+- Delije (http://delije-caffe.net/mybb)
+-- Forum: Делије Кафе (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=3)
+--- Forum: Пивница (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=7)
+--- Thread: Митови,легенде предања и обмане о историји (/showthread.php?tid=1435)
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - Коди ЦЗ - 11-05-2009
(11-04-2009, 09:07 PM)ЧИЧА КЕЖУЛТРА link Wrote: Коди брате....јел требам да одговорим на ово :-\...не знам да ли се ти спрдаш што сам ја поборник тезе да су словенски народи старосједиоци у Европи,или се спрдаш на цјелокупну ситуацију,или је све ово ради шале?!.....стварно не знам :-\ видим да си начитан (или си бар мало истраживао о нашим прецима) али мислим да стварно ова тема није уопште мјесто за овакве анализе...да опростиш због таквих који потцјењују оно што наши историчари већ дуго потенцирају и истражују ми смо и даље Словени који су се доселили у 6 вијеку на Балкан...можда нам тако и треба...не да нисмо народ најПРВИЈИ него смо народ најГОРИ...уопште се не спрдам, извини што си стекао такав утисак... ( можда то да је твој став да је све црно бело и да тако остаје... је нешто што ми је засметало.... (за мене је све црвено бело.. и тај јинг и јанг)) и Словени - Срби јесу најстарији, први народ... а то када су тачно населили ове просторе, то и није још битно у мојој причи, јер ја сам дошао до тих спознаја више преко неких других прваца истраживања историје, аматерски такорећи, а и књига за коју сам поставио линк и коју је неко написао се подудара са мојим тренутним веровањима о настанку и доласку човечанства на земљу.
пс-јбте оде Јован Деретић у пензију
не желим да овде звучим као неки нови Деретић или месија који је дошао да отвара очи свима... само носим поруку, да без много читања и једноставним "простим умом" се лакше долази до спознаје историје и истине света где живимо, него купујући милионе књига, ( које не волим, можда зато што су у њима слова цронобела...
) изузев прочитаних многих текстова и сајтова по интернету... следим инстикт увидео сам неке ствари које не знам да ли је још неко запазио пре... више све кроз неку окултну линију, Херметичку сферу, етимологију.. порекло речи итд. доносим суд о свему. Сви знамо да су у време древног Вавилона... измешани језици целом човечанству, сад поновним укрштањем нпр. српских и енглеских речи може се доћи до откровења и стварног поретка ствари.. нпр. Red Star, Rotter Sterne... RED je Род , наш словенски Бог.. дакле Род је Црвен (RED), а STAR је Стар .. као старити.. кад неко стари он постаје сјајна Звезда на небу... Звезда је вероватно сунце или Сварог, око кога се креће галаксија, или можда нек одређена звезда нпр. Сиријус или у Ориону, он је наш "стари" Бог Отац, црвена и бела крвна зрнца- наше боје итд, имамо и реч старт, а за црвено Родитељ, Родити децу (не) доносе Роде..., енг. ROD је и Штап Хермеса, ДНА ланац.. Значи још и имамо и Срб да значи Црвен... и реч стар/први.. Срби су најСТАРјији наРОД!
![[Image: redchristmastree.gif]](http://lh3.ggpht.com/__R6ZB9nLr90/SWm-y9myXxI/AAAAAAAAALc/oo_2exuCIFQ/s144/redchristmastree.gif)
Космички точак окренуо за 360 степени сви догађаји из виших сфера се пресликавају на ниже -земљу.. закон "како на небу тако на земљи" сад отвара нове видике... тако је и наш клуб неким мистичним путем добио име Црвена Звезда, ово све можда и не бих приметио да није било песме "Добро знај... небу том сија моја звезда црвена".... која као да је стварно истинита.. а и новији ЦЗБГ графит који се појавио за БеоГрад указује да је Звезда синоним за Бога нашег творца.
