Старе српске кафане

Старе српске кафане - Printable Version

+- Delije (http://delije-caffe.net/mybb)
+-- Forum: Делије Кафе (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=3)
+--- Forum: Пивница (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=7)
+--- Thread: Старе српске кафане (/showthread.php?tid=1003)

Pages: 1 2 3

Одг: Старе српске кафане - UrbanBaby - 01-21-2010

Палата “Росија”

ТЕ 1906. године Игор Рахмањинов компонује своју другу симфонију, славни писац Кардучи добија Нобелову награду за поезију, а у Београду почиње да ниче велелепна палата. У центру српске престонице, на само стотинак метара од краљевског двора, на Теразијама, почело је да се показује највеће приватно здање у Србији, које је на својим зидовима имало напис: Палата “Росија”.
Градња палате је отпочета у пролеће 1904. на углу Краљ Миланове и Балканске улице, на имању господина Светозара Вукадиновића. Како је забележио Димитрије Ц. Ђорђевић, хроничар старог Београда, кућу Бошка Тадића после његове смрти наследила је газдарица Стана Бошкова, како су је звали Београђани. Али, она је убрзо продала кућу, па су њени нови власници постали кафеџије Богосав и Милош Марјановић. Као виспрени пословни људи, браћа Марјановић су кућу претворила у хан, односно у кафану и коначиште за путнике намернике и трговце, који су послом долазили у престоницу.
Бранислав Нушић, хроничар београдских збивања, је забележио да је прави кум био Станислав Каћански, који је дао име хану и кафани “Велика Србија”, јер је ту долазила, како је писао Нушић, “српска господа да пије бермет и да се напаја родољубљем”. Што значи да се у кафани доста говорило о политици и приликама у Србији.
У кафану “Велика Србија” стално је, поред Нушића, долазио и Стеван Сремац.
Нишки писац је волео вино, флауту и кафанске певачице. Када је примљен у Српску академију наука, новинари су га лепо описивали: - Вазда чист, руке, коса, лице. Пазио је на одело, на крој. Кравату је носио меку и свилену. Ципеле шиљасте. Сви су се у кафани дивили тим ципелама. Шешир мек и накривљен на страну. Пажљиво је савијао цигарету. Подсмевао се ономе ко је носио здепасто скројен капут, речима:
“Изгледа као жандарм у цивилу!”
Сремац је био бескрајно духовит, па је једном у кафани задиркивао професора Александра Белића, који је био кратковид. Увек кад је ручао, професор се сагињао до тањира, а Сремац би га питао:
- Шта радите, професоре?
- Ручам, господине Стеване!
- А ја помислио да оправљате сат!
Браћа Богосав и Милош Марјановић су хан препродали господи Митру Вранковићу и Николи Вучковићу, престоничким трговцима, а ови су га продали господину Светозару Вукадиновићу, угледном директору Српског бродарског друштва.
Прва идеја господина Вукадиновића је била да хан “Велика Србија” претвори у своју породичну кућу, али због догађаја у самом Београду, то није остварено.
Вољан да ради, он тада дође на идеју да доведе неко руско осигуравајуће друштво у Србију.
И он оде у Русију да тражи једно такво друштво. Али, то није био лак посао. Главни директор друштва “Росија” Роман Иванович Поицл схватио је Вукадиновићеву идеју и пристао на њу.
- Колико би таква кућа требало да кошта? - упита директор Поицл.
- Милион динара - одговори Вукадиновић.
- Ми у Русији, господине, рачунамо само на рубље. Нека кошта милион рубаља - одговори му Роман Иванович Поицл, смејући се.
И, тако је рођена палата “Росија”, данашњи хотел “Москва”.

Одг: Старе српске кафане - UrbanBaby - 03-10-2011

[Image: 180304_148516105204697_146241745432133_3...8749_n.jpg]