+- Delije (http://delije-caffe.net/mybb)
+-- Forum: Делије Кафе (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=3)
+--- Forum: Пивница (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=7)
+--- Thread: Отаџбински рат (/showthread.php?tid=1467)
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 02-03-2010
"Стрељани" у Сребреници, а гласају у Европи
Пише: Маја Чановић, Глас Јавности.
2.02.2010.
БЕОГРАД - Швајцарац Александар Дорин, пореклом Србин, објавио је књигу "Сребреница - историја једног салонског расизма", у којој "открива лажи о српском народу који је пуних 60 година у континуитету страдао и одједном постао агресор и једини кривац за сва зла која се дешавају у свету".
Он наводи да је користио податке које је добио од многобројних новинара, политичара, стручњака и агената из Европе и Америке, који су учествовали у рату на просторима бивше СФРЈ, а којима доказује да су Срби лажно оптужени за масакр на пијаци Маркале у Сарајеву, гранатирања Дубровника и Сарајева, као и силовање више од 50.000 муслиманки па све до наводног геноцида у Сребреници.
- Неки од њих тврди да су на седницама НАТО чули хвалисања генерала да су разбили Југославију и да је тај план постојао најмање 20 година пре почетка последњег рата - истиче Дорин за један београдски лист.
Највећу пажњу посветио је случају Сребреница, којим се бавио пуних 14 година, и прикупио је мноштво доказа да су приче и бројке о муслиманским жртвама исконструисане.
- Сами муслимански извори потврђују да су приликом повлачења из Сребренице према Тузли њихови војници водили жестоке борбе са српском армијом у којима је погинуло око 2.000 бораца, а они су презентовани као жртве стрељања у Сребреници?! Поред тога, на биралиштима широм Европе појавило се око 3.000 имена мушкараца који су наводно стрељани и сахрањени у Сребреници - каже Дорин, који поседује листу са тим спорним именима.
Дугогодишњим истраживањем дошао је до броја од 5.000 наводних убијених који никако нису могли да буду сребреничке жртве јер у то време нису ни били у Сребреници већ негде у иностранству. Дорин указује да се у манипулативну бројку од 8.000 стрељаних убраја и око хиљаду војника који су страдали на ратиштима широм Босне између 1992. и 1994. године.
Интервју: Александар Дорин
Б. Лука 10.08.2009.
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 02-06-2010
Анализирао бих овај последње окачени документарни филм РСК 1990-91.
ДРУГИ ДЕО
Други део овог филма почиње са тим скупом где Фрањо Туђман држи своје говоре, о томе како Хрвати "хоће да буду своји на своме, и сами одлучују о својој судбини"...
Маја 1990. шаховница постаје државни симбол СР Хрватске, а исто тако шаховница је 1941. постала државни симбол НДХ. Исто, као и 50 година раније, тако и тај почетак 1990-их доноси промену назива јавних места, улица, школа, објеката, са именима усташких властодржаца, а мењају се имена српских уметника, књижевника, партизанских бораца, антифашиста...
И одмах се види говор Фрање Туђмана, како на Тргу бана Јосипа Јелачића, каже како су се одлучили за промену имена "Трг жртава фашизма", у име "Трг хрватских великана" :o С једне стране он је у праву.. јер хрвати жртве фашизма скоро нису ни имали. Загреб је 8.04.1941. дочекао фашистичку немачку војску са цвећем! Фашистичка Немачка није бомбардовала Загреб већ Београд! Фашисти нису прогонили Хрвате, па нису ни требали такви тргови жртава фашизма. На предизборним скуповима марта и априла 1990. године, јасно се види слике Анте Павелића, Алојизија Стјепинца, па понегде чак и Адолфа Хитлера!?!?! Тиме су они јасно показали своје намере према Србима... иако су стално пред светом и ЕУ понављали како су Срби параноични, и праве се без разлога престрашени. Са сваког ћошка јавно почињу још априла 1990. године да одзвањају усташке песме из НДХ, типа: "Ево зоре, ево дана, ево Јуре и Богдана", песме о Јури Францетићу, комаданту злогласне једнинице "Црна Легија" из доба НДХ и сл.
Укида се ћирилично писмо, и хрватско-српски језик постаје хрватски језик. Дешава се да се Срби масовно отпуштају са посла, још те јесени 1990. године, а наставаља се још јаче на пролеће 1991... из свих јавних служби Срби нестају.. стари комунистички кадар са Хрватима се пензионише.. док с друге стране на њихова места поствљају се бивши припадници МАСПОК-а, и нови чланови ХДЗ, или чак ХОС-а.. све у свему, припадници екстремног дела хрватског народа.. државни апарат који је помогао да Фрањо Туђман са својим сарадницима спроведе своје планове о рату, и истребљењу Срба. Чак је и преко радија, и осталих медија упућиване шовинистичке и остале претње, а занали су ти Хрвати који то упућују да неће бити санкционисани као што би били пре 1990. године... и то им је давало МОЋ!!!