Нејасно ми је зашто неки прогањају наш клуб који је сам њихов род и капија ка рају. Лукић може да буде Белбог као Лук Скајвалкер силу светла да користи, непријатељи су плиткоуми јер сматрају све расним проблемом.. што уопште није истина.. јер расе су у њиховој уској свести.. засноване на временском материјалном принципу, а не на ванвременском духовном.. етеричном- 5 елемент, јер смо ми сви звезде у колу највеће Звезде крећемо око ње, они виде свет у обрачуну Б и Ц , а излаз је или да белбог тријумфује или да престане рат, дакле скривају вековима истину о пореклу и ЦрвенБогу, а случај сунца и дукса је чудан.. јер Лукић би био Белбог а сви противници зелени змај Црнбог, историјска али невидљива борба човека и змаја се пресликава на земљи беспотребно вековима, али то неби било тако кад би схватили да Црвенбог треба да је партнер Белбогу. А у њима јасној Алхемији... после фазе црнила и белења долази фаза црвенила (nigredo, albedo-rubedo = gold)
ако неко не разуме шта сам хтео рећи у овој реченици.. нека погледа ову слику..
Линија између велике мудрости и лудила је веома танка неком ће се чинити ово што причам нема смисла,.. други ће видети дубоку истину.. ја само користим прилику да износем своје виђење историје света, а и не желим или немам времена више да пишем на ову тему... не делим себи месијанску улогу, јер би могао да изазовем неке тектонске поремећаје, ви остали наставите својем правцу... блиско историјском... али ако и неко жели да изнесе своје давно историјске ставове о Боговима и родној вери ја ћу их радо прочитати, а поготово са идеолошког аспекта Севера који не разумем јасно, а и зато сам можда сам нешто и написао што одудара од исправног већинског става, са којим ми је потребно да ускладим себе.
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - ЧИЧА КЕЖУЛТРА - 11-05-2009
Коди браво на овоме,стилу писања,компоновању текста и свему,али ако може замолио бих да се ове двије твоје поруке пребаце у неку прикладнију тему,у сваштару нпр или негдје другдје...па можда и нова тема да се отвори....а да се ови непотребни уписи бришу...
ПОКРЕТ НЕСВРСТАНИХ И ТИТО
Ево да наставим са листом од николеБГ...пошто је Отаџбински рат добио своју тему (хвала Кизи на томе) на реду је следећа тема несврстаност и Тито...
Много се говорило (поготово од наших властодржаца) прије неколико мјесеци о несврстаности и учесвовању у том покрету...
Е сад за неупућене шта је то „Покрет несвртаних“?
То је организација које је(КАО?) била основана да се направи нека дистанца од источног и нато блока...од избијања ракетне кризе на Куби и све веће затегнутости односа међу два блока..друг Тито је дошао (заједно са Нехруом,Насером и Сукрануом) на (по мени бриљантну идеју коју данас тј коју деценијама користе свјетске велесиле) на помисао да направи нешто између ових блоковских подјела...па тако се дошло до покрета несврстаности који је требао да држи чланице на окупу да чува суверенитет граница,да окупе ткз „мале земље“.....итд...итд...
Е сад у ком грму лежи зец?!
Да ли сте се икада запитали,зашто је у тој старој Југославији био бољи животни стандард,зашто старији увијек (у већини случајева) лијепо причају о њој,зашто има толико југоностагичара?!...е сад неко моје схватање је ово...Југославија је тих средњих година 20 вијека била неразвијена,разрушена ратом,обнављала се,али то није било то,сељаци нису имали гдје са робом,индустрије које су биле у повоју исто тако,био је вишак радника (нешто слично као и сад)....али опа долази до несврстаности.....са великим играчима се не може тркати (В.Британија,Француска,СССР,Америка) али зашто да се „буде слуга у рају када се може бити на трону у паклу“...боље речено ако се не можеш тркати са великим играчима,зај*би мале и експлоатиши их....и онда долази до тог да југословенске фирме почињу градити зграде и велике пројекте у ткз „земљама трећег свијета“ (не мисли се овдје само на Африку“),у земљама које су „некада“ (у ствари и тада) биле колоније великих играча,па зашто да се и југа не омрсти?!,неке земље схватају да је нафта „црно злато“,југа је у првом реду,мање новца за све,више руда за њу,онда извожен је вишак робе- ма какав вишак извожено је што и треба и што не треба,и све је продавано,од оног што стварно никоме не треба па до металургије,обуће и одјеће,док су те земље чак имале и вишкове оног што купују,али зашто да се противе некоме ко их штити хахахах...али најжалосније је од свега што је бивша Југославија и могла војно да заштити те земље,можда не од највећих,али могла се са свима равноправно носити......а када се томе још дода да је Тито некадашни аустоугарски војник,полујеврејин, а касније масон великог степена,био свугдје дочекан као цар неке велике царевине,који је уживао све привилегије у тим земљама,био толико глуп (или паметан?!) да схвати да се не може вјечно експлоатисати оно што није твоје,јер неће сви увијек живјети у мраку,незнању и некаквом страхопоштовању....зато мислим и да до овог рата (`91-95) није дошло,у скорој будућности би дошао један,јел та експлоатације је послије Титове смрти бивала све мања и мања....па до данас је скоро и исчезла...а када нема новца,незадовољство расте...још ако сте навикнути на мало виши стандард...
