Митови,легенде предања и обмане о историји

Митови,легенде предања и обмане о историји - Printable Version

+- Delije (http://delije-caffe.net/mybb)
+-- Forum: Делије Кафе (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=3)
+--- Forum: Пивница (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=7)
+--- Thread: Митови,легенде предања и обмане о историји (/showthread.php?tid=1435)

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33

Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - херцеговац - 04-14-2011

Вест је у земљи најпре пренео Радио Београд, а у иностранству, исте вечери, Би-Би-Си.11
Нешто касније, 12. априла 1946. године, о Дражином заробљавању и ликвидацији Николе Калабића говорило се на седници Президијума Народне скупштине Народне Републике Србије. Министар у влади Републике Србије, Живота Ђермановић, том приликом је одао признање Министарству унутрашњих послова ''за хватање Драже Михаиловића и за ликвидирање оне његове најблискије банде Николе Калабића, Марка Котарца, Бошковића и других, који су крају, у коме ја живим, наносили страшне жртве''. Ђермановић је највише говорио о ''скоро ликвидираном Николи Калабићу'', тврдећи да се он састајао са шефом Гестапоа у Ваљеву, да је клао и пекао људе на ражњу, итд.12

Факсимил из брошуре ''Свидетелства на народот за предателство и злочините на Дража Михаилович'', објављене 1946. године у Скопљу; само у овој брошури је објављено да је Калабић ликвидиран