На снимку се види и сцена из хрватског сабора 1990. када посланик СДС Радослав Тањга, покушава да изађе за говрицу, али му не дозвољавају!?
Хрватски екстремизам расте из дана у дан.. па се дешава да већ формирани злогласни одреди специјалних снага хрватског МУП-а улазе српска места, и праве хаос, пребијање, па чак и убиства Срба које ту затекну. Разлог за овакве њихове акције нађен је у оправдању да морају да поставе шаховнице у сва српска места!? А под истом том шаховницом су њихови преци страдавали 50 година раније...
С обзиром да Влада ХДЗ у Загребу најављује отцепљење од СФРЈ, и формирањем самосталне државе. То Срби дижу свој глас против тога, и желе разговор о аутономији у оквиру Хрватске.. ХДЗ то одлучно одбија... И Срби праве 17.08.1990. плебисцит - изјашњавање Срба Крајишника, о својој судбини... то специјалци МУП Хрватске упадају у Бенковац и праве рат!
Но, пре тога, крајем јула месеца 1990. у месту Срб, у Лици организује се велики протест Срба где се жели нагласити антиратна опција, жеља за нормалним животом.. међу учесницима се појављује др Јован Рашковић, председник СДС, и ту креће прича о самоорганизовању Срба, преко формирања Владе САО Крајине. Пошто власт ХДЗ није желела ни најмање да има разговора са представницима Срба из авнојевске Хрватске.. Францек и ХДЗ што су желели разговоре, све су желели са Слободаном Милошевићем, као "представником" Срба.. што је сам по себи апсурд... јер Срби из СР Хрватске нису бирали Милошевића на изборима.. а Јована Рашковића јесу. Тиме су сами Хрвати желели да интернационализују проблем, и прикажу оно што сам већ рекао.. да су ту Срби дошли јуче, да би сада отимали хрватску земљу?!
Има један кратак видео кадар када се Бранимир Главаш, председник ХДЗ из Осијека, хвали како носи пиштољ за појасом. Хоће рећи како му нико ништа не може!? Исте јесени 1990. креће илегалан увоз оружија у СР Хрватску, наоружава се до 24.01.1991. преко 50.000 припадника ХДЗ и ХОС са лаким наоружањем. Дотле ЈНА пуца по свим шавовима а из магацина ЈНА на територији Словеније и Хрватске се масовно краде наоружање, и продаје Хрватима, за мале паре. Врло брзо су они формирали своје одреде - ескадроне смрти, и имали јединствену команду код Јосипа Бољковца (начелника МУП-а), односно Фрање Туђмана. Хрвати своје наоружање и паравојне јединице више и не сакривају.. напротив, желе јавно да их покажу, да утереју Србима страх у кости!
На прилазима у српским местима и насељима праве се пунктови са песком, и обарају стабла преко друмског пута.. то је у Загребу, а после у целој СР Хрватској дочекано као тзв. БАЛВАН револуција... иако скроз чудно, Хрвати су стално причали о томе како се Срби спремају за напад?! Како се спремају за напад, ако су малобројнији? Како се спремају за напад ако подижу барикаде? Што каже 1 наш Крајишник: "Онај ко обара балване на пут, тај се не спрема за напад, већ се од напада брани!"...
И још нешто битно.. видећете да управо тада 1990-91 често на пунктовима где су српска насеља у Лици, Кордуну, Банији, Славонији и Барањи, дижу се југословенске заставе са петокраком, односно тадашње међународно признате државе СФРЈ.. једино је у Далмацији било чешће да се види црвено-плаво-бела тробојка са исписаним СДС. Ово пишем намерно из разлога да се види сва апсурдност, и подвале од стране Хрвата и ХДЗ-а, јер рад није ни почео а они су нама лепили етикете да смо повампирени србоћетници са камама у устима, и да они се од тога бране.. :o Од снимака са интернета видећете обичне, уплашене људе, који су били у страху од напада паравојних хрватских једниница. Људе које није имао ко да заштити. ЈНА није имала јединствену команду, самим тиме ни моћ. А тадашње руководство Србије било је баш брига за тамо неку шачицу 850.000 Срба у СР Хрватској.
Даље показује Хрватски сабор, где 25.12.1990. хрватски посланици гласају за избацивање српског народа из Устава?! А што каже сам наратор филма.. право Срба као народа, постојало је још у Аустроугарској монархији?!
