+- Delije (http://delije-caffe.net/mybb)
+-- Forum: Делије Кафе (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=3)
+--- Forum: Терен (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=10)
+--- Thread: Судбине Звездиних екс-играча? (/showthread.php?tid=1024)
Судбине Звездиних екс-играча? - Skrimo - 01-09-2008
Quote:поента је да је морало да се нађе неко место за њега осим ако сам није хтео.Искусан је,поштован,цењен сигуран сам да би некако могао да помогне...сигурно би овим клинцима имао шта да пренесе откад је мркела дошао ми немамо резултате у млађим категоријама но то је друга тема.Skrimo Wrote:..чак мислим да боље да је могао он да ради за шта је задужен Мркела,али добро,шта да се ради.Он да буде шеф омладинске школе? :zbunjen Па српски фудбал и јесте ту где је јер децу уче тренери чије схватање фудбала је идентично оном које је било у 60-им годинама прошлог века. Хвала Љупку на Барију, али сад нека је што даље од Звезде...
Судбине Звездиних екс-играча? - Коди ЦЗ - 01-22-2008
А јел се неко сећа овог лика
http://www.crvenazvezdafk.com/cyr/vesti/vest.aspx?id=324
и снимите шта садашњи играчи купују тамо, да ли су они нормални?! :bes
Судбине Звездиних екс-играча? - Вечити ДЕЛИЈА - 01-23-2008
Quote:Звезда уз Жоту
Сви на највећем српском стадиону са великом пажњом пратимо здравствено стање Зорана Антонијевића. Наш Жота, који је од 1967. до 1975. одиграо 242 утакмице за Црвену звезде, а касније као тренер у стручном штабу дао велики допринос освајању бројних титула, међу којима и највећих – у Купу европских шампиона и Интерконтиненатлном купу 1991. године, од пре неколико дана налази се на Одељењу интензивне неге Војно-медицинске академије где се лекари боре да стабилизују његово стање.
Надамо се да ће наш велики фудбалски ас, који је последњих година радио као шеф скаута за млађе категорије црвено-белих, добити ову битку. Жота, цела Звезда је уз тебе!
(fc-redstar.net)
Судбине Звездиних екс-играча? - Maske - 02-11-2008
Нисам знао где ово да ставим,ал пошто је он сад већ екс играч овде ћу.Углавном тражим ја нешто Молини на сајту Сантоса кад налетим на ово:
FICHA-TÉCNICA / MOLINA
Nome: Maurício Alejandro Molina Uribe
Data e Local de Nascimento: 30/04/1980, em Medellín (Colômbia)
Altura: 1,77 m - Peso: 75 kg
Clubes: Envigado-COL (1997-2001), Independiente Santa Fé-COL (2001-2002), Independiente Medellín-COL (2002-2003), Morelia-MEX (2003-2004), Al-Ain-ARA (2004-2005), San Lorenzo-ARG (2005-2006), Olímpia-PAR (2006) e Estrela Vermelha-CRO (2007)
Глупи бразилци
:boks :boks
Судбине Звездиних екс-играча? - STELLA ROSA - 02-16-2008
Гол Перовића
Гол Ђорђевића
:o
Судбине Звездиних екс-играча? - North Side - 04-06-2008
само да подсетимо да је исти тај молина којег су отерали из звезде дао 4 комада за сантос у победи 7:0!а плате га много за наше прилике,одиграо веома мало,а по мени је добар играч и на крају га продају за дупло мање него што су га купили...
Судбине Звездиних екс-играча? - Igor_RS - 04-06-2008
Не знам али мене стварно смара то кукање о играчима који су отишли из клуба, на овај или онај начин. Брате можда је он добар играч, али ја навијам за Звезду не за неког тамо индијанца који је ту реда ради. Отишао је Молина, па шта? Навијај за онога ко је остао макар то био и Рашковић(који благе везе нема), јер није играч битан, битан је дрес који носи.
Судбине Звездиних екс-играча? - jovicn - 04-06-2008
тако је ,поготово што на нечију игру огроман утицај има и стил фудбала, терен, удаљеност од куће, тај Молина и да је још 10 година остао овде колико год добар био не би се привикао на општу опструкцију игре, ливаде терене и пробијање бункера, тако да немојте да кукате безвезе
Судбине Звездиних екс-играча? - Mikelandjelo - 04-09-2008
У сваком случају је бољи од Рашковића и сличних ... ;pljuga
Одг: Судбине Звездиних екс-играча? - 100%anti crnobeli - 06-23-2008
ЕКСКЛУЗИВНО Роберт Просинечки, помоћни тренер Хрватске
Звезда се не заборавља
Четири године у Београду су биле феноменалне. За десетогодишњицу Барија нисам могао да дођем због утакмице са Сан Марином. Чујем се само са Диком. Тако је у животу, све пребрзо иде и онда, није да се заборавља, већ се нема времена за све те контакте
На „Маракану“ је стигао са етикетом неталентованог играча, који му је пришио тадашњи тренер загребачког Динама, контроверзни Мирослав-Ћиро Блажевић, а остало је историја... Роберт Просинечки се са Црвеном звездом 1991. године попео на кров Европе (Бари) и света (Токио), после распада Југославије са Хрватском заузео је треће место на Светском првенству у Француској, а тренутно на Европском првенству у Аустрији и Швајцарској, као помоћник селектора Славена Билића, стигао је до четвртфинала, где је заустављен од Турске на пенале.