Брате николаБГ,укључи се у тему,вјерујем да о овоме имаш више сазнања од мене...а нема те дуго на теми...дрвосеча,Кука,РСФ....`ајмо....
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - srbuj ne trguj - 11-06-2009
Банкарска династија Ротшилд
Банкарска династија Ротшилд финансијску моћ и планетарни успех постигла је захваљујући благовременим и тачним информацијама. Синови оснивача лозе – Мајера Амшела Ротшилда, распршени по целој Европи у другој половини 18. века, умели су добро да уновче економске и политичке вести до којих су стизали брже од свих осталих. Такође, склапајући бракове искључиво „у кругу породице”, осигурали су дуговечност и лојалност моћној лози.
Прича о Ротшилдима почиње у јеврејском гету у Франкфурту, пре више од два века. Славну банкарску породицу засновао је Мајер Амшел Бауер, који је рођен 1743. године у породици јеврејских трговаца, на чијој је радњи био окачен велики црвени штит ( отуд и име породице – црвени штит, на немачком ротшилд ) по угледу на симбол јеврејских револуционара у источној Европи.
На наговор оца, Мајер је неколико година провео на школовању за рабина, али је убрзо постало јасно да су му од божије мисије много ближе световне вредности. По повратку у Франкфурт, посветио се нумизматици и захвљујући познавању старог кованог новца, успоставио је корисна познанства са представницима аристократије. Једно време радио је у мењачници у Хановеру, а затим је од уштеђевине започео сопствени мењачки посао у родном граду.
Препознајући значај амблема који је годинама красио очеву радњу, Мајер Амшел Бауер мења презиме у Ротшилд. У то време се оженио и добио је пет кћери и петорицу синова, који ће устоличити банкарску империју Ротшилдових: Амђела, Соломона, Натана, Калмана ( Карл ) и Јакоба ( Џејмс ). Један од најбогатијих немачких кнежева упамтио је Ротшилда из послова откупа старог новца, као поузданог и интелигентног пословног човека и 1801. године му поверава функцију дворског агента. Додатних замах његовим успесима даје познанство са принцем Вилхелмом IX од Хесена, чијом љубазношћу је учествовао и на скупу слободних зидара у Немачкој.
Домишљати принц згртао је гомиле пара „позајмљивањем” немачких трупа свакој нацији која је то себи могла да приушти, а Ротшилд је постао његов лични банкар у овим „рент-ан-армy” пословима. Када је принц Вилхелм због политичке нестабилности избегао у Данску, оставио је 600.000 фунти ( тада је та сума имала вредност 3.000.000 долара ) у Ротшилдову банку на чување. Син Натан са овим новцем одлази у Лондон, где отвара банку и вишеструко увећава ову суму позајмљујући новац војводи од Велингтона, који је на тај начин финансирао своје војне походе.
Поред зајмова локалним властима, Ротшилди су своје енормно богатство увећали и илегалном продајом злата, које је требало да служи за осигурање. Мајерови апетити расту, и он одлучује да свом банкарском послу да интернационални предзнак, позајмљујући новац државама. Оснива банкарске куће у великим европским градовима, а на чело сваке од њих одлази неки од синова – Натан одлази у Лондон, Амшел је послат у Франкфурт, Соломон у Беч, Карл у Напуљ, а Џејмс у Париз.
Ротшилдови су се специјализовали за „производњу” новца и одговорни су за стварање међународно повезаног тржишта, а умешали су и прсте и у настанак националних банака многих европских држава. Постоје бројне индиције да је ова породица имала пресудан утицај на развој крупних историјских догађаја.
Ротшилди никада нису заборављали златно правило људске природе: „Завади, па владај”. Није била реткост да финансирају обе стране у ратном сукобу, из кога су по правилу излазили као једини прави победници и са огромним богатством.
Да је Амшел Мајер Ротшилд одавно схватио принципе на којима свет почива показује и следећа његова изјава: „Дајте ми да контролишем новчане токове у земљи, и није ме брига ко прави законе”.