Након Другог св. рата, простор бивше Војне Крајине, постаје део СР Хрватске, што се дешава по први пута у историји!?! И не само тај простор, већ рецимо Истра припада Хрватима, чак и Барања!?!
На врло леп начин приказује тумачење Устава СФРЈ из 1974. којег је лично јосип броз потписао. Да Хрвати имају право на отцепљење, али уз сагласност свих конститутивних народа СФРЈ... но, пошто то нису могли добити, онда су ХДЗ намерно увукли земљу у рат!
Лепо речено... ако Хрвати имају право на самоопредељење, онда имају и Срби.. то је оно што сам горе поменуо 17.08.1990, у Бенковцу, у Далмацији, када је дошло до спречавања плебисцита од стране специјалаца МУП Хрватске!
9. јануара 1991. Председништво СФРЈ наређује разоружање паравојних формација у СФРЈ.. но то је остала још 1 у низу одлука са врха СФРЈ која није спроведена.
Види се и снимак снимљен 19.10.1990. између Мартина Шпегеља (кртица у редовима ЈНА), и Јосипа Бољковца (првог министра МУП нове Хрватске).. о томе како ће се обрачунати са ЈНА и Србима. О томе сам већ раније причао.
20.02.1991. сабор СР Хрватске проглашава да на тој југословенској републици не важе савезни закони, док Влада САО Крајине у Книну пар дана касније проглашава, да на територији САО Крајине важе савезни закони СФРЈ.
10.03.1991. у Источној Славонији, у селу Богдановцима између Винковаца и Вуковара... окупљеним Хрватима говори председник вуковарског ХДЗ-а, о томе како Хрвати сада имају моћ, и оружије, и како треба да се боре против ЈНА и Срба. Није ми само јасно како је он остао неухапшен од стране КОС ЈНА?
Средином марта 1991. на седници председништва СФРЈ, предлог о спречавању грађанског рата, бива одбијен од представника СР Словеније и СР Хрватске.
Даље, на снимку види се "ватрени говор" Бранимира Главаша, озлогашеног усташе, одговорног за смрт на стотине Срба у Осијеку и околини за време Отаџбисног рата, персона коме је рат послужио за лично богаћење, јер га и сада повезју са највишим криминалним круговима у Хрватској.
Сам крај марта 1991. на Плитвицама се дешавају први јачи оружани сукоби, где већ има и погинулих... овај догађај остаје запамћен као - крвави ускрс на Плитвицама! Интересантно је да је овде приликом ове акције МУП Хрватске ухапшен и Горан Хаџић, из Борова, касније председник РСК, и СБО. Спроведен је у Лепоглаву, а после размењен.
Пар дана после.. почетком априла месеца 1991. специјалци МУП Хрватске упадају у Пакрац, и праве сукобе, јер је дошло до пуцњаве ватеним оружијем, који само појачавају тензије.
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 02-14-2010
Анализирао бих овај последње окачени документарни филм РСК 1990-91.
ТРЕЋИ ДЕО
Трећи део овог документарно-историјског филма о РС Крајини, почиње о дешавањима у Борову Селу, надомак Вуковара. Дешавања у највећем српском селу у СР Хрватској тог 2. маја 1991. су већ добро описана на претходној страници ове теме. Снимак се само кратко осврнуо на тај догађај.
Следећа сцена је напад на војнике ЈНА 6. маја 1991. на Ђурђевдан, у Сплиту (једном од највећих усташких места током Отаџбинског рата 1990-их), када се јасно види лице злочинца Анте Бекоња, који на врху оклопног транспортера дави голим рукама војника ЈНА на редовном одслужењу војног рока Сашко Гершовски (из Вардарске Македоније). Занимљиво је мени, а верујем и већини људи који су се бавили анализом протеклог рата, што је команда ЈНА, и Генералштаб извео малобројну јединицу, испред разуларене, и помахнитале масе Хрвата, којих је на тим демонстрацијама било преко 80.000, јер нису дошли само Сплићани, већ и Хрвати из скоро целе Далмације, а неки и из Западне Херцеговине!? КОС ЈНА не регаује после овога, па тако ни злочинац Анте Бекоња није ухапшен, нити је вођен крвични поступак против њега.
Не знам само како су људи очекивали да ЈНА помогне некоме, у овом случају Србима у СР Хрватској, када нису у стању ни сами себе да заштите. Генералшрабу ЈНА није уопште ни најмање стало до тих младића који су сви били у смртној опасности, служећи дуг држави и народу те 1991, по касарнама СР Хрватске и СР Словеније. Од маја до децембра 1991. константно се дешавају напади на војнике и касарне ЈНА на тим подручијима.
