+- Delije (http://delije-caffe.net/mybb)
+-- Forum: Делије Кафе (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=3)
+--- Forum: Пивница (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=7)
+--- Thread: Отаџбински рат (/showthread.php?tid=1467)
Одг: Отаџбински рат - Mikelandjelo - 01-03-2010
Да додам и ја нешто на ову тему. Радована Караџића многи сматрају херојем, али народ Босанске Крајине му неће и не може заборавити издају. Све те општине, Дрвар, Петровац итд, овдје назване "десним крилом РС", су изгубљене управо због марифетлука Караџића и људи блиских њему, наравно и Милошевића. Добро је познато да су Младић и Караџић били у латентном сукобу који би понекад знао да експлодира, чак и на неким сједницама Скупштине РС. Сам Караџић је долазио у Сански Мост, Кључ, Дрвар ... само дан прије него што би ти градови пали у непријатељске руке и говорио забринутом народу да немају разлога за бригу, да ће та мјесте остати у српским рукама. Већ сутрадан, хиљаде људи би бјежали из тих градова, војска би се углавном покупила и препустила Крајину непријатељу без испаљеног метка.
Оно што је битно знати јесте да су хрватско-муслиманске снаге крајем 1995. дошле буквално до Бањалуке, палили и гасили струју у ХЕ Бочац, која снабдјева електричном енергијом цијелу Бањалучку регију. Територија РС је била испод 49%, будући да ће се након Дејтона у састав РС вратити Мркоњић Град, Шипово ...
Волио бих да неко пронађе неке информације о Одбрани Западне Босанске Крајине 1995. На границама општина Козарска Дубица, Нови Град и Градишка вођене су крваве и јуначке борбе српских војника који су издржали нападе бројнијих непријатеља.
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 01-03-2010
(01-03-2010, 03:12 PM)Mikelandjelo link Wrote: Волио бих да неко пронађе неке информације о Одбрани Западне Босанске Крајине 1995. На границама општина Козарска Дубица, Нови Град и Градишка вођене су крваве и јуначке борбе српских војника који су издржали нападе бројнијих непријатеља.
То што тражиш зове се Операција "Уна 95", и налазе се горе... три поруке изнад ове моје. Ту су ти видео снимци из 3 дела. Снимци су РТРС.
И занимљиво је што су српске снаге за 2 дана решиле операцију Уна 95.
Шипово, и Мркоњић Град када су враћени у РС, тиме је испуњен договор о 49% раније већ договорених.
Када смо већ код оваквих спорних изјава.. имате и изјаву Алије Изетбеговића, у Турској, када је у Анкари 10 дана пре потписивања Дејтонског споразума новембра 1995, рекао тамошњим медијима, како је победа муслимана близу, и нема ништа од признања Српске Републике у БиХ?!
Одг: Отаџбински рат - ЧИЧА КЕЖУЛТРА - 01-04-2010
(01-03-2010, 03:12 PM)Mikelandjelo link Wrote: Да додам и ја нешто на ову тему. Радована Караџића многи сматрају херојем, али народ Босанске Крајине му неће и не може заборавити издају. Све те општине, Дрвар, Петровац итд, овдје назване "десним крилом РС", су изгубљене управо због марифетлука Караџића и људи блиских њему, наравно и Милошевића. Добро је познато да су Младић и Караџић били у латентном сукобу који би понекад знао да експлодира, чак и на неким сједницама Скупштине РС. Сам Караџић је долазио у Сански Мост, Кључ, Дрвар ... само дан прије него што би ти градови пали у непријатељске руке и говорио забринутом народу да немају разлога за бригу, да ће та мјесте остати у српским рукама. Већ сутрадан, хиљаде људи би бјежали из тих градова, војска би се углавном покупила и препустила Крајину непријатељу без испаљеног метка.
Оно што је битно знати јесте да су хрватско-муслиманске снаге крајем 1995. дошле буквално до Бањалуке, палили и гасили струју у ХЕ Бочац, која снабдјева електричном енергијом цијелу Бањалучку регију. Територија РС је била испод 49%, будући да ће се након Дејтона у састав РС вратити Мркоњић Град, Шипово ...