Припадници једне од најбогатијих породица на планети волели су да се хвале да нису прекинули сарадњу са свима са којима су пословали од Француске револуције наовамо.
Други су сведочили о огромној моћи коју су Ротшилдови црпели из повереничких послова. Чувени Ото фон Бизмарк рекао је да Ротшилди слободно могу да се назову власницима Немачке. Истиснувши Енглеску националну банку на сличан начин су „загосподарили” и Уједињеним краљевством, постајући ексклузивни повериоци краљевске лозе и њихових поседа. Ротшилди никада нису демантовали гласину да су једина јеврејска породица која поседује папу и Ватикан. Један од савременика Ротшилдових и хроничар тадашњих збивања у Евопи описао је Мајера Амшела следећим речима: „Он је Јеврејин свих богаташа и крунисаних глава света и некрунисани цар свих њих, заједно са Јеврејима, а и са онима који то нису!”
Оснивач породичне империје добро се побринуо да свеколико богатство остне у кругу породице. Неколико дана пре смрти, септембра 1812. године, написао је тестамент којим је до детаља прецизирао како ће се поступати са породичним богатством. Према тестаменту имовином надаље управљају синови, а мушкарци имају право да учествују у бизнису. Сви пподаци о породичном благу и стању на рачунима морају се чувати у строгој тајности. Онај члан породице који се дрзне да ово правило прекрши, биће лишен наследства. Након смрти утемељивача лозе, управљање пословима преузима изузетно способни син Натан.
Ватерло превара
Енглеска и Француска биле су у рату и битка код Ватерлоа 1815. године била је од пресудног значаја. Уколико би командант француских војних трупа, Наполеон Бонапарта, победио енглеску војску под вођством војводе Велингтона, ништа више не би могло да га заустави у освајању читаве Европе. Банкарима је било јасно колико је ова битка значајна, а Натан Ротшилд пре свих је сазнао њен исход. Наиме, Ротшилдови су већ тада имали развијену мрежу трговачких агената у најважнијим европским градовима, који су снабдевали „базу” подацима о могућим превирањима на дворовима и односима међу државама. Ротшилдови курири били су тако ефикасни да су информације о важним догађајима у појединим регијама стизале брже до челника породице Ротшилд него до владара чија је држава у те догађаје била умешана. Знак препознавања међу „обавештајцима” била је црвена торба, која им је уједно омогућавала прелазак преко граница без задржавања. Вести које су преносили Ротшилдови гласници „управљале” су берзом и цене многих артикала формирале су се управо на темељу ових драгоцених информација.
Вест о исходу битке код Ватерлоа била је од непроцењиве вредности. У игри су били велики новац и имовина, па су Натанови агенти са обе стране линије фронта с великом пажњом пратили ситуацију на терену. Касно послеподне 15. јуна 1815. године Ротшилдов гласник појурио је у Енглеску са злата вредном информацијом. Након кратке анализе вести пристиглих са фронта, главешина Ротшилдових креће пут лондонске берзе. Хладан и проницљив човек, без трунке емоција и леденог погледа, како поједини савременици описују Натана Ротшилда, смирено је дао налог својим берзанским агентима да почну да продају енглеске обвезнице ( консуле ). Док је Натан немилице продавао консуле, чија је вредност из момента у моменат драстично опадала, на берзи је завладао хаос. Присутни су најпре шапутали, а затим су почели да узвикују: Ротшилд зна, он сигурно зна! Енглези су изгубили код Ватерлоа!
Људи су похитали да се ослободе тек купљених «безвередних» консула и папирни новац замене за сребро и злато. Након неколико сати посматрања ове судбоносне трговине, Натан Ротшилд је још једном дискретно дао знак својим агентима, који је овај пут био сасвим друкчије природе. Као по команди, десетине берзанских агената кренуло је у куповину одбачених консула по багателној цени. Убрзо потом стигле су и званичне вести са фронта: Енглеска је победила код Ватерлоа. Енглеским обвезницама вредност је вртоглаво порасла, а богатство породице Ротшилд увећано је за око 20 пута.
Овога пута Ротшилдови су читаво царство држали у шаци!