Детаљи о заробљавању нису саопштени, али су се код народа брзо укорениле две верзије.
Према првој, Озна је успоставила радио везу са Дражом, представљајући се као нека америчка база у Средоземљу. Тако је уговорена Дражина евакуација авионом. Летилица се спустила на уговорено место, из ње су изашли ''амерички официри'', руковали се са свима и Дража је ушао унутра. Али, авион је слетео у Београду.
Према другој, мање раширеној верзији, Дражу је издао енглески официр на служби у британској амбасади у Београду, који је током рата припадао војним мисијама при Врховној команди. Тај Енглез је наводно неколико пута успео да се састане са Дражом, а онда је обавестио Озну о месту његовог боравка.
После 1948. године појавила се и трећа верзија, која је имала најмање присталица. Наиме, те године у Лондону је објављена књига бившег дописника ''Ројтера'' из Београда, Монтија Радуловића, ''Титова република''. Радуловић је тврдио да је Дража заробљен због лаковерности неког сељака из околине Вишеграда, који је поверовао да су прерушени припадници Озне заиста четници. Тада је први пут поменута једна локација - Вишеград.
При свему томе, нико није ни помишљао на издају неког из Дражине околине, ''јер се тако нешто сматрало потпуно немогућим''.13
Специјално, није било говора о издаји Николе Калабића. Напротив, њега су у изјавама из 1946. године и сами комунисти означавали као ''последњег Дражиног команданта'', односно команданта Дражине ''најблискије банде'', наглашавајући да су Калабић, као и његова група, ''ликвидирани''. Детаље о ликвидацији, као ни у другим случајевима, нису помињали, али из контекста произилази да је реч о ликвидацији у борби, у што нико није ни сумњао.
Пошто су 1946. године највише говорили о Калабићу, комунисти су тиме нехотице ојачали мит који је и иначе постојао, што је утицало на њихов следећи потез: да управо Калабића огласе за издајника. То је учињено у фељтону ''Политике'', од 5. августа до 17. септембра 1962. године. Тада је овај лист достигао највећи тираж у својој историји (који је достигнут још само једном, дан после смрти Ј. Б. Тита, 5. маја 1980. године).
У фељтону, који је диктирао лично Слободан Пенезић Крцун, акценат се најпре ставља на напоре Озне да осујети Дражин одлазак из земље, што је он наводно планирао још крајем 1944. године. Ово је учињено тако што је Озна ушла у четнички систем радио везе, шаљући Дражиној Врховној команди оптимистичке вести о стању у Србији. Тако је он одустао од повлачења на запад (које му, у стварности, није било ни на крај памети).
После 13. маја 1945, по овој верзији, Дража се неко време кретао по Источној Босни, од Романије до Вишеграда (у стварности, после маја 1945. није ишао у област Вишеграда).
Затим се пребацио преко Дрине, уз помоћ Вишеградске бригаде (заправо, била је то Летећа рогатичка).
Међутим, пошто није нашао Калабића и Рачића (Ајдачић се не помиње), а потере су биле јаке и учестале, већ у октобру се склонио у околину Вишеграда (то се заиста десило тек после четири месеца).
Озна је брзо сазнала да се он ту налази, али било им је важно да се Дража зароби жив, како би био изведен пред ''народни суд''. Зато су убацили једног свог официра у Калабићеву групу, у околини Ваљева. Тај је рекао да долази од четника из емиграције и да има везу са једном западном амбасадом у Београду. Други пут је повео још једног официра Озне, ког је представио као странца, чиновника те амбасаде, а Калабић је све то поверовао. Тако су га одвели у Београд, 29. новембра 1945, и заробили. Он је брзо пристао да их одведе до Драже, у замену за своју главу. То је и учинио, 13. марта 1945, на планини Панос код Вишеграда, између Орлина и Грања.
Пенезићева верзија била је очајна, због чега је више пута мењана, да би на крају комунисти од ње одустали.14
Упркос свим тим променама, види се да иследници нису успели да извуку од Драже тачне податке о његовом кретању. Он им је највише говорио о Васиљевићу, јер је знао да је мртав, а није помињао Нешковића, Тушевљаковића и јатаке у Западној Србији. Иследници су као коначну прихватили причу о кратком задржавању на десној обали Дрине, што је довело до кардиналних грешака у фељтону ''Политике'': са Калабићем, који је тада био мртав, они планирају да Дражу, који се налазио у Србији, доведу у Србију...
Међутим, фељтон ''Политике'' временом је потиснуо гласине о Дражином заробљавању које су кружиле у народу.
На крају долази до једног историјског парадокса.
Наиме, кроз изјаву генерала Ђоке Јованића, комунисти 2000. године одустају од приче о издаји Николе Калабића. ''Хтјело се да се тиме четнички покрет у потпуности искомпромитује'', рекао је Јованић. Погодило се да је његова изјава објављена управо на дан ''демократских промена'', 5. октобра. Али, причу о Калабићевој издаји тада настављају покрети и групе који се сматрају антикомунистима и равногорским присталицама. У вези детаља, та прича мање-више понавља ''Политкин'' фељтон из 1962. године. У периоду од 1996. до 1999, четири године узастопно, ''Равногорска награда'' додељена је књигама у којима пише да је Калабић издајник и које у основи преносе диктат Слободана Пенезића Крцуна новинарима ''Политике''.
Како је заробљен Дража?
У свет је најпре отишло писмо једног од очевидаца Дражиног заробљавања, мајора Милоша Марковића, команданта Пожешког корпуса. Марковића су комунисти заробили тек 1950, у земуници поред Марковића потока, названог тако по његовој фамилији, недалеко од пута Пожега - Ужице. На стаљинистичком процесу у Ужицу, одржаном исте године, Марковић је осуђен на смрт и потом стрељан.15
Писмо које је мајор Марковић успео да протури преко границе објавио је швајцарски лист ''Л Журнал Д`Ивердон'' 16. августа 1946. године, под насловом ''Како су Титови партизани ухватили генерала Михаиловића''. Ево интегралног чланка из овог листа:
Амерички листови нашироко коментаришу причу како је ухапшен генерал Михаиловић. Као што је познато, Титова власт никада до сада није обелоданила како је ухваћен генерал Михаиловић. Према једном документу, који је тајно изнешен из Југославије, генерал Михаиловић је био киднапован од стране Титових партизана. Документ је написао Милош Марковић, мајор Покрета отпора генерала Михаиловића и командант Пожешког корпуса. Ево шта он каже:
''Фебруара месеца 1946. године, генерал Михаиловић се тешко разболео од тифуса. Био је са својим штабом у околини места Рудо. Једне ноћи смо приметили савезничке - енглеске авионе, који су бацали летке на којима је писало да долазе да нам помогну у оружју и муницији. Следеће ноћи исти авиони су се вратили и летећи веома ниско бацили су више пакета са оружјем и муницијом, а нарочито са санитетским материјалом, који нам је био веома потребан. У једном пакету нашли смо упутство како да припремимо терен за спуштање авиона, његову сигнализацију, обележавање, итд. И стварно, 13. марта 1946. године појавила су се три авиона. Ми смо им означили место слетања и видели смо како из њих излазе људи обучени у енглеску официрску униформу. Провером њихових докумената утврдили смо да се заиста ради о савезницима. Одвели смо их у Главни штаб - код генерала Михаиловића. Пошто су приметили да је генерал тешко оболео и у врло забрињавајућем здравственом стању, предложили су да га пребаце са ужом пратњом у Италију на лечење. Пошто се генерал Михаиловић сагласио са предлогом, јер није имао избора обзиром на здравствено стање, њега и два официра из његове пратње сместили су у један авион, док су у остала два авиона сместили још осам официра из његове пратње. Авиони су узлетели и наставили пут.

Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - херцеговац - 04-14-2011

Одмах затим, стигле су још две ескадриле Титових партизана, који су почели да бацају мале бомбе са бојним отровом, а падобранима су се спустили партизани, са гас маскама на лицу. Јединице генерала Михаиловића које нису биле у зони дејства бојног отрова отпочеле су са партизанима борбу. Са обе стране пале су многе жртве, али како је партизанима убрзо стигло појачање моторизованих јединица из Прибоја, Михаиловићеве снаге су морале да се повуку.
Било је очигледно да су и прва три авиона припадала Титовим партизанима и да је генерал киднапован. Авиони који су га однели спустили су се у Сарајево, а затим кренули за Београд''.
Још се додаје да је лични лекар Михаиловића, кога су партизани раније ухватили, био приморан да им каже где су се налазили генералови положаји.16

Факсимил насловне странице листа ''Л Журнал Д`Ивердон'' од 16. августа 1946. године