управо тако...а и узимање новца из банака прије краја рата...знам само колико су борци били разочарани (и дан данас јесу) - оно што су крвљу бранили свих тих година само једним политичким потезом је предавано непријатељу....ма много тога...ал опет за то му је једини судија српски народ ...а никако не ови из Хага....надам се само да ће се горе достојансвено држати и показати мучитељима и тлачитељима како се бори и судбује...а да ће се некако вратити нама овдје па да сазнамо коначно и ту истину и због чега је урадио неке ствари које је урадио...
Одг: Отаџбински рат - Mikelandjelo - 01-04-2010
(01-03-2010, 09:49 PM)дрвосеча link Wrote: То што тражиш зове се Операција "Уна 95", и налазе се горе... три поруке изнад ове моје. Ту су ти видео снимци из 3 дела. Снимци су РТРС.
И занимљиво је што су српске снаге за 2 дана решиле операцију Уна 95.
Извини, брате, превидјео сам то.
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 01-04-2010
(01-04-2010, 02:02 PM)ЧИЧА КЕЖУЛТРА link Wrote: управо тако...а и узимање новца из банака прије краја рата...знам само колико су борци били разочарани (и дан данас јесу) - оно што су крвљу бранили свих тих година само једним политичким потезом је предавано непријатељу....ма много тога...
Када смо већ код тих пара, и банака у ратно доба.
Чуо сам непроверену још причу, од само 1 особе (делује ми позуздано, али опет што кажу, треба проверити из више извора)... да се дешавало да артиљерија ВРС делује по муслиманским циљевима рецимо, а да то Хрвати плаћају и обрнуто. С тиме да је новац одлазио у руке локалних комаданата ВРС!? Ради се наравно о великим сумама новца, стотине и стотине хиљада ДЕМ.
Одг: Отаџбински рат - Kapetan Kuka - 01-05-2010
Е јеби га сад другари, и ви га сад много тупите и цепидлачите што се тиче Радована Караџића !!!
Као што ниједан човек није безгрешан, сигурно је исти случај и са Радованом Караџићем. Основна подела коју су нам потурали и дан данас потурају џелати са запада, је та подела на добре и лоше момке.То уз помоћ својих агентура и антисрпске власти у нашој земљи желе да представе и у делу Радована Караџића. Тако да данас на све начине се покушава дочарати са њихове стране да је Радован био људождер. Док нам овде у Србији разне шићарџије и патриоте за гласове потурају да је ни мање ни више него Цар Лазар. Нити једно нити друго није истина. У времену распада Босне и Херцеговине и почетка грађанског рата, Радован Караџић је био свестан да се српски народ налазио пред истребљењем и да се једном заувек српско питање у Босни и Херцеговини морало дефинисати. У свој хистерији која се у свету водила против њега и српског народа у Републици Српској, Радован Караџић је заједничком борбом са српским народом остварио опстанак српске државе на западној страни Дрине. Не устукнувши ни пред ким и не бежећи ни у најбезизлазнијим ситуацијама у којима се налазио са својом војском и народом. Његово дело је Република Српска, непобитна чињеница и необориви доказ да се за њу изборио заједно са свим живим и погинулим борцима и својим народом. Једна од ствари са којом се морао или није могао изборити Радован Караџић је утицај који је Милошевић, Јул и остали имали у Републици Српској. Корупција јесте била распрострањена међу разним политичким мешетарима и мноштвом политичких партија које је Милошевић финансирао да би ослабио СДС. Шта је по том питању Караџић могао да уради, показаће време. Али да је којим случајем покушао чистку својих редова и обрачун са агентуром Јула, ко је могао гарантовати да му Милошевић неби затворио границу и пре 1994. године. Булажњења око милона које је наводно украо делују као научна фантастика. Зар до сада нико не би доказао да је заиста покрао те паре? Сем млаћења празне сламе од стране сорошових медија нико озбиљан још о томе није говорио. Корупција у власти је постојала али да је сам Караџић учествовао у крађи апсолутно никада нико није доказао. Пад Крајине и наводна издаја Радована Караџића просто не пије воду. Јер све и да се супроставио шта је реално могао да уради када је Милошевић већ унапред продао Крајину.