Старе српске кафане

Старе српске кафане - Printable Version

+- Delije (http://delije-caffe.net/mybb)
+-- Forum: Делије Кафе (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=3)
+--- Forum: Пивница (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=7)
+--- Thread: Старе српске кафане (/showthread.php?tid=1003)

Pages: 1 2 3

Старе српске кафане - UrbanBaby - 09-07-2007

Quote:У центру Београда, на Дорћолу између улица Васина и Браће Југовића, на адреси Добрачина 5 налази се Ракиа Бар.

На скоро подједнакој удаљености од Калемегдана, Кнез Михајлове и Трга Републике, у непосредној близини Народног позоришта и Народног музеја, Ракиа бар се налази на једној од најлепших локација у граду.

Отворен је 17-тог јуна 2006-те године.

www.rakiabar.com

Старе српске кафане - R.S.K. - 09-08-2007

Ај људи,набацајте и адресе и инфо о другим кафанама,које нису тако старе ал су квалитетне.....где може да се ваљано попије и поједе?

Старе српске кафане - Skrimo - 09-08-2007

био сам синоћ у некој кафани код панчевачког моста онако велика је,у сваком случају је...занимљиво Smile

Старе српске кафане - UrbanBaby - 09-08-2007

Quote:био сам синоћ у некој кафани код панчевачког моста онако велика је,у сваком случају је...занимљиво

Ако мислиш на ресторан "Коноба" поред саме реке (испод панчевачке стране моста) тамо је супер уштековати се преко лета. Имаш осећај да си негде далеко од града. Супер је клопа од рибе и служи се домаће вино. Ја тамо волим да одем на кечиге и пиво.

Газда је Ренато Грбић.

Quote:Grbići su jedna od najstarijih ribarskih porodica u Beogradu. Porodični nadimak im je Pingvini. Nižeg su rasta, provode i leto i zimu na reci, pa ih tako prozvali. Prvo su živeli na Adi Huji. Zapalila im se baraka, izgoreli ribarski alati. Posle je tamo počeo da se pravi kej, preselili su se ispod Pančevačkog mosta. Tu je živeo i čuveni ribar, pokojni Toma Katanga pa su začeli alasku koloniju...

Старе српске кафане - UrbanBaby - 01-25-2008

[Image: Manjez.jpg]

http://www.horecabar.com/sr/novi-lokali/manjez.html

Старе српске кафане - UltrasLondon - 01-26-2008

Читам оно о Чубури, Врачару,...
Не помињу Орач и Влтаву.

РСК
Ако волиш гурманлуке - коленице, буткице, ребра, шкембиће,... Стара Херцеговина у Цариградској на Дорћолу. Вардар у Земуну има све добро. А врло, врло квалитетна клопа је у Гусану на углу Светозара Марковића и Тиршове.
Док су прве две старије, Гусан је настао од киоска за јела са роштиља. Кобаје и ролована џигерица су врх. Успут ти је до Маракане.

Наравно пишем о мање познатим "скривеним драгуљима", не о већ познатим београдским кафанама. Од тих познатијих обавезно иди у Мајдан/Мало корзо (исти власник) или у Земун код "Наје" где је роштиљ врх, а порције огромне.

И да додам да поред Боке и Три листа дувана нема ни чувене "Видин капије" која је била на раскрсници Палмотићеве, Хиландарске и Џ. Вашингтона.

Старе српске кафане - 100%anti crnobeli - 01-26-2008

УЛ, кад кажеш Мајдан, ценим да мислиш на онај ресторан у Господара Вучића, скоро па на углу са Булеваром. Био сам тамо у четвртак, ентеријер им је по мени баш лоше одрађен, мада башта ми делује да је лети или на пролеће већ екстра, но како је сад зима нисма имао прилике у башти да седим. Елем оно што је најбитиније, клопа им је врх брате Big Grin

. Ја сам узео пуњену пљескавицу, која је отприлике правоугаоног облика и толико је велика да после не мораш наредних 24 часа да једеш без проблема.

Што се тиче старих кафана са душом морам да вас обавестим да једна таква легендарна, која се налазила дијагонално од Правног факултета, нажалост више не постоји. Говорим о Гргечу наравно. Значи кад сам видео да је нема и шта се налази уместо ње(Рајфајзен банка) слошило ми се моментално.
Семе им се затрло германско, а и оним нашима који су им то продали :boks .