Радомир Рађо Павловић из Мојсиња код Чачка, такође учесник догађаја, испричао је готово истоветну верзију свом брату од тетке Драгославу Хаџићу из Горњег Милановца. Павловић је био један од четника из Дражиног обезбеђења, док је његов рођени брат отишао са комунистима. После Дражиног заробљавања вратио се у родни крај и ступио у везу са братом, који се налазио на неком положају у комунистичкој власти. Прошао је само са три месеца затвора.
Много година касније, Радомир Павловић је испричао где се заиста налазио током рата, и то само неколицини најблискијих особа. Павловићево сведочење пренео нам је Драгослав Хаџић. Укратко, ево тог сведочења.
Дража је имао једну малу радио станицу са ручним генератором, од које се није раздвајао. Седам-осам месеци пре него што је заробљен (што би могло бити августа или септембра 1945. године), ступио је у везу са Енглезима (или са људима за које је сматрао да су Енглези). Веза је била веома лоша, што је тумачено даљином између две радио станице. Слетање енглеских авиона дуго је уговарано. Енглези су више пута одлагали долазак, бојећи се комунистичких патрола. Најзад је, негде у околини Вишеграда, слетео један мали авион, на поље које су четници обележили паљењем ватри. Из авиона су изашла два човека - један у енглеској а један у нашој униформи. Са особом у енглеској униформи Дража је разговарао на француском језику. Павловићу, који је био један од 12 Дражиних најближих пратилаца, није познато шта су они разговарали. Што се Дражиног здравственог стања тиче, Павловић је рекао да је он тада био реконвалесцент од тифуса. После разговора са придошлицама, Дража је окупио своје људе, рекао им да их накратко напушта и свакоме дао по три-четири златника. Павловићу није било познато да ли је Дражин одлазак био у вези са његовим здрављем или са општом ситуацијом. Последње Дражине речи гласиле су: ''Нека вам је Бог у помоћи, а ја ћу учинити све шта могу''. Према авиону је отишао само са оном двојицом, док су их два четника пратила издалека (што значи да Павловић није био у непосредној близини). Чим је авион узлетео, четнике су напали партизани. Радомир Павловић се извукао и кренуо пут Чачка. На питање о Калабићу, Павловић је одговорио Хаџићу да са њим ''никада нису имали никакве везе''.17

Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - херцеговац - 04-14-2011

Слично Павловићу сведочио је још један очевидац догађаја, поручник Србобран Српко Меденица, који је одолевао комунистичким потерама све до 1951. године. У међувремену, био је у вези са многим четницима и јатацима (због чега је ова верзија до 1962. године била најраспрострањенија у народу). Један од њих живи у Војводини, али се, после свега што је преживео, боји да му се помену и иницијали. Српко Меденица је причао овом човеку да су комунисти заиста дошли у енглеским авионима, али да им превара није до краја успела. Зато су употребили бојне отрове, такође из авиона, и онда су заробили омамљеног Дражу и његове пратиоце. Четник који је био задужен да у случају велике опасности убије Дражу (вероватно поручник Благоје Ковач), према сведочењу Српка Меденице, није имао храбрости да изврши ово последње наређење свог команданта.18

Србобран Српко Меденица

Бојне отрове помиње и пољски историчар Тадек Витлин у својој књизи ''Комесар''. Витлин пише следеће:
Руски правац је била Југославија, а њихов циљ постављање Јосипа Броза на положај диктатора Југославије и кремаљске марионете. У време кад је Стаљин био савезник Хитлера, то је био и Јосип Броз. У међувремену, тајна југословенска војска, названа четницима Драже Михаиловића, борила се против немачког окупатора. Нападала је немачке гарнизоне, рушила мостове и железничке пруге и дизала у ваздух немачке транспорте. Кад су Руси ушли у Југославију, заробили су хиљаде тих бораца, а Берија је послао своју тајну полицију да, уз помоћ Титових јединица, постреља патриотски и национално оријентисане југословенске официре, а војнике депортује у Сибир. Најзад, за време једног неочекиваног ваздушног напада уз употребу отровног гаса, ухваћен је генерал Михаиловић са својих 11 пратилаца.19

Др Властимир А. Стојановић, који је потом живео у Паризу, присуствовао је стаљинистичком процесу Дражи у својству аташеа за штампу француске амбасаде у Београду. Ево његових сазнања:
Стекао сам убеђење да је Михаиловић ухваћен на превару у којој су учествовали, свесно или несвесно, извесни људи из његовог окружења, уз посредство неких енглеских агената југословенског порекла... Конкретно, радио везом, преко тих и таквих агената, генерал Михаиловић је био убеђен да ће енглески авиони да се спусте негде у Србији где се налазио, и да ће га извести из земље, јер је коначно, после дугих одбијања, пристао да напусти отаџбину. Авион се заиста спустио и из њега су изашли људи у енглеским униформама; али, то су били агенти Озне. Тако су званичне верзије о његовом хапшењу потпуно неосноване. На суђењу је Дражин адвокат Драгић Јоксимовић хтео да генерал лично исприча како је ухапшен, али тужилац је непрестано галамио, а председник је нервозно звонио. Била је то табу тема на самом суђењу.