Томе треба придодати и чињеницу да се у том моменту фронт српске војске простирао на око хиљаду километара и да би Република Српска била угрожена да је тада војно реаговала. Радован Караџић је током целог рата трпео притиске из Београда. Под разним притисцима и уценама Милошевића и баба Јуле сигурно му није било лако не да очува него да успе да не изгуби оно што је српском крвљу стечено. Знало се да је Милошевић пред крај рата у Босни био миљеник запада и да ни од чега није презао неби ли се додворио американцима за које је после Дејтона био ,,фактор мира на Балкану''. Тако да доводити Радована Караџића у везу са њим и његовом политиком ствара у најмању руку сумњичавост. У кројењу Дејтона који је у крајњој оцени Републици Српској донео политички пораз, у име српске стране питао се искључиво Слободан Милошевић. Зна се да је дозволио да муслимани узму Брчко а да о томе а касније и око других делова БиХ не обавести никога из власти Републике Српске. Свако ко је био упознат са околоностима пре и после Дејтона зна да је Милошевић био човек кога су САД поставиле да прихвата њихове захтеве. И данас приписивати Караџићу грешке из Дејтона стварно постаје неумесно. Каже се народ ће судити Радовану Караџићу !!! Српски народ му је већ пресудио !!! Онај његов истински српски народ га је ставио у текстове гусларских јуначких песама и сврстао га међу легенде српског народа и српску славну историју, а за овај други део народа ако се српским уопште и може назвати искрено да вам кажем заболе ме баш. Рђавој овци и руно смета, да не употребим други начин писања ове народне изреке. Време је најбољи судија и сигурно је да ће кад тад показати неке чињенице које данас нама нису познате или их ми са ове дистанце не видимо а важне су за укупну слику дешавања око Радована Караџића и Републике Српске.
Ало људи моји, па водио се рат, а не квиз и нека телевизијска емисија !!! Па зар мислите да је лако носити такво бреме на леђима, бити лидер једног народа и водити борбу за опстанак истог, када га је поред овдашњих домаћих гована, напала и свака белосветска ала и врана и белосветски милет и олош којима мали српски поносни и храбри народ итекако смета. Дај немој да се зајебавамо !!! После битке сваки је генерал паметан и може да прича шта је и како је требало бити.
Па тај Радован Караџић је створио ТРЕЋУ СРПСКУ ДРЖАВУ а ви о њему тако !!! Слажем се ја да није било ни мало лако, али и не иде да се и дрвљем и камењем сада опали по Радовану Караџићу. Свестан сам ја да је народ Републике Српске преживео велике катастрофалне недаће, муке и трауме у отаџбинском рату, али ни ми у Србији нисмо били мажени. Свако је имао некога свога на фронту у РС који се борио за српску ствар и очување српског народа због кога је стрепео и ноћима није спавао, и који му се можда са тог фронта никада није ни вратио, али ми стварно не пада на памет да у лошем контексту причам било о ком актеру отаџбинског рата који је био на српској страни !!! Сад је лако напасти Радована Караџића и опалити по ТВОРЦУ СРПСКЕ ДРЖАВЕ у негативном контексту. Али кад се нешто ствара и то држава, и то у тако тешком и прљавом рату и времену, те ствари које наводите су неминовне али ја их никад нећу признати и ако их је уопште и било. И на крају крајева ретко ко може из тако можда и најпрљавијег рата да изађе чистих руку. Онда можемо слободно да блатимо и све српске војсковође од Карађорђа преко балканских и светских ратова јер је и у тим дешавањима и страдањима српски народ од својих вођа сигуран сам претпео исте ствари и то је нажалост неизоставни фактор рата. Али ја их понављам још једном сигурно никада признати нећу. Јер такав никад нисам био, нити ћу икада бити !!! Није Радован Караџић створио државу да би је понео са собом у Хаг или у гроб када умре, него је ту исту државу коју је заједно са својим народом стварао оставио свом српском народу и поколењима на чување !!!
Одг: Отаџбински рат - KizaLion - 01-05-2010
Нешто што сам прочитао на сајту Крајинафорс од операције Бљесак 95.:
Svedok 628/95-1 iznosi sledeće:
"... Kada su pripadnici Hrvatske vojske 1. maja 1995. godine oko 20.00 časova presekli put Okučani - Nova Gradiška, kod sela Novi Varoš, kojim su se iz pravca Okučana kretale izbeglice srpske nacionalnosti, ugledao sam na mestu zvanom Pustara, kako se iz pravca Oku-čana prema Novoj Varoši približava jedan automobil marke"Merce-des" žute boje, sa okučanskom registracijom. U njemu se nalazilo pet putnika.