Разлог за шта су присталице ХДЗ, односно већински део Хрвата још од маја месеца 1991. године протествовали против ЈНА, јесте што су они видели да им је независност испред носа, "тисућљетни сан" се остварује.. и сада је требало отерати ЈНА по сваку цену, не бирајући средства. Аутоматски се подразумевало да изборном победом ХДЗ у СР Хрватској априла 1990. године и преузимањем власти маја исте 1990. да је СР Хрватска независна!?! Никакви њих разговори о заједничком животу са Србима нису интересовали... лаж и самих Хрвата јесте, да су то хтели! А Туђман све разговоре о "решавању српског питања у Хрватској" водио је искључиво са Слободаном Милошевићем (тадашњим председником СР Србије). Једноставно, ЈНА је била сметња у том процесу сепарације СР Хрватске од остатка бивше југославије. Имали су подршку западних сила, и то им је давало моћ у обрачуну са ЈНА и Србима.
Оно што упада у очи везано за њихово одвајање 1990-91, јесте што они од СФРЈ ниу признавали ништа, сем авнојевских граница!? Само су границе биле гарантоване Уставом СФРЈ, истог оног Устава који је гарантовао и Србима право на живот, рад, и све остало. Устав нису признавали, већ су га погазили, а хтели су да им се признају границе!?
Наставља се са сценом из Сабора (скупштине) СР Хрватске, из маја 1991, када за говорницом говори посланик ХДЗ, фашистишке оријентације, који пита Србе: "Како би реаговали да се за убијеног редарственика (полицајца), убије 10 српских цивила. За убијеног часника (војника) гарде убије 100 српсих цивила?"
Дотични посланик и не зна колико је само дао повода да се против њега поведе кривична пријава, јер шири мржњу, и фашизам, јер су само фашисти током Другог светског рата спроводили такве методе.. једно од подручија где је то спровођено јесте Србија! И још нешто.. тада пролећа 1991, долазило је до сукоба обичног народа, цивила са хрватским полицајицима. Хоћу рећи да је реч о неравноправној борби, где се Давид бори против Голијата.
9. маја 1991. Председништво СФРЈ доноси одлуку о постављању ЈНА - савезне војске, између зараћенох страна. Но, у овом случају Хрвати проглашавају да се ради о отимању „хрватске земље“, те да званични Београд прави „велику Србију“... Још једна медијска манипулација и лаж, вешто спакована у мисао оних који су управо то желели да чују. То је заправо била дужност председништва СФРЈ по Уставу.. а пошто Хрвати и Словенци нису признавали Устав, то им је ова одлука била „агресорска“!?! Наравно западни медији су већ увелико брујали о угрожености Хрвата у Југославији.
С обзиром да су Хрвати направили свој референдум о независности СР Хрватске.. то и Срби на подручију Крајине током маја месеца 1991. године праве референдум о одвајању из СР Хрватске. Тај процес је био сасвим логичан, јер руководство СР Хрватске није желело разговор са политичким представницима Срба из Хрватске. Фрању Туђмана једноставно то није занимало! Он је ишао на ове састанке о „опстанку Југославије“.. и на сусрете са Слободаном Милошевићем... а са СДС и Јованом Рашковићем није хтео ни најмањи договор да направи! Овде се није радило о пуком управљању локалном власти.. већ о БИОЛОШКОМ ОПСТАНКУ СРБА на подручију авнојевске Хрватске!!!
28. маја 1991. у Загребу на максимирском стадиону, политички врх СР Хрватске са Фрањом Туђманом на челу, прави промоцију ЗНГ – збора народне гарде.. односно паравојне формације на територији бивше Југославије!!! А 9 дана раније у СР Хрватскоје је био референдум, где су се Хрвати изјаснили о одвајању од остатка СФРЈ.
Најтрагичнија ствар се дешава 23.06.1991. године када земље Европске уније доносе одлуку о НЕПРИЗНАВАЊУ РЕФЕРЕНДУМА И НЕЗАВИСНОСТИ СР ХРВАТСКЕ!!! Колики је то апсурд процените сами.. Јер саме Хрвате и Фрању Туђмана то није ни најмање обесхрабрило... они су знали да је то пука формалност, којом ће Србима да замажу очи, и да им покажу како они имају своју реч и све остало... Сада видите данас рецимо када нам исти ти из ЕУ нешто причају и обећавају... Већ 6.5 месеци касније након те одлуке, они су донели нову одлуку којом се Хрватској ипак признаје независност!?
25. јуна 1991. у Сабору СР Хрватске Фрањо Туђман пред посланицима проглашава независност Хрватске!? Да би 1. јула 1991. године Европска Унија присилно поставила Стјепана Месића, члана СР Хрватске у Председништву СФРЈ, да буде и њен последњи председник, јер се Стјепан Месић ту задржао свега 3 месеца. Када је опозван од Владе СР Хрватске из Загреба. Његов задатак, како и сам каже био је да растури Југославију. А како је он ту постављен од ЕУ, онда и сами видите колико су они нама добра желели. И шта њихове одлуке значе.