Доцније, у емиграцији, ја сам срео једног потпуковника југословенске војске, Љубишу Митровића, који је у Салцбургу осигурао телефонску везу са Лондоном, као што сам у Трсту говорио са мајором Марком Мркелом који је исту везу, за авион упућен по Дражу, одржавао из Трста. Обојица су ми потврдила, независно један од другог, верзију о хватању Михаиловића уз помоћ и подршку енглеских агената. А веровали су, наивно, да помажу његов излазак из земље.20

Припадник Корпуса ''Мањача'' Владимир Вулин, потом писац у Бањалуци, издржавао је дугогодишњу робију у Сарајеву, када је, средином педесетих година, у његову ћелију доведен нови осуђеник, један комунистички официр. Тај официр је учествовао у последњој потери за Дражом. Рекао је Вулину да су комунисти успели да ступе у радио везу са Дражиним људима, представљајући се као Французи. Успели су да их убеде да болесног Дражу авионом пребаце на лечење, јер му је, како изгледа, живот био у опасности. Авиони су слетели на једно поље код Вишеграда и одвезли Дражу у Београд.21

Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - херцеговац - 04-14-2011

Мајор Милан Стојановић напустио је земљу неколико месеци после борбе са Озном, у којој је половином јануара 1946. године погинуо потпуковник Никола Калабић. Српско историјско-културно друштво ''Његош'' позвало је мајора Стојановића да буде главни говорник на банкету одржаном 4. октобра 1969. године у јужном Чикагу. Због повреде на раду, Стојановић није дошао, али је послао говор који је прочитан, и потом објављен. У говору је стајало:
Што се, пак, хватања генерала Михаиловића тиче, и та нам је ''мистерија'' одавно позната. О овоме другом приликом.22
Међутим, мајор Стојановић је своју тајну открио поверљивим људима још када је стигао у емиграцију. Поред сведочења о Калабићевој погибији, рекао је и да су ''Енглези дали Чичину шифру партизанима''.23
Да би поправили материјалну ситуацију, Калабићи су после рата један део куће у којој су становали, у Ваљеву, издали под кирију. Случај је хтео да њихов станар буде електричар Мића Вуковић из Ниша, који се током рата налазио у партизанима. Марта 1946. године он је био стражар на једном војном аеродрому у Београду, и то баш оне ноћи када је авион довезао Дражу. Пошто је дуго становао код Калабићевих, испричао је Николиној супрузи Борки и ћерки Мирјани да су са Дражом из авиона изашли ''енглески официри, или бар људи у енглеским униформама''.24
У затвору у Сремској Митровици, прота Михаило Даниловић чуо је оно што је причао др Стеван Мољевић: особе које су довеле Дражу у Београд носиле су енглеске униформе. Дража је ово дошапнуо Мољевићу током процеса у Београду, на коме су на оптужничкој клупи седели један поред другог.25
Миодраг Пешић је познавао једног од првих пилота ЈАТ-а, Рођу Миловановића. Када би се напио, хвалио се да је он ''киднаповао Дражу''. ''О појединостима није желео да говори, већ се само осмехивао значајно'', пише Пешић.26
Током Другог светског рата Миловановић је служио у енглеској авијацији. Одлично је говорио енглески и могао је да одглуми улогу енглеског официра (што је заправо и био).27
У ''Алманаху равногорског борца'' за 1953. објављена је верзија заробљавања Драже која је стигла до четника у емиграцији. Она гласи:
13. март 1946: Преобучени у савезничке униформе и са савезничким авионом, комунисти на превару одводе болесног Дражу Михаиловића и његову пратњу из њиховог склоништа у Београд и стављају их у затвор.28
Зашто су Енглези помогли комунистима да се дочепају Драже?
Зато што су им, раније, већ све дали.
Годину и по дана пре него што је Дража заробљен, Енглези су размишљали о другачијој опцији. У Казерти, 15. новембра 1944, представник Форин офиса Макмилан разговарао је са америчким политичким саветником Кирком о извлачењу Драже из земље. Кирк је, после овог разговора, известио свог државног секретара како британска влада сматра да Дражу ''треба спасити из Југославије и ставити у часно а присилно борављење у иностранству''. Макмилан је тражио да се акција обави ''заједнички са Сједињеним Државама'', на што су Американци одговорили да је ''Михаиловић стварно значајно помогао ратне напоре Британије у прошлости'', па би дакле његово ''спашавање'' требало да падне на терет Енглеза. Енглези су још једном поновили да би ствар ''радије'' извели уз ''учешће Сједињених Држава'', помињући ''Михаиловићево часно а присилно борављење на Малти, у Египту или негде другде у Британској империји, то све на британски трошак''. Последња напомена није била понуда, већ провокација Американцима да се изјасне макар о подели трошкова евентуалног Дражиног егзила. Како су ови оћутали, Енглези су закључили да би сав трошак ипак пао на њихов рачун, због чега је донета нова одлука: ако им падне у руке Дража ће, уместо да буде послат на Малту, бити предат комунистима...29

Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - дај гол - 04-15-2011

Ако имаш још на ову тему да пишеш,замолио бих те да наставиш,ово су дакле све извори Самарџића?Или,ако немаш на ову тему,онда можеш отворити неку нову о Равногорском покрету па све лепо из почетка. Smile

Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - дрвосеча - 06-13-2011

Доста се слажем са тобом Дебели, али осврнућу се на пар ствари.