Video sam kada su ispred ovog vozila izašla dvojica hrvatskih vojnika i zaustavili ga. Jasno sam čuo njihov razgovor i doziva-nje jednog od njih: " Hodi, imaš pet Srba, zakolji ih " . Verovatno je dozivao nekog od svojih drugova koji su stajali pored puta. Ubrzo je na put istrčalo pet hrvatskih vojnika, koji su stali neposredno pored vozila i počeli da pucaju u putnike iz automata sve dok nisu ispraznili šaržere.
Pošto su poubijali sve putnike u automobilu, gurnuli su automobil sa kolovoza u desnu stranu, u kanal. Ubijeni putnici su ostali u ovom automobilu...".
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 01-05-2010
Кука..
Овде око Радована Караџића, није толико аспекат на новцу (новац је потрошна ствар).. већ на српској земљи западно од Бања Луке, и људима који су гинули те 4 године од Бенковца до Грубишног Поља.
Ја наравно не могу да ставим знак једнакости између Радована Караџића, и Слободана Милошевића. Али није баш да је Радован био светац и безгрешан. Што и сам Микеланђело рече, он је обилазио градове Бос. Крајине пре њиховог пада, уверавајући тај народ како неће бити колона и прогона Срба у том делу РС.
Пази, није никакав проблем, да је он испод жита њима рекао да се повуку из Грахова, Дрвара, Петровца, Гламоча, и да тај народ не гине, не пропада тако како је пропадао.
Знаш како још.. Република Српска није држава, поготово не сада.. има неке само атрибуте државности, али није држава! Шта више и да саму себе сада прогласи државом, биће непризната. Једноставно то САД и ЕУ не дозвољавају! Никада, и никако! Ако додаш томе још ове го*наре из међународних организација који се стално петљају у политички и економски живот РС, онда капираш да заправо Република Српска има само фактички државност, или бар неку самосталност.
Сви смо гледали филм "Лепа Села Лепо Горе" од Срђана Драгојевића. Сећаш се улоге Петра Божовића, и главног јунака кога игра Драган Бјелогрлић.. два различита момка са наше стране.. Први је тај што се преко рата обогатио, и радио низ лоших ствари (умешан је у убиство мајке главног јунака), пушке није видео.. док је Милан главни јунак крвавио гаће, и борио се за слободу свога народа.
Милошевић већ као што сам и рекао.. петљавио се у све ствари преко Дрине, намерно, јер су га и сами САД и ЕУ гурали тамо, зато што су знали да ће оно испунити све њихове захтеве и услове.. па су га зато и "волели"... Ја сам већ рекао да је он радио за њих, а ово је само потврда тога.
Што се Дејтона тиче, ту су опет упетљавили Милошевића.. а никако нису хтели Радована Караџића, што је по мени огроман апсурд, да Милошевић као председник Србије, потписује нешто у име Републике Српске, која већ има свог председника!?! С тиме да су још у Дејтону 21.11.1995. потписали Милошевић и Туђман споразум о томе да су Срби поражени у Крајини, и да нема ништа више од РСК!?! Тако да Милошевић представља и највећег трагичара Отаџбинског рата 1990-их.
Е још нешто око одбране Крајине..
Кука.. ако се брани српска земља, онда је сви бранимо.. не може бити селективно.. ВЕЋ СВИ ДО ЈЕДНОГА! Ако се не може бранити, онда се лепо каже: нисмо у стању да се боримо и против НАТО-а, и крај.. повучемо се и чекамо своју шансу..
Да преведем на наш навијачки језик.. Исто тако је и фрка са муројом.. они су власт, и имају оружије, и све.. нормално је да су јачи од нас. Али постоје моменти када једноставно сви устајемо и дижемо глас против насиља, и када цела трибина иде без обзира на све, пример ти је Торпедо 2000. године, Кјево 2002. године...