Шта има у Србији? Шта се дешава у Звезди? Како је изгубила оба трофеја? Зар је Партизан заиста био толико бољи? Земан потписао, а? Зар су ова тројица (Џајић, Цветковић, Маринковић, прим. аут.) још у затвору... Решетао је питањима врло добро обавештени Жути, иако је требало да буде обрнуто. Ипак, дошло је и наших „пет минута“.
Који су били прави домети Хрватске на ЕП?
- Две године смо заједно на окупу, направили смо резултат кроз квалификације, где смо били у најтежој групи, а били убедљиво први. Колико је била јака група види се сада и овде, јер Енглеске нема, а Руси су исто ушли међу осам најбољих. Оптимиста сам био од првог дана и мислим да смо могли далеко да догурамо.
ХАПШЕЊЕ ЏАЈИЋА ВЕЛИКО ИЗНЕНАЂЕЊЕ
Како сте доживели хапшење Звездиних челника, Драгана Џајића, Владимира Цветковића и Мише Маринковића?
- Хапшење Џајића и осталих је за мене било велико изненађење и све то што се дешава у Звезди, поготово што сам играо на „Маракани“ када су они били на челу. Они су оставили печат у Звезди. Нисам превише упознат са ситуацијом, знам само оно што сам прочитао у штампи и оно што је било на ТВ, да су их привели - чудио се Просинечки.
Који су разлози што Србија, за разлику од Хрватске, игра само епизодне улоге на великим такмичењима?
- Не знам у чему је проблем Србије. Такође сте били у тешкој квалификационој групи, али нисте успели. Кикснули сте против неког Казахстана и испали. Објективно имате квалитет, добре играче и то није спорно. Хрватска је, од када се одвојила од Југославије, пропустила само једно такмичење и то ЕП у Белгији и Холандији, када смо били заједно у групи. Ми смо мала земља, а велико чудо. Стално смо присутни на такмичењима и то је велика ствар. Увек се рађају неки нови таленти, имамо младу и перспективну екипу уз старије који су ту годинама и створен је добар склад. Пружила нам се велика шанса да направимо нешто на ЕП. Имали смо самопоуздање, добар амбијент, позитивну атмосферу, не само овде, него и у Хрватској. После 1998. и златне генерације, када смо прошли тај фамозни први круг, десет година касније опет смо успели.
Када већ евоцирамо успомене, да ли знате да је пре мање од месец дана Звезда обележила 17 година од Барија?
- Емоције су увек ту. Велике ствари се не заборављају. Освојити Лигу шампиона је предиван осећај, и сигурно да је то свима нама променило пут каријере и све остало. То ће остати заувек записано. Четири године у Београду су биле феноменалне, стварно ниједног тренутка нисам имао проблема и сви су ме лепо прихватили. Чак мислим да сам и изванредно играо, и да сам оставио добар утисак у сваком погледу.
Некако та окупљања трофејне генерације из 1991. увек протичу без вас?
- За десетогодишњицу Барија био сам активан играч. Имали смо квалификациону утакмицу за СП у Јапану и Јужној Кореји, са Сан Марином. Нисам могао да дођем јер нису ме пустили из репрезентације, пошто смо били у карантину и играли утакмицу кроз два дана. То је био једини разлог, а не политика, како се провлачило. Политика је таква каква јесте. Поред свега што се издешавало, полако се све стишава. Неке ране се сигурно неће заборавити, али то је тако. Људи ће, ипак, једни с другима опет живети.
Када сте последњи пут гледали Звездин пут до Барија?
- Не тако давно. Пре једно пет-шест месеци сам баш гледао те утакмице. Имам доста тога снимљено на касетама.
С ким сте остали у контакту?
- Чујем се само са Диком Стојановићем. Био сам недавно и у Београду, и то није тајна. Женио се Јокса (Дејан Јоксимовић, прим. аут.). Питам шта има ново. То је тако у животу, све пребрзо иде и онда, није да се заборавља, већ се нема времена за све те контакте - објаснио је на крају Просинечки.