Прво, ми односно обичан народ не утичемо на ратове. Већ смо причали на Кафеу да је рат бизнис, и да јудео-масонски лоби изазива ратове у последњих 3 века сигурно, а вероватно и више. Они су ти који постављају владаре, војсковође и управљају са њима... типа Хитлер, Наполеон, Стаљин, Лењин, код нас Броз, итд. Они су толико моћни да могу да финансирају рецимо један "Отпор" у Србији 1998-2000. Када су ови обавили посао за њих, престало им је финансирање, и распали су се. Ко је шта ухватио после тога, ухватио је, ко није... јбг, прош'о му воз.

Знали су Енглези, односно Јудео-масони у Лондону како ће решити ситуацију на Балкану током Другог светског рата. Пустили су свог Броза, а "прихватили" краља Југославије Карађорђевића. Држали су га у шаци, и када је затребало, Краљ је изговорио 1944. своје историјске речи издаје, да се четници сада ставе под команду Ј.Б. Тита?! Верујем да је то морало тако, јер би их убили.

Што се тиче рата и распада СФРЈ, ту дебело грешиш.

(06-13-2011, 05:54 PM)Дебели link Wrote: Распад Југославије не бих пуно коментарисао, али ми се чини да би било боље да није било рата у хрватској, требали су да им дају државу, и Срби би тамо остали на својим огњиштима, из простог разлога што они не би смели да изврше онакав прогон људи, није то више била 41,2,3,цео свет је то пратио, било би, добили сте шта сте тражили, и здраво, Срби би били и дан данас тамо и имали би утицаја, а овако смо опет ми наивни испали, ем су протерали народ, ем нас на западу гледају као агресоре и кривце за рат.

Хрвати стално арлаучу, како је централизација била у СФРЈ проблем, и да су се зато хтели одвојити. Можда то могу да причају некоме ко није упућен у тамошње прилике, али мени не! Хрватима јесте био сан да добију коначно своју државу, и то на крају крајева и није био толики проблем. Пропасти социјализма, они би је свакако добили, можда не 1991, али до 1994. године сигурно би. Али, ту долазимо до кључног проблема: Шта да раде у тој својој самосталној држави са толиким бројем Срба (православаца)? Како отерати 850.000 Срба без рата?! И сам Туђман је 1992. на Јелачићевом тргу рекао, да је Хрватска јасно желела рат. А и та врхушка ХДЗ је такође имала своју рачуницу, јер су знали да ће доласком капитализма, и преко транзиције навући нешто у своје двориште. Туђман је 1990. имао стан од државе 80м2, и ауто. А колико је имао имовине пред смрт? Колико су остали високи функционери ХДЗ имали у свом дворишту? Њима је била дупла корист.

Цео свет јесте пратио рат у Хрватској 1991-95. Међутим, шта су они могли да виде? Видели су вести ТВ Загреба, и ТВ Сарајева... ниједан прилог ТВ Београда за цело време рата није ишао на ЦНН, ББС, и сличиним светским ТВ станицама?! Они помињу Сребреницу 1995. а неће да спомену село Кравицу 1992-93. Спомињу Овчару 18.11.1991, а неће да спомену Мерчепове црнокошуљаше који су убијали по Вуковару од марта до октобра 1991. Спомињу село Рачак на Космету, иако се зна да су ту убијени припадници паравојних формација ОВК. Спомињу пијацу Маркале у Сарајеву, иако се зна да Срби са тим бомбардовањем маја 1992. немају ништа. Спомињу како су Срби гађали Дубровиник... А они пре тога палили гуме у старом граду, и још своје минобацаче гурали ту, и одатле гађали српске положаје!? Они су током те 4 ратне године прво Србе толико наблатили, и нагадили, да је Олуја испала логичан потез, где се прогоне кољачи и убице... А не цео један народ. Сада полако та истина излази на видело... али касно је сада за неке одлуке, и санкције. Сада нам је то само нека сатисфакција, са којом можемо да се закитимо.
И још нешто око овога. Туђман никада није хтео са председником СДС Јованом Рашковићем, легитимно изабраним представником Срба из СР Хрватске да прича о аутономији, већ искључиво са Слободаном Милошевићем, председнком СР Србије?! С друге стране Милошевић је 1997. године преговарао са Ибрахимом Руговом, а не са председником Албаније?! И у самој РС Крајини и РС, током рата је било толико трагичних ситуација, где се видео сав апсурд рата, и колико нас воде погрешни људи. Исто тако је било и на Космету 1998-99.
Нама риба смрди од врха, од главе што кажу.
Тако је и сада.... поставили су Бориса Тадића, и верујем да Они већ знају ко ће следећи доћи на власт, и које ће потезе вући!
Циљ им је да сломе национални дух, и да сви постанемо робови.

О томе сам већ писао ОВДЕ
То је било пре 1.5 годину, али се ништа није до данас променило.