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - srbuj ne trguj - 11-06-2009
На позајмицама државним властима широм света, током 19. века, банкарска династија Ротшилд згрнула је енормном богатство загосподаривши међународним финансијским токовима. Главним стратег породичног бизниса – Натан Ротшилд – који је породичном империјом руководио из Лондона, давао је тада зајмове Француској, Русији и многим другим земљама, и то није наилазило на отпор у Енглеској са разлогом. Сигурну зараду гарантовао је Натанов захтев да се дуг, уз унапред договорену камату, исплаћује у виду стерлинга. На тај начин су Натан и његова браћа, ако не изумели, онда барем широко популаризовали државне обвезнице.
Изградња Суецког канала
Наиме, националне власти емитовале су ове хартије од вредности за покриће буџетског дефицита и финансирање капиталних инвестиција. Тако су Ротшилдове банке преузеле водећу улогу у финансирању железница и рудника који су учинили Француску индустријском силом, а лондонски огранак богаташке породице финансирао је учешће британске владе у грандиозном пројекту реконструкције Суецког канала. Створена је нова врста моћи, а то су предузимљиви Ротшилди схватли пре других.
- Не интересује ме која је лутка стављена на трон Енглеске да „управља“ империјом у којој сунце никада не залази. Човек који контролише новчане резерве Енглеске контролипе и целу империју, а ја сам у тој позицији – са разлогом је био самоуверен Натан Ротшилд.
Предводник моћне фамилије није више зазирао ни од највишег ноблеса. То не ја својој кожи искусио један помпезни аристократа, наишавши на неочекивано хлану добродошлицу у Натановој канцеларији. Не удостојивпи уваженог племића ни поздрава, а камоли погледа, хладно му је добацио: Седите на столицу. Увређени аристократа је заурлао: Знате ли ко сам ја? Ви говорите са принцом од Турна и Таксиса! На то је Ротшилд суво додао: Онда седите на две столице!
За овакво понашање Натан Ротшилд имао је добро покриће, будући да је у једном тренутку био најбогатији човек у Британији, а вероватно и на читавој планети. О каквом је богатству реч сведочи податак да би у данашњим условима на банковном рачуну имао више нула и од фамозног Била Гејтса.
На чело лондонске куће Ротшилда након Натанове смрти 1836. године долази његов син Барон Лајонел Натан, који је породични иметак и моћ увећао давањем зајмова интернационалним компанијама. Изабран је чак и за члана Доњег дома Парламента Велике Британије 1847. године, а ову част није хтео да прихвати док му нису одобрили да заклетву положи у складу са јеврејским обичајима.
Глобалне светске промене у 20. веку нису затекле Ротишилде неспремним. Данас су Ротшилди усмерени на послове саветовања, који укључују израду корпоративне стратегије финансија и менаџмента приликом куповине, продаје или спајања компанија и заступљени су у више од 30 земаља света. У доба чувеног тачеризма, када су осамдесетих година прошлог века у Великој Британији приватизоване државне индустријске компаније, Ротшилди су на пословима саветовања зарадили милијарде! ЛЦФ Ротшилд група са седиштем у Женеви, осим услуга финансијског саветовања развила је производњу врхунских вина ( на имањима у Бордоу , јужној Африци и Аргентини ), угоститељски бизнис у луксузним хотелима и традиционалне трке јахти.
Француски председник Франсоа Митеран задао је велики ударац француском огранску империје национализацијом њихове банке у Паризу 1981. године. Међутим, Ротшилди непоколебљиво крећу из почетка. Под вођством барона Давида де Ротшилда, предводника француских Ротшилда изникла је банка Ротшилд&зи., чија је главна делатност инвестиционо банкарство. Лондонски и француски огранак 2003. године интегрисали су се у јединствену холдинг компанију.
Последњих година, међутим, таман облак се надвио над ово славно презиме. Мрачне трагедије унутар клана прете да оставе без способних наследика империју која и данас послује у више од 30 земаља света.
Породичне трагедије
Потомак енглеске грне Чарлс Ротшилд 1923. године пререзао је себи гркљан након неуспешног лечења од тешких депресија. Чарлсов унук Амшел, који је добио име по оснивачу лозе Ротшилд, у 41. години обесио се каишем баде-мантила о држач за пешкире у познатом париском хотелу „Бристол“ 1996. године! Претпоставља се да није могао да поднесе тешко бреме намењене му улоге „главе“ енглеског огранка Ротишилда, дајући предност једноставном сеоском животу.