Одг: Отаџбински рат - дрвосеча - 01-06-2010
Сећање на масакр у Кравици
Муслиманске оружане снаге Насера Орића напале су у 7. јануара 1993. године Кравицу и околна српска села и мештане убили и измасакрирали на кућном прагу
![[Image: b49e89d974093fd15587be6c760171e3.jpg]](http://www.vesti.rs/downloads/b49e89d974093fd15587be6c760171e3.jpg)
Братунац – Парастосом у цркви и полагањем цвећа на централном спомен-обележју у Кравици код Братунца, јуче је обележена 17. годишњица страдања 49 српских цивила које су 7. јануара, на Божић, 1993. године убили припадници муслиманске Армије БиХ из Сребренице, а 86 ранили, преноси Танјуг.
Јаке муслиманске оружане снаге из Сребренице под командом Насера Орића напале су у рану зору из више праваца Кравицу и околна српска села и све мештане који нису успели да побегну убили и измасакрирали на кућном прагу. Међу убијенима је било највише жена, деце и стараца. Седморо заробљених је након тортуре и мучења у затвору у Сребреници убијено.
Више од 1.000 мештана Кравице, носећи децу и рањенике, успело је да се кроз велике сметове снега на путу дугом око пет километара преко планинских превоја пробије до реке Дрине, да би чамцима били пребачени у Србију.
После Божића 1993. године пронађено је и сахрањено само девет српских цивила, док су посмртни остаци 40 масакрираних мештана пронађени и идентификовани тек два месеца касније.
У овом највећем српском насељу у средњем Подрињу без једног или оба родитеља остало је 101 дете.
Кравица, у којој је пре рата живело 2.500 становника, током ратних 1992. и 1993. године била је стална мета напада наоружаних муслимана из села у околни Сребренице и Братунца који су у том периоду убили 152 српска цивила и војника, а 168 ранили.
За те злочине, као и за све остале злочине почињене на подручју Сребренице и Братунца још ниједан муслиман или Бошњак није одговарао, а Хашки суд је 3. јула 2008. године Орића ослободио оптужби због недостатка доказа за командну одговорност.
На простору од 64 квадратна километра месне заједнице Кравица муслимани су током 1992. и почетком 1993. године разорили сва села и засеоке, укупно 30, у којима је срушено свих 688 стамбених и 27 друштвених објеката. Од тих 30 села, 26 су и данас потпуно празна и разорена. Само се у четири насеља вратио занемарљиво мали број, углавном старијих, људи.
Одг: Отаџбински рат - Kapetan Kuka - 01-06-2010
Достојанствено смо се сетили страдања српског народа у селу Кравица и крвавог похода комшијских помахниталих хорди Насера Орића и страдања на стотине Срба. Нека вам је вечна слава мученици !!!
Да наставим са расправом коју смо пре пар дана започели !!!
Почео бих цитатом дела отвореног писма Радована Караџића упућеног Слободану Милошевићу,који гласи :
,, ...Ви сте окренули леђа српству. Почели сте попуштати пред спољним притисцима до те мјере да се то граничи са издајом. За то вас је Запад прогласио својом једином надом. Бојим се да сте,свјесно или несвјесно, препустили Србе у Крајини усташком ножу у неразумној нади да би на тај начин могли спасити Југославију и свој положај...''