Већ током јула месеца, па надаље касарне ЈНА у СР Хрватској са регрутима су константно изложене провокацијама и нападима. ЈНА не реагује, а Генералштаб ЈНА се понаша као да су то туђи војници, а не њихови!? С друге стране, Влада у Загребу је добро наоружала припаднике МУП и ЗНГ, а морал им је био на јако високом нивоу. Сваким даном у неко место настањено Србима, широм СР Хрватске током лета 1991. припадници паравојних формација праве нереде, руше куће, убијају и пребијају цивиле, или људе који су наоружани ловачим или лаким наоружањем. ПОЧИЊЕ ЧИШЋЕЊЕ СРБА ИЗ КРАЈИНЕ!?! Да би 1.08.1991. Фрањо Туђман објавио општу мобилизацију у СР Хрватској, и позвао све Хрвате у рат против Срба и ЈНА!
Већ током летњих месеци стижу војници из других земаља – плаћеници, које је ангажовала Влада СР Хрватске, како би добила на бројности у рату, који је сама подиривала. Толико о томе да су сви Хрвати били спремни да се боре за „лијепу њихову“! А ови странци што су дошли на Балкан да ратују, нису били ништа друго до ПСИ РАТА, олош најгоре врсте којима је сасвим нормално да хладнокрвно убија друге људе, руши некоме кућу, цркву, школу... и да учествује у пљачкању и силовању.
Пошто се тај терор није могао вечно трпети, а и Србима је борба вечито у крви, још од свога постанка. То се већ при првим пуцњима почиње саомоорганизовање Срба у малим местима. Током јула 1991. почиње полако пристизање добровољаца из Србије. Капетан Драган (Драган Васиљковић), иначе војни инструктор из Аустралије, у Голубићу изнад Книна прави камп за обучавање војника. Из тог центра је и настала јединица „Книнџе“. Лета 1991. године крећу и прве избеглице ка Србији. Поготово у местима где није могло да се организује отпор хрватском државном тероризму. Већ и тада Хрвати су кренули са уништавањем споменика НОР. Иако ће сами садашњи државници бити „антифашистички настројени“!?
На крају и сам министар одбране Хрватске Шиме Ђођан, говори своје претње Србима „како нема шале, и како ће га ћетници запамтити“...
ПРОСТО ЈЕ НЕВЕРОВАТНО КОЛИКО ЈЕ САМО МРЖЊЕ И ШОВИНИЗМА ИЗБИЈАЛО ИЗ СВАКЕ РЕЧИ КОЈОМ СУ СЕ ХРВАТСКИ ДРЖАВНИЦИ ОБРАЋАЛИ СРБИМА У СР ХРВАТСКОЈ! ПОЛУЛАЦИЈИ КОЈА ЈЕ БРОЈАЛА ПРЕКО 800.000 ЉУДИ (према попису 1991.), И КОЈА ЈЕ НА СВОЈИМ ОГЊИШТИМА ПРИСУТНА СКОРО ОСАМ ВЕКОВА.. ЧИЈИ СУ ЂЕДОВИ КРВЉУ ПЛАЋАЛИ БЕЧКОЈ ЦАРЕВИНИ ЗЕМЉУ КОЈУ ЋЕ У АМАНЕТ ОСТАВИТИ ПОТОМЦИМА. ДА БИ ИМ НЕКО ПРЕКО НОЋИ СВА ПРАВА, ПА И ПРАВО НА ЖИВОТ ОДУЗЕО САМО ЗАТО ШТО СЕ КРСТЕ СА ТРИ ПРСТА (а не пет), СЛАВЕ СВЕТОГ САВУ (а не светог Дују), ШТО ИМ ЈЕ ОЛТАР НА ЦРКВИ НА ИСТОКУ (а не на Западу), ШТО ИМАЈУ ДВОГЛАВОГ ОРЛА (а не шаховницу), ШТО ПИШУ ЋИРИЛИЦОМ (а не латиницом), ШТО ИМАЈУ ЧИМЕ ДА СЕ ПОДИЧЕ КРОЗ СЛАВНУ ИСТОРИЈУ (а не да су слуге Бечке царевине)!!!
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 02-19-2010
НАРОДНИ ХЕРОЈ: МИЛАН ТЕПИЋ
(1957-1991)
![[Image: milanTepic.jpg]](http://www.mojheroj.com/heroimages/velike/milanTepic.jpg)
Извесно је да ма каква се политика према последњим ратовима водила и ма шта о тим страдањима писало у уџбеницима историје, херојству мајора ЈНА Милана Тепића, обични људи неће престајати да се диве!