Оскар Ротшилд потомак аустријског рукавца, пуцао је себи у главу када му је отац забранио женидбу са ћерком власнице једног мотела јер би то нанело штету угледу породице. Ново име на „црној листи“ је 23-годишњи Рафаел де Ротшилд који је 2000. године умро од прекомерне дозе хероина на тротоару њујоршког кварта Челзи на Менхетну. Згодни младић омиљен у америчком џет-сету није успео да се носи са изазовима живота супербогаташа. Одрастао је у Њујорку где његов отац Натанијел де Ротшилд руководи консултантском компанијом чија се вредност процењује на више од осам милијарди долара.
Чини се да клан Ротшилда данас нема капацитета за довољно квалификоване потомке, способне за преузимање одговорних позиција. Наиме, по жељи утемељивача клана Ротшилдових – Мејера Амшела, породичним послом могу да управљају искључиво чланови породице, па је притисак одговорности готово неиздржив за неколицину кандидата који имају потенцијала за ове улоге.
Све теорије завере о клану Ротшилд
Давне 1773. године оснивач моћног клана Ротшилд – Мајер Амшел, наводно, одржао је у својој резиденцији у Франкфурту састанак са 12 моћних јеврејским зајмодаваца с циљем да израде план о контроли свеукупне светске имовине. Према изјави писца херберта Дорсија, закљуцчено је да Ротшилд већ имао значајан утицај на Централну банку Енглеске, али и да је њен потпуна контрола била неопходна за управљање светском имовином.
Аутори дела „Пиони у игри“ Дорси и Вилијам Гај Кар тврде да је реч о плану који је касније познат под називом Протоколи сионских мудраца. Име Ротшилд везује се за ред Илумината који је, према јендој од многобројних теорија завере, тајно владао светом управљајући се циљевима „новог светског поретка“. Илуминати под маском изворних захтева за грађанском и социјалном једнакошћу и општом добробити креирају рецепт – религијом до светске империје. Свој интерес у овом „учењу“ проналазе магнати као што су Ротшилд, Штајер и Рокфелер.
Оснивач Илумината Адам Вајсхаумпт приступа масонерији, а то су учинили и многи други чланови овог реда. Нагађања о учешћу Ротшилда у креирању светске историје иде тако далеко да се спекулише о њхововој превасходној заслузи за победу Енглеза у Првом светском рату. Немци су, наводно 1917. године готово добили рат против Енглеза и њихових савезника и били спремни за повољан мировни споразум, када су САД ненадано ушле у рат преокренувши његов исход. Ротшилдови лобисти, тврди бивши циониста и отпадник Бењамин Фридман, вешто су убедили америчког председника Вудра Вилсона да уђе у Први светски рат на страни Енглеза иако САД нису имале личне интересе за то. Цена за ову услугу Енглезима била је да остварајући контролу над Палестином, захваљујући победи над Немачком и Тутском, омогуће стварање државе Израел.
Тако се као непосредан повод за улазак САД у Први светски рат помиње исценирано потапање америчког трговачког брода који су заправо потопили Енглези, а Американци су за овај инцидент одмах оптужили Немце! Никада нису доказане ни често помињане тезе о улози Ротшилда у настајању Совјетског Савеза, па чак и доласку Хитлера на власт. Томас Ман, један од најзначајнијих немачких писаца, на следећи начин је поткрепио контроверзну теорију: Зашто да сматрамо да су Ротшилди били угрожени политиком нациста, када је значајан капитал ко њих уложен, а они никада не би ујели руку која их храни. Они су намерно подржавали нацистичку политику у Немачкој, практично водећи Европу у Други светски рат, како би нагнали банкаре и финансијере да уложе капитал у Америку и да тако помогну из кризе тридесетих – изричит је Ман, уз напомену да су најпре покуповали све пропале банке и берзе у Америци.
Добили су новац од свих, без икаквог личног трошка. По завршетку рата финансирали су обнову у разрушеној Европи, пто им је омогићило да подигну камате и још једном зараде, не улажући ништа – закључује Ман.
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - srbuj ne trguj - 11-06-2009
Адолф Хитлер и Ротшилди
Хитлер је рођен у малом месту Браунау-ам-Ин, на граници Аустроугарске и Немачке и нико у овом повученом дечаку није могао да наслути будућег канцелара, диктатора и освајача. Оно што се зна о његовој младости и животу до Првог светског рата, под тешким је наслеђем совјетске антинацистичке пропаганде која је Хитлера представљала као клошара и "молера" (а то је преузела пропаганда и у нашој земљи), што је само буквално преведена немачка реч са значењем "сликар" (дакле, није био "собосликар", што би рекли Хрвати). Клошари сигурно немају шансе да постану канцелари, а подцењивати опасне људе је неопростива грешка, коју је Европа крваво платила. Хитлер није имао формално образовање, али је као сваки аутодидакт, понекад на граници фанатизма, постао експерт за немачку средњевековну историју, поезију и езотерију.
