Дух Беогрaда! - Printable Version

Дух Беогрaда! - Printable Version

+- Delije (http://delije-caffe.net/mybb)
+-- Forum: Делије Кафе (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=3)
+--- Forum: Пивница (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=7)
+--- Thread: Дух Беогрaда! (/showthread.php?tid=1840)

Pages: 1 2 3 4 5 6

Одг: Дух Беогрaда! - ултра сепаре - 02-28-2013

РТВ Стари Београд вам представља...
Реклама из Краљевине Југославије из 1926
[flash=200,200]http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=Rzzbeb2qDQU#![/flash]
Предратни стари Београд УЖИВО.
[flash=200,200]http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=3QLDUaEqXaI[/flash]
Снимак Београда из 1904 године.
[flash=200,200]http://www.youtube.com/watch?v=JMPCiRPartc[/flash]

Одг: Дух Беогрaда! - ултра сепаре - 02-28-2013

занимљиве старе слике Београда.

Одг: Дух Беогрaда! - ултра сепаре - 02-28-2013

Авала је ниска планина, 16,5 km јужно од Београда. Представља северни крај шумадијске греде, која се од Рудника провлачи кроз ниску Шумадију и представља развође између сливова Саве и Дунава. Висока је 511m и уздиже се око 200m изнад околног таласастог терена. Минерал авалит добио је име по Авали на којој је пронађен.
Крајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 хектара. Још је кнез Милош 1859. године донео одлуку да се Авала загради и заштити, а 1936. године је проглашена националним парком. Президијум Народне Скупштине 1946. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја.
На заштићеном подручју има око 600 биљних врста. Има лековотих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је под засађеном боровом шумом. Једно је од омиљених излетишта Београђана.

После Првог светског рата, локално становништво пронашло је већи број гробова српских војника погинулих у рату, међу њима и гроб једног незнаног српског војника. Народ околних села је том војнику 1922. подигао скромни споменик. Касније је Државни одбор за подизање споменика Незнаном јунаку одлучио да му се на врху Авале подигне репрезентативнији споменик. Пројект за споменик израдио је вајар Иван Мештровић, у облику маузолеја са каријатидама које представљају жене у народним ношњама из свих југословенских крајева. Споменик је грађен од јабланичког гранита од 1934. до 1938. године. За потребе грађења овог споменика 1934. године динамитом су разрушени остаци средњовековног града Жрнова, што и данас наилази на оштру осуду међу историчарима.
Србија се разликује од свих земаља учесница Првог светског рата по томе што све друге земље имају споменике Незнаном војнику, а само Србија Незнаном јунаку.
У непосредној близини је и Споменик совјетским ратним ветеранима који су ту погинули у авионској несрећи 19. октобра 1964.
Споменик Незнаном јунаку на Авали.

На нижем врху Авале, изграђен је 1965. године Авалски ТВ торањ, по пројекту архитеката Угљеше Богуновића и Слободана Јањића, који је срушен у бомбардовању НАТО снага 29. априла 1999. године. Торањ је био највећа грађевина у тадашњој Југославији. Обновљен је 21. априла 2010. године и изгледа скоро идентично као што је био првобитно само је 1 метар виши.
Авалски Торањ.