Одг: Митови,легенде предања и обмане о исто&# - Дебели - 06-13-2011

Капирам ја одлично, и наравно да не би дозволила полиција да протестују, јер такво је нажалост време у Србији. Ганића, пурду и остале, не хапсе због "добросуседских односа", како то већ воле да кажу, због помирења бла бла бла, а народ ко јебе. Погледајте само ко седи у власти, или има фирме, а да је био у отпору. Изгледа "мали" знак захвалности за добро обављен посао .
Рекао бих нешто, и надам се да нећу бити погрешно схваћен. Ми као народ смо сами криви за све што нам се дешава. Нека се пође од убиства на Аустро-угарског принца Фердинанда. Напали би они нас и без тога, али се питам јер смо морали да дамо повод ? То остаје записано, и то се памти, а не да би нас свеједно напали. Био би рат, и прошао би, али ће увек остати да су Срби убили принца најмоћније силе тог времена, и што они неће никад опростити и прећи преко тога.
Затим краљевина СХС. Шта нам је то требало? Ти се братимиш са хрватима, који те никад нису волели, и словенцима који никако не припадају овом поднебљу. Као резултат, долази убиство Александра Карађорђевића у Марсеју 1934, од стране усташа, који су то одрадили уз дозволу, па страних служби.
Затим долази Други светски рат, и највећа грешка коју смо као народ направили, демонстрације 27. марта. Био је један одличан сажетак тога у Политици ове године, на десетак страна, поводом шесдесет година од тог догађаја, па кога интересује нека погледа да пронађе. Наравно Енглези су учествовали у томе, јер им је одговарало да се отвори још један фронт у Европи. Прихватају краља, а он се одриче ђенерала Драже. Питам се колико би данас Србија била бројнијег становништва да је испоштован договор са Немцима. Да ли би становништво било преполовљено, и то само двадесет и неку годину од Првог светског рата, ни дан данас се нисмо опоравили, да ли би целокупна привреда била разорена и да ли би имали милијарде долара дуга и дан данас ? Овде су убијали народ 10 на једног Немца, јер мислите да би били тако сурови да смо рекли одмах рат, а не прво хоћемо са вама, па нећемо. Нигде у Европи нису вршили таква стрељања. Шта мислите да ли они иако није више 41, 42 заборављају да су их Срби " испалили". Затим бомбардовање 6-ог априла од стране Енглеза и Американаца као опомена. Па онда опет држава са хрватима и словенцима, и опет грешка.
Распад Југославије не бих пуно коментарисао, али ми се чини да би било боље да није било рата у хрватској, требали су да им дају државу, и Срби би тамо остали на својим огњиштима, из простог разлога што они не би смели да изврше онакав прогон људи, није то више била 41,2,3,цео свет је то пратио, било би, добили сте шта сте тражили, и здраво, Срби би били и дан данас тамо и имали би утицаја, а овако смо опет ми наивни испали, ем су протерали народ, ем нас на западу гледају као агресоре и кривце за рат.

Косово је такође класична трагедија нашег народа. Проблем са шиптарима је био вишедеценијски, и за то време они су радили на јачању својих лобија у свету, приказивали нас као угњетаваче, а ми смо ћутали и окретали главу, касније слали војску и полицију доле, али тад је било касно. Не воле Американци њих ништа више него нас, али су у њим пронашли савезника да остваре свој циљ, а то је долазак на Балкан, прављење највеће базе у Европи и прилазак Црноморском сливу и непрегледним залихама разних руда на Косову. Прва грешка је била та што нису грађене фабрике и шиптарке нису радиле нигде, јер на Косову ништа није радило, и имале су времена да рађају, сиротиња се најбрже размножава, то није смело да се дозволи, такав природни прираштај. Друга грешка, а можда и кључна је била та што нисмо знали да тргујемо. Требало је рећи: "Хоћете базу на Косову? Ево вам је, али нам решите проблем са шиптарима, или нас пустите да сами то урадимо". Овако, опет смо добили бомбе, опет смо остали без народа на територији, што је много горе него обрнута ситуација, и опет смо испали као главни разбојници, опет нам је држава уназађена, а ништа, ништа нисмо добили.
Руси наши драги и бајни пријатељи ( говорим за политику), увек су нас остављали на цедилу сем, у Првом св.рату. Неко ће рећи па деведесетих је био пијани Јељцин, па јесте али да је био Путин било би боље ? Ево видимо у Либији шта се дешава, а Русија и Кина ћуте ко курве, као што су Амери ћутали 2008 за Грузију. Као народ, они су нам браћа, сетите се како су за врене бомбардоваљња палили доларе, а били су сиротиња као и ми, долазили су њихови добровољци у ратове. Једноставно, политика не зна за љубав и тога треба сви да буду свесни.
Све ово има везе са тим како данас живимо и каква нам је данас држава, надам се да смо као народ нешто научили(а изгледа да нисмо), иначе се бојим да нас једног дана више неће ни бити довољно да би могли да схватимо где смо грешили и те грешке тада да исправљамо. Извињавам се ако ова тема није за овај пост, али ми се чини некако блиска.

Обришите ми овај пост на теми Слика данашње Србије, и извињавам се на грешки.

Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - Дебели - 06-13-2011

Дрвосеча слажем се са тобом, наравно да је циљ био да имају своју државу са што мањим бројем , или тотално без Срба, и они су то врло лукаво успели да ураде уз помоћ њихових историјских пријатеља Немачке и Ватикана, тако да Србија у очима људи на западу буде та која је агресор и која је крива за рат.
Нажалост, јако тешко ће се српски народ вратити на те територије.
Што се тиче медијске пропаганде, сви знамо како то иде, ево ни двадесет година после се ништа није променило, пример је Либија. Пошто за нас важи да смо, нажалост ратове 90-тих изгубили сем стварања какве такве РСК, а ко изгуби рат он је за медије и кривац за исти, онда и не чуди што се помињу само српски злочини, и то углавном пренадувани, као што је Сребреница, на основу које се креира слика о србима као геноцидном народу. Срби су најмирољубивији народ на овом поднебљу, али наше велико проклетство је географски положај, и чини ми се да ми никад нећемо склопити 50 година мира, да се уздигнемо мало, да нам се становиштво убрзано подмлади, нажалост.
РСФ наравно да Срби никад нису били фашисти, и да није требало стати у смислу војног савеза на њихову страну, али Хитлер није био глуп када је понудио да они несметано пролазе преко територије, а да нас заузврат неће напасти. Знао је он да ће се укопати овде ако избије рат, знали су Енглези шта то значи, а ми нисмо имали памети, и платили смо превисоку цену ...

Одг: Одг: Митови,легенде предања и обмане о исто&# - ЧИЧА КЕЖУЛТРА - 06-14-2011

(06-13-2011, 10:32 PM)Дебели link Wrote: Руси наши драги и бајни пријатељи ( говорим за политику), увек су нас остављали на цедилу сем, у Првом св.рату. Неко ће рећи па деведесетих је био пијани Јељцин, па јесте али да је био Путин било би боље ? Ево видимо у Либији шта се дешава, а Русија и Кина ћуте ко курве, као што су Амери ћутали 2008 за Грузију. Као народ, они су нам браћа, сетите се како су за врене бомбардоваљња палили доларе, а били су сиротиња као и ми, долазили су њихови добровољци у ратове. Једноставно, политика не зна за љубав и тога треба сви да буду свесни.

Одлична дискусија је покренута, и волио бих да могу више да учествујем у њој, али нажалост обавезе не дозвољавају Sad

Осврнућу се само на ово, што је брате Дебели рекао, и што је тачно само негдје око 5 %...ово је чиста подвала оних који су рекли и да је Тито Стаљину рекао НЕ ( а у ствари је Стаљин Тита откантао)...имамо 50 година лажи и превара о томе да су нас Руси увијек зезнули... јесте истина понекада јесу, али изазванис талним нећкањем српских политичара и властодржаца.. па нормлано да људи неће да иду против себе...не могу они да буду већи Срби од Срба!

Е сад ћу вам рећи чињенице које говоре, да смо 3 пута ми више зезнули Русе , него они нас ( мсм на властодршце)...

Кренућу од "Новије повјести"...

1807. - у Србију је послат маркиз Пауличи да са Карађорђем , Миленком Стојковићем и Јеремијом Гагићем дадне Сербији "констиштуцију" илити устав. Изгласано је да се Србија ставља под заштиту руског цара, ( ово је вријеме 1 устанка, дакле Србија се буни али је нико не бенда ни 2 %), да руски цар што прије призна српског земљоуправитеља ( дакле да призна Србији пуну аутономију), и да народну дадне конституцију у име руског цара, по чистој потреби народној. Руски цар се обавезује да ће Турке истјерати из Србије, а да ће руски гарнизони доћи у сваки град и штити Србе... Карађорђе није пристао на ово, јер није хтио да се прави никаква диоба власти, већ да буде самовољни властодржац!... иако ово личи на стварање руске губерније, 10 пута би боље прошли да се ово тада урадили, мање жртава, мање свега, и 1 устанак не би био сломљен, већ би кроз 10- так година имали самосталну Србију!... дакле одјеба*мо браћу Русе поштенски, а сје*ашмо сами себе!

1807.- К.К. Родофиникин доноси приједлог од Руса направљен о "Оснивању правитељства сербскога" у коме се наводи да се прави Правитељствујушчи сенат под предсједништвом књаза и у који улазе три групе грађана 1. војводе 2. они који су народу учинили велике услуге "сијателни вожди" и 3. изабрани представници из народа. Врховну власт има Сенат...дакле у то вријеме би то било сигурно једно од најмодернијих организовања државе у Европи...Карађорђе је овим могао бити смјењен ,када би народ то хтио, па наравски ни на ово није пристао... Касније се из овог акта нашло низ других који су помогли у стварању државе и права грађана... Карађорђева жеља за влашћу је ипак превагнула....

Букурешки уговор о миру 1812.- Русија издјествовала код Турака да Србија добије аутономију и пуну амнестију ратника.

Акерманска конвенција 1826.- Пошто Турци нису хтјели Букурешт извршити, Русија узима Србију од Турака и ставља под свој протекторат, и Срби добијају право вјероисповјести, независност управе, бирање старјешина, турска имања, слобода трговине, пасоши, болнице, школе, штампарије се могу градити, Турцима забрањено настањивање у Србији...

Једренски уговор.- 1829.- Туркса мора да врати под пријетњом руске интервенције, све отргнуте округе Србији ( било их је 6), и да спроведе све иједну тачку Акермана!