Езотерија је била централна тема његовог живота и политичког рада, а нацизам је превасходно езотеријски концепт произашао из једног поседнутог ума (заправо више таквих поседнутих умова). Први велики утицај на њега извршила је Хелена Блавацка, оснивач Теозофског друштва (1875. године у Њујорку, са пуковником Хенријем Олкотом), која је, сем што је имала огроман утицај на езотерију XИX и XX века, била и члан многих тајних друштава. Истраживачи њеног живота открили су да је одржавала везе са Карбонарима, тајним, револуционарним друштвом из Италије, који су имали блиске везе са Црним племством, а била је члан "египатског" друштва Братство Луксора, које је касније напустила због окренутости друштва ка "себичности, новцу и неморалу".
У својим књигама, "Разоткривена Изис" из 1877. и "Тајна доктрина" из 1888. године, тврдила је да је у телепатској вези са Скривеним господарима или Надљудима који живе у Централној Азији, на Тибету, и са којима се може ступити у везу менталним путем, ако сте упућени у тајне езотерије и научите одређене магијске ритуале.
Веровање у Господаре и Велико бело братство које промовишу људи као што је била Алис Бејли, теозофска видовњакиња из периода после Блавацке, је тема која данас чини суштину покрета Новог доба (Неw Аге) и ере Водолије. Бејлијева је тврдила да "каналише" поруке ентитета по имену "Тибетанац" и на основу тога написала бројне књиге, од којих су најпознатије "Хијерархија господара" и "Нова светска религија". Из њеног "теоријског рада" никле су две организације, Луцис Траст (именована по доносиоцу светлости ) и Добра воља света, које су, интересантно, велики обожаваоци и упорни промотери Уједињених нација, кључне организације Новог светског поретка у обмањивању човечанства од како постоји "правда" у свету.
Други велики утицај на Хитлера имала је књига "Долазећа раса" лорда Едварда Булвер-Литона (Комитет 300), британског министра колонија, кључне личности за извоз опијума у Кину. Био је близак људима из Енглеског розенкројцерског друштва, с којима је делио страсну љубав према езотеријској магији. У својој књизи описао је моћну цивилизацију која живи унутар наше планете. Та цивилизација била је у поседу силе по имену "Врил", психичке силе којом су могли да чине невероватне ствари. Ови подземни супермени ће једног дана изаћи на површину земље и преузети власт над светом.
Ова тема се појављује и код других езотеријских тајних друштава. Ред златне зоре, основан 1888. године, од стране др Вејна Весткота, масона, и С. Л. Матерса је такође неговао веровање у Тајне поглаваре. Матерс је створио низ ритуала и иницијација како би чланови постигли пун психички и физички потенцијал. Веровао је да је то доступно малом броју појединаца, иако су у једном периоду имали доста чланова и храмове у Лондону, Единбургу, Брадфорду и Паризу. И Ред златне зоре је веровао у Врил, а један од тајних знакова реда, испружена десна рука, постао је званични нацистички поздрав уз узвик "Хајл Хитлер". Ред се касније распао на фракције које су предводили Матерс, песник Вилијем Јејтс и злокобни Алистер Кроли. Један други ред, Ред оријенталних темплара (О.Т.О.) такође је преузео учење о Врил енергији, а два немачка мага, Гвидо фон Лист и Ланц фон Либенфелс, у својим прославама летњег солстиција у природи, цртали су на земљи знак Херметичког крста, такође познатог као Торов чекић, или народски речено – кукасти крст. Ланц фон Либенфелс {право име Адолф Ланц) ставио је кукасти крст на заставу која се вијорила на његовом "храму" и симболизовала је крај хришћанске ере и почетак аријевског натчовека. За расно инфериорне народе, које су Лист и Либенфелс називали "мрачним силама", као што су Јевреји, Словени и црнци, препоручивали су кастрацију као начин уништења. Обојица су имали велики утицај на Хитлера, а 1932. године Либенфелс је записао:
"Хитлер је један од наших ученика... Доживећете једног дана да ће он, и кроз њега ми, бити победник, и развити покрет од кога ће свет дрхтати... "