На Авали се налазио и истоимени средњовековни град. Срби су га звали Жрнов, а Турци су му дали име Авала (арапски преграда или препрека). Не зна се када је први пут сазидан, мада му је околина била насељена још у преисторијско доба. Град је штитио околне руднике живе и цинабарита и, у оближњем Рипњу, рудник сребра.
Жрнов или Жрнован је био средњовековна тврђава смештена на највишем врху Авале (511m нмв.). На врху су још Римљани подигли утврду, а касније су Срби ту сазидали тврђаву, коју су потом Османлије прошириле и ојачале за потребе напада на Београд. У граду је према легенди столовао, у песмама опевани, Порча од Авале. Остаци утврђења су срушени динамитом 1934. године да би се на том месту саградио маузолеј Споменик Незнаном јунаку, чији је аутор био вајар Иван Мештровић.
Најстарије утврђење на врху Авале подигли су Римљани да би контролисали прилаз Сингидунуму, али и да би заштитили своје руднике које су имали на обронцима Авале стотинак метара испод самог врха.
На месту некадашње римске утврде, подигли су Срби у средњем веку утврђење које Османлије заузимају 1442. године, ојачавши му тада источни и јужни део бедема. Међутим већ 1444. године бивају приморани сегединским примиријем на обнову српске деспотовине и враћање утврда Србима. Међу враћеним градовима поред Голупца, Крушевца и Новог Брда, нашао се и Жрнов. После смрти Јаноша Хуњадија и Ђурђа Смедеревца 1456. године Османлије поново крећу на Србију и 1458. године заузимају Жрнов у покушају да освоје Београд, што им не полази за руком. После тога Ходи паша проширује тврђаву додатним бедемом и сувим шанцем створивши од Жрнова тврђаву за узнемиравање Београда који се налазио у мађарским рукама. Од ове улоге тврђаве односно имена Хавала, што значи сметња, који су му Османлије наденуле цела планина је добила име Авала. Мађари су 1515. године покушали да заузму Жрнов уз помоћ артиљерије, али се тај њихов покушај окончао потпуним поразом и губитком тешке артиљерије. Са падом Београда 1521. године Жрнов почиње да губи свој стратешки значај.
Не зна се до када се тачно у Жрнову налазила војна посада, али се претпоставља да је утврда напуштена у XVIII веку од када је препуштена зубу времена. Доста добро очувани остаци града су 1934. године дигнути у ваздух да би се на врху Авале подигао споменик војницима погинулим у Првом светском рату. Комплекс споменика Незнаном Јунаку подигнут је по нацртима највећег вајара краљевине Југославије Ивана Мештровића.
Изглед Жрнова
Жрнов се састоји од:
Горњег града, који представља српску тврђаву са малим османлијским проширењем (1442.)
Доњег града, који сачињава бедем који прати облик падине и надовезује се на Мали град око кога се налази суви шанац (после 1458.)
Мали град има основу издуженог правилног петоугла који се простире правцем северозапад-југоисток који одговара положају данашњег споменика Незнаном Јунаку. Цео северозападни бедем заправо представља јака утврђена кула, облика неправилног полукруга, која је заправо главни штит, пошто је окренута низ гребен ка најлакшем прилазу утврди, који одговара данашњем степеништу које спаја стуб са барјаком са самим спомеником. Од те јаке куле се бедеми полако шире ка врху на коме се налазе две полукружне куле једна наспрам друге. Одатле се бедеми полако сужавају до равног југоисточног дела бедема, на чијој се средини налази полукружна кула, док се у јужном темену петоугла налази четвртаста кула-капија.
Бедем који опасује и формира Доњи град почиње од јаке куле на југозапад и прави полукруг ка југу да би се потом додатно издужио ка југоистоку пратећи падину, после чега се окреће и готово праволинијски иде на северозапад док се не споји са бедемом Малог града. Око целе тврђаве се налази суви шанац који по облику прати спољну линију бедема. Улазна капија у тврђаву смештена је на најјугозападнијој тачки бедема односно на средини полукружног дела.
Најстарији део Жрнова представља Мали град без две куле на југоисточном бедему. Подигнут је средњевековној Србији, али се не може ближе одредити доба његове градње.
Ходи паша 1442. године ојачава источни бедем од полукружне куле до југоисточног бедема, додавши полукружну кулу на сред југоисточног бедема и четвртасту кула-капију на јужном крају бедема.
Последњу фазу изградње Жрнова представља додавање бедема и копање сувог шанца око целог града које се одиграло после 1458. године.
Средњевековни град Жрнов.

Стварно велика штета што су ово средњевековно благо порушили!
"На Авали покрај Беогрда,окупља се Краља Петра гарда".
[flash=200,200]http://www.youtube.com/watch?v=JWkXyoAPt4o[/flash]

Одг: Дух Беогрaда! - ултра сепаре - 03-01-2013

Друга мушка гимназија и стара зграда политике у Македонској улици,нажолст више не постоје.
[Image: makedonska.jpg]

Стари Београдски аеродром на Тошином бунару,такође више не постоји.
[Image: stariaerodrom.jpg]

Кнеза Милоша,редак призор у Београду који је успео да прође кроз све епохе и сачува свој оригиналан изглед.
[Image: knezamilosa-1.jpg]

Зграда владе на почетку без горњег спрата,иначе првобитно била у функцији министарства финансија.
[Image: vlada-2.jpg]

Београдска задруга,ускоро треба да се обнови њен стари изглед,било лепо када би ставили оне старе куполе на њој.
[Image: zadruga.jpg]

Старо Сајмиште којег више нема.
[Image: 3.jpg]

На топчидеру и даље постоји ова зграда,налази се унутар војног комплекса.
[Image: 24.jpg]

Одг: Дух Беогрaда! - ултра сепаре - 03-01-2013

Чистач улице.
[Image: cistaculice.jpg]

Цепелин изнад Старог двора.
[Image: cepelin.jpg]

Одг: Дух Беогрaда! - ултра сепаре - 03-01-2013

Београд некад,Београд данас.
Хотел Петровград.
[Image: 1925-Hotel-Petrograd.jpg]

Славија.

Македонска.
[Image: makedonska.jpg]

Зграда Владе.
[Image: vlada-2.jpg]

Карађорђева.
[Image: karadjordjeva-2.jpg]

Одг: Дух Беогрaда! - ултра сепаре - 03-01-2013

Шамбонов план уређења Београда с почетка XX века.
Предивна палата коју је овај архитекта замислио да стоји између двора.
[Image: ResizeofShambonovplan1.jpg]

Предлог уређења Теразија.
[Image: SHAMBONOVPLAN-BERZAIVODOSKOKNATERAZ.jpg]

Остали његови планови.
[Image: Shambon.jpg]

Одг: Дух Беогрaда! - ултра сепаре - 03-01-2013

"Сви ви што маштате о срећи,вас води пут у бели град."
[flash=200,200]http://www.youtube.com/watch?v=ttLKnRB5aZg[/flash]
[Image: logokonacni.jpg]

Одг: Дух Беогрaда! - ултра сепаре - 03-01-2013

Зимска варијанта.
[Image: baner2-1.jpg]

Летња варијнта.
[Image: baner-1.jpg]

Одг: Дух Беогрaда! - ултра сепаре - 03-01-2013

Победнички пројекат Николе Добровића из 1929.Реч је о Теразијској тераси.
[Image: dobrovic5.jpg]