Хатишериф 1830.- не би могао бити донијет без Русије и њеног пријећења интервенцијом конта Турске! Тај Хатишериф је знак слободе Србије, и један први прави српски устав!

Хатишериф 1833.- Србији враћени окрузи и сума данка јединствена постала. Овим је укинут турски феудализам у Србији! Наравно помоћу Русије и рускога цара.

Доношењем Турског устава 1839. Милош искључује Русију из свих токова, и ашикује са Турцима, због тога што се Русија бунила против Сретењског устава из 1835. Овдје Русија није испала баш како је требала, тј. бранила је Србији неке ствари, али у том времену то је била сасвим очекивана и нормална чињеница, јер је у случају превелике самосталности Србије, опет могао избити рат и агресија Турске што на Србију, што на Русију.

У РУСКО - ТУРСКОМ РАТУ КРИМСКОМ РАТУ СРБИЈА СЕ СТАВЉА НА СТРАНУ ФРАНЦУСКЕ И ЕНГЛЕСКЕ А ПРОТИВ РУСИЈЕ! РУСИ СУ МОЛИЛИ СРБЕ ДА ИМ ДАДНУ ОСНОВНЕ НАМИРНИЦЕ И БАР МАЛО ПОМОГНУ У РАТУ, АЛИ СРБИЈА ЈЕ ЗАРАД ТРУЛОГ ЗАПАДА ТО ОДБИЛА!

Да сада не говорим о улози руских царева са нашим лозама Карђорђевића и Обреновића, и слању помоћи покона, научника...

Да нам није било Руса, руске владе, не би добили и имали ни Валтазара Богишића који створи један од 3 најмодернија и најљепша законика у Европи, свакако најпоетичнији, најнароднсики законик у Европи, "Општеимоивински законик за Књажевину Црну Гору", превођен на не зна се колико језика, један од основа изучавања права и закона по цијелој Европи!

По мени више су нам помогли у 2 него у 1 великом рату, јер прије свега при крају 1. Русија престаје да буде царевина и долази Октобарска револуција... а у другом не треба ни да причам, зар ти мислиш да је Тито са својим снагама ушао у Београд!... јбте па да му није било Црвене армије, краљ би се вратио да прослави Дражину побједу!

За Либију их потпуно разумјем, шта сад они треба да играју неког великог добротвроа и да помажу Либијцима?!... да уђу у предврата новог свјетског рата... а у Либији немају никаквих циљева и врло мало користи! И уосталом јер ти стварно вјерујеш да Руски добровољци потпомогнути од владе Русије тајно, нису отишли у Либију!...јел ти схваташ да је Русија рекла не, и помогла Либију (а нема нити иједног интереса тамо!) ЈАВНО, да би мален фитиљ био да се почне свјестки рат!...јел то неком треба...Либијци се уз помоћ Руса, Срба и осталих добровољаца видим јако добро држе...јел ти мислиш да би се Либија без изазавјесне подршке Русије и Кине могла оволико држати?!...данас се све одиграва иза кулиса, јер јавно не смије!

Искрено немам књигу уза се, а на интернету ми се не да тражити, ово су моја знања којих се могу сада сјетити о нашем односу према Русима, а има тога још...само што наравно- ко чита историјске књиге, ко чита уџбенике?!, када је једноставније прихватити тезу "Руси су нас увијек зезнули"...мука ми је од такве приче...

Нисам неки претјерани русофил, али моји ме коријени вуку тамо, а и моје занимање за историју и знање које посједујем из ње ме обавезује да се успротивим блаћењу и искривљивању истине...Руси нам нису били увијек баш права браћа, али ми смо ем све то заслужили, ем били према њима к`о према Таџикистанцима данас- у великој мјери индиферентни када је требало да будемо и срцем и душом уз њих! А и данас смо, гдје су ти наши односи и слање студената по најбољим универзитетима на свијету ( у С. Петерсбургу и Москви), неее ако се већ негдје студенти шаљу, шаљу се у Француску, Лондон, Америку...ма гади ми се то све...

И да поновићу-
"10 пута ми је драже руско гов*о него нити једна америчка пица"! ;D Wink

Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - дрвосеча - 06-14-2011

Свака част Чича на исторјским анализама.

Једна од великих мана људи у Србији јесте што увек очекују да неко други треба нешто да уради уместо њих. Тако и ово са Русима. Очекују да ће Русија као једна моћна сила да стане уза нас и да решава све наше проблеме, а ми ћемо да се повучемо у 'ладовину, и нека баћушке потуре своју главу тамо где ми нећемо ногу?! :-\
Да је среће, да смо Русима били окренути онда пре 205 година, па таман били и нека руска губернија, данас не би Балкан био толико исламизован. Видећи како се Срби надобудно да не кажем безобразно понашају, Руси су се окренули ка Бугарима.

Што се тиче Карађорђа, и његовог Устанка 1804. постоје такође приче да су их Аустријанци добрим делом финансирали, односно јудео-масони. Чим су престали, устанак је пропао. 1815. су поново дали паре, и кренуо је нови устанак са Милошем Обреновићем на челу. Ту су наравно издејствовали српску државу, али су они били главни надзорници свега.
И верујем да од онда па до данас ми смо "јудео-масонска губернија".