Пише: Драгана Перић (2009.)
„Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко.“
Једна је од најцитиранијих реченица у српском језику кад год се жели рећи понешто о херојству. Изрекао ју је мајор ЈНА Милан Тепић из поткозарског села Комленца. С обзиром на историјски кратку дистанцу у односу на рат у коме је и Тепић херојски погинуо, водиле су се расправе о његовом подвигу, али званичних дилема није било - он је последњи одликовани херој Југословенске народне армије, и први херој Републике Српске.
Дана 29. септембра 1991, у тридесетчетвртој години живота, у Бјеловару у СР Хрватској, погинуо је спасивши своје војнике, али и ко зна колико потенцијалних жртава оружја које је уништио жртвујући свој живот. У јулу те 1991. године, мајор Тепић био је у централном складишту борбених средстава у селу Беденику код Бјеловара. По договору ЈНА, Унпрофора и тадашњих хрватских власти, евакуација касарне и војних објеката требало је да се деси 1. октобра. Међутим, касарна је под руководством потпуковника хрватских паравојних снага Јосипа Томшића нападнута док су у њој били војници и официри са преосталим члановима породица. Уз помоћ 2000 војника, касарна у којој није било воде ни струје данима, нападнута је и заузета. Тако је мајор био принуђен да се са војницима повуче у складиште.
Не желећи да препусти оружје из касарне ЈНА “Војновић“, хрватским паравојним снагама, Тепић је својим војницима наредио повлачење на безбедну раздаљину од складишта. Према неким изворима, на то их је упозорио речима: „Војско, слушајте ме добро! Не знам колико ћемо моћи овако још да издржимо, усташе ће тек жестоко навалити и настојати да нас заскоче. Зато су пажљиви са ватром и избјегавају да ударе по складишту, и ово што ми имамо овдје је за њих више него драгоцјено. Кад дође тренутак, кад се више не буде могло издржати и кад дође мука до ока, тражићу да се удаљите на пристојну удаљеност од главног објекта. Да не замерате ми ако сам негде према неком погријешио, али хоћу двије ствари да урадим уз вашу помоћ. Да усташама не дам Беденик, и да ви останете живи. Нека неко од вас сачува мој ратни дневник.“
Кад су се војници обрели на довољној удаљености, а хрватска паравојска већ се приближила одредишту, минирао је складиште муниције са 170 тона експлозивних средстава и дигао га у ваздух. Осим њега, погинуло је званично 11, а незванично 200 нападача на касарну ЈНА, који су се потом водили као нестали. Тако је Милан Тепић ушао у историју на сличан начин као и ресавски војвода Стеван Синђелић и његово херојство у каснијим народним препевима никако није могло да избегне такво поређење.
Његово наређење, међутим, није послушао војник на одслужењу редовног војног рока, Стојадин Мирковић, који је из оклопног транспортера дејствовао по непријатељу све док није погођен противоклопним пројектилом. У знак одмазде стрељан је и командир страже Ранко Стефановић.
О тим данима на Беденику, посебно Томшић је касније сведочио како се хрватске власти нису слагале са акцијом њихове војске, како су војници ЈНА чекали авијацију која није стигла, како су убијани и цивили. Али, самоиницијативни лидери те акције тадашње хрватске паравојске нису кажњени ничим до оним чиме их је мајор Тепић казнио - да не дођу до оружја које су изузетно желели.
Рођен у селу Комленац, надомак Козарске Дубице, 1957. године, Тепић се, иронично, школовао у Загребу на Војној академији. Радио је у Пожеги и Вараждину, а потом у Бјеловару. Имао је супругу Драгицу, ћерку Тању и сина Александра који је годинама након смрти свог оца и сам постао војно лице.
Миланов отац Стево је, према сведочењу мајке Милене, умро неколико година касније од туге за сином. Милена је и сама била приморана да напусти село када је хрватска војска прешла Уну. Са собом је понела само слику свог сина, јер без ње, како је говорила, није могла да замисли дан. Мајорева породица није добила остатке његовог тела, али је на гробљу у Комленцу, ипак, подигла споменик.
Мајор Милан Тепић проглашен је народним херојем, а његово име носиле су улице у Београду, Новом Саду, Бањалуци. Због неодређености званичне политике према последњим ратовима, улица у Новом Саду преименована је у Нушићеву. Главни заговорници тог чина правдали су своју одлуку чињеницом да је Тепић био само жртва званичне политике Београда. Али нико није успевао да оспори његов частан поступак, жртвовање и ретко херојство. Осамнаест година касније његово име још није ушло у уџбенике, а ни филмови о његовој посвећености задатку још нису снимљени, како би то сасвим сигурно био случај да живимо у некој другој држави, па чак и оној која се стварала у борби против мајора и његових војника.