Старе српске кафане - радомир - 01-28-2008

Ко воли гурманлуке од свињскога врат и свињских ребара, а притом напад холестерола на организам му не смета, правац у рупчине, беле воде код Неше.
Не препоручује се људима са слабим срцетом!

Старе српске кафане - UrbanBaby - 06-01-2008

Кафана "Руски цар"

Године 1890. у време када је у Русији владао Александар III Романов, господин Макса Антонијевић је купио плац са кафаном на углу Кнез Михаилове и Обилићевог венца. Претпоставља се да је кафана "Руски цар" добила име по Александру II Романову, који је био веома слободоуман цар, ослободио је сељаке од кметства, модернизовао просвету и пољопривреду...

Он је Србима остало у лепом сећању и вероватно је у његову славу београдски кафеџија осамдесетих година 19. века својој кафани дао име "Руски цар". Велелепну зграду данашњег "Руског цара" подигла је породица Антонијевић која се бавила часовничарством и имала једну од најугледнијих јувелирница у граду - "Браћа С. Антонијевић", у Кнез Михаиловој 11.

Почетком двадесетих година минулог века, Милутин Антонијевић, Максин син, одлучио је да на плацу где је кафана подигне палату достојну имена породице. Пројекат је радио чувени архитекта Милан Секулић, а помагао му је и архитекта Брашован. Изградња је почела 1922. и завршена је 1926. године. Већ те исте године постала је статусни симбол ондашњег Београда.

Миљана Лакетић у својој књизи прича како је сав намештај био од масивног дрвета, како су сви лустери и вандарми били од кристала.
Историја "Руског цара" се наравно преплиће са историјом Београда оног времена, кафану је једно време држао човек по имену Људевит Рац. После је дошла окупација, Рац је нестао и никада се није сазнало шта се са њим десило. Кафана је коначно затворена 1958. године, а негде око београдске Конференције несврстаних на истом месту отворен је експрес- ресторан "Загреб".
Деведесетих је овом ресторану враћено старо име.

Старе српске кафане - UrbanBaby - 06-01-2008

www.zvezdara.org.yu

...Како наводи Бранислав Нушић, у Београд је, за време кнеза Милоша, вода довођена кроз зидани водовод, са Булбулдера и из Малог Мокрог луга. Вода која је спровођена из Малог Мокрог луга ишла је на Чукур-чесму и Сака-чешму па ка граду, а она која је долазила са Булбулдера, преко Цветног трга је спровођена на Теразије и ка данашњој Кнез Михаиловој улици.

У времену које описује Нушић, на тадашњој периферији Београда постојала је кафана „Сибирија” која је тако названа због тога што је, како он каже „била бестрага удаљена од вароши”. Она се налазила на некада пустом смедеревском друму, близу старих козара, код Седам кућа. У Нушићево време, то је већ био део града који се називао Смедеревски ђерам и који више није био пуст као некада када је ова кафана била потпуно усамљена све док Београдска општина преко пута ње није саградила трамвајске депое око којих је почело да се гради насеље за раднике и запослене у њима. Скупа кирија у центру натерала је и друге Београђане да почну да се више насељавају у овом крају.

У периоду између два светска рата, територија Звездаре је била различито насељена и изгледала је знатно другачије него данас. У току 30-тих и 40-тих година прошлог века (тј. у току Другог светског рата) данашњи предео око Цветкове пијаце је за ондашњег Београђанина био тадашњи крај света. Тада је то била периферија Београда која се називала „код Цветка”, „код Цветкове механе” или „код Цветкове кафане”, по кафани газда Цветка Јовановића у чијем је власништву била и цела околина кафане. У том крају су, међу српским становништвом, живели и Чеси, углавном музичари, али и неколико немачких и мађарских породица, а било је и Јевреја и Руса емиграната.
Предност становника овог дела Звездаре је била та што је периферија код Цветка са градом била повезана трамвајском линијом. Чувена „шестица” ишла је од Цветкове кафане једним колосеком низ Улицу краља Александра. Код „Лиона” су се трамваји сачекивали, а одатле су ка граду ишла два колосека која су водила преко Теразија до споменика кнезу Михаилу, где је била почетна станица.
Цветкова кафана се налазила на месту где се данас налази кафана „Смедерево”...