У току пада Крајине, њено тешко наоружање било је под контролом УНПРОФОР-а и зна се да су акције Олуја и друге пре ње имале дугу припрему потпомогнуту из САД-а и међународне заједнице. Тадашња Југославија се Венс Овеновим планом била обавезала да ће заштити Републику Српску Крајину. Сви знамо како се све завршило. Из ове данашње перспективе очогледно је да је у грађанском рату са српске стране све конце вукао Београд, односно брачни пар Милошевић-Марковић. И да се без њих ништа није могло одлучити,ко је покушао бивао је санкционисан. Зна се да је власт у Републици Српској Крајини након доласка Милана Бабића, водио Милошевић помоћу овог поменутог господина. Све ово пишем да би се бар донекле схватило какве су тада околности биле на просторима Републике Српске и Републике Српске Крајине. Што се тиче Радована Караџића и његових наводних грехова око пада Крајине,по мом мишљењу нема никаквог говора. Сигурно да ниједан Србин није желео да се деси егзодус али шта се тачно могло учинити то ће показати време. Али како замерати Караџићу који се борио са српском војском у Републици Српској уз сав притисак који је имао из Београда да брани Крајину чија је продаја већ унапред била договорена.А сама власт у Београду имала је обавезу да брани народ у Крајини. И то је можда кључ свих наших трагедија у протеклом рату. Док су сви Хрвати и муслимани знали свој циљ ми га једноставно нисмо имали. Југославија није упркос томе што је била потписница поменутог Венсовог плана и што је тај потпис обавезивао да брани наш народ у Крајини,а ниједном није реаговала на усташке акције. Остали су неми и на Миљевачки плато, Медачки џеп, Равне Котаре и Олују.Да Београд неће реаговати ни на једну акцију знале су и западне дипломате које су у то доба биле на нашим просторима. У чему можемо тражити грешку Радовану Караџићу ? Што није у моменту погрома додао броју жртава још коју узалудну жртву ?! Зар је он требао да поред власти у Крајини позива народ да побегне. Такве тезе просто су ирационалне. Након пада Крајине и западних делова Републике Српске поново је Београд поклонио српску земљу. Да подсетим и да је Караџић након пада Крајине и западног дела РС имао одличан план којим би узео Бихаћ и Цазинску Крајину уништавајући пети корпус муслиманске војске. Али је поново неко у Београду умешао прсте и довео до тога да се направи Сплитски споразум након кога је убрзо почела Олуја. Већина усташких официра је била уверена да би падом Бихаћа,који је иначе четири године држан у опсади, Република Српска преокренула рат и довела и усташе и муслимане у пат позицију. Ово сам навео као пример колико је Милошевићу било стало до српских интереса а још више да видимо шта је све могао да уради мимо воље Караџића или било кога другог. Колико год доживљавали пропаст Крајине тешко морамо бити објективни у неким оценама. Једноставно нисмо имали слогу у власти и како је то обично бивало кроз историју цех је платио народ.
Република Српска је настала као држава а као државни ентитет федерације БиХ је постала након Дејтона. Као таква данас преставља трајну категорију која је настала вољом њеног народа и заснована на домаћем и међународном праву. И као што је својом вољом ушла у федерацију тако и може да изађе из ње. Када? На то питање не бих могао да одговорим. Ако погледамо пример Абхазије и Јужне Осетије које су данас самосталне државе, признате од стране пар Русије и још пар држава, због чега у будућности и Република Српска неби могла да промени свој статус. Јер у времену када је међународно право погажено, сигурно да је илузорно очекивати признање од онога ко те до јуче бомбардовао.Али светска политичка сцена у време настајања Републике Српске и данас није иста. Тако да ни статус Републике Српске никако не може бити коначан.
Много ме боли чињеница да сада многима пише Б деведесетдвојкаша смета име Радована Караџића и да се такве измишљотине о њему све више причају. Као и што у навијачком свету има минуса и плусева што смо безброј пута поновили и што ћемо безброј пута поновити у будућности то се исто може догодити и у стварању неке нове државе које уопште није лак задатак с обзиром какве смо душмане имали за непријатеља. Па зар Радовану Караџићу тај минус грешка или кикс нису дозвољени поготову у таквом послу и стварању државе кад се цео свет окомио да истреби српски народ !!! Зар смо изгубили тај осећај братске слоге,очинског поштовања према људима који су у најтежим моментима по наш народ стали на браник отаџбине. Ниједан народ који држи до себе не блати вођу свог народа који се у рату борио за своју земљу. Много ме боли то да хрвати или муслимани не би рекли никад такве ствари за Готовину, Норца, Орића или Дудаковића који Караџићу ни у једном сегменту нису ни до колена нити уопште може да се повлачи била каква паралела између њих. И сигуран сам да тај отпад и окот од (назови) народа то јавно никада не би рекао. Јер сам рат носи са собом терет чији ток ни у ком случају не зависи само од једног човека или једне стране и са собом такође носи непредвиђене околоности пред којима је појединац обично беспомоћан.Због чега се у обичном народу створила атмосфера да је све што је туђе лепше од нашег?! Више верујемо лажљивим чланцима пуним наводних сензација, које плаћају сороши и остала багра него људи који се труде да истина о отаџбинском рату изађе на видело из овог општег мрака, који нам је изгледа и умове помрачио.