Ипак, њему у част, Војска Републике Српске издала је орден за заслуге у рату у Босни и Херцеговини. Једна касарна у Србији, у Јакову, носи његово име, такође. Али, на Интернету се може пронаћи да његово херојство посебно препознају Срби ван Србије, који својим клубовима дају име по њему. Извесно је, дакле, да ма каква се политика према последњим ратовима водила и ма шта о тим страдањима писало, на крају, у уџбеницима историје, јунаштву мајора Милана Тепића обични људи неће престајати да се диве.
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 02-19-2010
![[Image: 170px-Milan_Tepic.jpg]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/4f/Milan_Tepic.jpg/170px-Milan_Tepic.jpg)
Мајор Милан Тепић, је Синђелић новог доба!
Одг: Отаџбински рат - Kapetan Kuka - 02-19-2010
(02-19-2010, 12:20 PM)дрвосеча link Wrote: Мајор Милан Тепић проглашен је народним херојем, а његово име носиле су улице у Београду, Новом Саду, Бањалуци. Због неодређености званичне политике према последњим ратовима, улица у Новом Саду преименована је у Нушићеву. Главни заговорници тог чина правдали су своју одлуку чињеницом да је Тепић био само жртва званичне политике Београда. Али нико није успевао да оспори његов частан поступак, жртвовање и ретко херојство.
Супер им је било ово оправдање, нема шта !!! Само нека нађу друге овце којима ће причати ту своју ментолску причу о разлозима промене назива улице. Та њихова прича је вређање интелекта сваког Србина. И то много боли, а нарочито што то не раде људи, већ најобичније фуњаре и европски подсукњаши !!!
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 02-19-2010
Хтео бих само кратко да се осврнем на једну ствар.
А то је, качећи све ове извештаје, приче и снимке о Отаџбинском рату 1990-их, готово увек се провлачи случај о мирном, и унапред договореном споразуму, о повлачењу војника и технике ЈНА са подручија СР Словеније, СР Хрватске, и СР БиХ...
НЕПИСАНО ПРАВИЛО ЈЕ ТАКО ДА ПАРАВОЈНЕ СНАГЕ СЛОВЕНИЈЕ, ХРВАТСКЕ И МУСЛИМАНА, ДОГОВОР ПРЕКРШЕ!!!
И настаје крвави пир, и некажњени злочин кољача, који наплаћују дугове из Другог светског рата, својих предака, који нису успели у својим морбидним плановима о истребљењу српског рода, имена, и Православља са ових простора.
Бјеловар, Вараждин, Винковци, Вуковар, Карловац, Тузла, Зеница, Сарајево, Шибеник, Сплит, Дубровник... карауле на граници са Аустријом... су само од неких поменутих случајева... листа је предугачка :o
Али мени није јасно зашто је Генералштаб ЈНА уопште и преговарао са злочинцима, и што су се ти договори низали, када се видело већ после првог, другог случајева шта је заправо њихова намера, и шта ће се десити када колоне изађу из касарни. Поред ових кољача, моје лично мишљење је да и они сносе одговорност за убиство тих младића, које би опет хапсили, и судили, да се нису одазвали позиву на служење дуга држави и народу.
Данас државе СФРЈ, и Генералштаба ЈНА нема.. али злочин не застарева! Јер одело се може заменити, као што је и замењено. Али... зна се шта не може...
Одг: Отаџбински рат - ЧИЧА КЕЖУЛТРА - 02-26-2010
да не бих ја сада писао о Сребреници и овој "декларацији" која хоће да нешто прикаже онакво како није ево линка за људе који се боре за истину:
http://inicijativagis.wordpress.com/%D0%B3%D0%B3-%D0%B7%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%83-%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8/
иначе злочина је у Сребреници било али појединачних и "пробраних" тј није се ишло ка истребљењу,зато ми се гаде овакви покушаји ових ткз антифа организација...ај лијепо прикажу симболе,симболику мало нешто и изоставе ал ај дешава се,а онда на крају Сребреницу 95 упореде са Јасеновцом,Крагујевцом и Новим Садом!погледати слике на задњој страници ове брошуре....оће рећи да смо ми у Сребреници слиједили Хитлера ,Павелића и да је то нацистички злочин...
http://www.afans.org/sites/afans.org/files/library/fasizam%20oko%20nas.pdf
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 02-26-2010
Како их није срамота!? >
:oТреба се против ових антихриста борити до краја.
Нисмо злочинци, нити је почињен геноцид. За појединачне злочине постоји суд, и треба сваком своје судити.
