликом су припадници Хрватске војске немилосрдно убијали становништво у колони, коју су у првом реду чинили жене, деца и старци, који су бежали из својих домова у аутомобилима, на тракторима, запрежним возилима, бициклима и пешице.
На овом путу су остале стотине лешева, чији се број утврђује, као и остаци возила, које су хрватске власти данима уклањале спаљујући лешеве, чији се задах осећао и на другој страни Саве на територији Републике Српске, или их односећи заједно са остацима возила. Након тога су тај пут опрали и тек тада дозволили представницима међународних организација и УНПРОФОР-у приступ на то подручје.
О страдању српског становништва у овој колони говоре бројни сведоци, које су саслушале истражне судије у СР Југославији и Републици Српској, где се сада ова лица налазе као избеглице.
![[Image: okucani_bljesak.jpg]](http://www.krajinaforce.com/dokumenti/images/okucani_bljesak.jpg)
Када су у питању извршиоци ових убистава цивила и других злочина у оквиру агресије снага Хрватске војске, сведоци су навели називе следећих јединица Хрватске војске:
1. Припадници хеликоптерског десантног одреда Хрватске војске,
2. део 2. гардијске бригаде "Громови" Хрватске војске,
3. део гардијске бригаде "Куне" Хрватске војске,
4. део 5. гардијске бригаде "Орлови" Хрватске војске,
5. делови 125. домобранске пуковније (Кутина), и други.
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 12-03-2009
Ни послије скоро 14 година, нико није одговаро за покољ српског народа Западне Славоније, нити су пронађени нестали Срби чија тијела остасе на крвавом путу.
Џелат је опрао цесту и покушао да сакрије злочин, али није успјео да избрисе сјецања на родјаке, пријатеље и познанике.
Заборавити знаци клати их поново...
Годишњице хрватске злочинацке акције "Бљесак"
- Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију на српску област Западна Славонија, у саставу РСК, у вријеме када је ова област била под заштитом УН ( Сектор Запад). Заштитне снаге УН, на вријеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост хрватским агресорима.
Агресор ко агресор, немилице је тукао по штићеницима УН свим расположивим, дозвољеним и недозвољеним, средствима. Народ Западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, који је био у саставу ове области, злогласном усташком логору из Другог свјетског рата и у оближњој Пакрачкој Пољани, такођер злогласном новоусташком логору из 1991. године, кренуо је у егзодус спашавајући голе животе. На путу према "мосту спаса" до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су гажени тенковским гусјеницама или докрајчивани ножевима.
Од око 15.000 Срба, колико их је у вријеме агресије живјело у српској Западној Славонији, за само 36 сати убијено је или нестало 283 људи, од чега 57 жена и 9 дјеце. Хрвати су покупили и покопали 168 убијених Срба, највише под ознаком "непознат", који ни до данас нису ексхумирани и идентификовани. За преосталих 115 са списка несталих још ни лешеви нису пронађени. Цивили који нису могли или нису жељели напустити своја огњишта, ако су имали срећу да преживе, смјештени су у логоре за цивиле, а за то вријеме православне светиње и српска имања су опљачкана, опустошена и уништена. Ускоро су и ови цивили, уз помоћ заштитиних снага УН и хуманитарних организација, превежени у РС и СРЈ, од којих се за све ове године, по подацима УНХЦР, вратило само 782 људи, док су се остали расули по цијелом свијету.
Око 1.450 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН. Након заробљавања хрватски судови су осудили велик број Срба за сваковрсне ратне злочине, од којих још увијек 18-орица издржавају дугогодишње казне затвора у злогласној казнионици Лепоглава.
Хрватски генерали: Стипетић, Аготић, Маркач, Џанко, Марековић, и бригадир Гаљешевић, који су, по налогу Туђмана, Шушка и Бобетка, испланирали и извели акцију под звучним називом "Бљесак", још су на слободи, овјенчани славом хрватских националних хероја. Главне међу њима Туђмана, предсједника државе, Шушка, министра одбране и Бобетка, начелника Главног стожера ХВ, смрт је, по свој прилици, “спасила” од извођења пред Хашки Трибунал.
Све наведене чињенице познате су и Хашком Трибуналу, који још ни истрагу није отворио за овај злочин. Али је зато тај исти суд, већ 25. јула 1995. године оптужио Милана Мартића, тадашњег предсједника РСК, због тога што је 2. и 3. маја 1995. године "не придржавајући се закона и обичаја ратовања, за одмазду издао нарађење војним снагама РСК да ранатирају Загреб", усљед чега је погинуло 7 цивила.
Уз дужно жаљење свих ратних жртава, већ годинама постављамо иста питања:
- Ко то и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима и по ком критерију Хашки Трибунал процјењује ко и када крши "законе и обичаје који регулишу вођење рата”?
- Зар смо ми Срби агресори и у држави у којој смо били конститутиван народ?
- Зар смо ми ратни злочинци и кад нас убијају и кад нас протјерују са наших вјековних огњишта и кад нам, и кад смо под заштитом УН - а, уништавају историјске, културне и духовне споменике?
- Зар се ми Срби не желимо вратити у свој завичј и зар не желимо сакупити кости наших мртвих и достојно их сахранити по нашим православним обичајима?
- Запитајмо се такође зашто већина медија у Србији данас или никако или сасвим површно извјештава о овом страдању и трагедији своје прекодринске браће?
У цркви Светог Марка у Београду годинама уназад је служен парастос погинулима у акцији хрватских снага. Према подацима Документационог центра Веритас, 283 особе воде се као нестале током акције Бљесак. И поред вишегодишњих покушаја да сазнају где су посмртни остаци њихових најближих, породице убијених и несталих и даље су без одговора. Међу њима је и Богдан Остролучанин, из Окучана, места у западној Славонији. Његов 23-годишњи син погинуо је у Бљеску, али његови посмртни остаци никад нису ексхумирани нити идентификовани.
"Већ 14 година нико ништа не предузима. Пре четири године хтео сам сам да пресместим његове остатке, али су ми рекли да је то скупо и да никада не може да се зна са сигурношћу да је то мој син. Ја сам ишао на ДНК-анализу, обратио се Црвеном крсту, али ништа се није десило", каже Остролучанин.
Према речима Чеде Марића, председника Удружења породица несталих, у Славонији постоји седам масовних гробница у којима, можда, има много више посмртних остатака од званично наведеног броја. Марић наводи да на решаавњу тог питања треба да раде комисије из Србије и Хрватске. "Доста је застоја у сарадњи те две комисје, па после 2002. није извршена ниједна ексхумација, а води се да је у Хрватској 2.567 несталих особа. Нису нам јасни разлози зашто није ништа учињено по питању решавања судбине несталих и судској обради оних који су починили злочине", каже он.
Четири године пре Бљеска, крајем 1991, у западној Славонији убијено је више дестина српских цивила, а 52.000 их је избегло из укупно 192 српска села која су спаљена и опљачкана.
Због ратних злочина током акције Бљесак Хашки Трибунал је припремао оптужницу против Фрање Туђмана, председника Хрватске, данас покојног. Пре 4 године Хаг је обелоданио оптужницу против Младена Маркача и Ивана Чермака који су се предали. Хрватско тужилаштво истраживало је пријаву против генерала Младена Круљца, али није подигнута оптужница. Пре 4 године, председник Хрватске Стјепан Месић, Круљца је унапредио у чин генерал-пуковника.