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 02-26-2010
ДОКУМЕНТАРАЦ: 1000 РАТНИХ ДАНА
16. КРАЈИШКЕ МОТОРИЗОВАНЕ БРИГАДЕ
![[Image: 16krajiskamotorizovanabrigada.png]](http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/16krajiskamotorizovanabrigada.png)
Филм се састоји из 6 делова.
Не препоручује се малолетним и остељивим особама.
1/6 део
2/6 део
3/6 део
4/6 део
5/6 део
6/6 део
Почетком рата, и распада СФРЈ 1991. године, долази поново до обнављања 16. крајишке бригаде. Мобилизација људства је извршена у периоду од 13. јуна и 15. августа 1991. године. Зборна места су била села Машићи, Шимића Хан, Берек где су одржане припремене вежбе за предстојећи рат.
16. септембра 1991. један део бригаде прелази реку Саву код Градишке и прикључују се 329. оклопној бригади ЈНА (касније 1. оклопна бригада). У првом налету војници 16. бригаде ослобађају села: Доњу Варош, Горњу Варош, Нову Варош и избијају на аутопут "Братство и јединство". Сутрадан уз неколико рањених гине први војник 16. бригаде Бојан Мајсторовић.
После неколико дана остатак бригаде прелази Саву и у налету ослобађају насеља на правцу Посовац-Горњи Богићевци, Нова Варош-Доњи Богићевци, а потом и села Горњи Рајчићи, Роџаник, Јазавица, Воћарица, Пакленица, и део Старог Грабовца .
Под комнадом тадашњег команданта Милана Челекетића 16. бригада ослобаћа 65 км2 територије Западне Славоније које је углавном насељавало српско становништво.
У пролеће 1992. године део бригаде се враћа у БиХ, а неколико чета одлази на планину Влашић. Крајем маја исте године извршена је нова мобилизација лудства на Мањачи и бригади је додато 1500 људи. Касније мањи део одлази у РС Крајину, а већи део одлази на Посавину и учестује на пробијању Коридора. Средином јуна 1992. године 16. бригада осваја села од Добоја до Модриче (Јоховац, Галићи, Горња Фоча, Караматићи, Лушићи, Вуковац (део) и Живково Поље (део)). У поподненим часовима 26. јуна 1992. године, борци 16. бригаде ослобађају село Милошевац, да би нешто касније 2. чета капетана Дмитра Зарића пробила последња непријатељска упоришта и спојила се са јединицама Источно-босанског корпуса. На тај начин успостаљен је коридор (познат и као пут живота) између Крајине и Србије. Након тога 16. бригада учествују на ослобађању српских територија у Посавини, да би од 3. до 17. јула 1992. године ослободила 13 села (122км2 територије) и избила на реку Саву (што је и био циљ штаба ВРС).
После избијања на реку Саву 16. бригада учестује на одбрани на релацији Доњи Свилај-Ободни Канал, а делови бригаде ратују код Оштре Луке, на Градачачком ратишту и очувању коридора. Током тога времена долази до смене команданта бригаде, потпуковника Милана Челекетића замењује пуковник Новица Симић. Убрзо потом команда унапређује пуковника Симића у генерала, да би на захтев команде био постаљен за команданта Источно-босанског корпуса ВРС. Нови командант 16. бригаде постаје потпуконик Вукадин Макагић.
Од половине августа до почетка новембра 1992. године, јединице 16. бригаде под командом пуковника Славка Лисице учествују на ослобађању Брода. У поноћ 6. октобра јединице 16. бригаде улазе у Брод и избијају на реку Саву.
Након ослобађања Брода највећи део бригаде се враћа на положаје на релацији Доњи Свилај-Брусница, а непуних месец дана касније припадници 16. бригаде одлазе на Орашко ратиште. Касније крајем децембра 16. бригада добија новог команданта потпуковника Владу Топића и учестује на Брчанском ратишту на одбрани коридора заједно са Источно-босанским корпусом ВРС на чијем челу се налазио њихов бивши командант генерал-мајор Новица Симић. Од почетка 1993. до лета исте године 16. бригада, ослобађа 13 насељених места и за 33км2 проширује коридор. После тога јединице одлазе на краћи одмор, а касније се премештају на добојско-теслићко ратиште. Бригада је одликована Орденом Немањића, највећим војним признањем РС, за заслуге у рату 1992-95
![[Image: 446px-Spomen_plo%C4%8Da_u_ma%C5%A1i%C4%87ima.jpg]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Spomen_plo%C4%8Da_u_ma%C5%A1i%C4%87ima.jpg/446px-Spomen_plo%C4%8Da_u_ma%C5%A1i%C4%87ima.jpg)
Спомен плоча 16. крајишкој бригади у селу Машићи код Градишке. Са овог мјеста 16.09.1991. године бригада се упутила у рат у Славонији.