Кукасти крст потиче из времена када је Сунце било бог. Од вајкада је човек знао да се све креће у неком складу, да свет није статичан, па је статични крст заменио динамичним крстом, свастиком. У најстаријим светим књигама сусрећемо тај симбол као свето слово унакрсне четворке: четири укрснице Сунца - две равнодневнице (21.3. и 23.9.) и две обратнице (22.6. и 21.12.); четири елемента природе по Емпедоклеу – ватра, вода, ваздух, земља. Кукасти крст се налази на свим странама света: на вазама старе Троје, на печату старог Кнососа пре 3000 година, на слици Дионисија Загреуса у Помпеји, на зиду библиотеке у Хонгчоу у Кини, на мачевима јапанских самураја, на гробној плочи из Зенице из ИВ века. Налазимо га заиста у свим цивилизацијама света, из разних временских раздобља. Нацисти су заборавили да је совастика-свастика јеврејски знак: ето га на синагоги Капернаума, ено га на Јосипу и Марији у манастиру Хора (мозаик Кахрија Џами у Цариграду)... Сви верују у његову снагу; Џингис кан га носи на запад, Хитлер на исток, носе га гностичке секте, секте богумила, теозофи, розенкројцери. На јапанском се свастика каже "мањи", што значи вечност као и основни број 10.000. У Кини значи свеукупност бића и појавног, један у свеопштем, симбол свејединства "Ијњан". Словени су имали свето слово у облику свастике, Свар-руму, а германска руна верданди има облик свастике. Сама реч свастика је санскритског порекла. Све секте и тајна друштва имају само један циљ, да овладају неким тајним знањем али не са циљем духовног напретка, јер духовно знање не познаје земаљске односно материјалне законе, већ имају циљ да овладају овоземаљском влашћу, те се прави циљ заодева и сакрива мистицизмом. Нацисти су то јако добро знали.
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - srbuj ne trguj - 11-06-2009
На мишљење и веровања Адолфа Хитлера утицала су и два Енглеза, Алистер Кроули и Хјустон Стјуарт Чемберлен. Кроули се родио 1875. године у Ворвикшајеру, а после напуштања универзитета у Кембриџу ушао је у ред Златне зоре, 1898. године. После распада реда путовао је у Мексико, Индију и на Цејлон где је упражњавао јогу и упознао будизам. То је окупирало његово окултно интересовање до 1904. године, до доживљаја у Каиру, када је после једног езотеријског ритуала пао у транс и својој жени Роуз почео да каналише текст који му је "слао" египатски бог рата, Хорус. Добио је налог да буде у својој хотелској соби у одређено време и три дана узастопце комуникатор му је слао текст који је Кроули, техником аутоматског писања, бележио. Тако је настала "Књига закона". Старо доба Озириса било је завршено и заменило га је доба Хоруса. Старо доба ће се завршити у крви (и заиста, Први светски рат је то потврдио), а стари вредносни систем религиозности, демократије, осећања и хуманости ће бити одбачен од расе надљуди. Издиктирани текст је пун мржње према слабима, беднима и пониженима, подсећа на бес древних богова који се обрушавају на уплашену паству. Комуникатор је Кроулија поистоветио са Звери 666 из Откровења, која ће уништити хришћанство, и од 1909. године Кроли, под утицајем овог учења, тачније ове негативне свесности (која води и илуминате) у обожавању Свевидећег ока, постаје водећи маг у Европи. Долази на чело ОТО-а и његова учења стичу све више присталица у одређеним круговима.
Сличан утицај имао је и Чемберлен (Комитет 300). Рођен је у Енглеској 1855., а у Немачку се досељава 1882. године. Оженио се Евом, ћерком Рихарда Вагнера, а велику славу стекао је књигом "Темељи деветнаестог века". Своје књиге је такође писао у трансу, поседнут од истих демона као и Кроли, који су га довели до више нервних сломова на такав начин да је у својој аутобиографији написао да се не сећа да је написао текстове које је потписао као своје. Оно што је Хитлера привукло у Чемберленовим књигама била је теза да све цивилизације потичу од аријевске расе чији су најчистији представници Немци, а да су Јевреји непријатељи који ће загадити аријевску крв.
Немачки кајзер Вилхелм ИИ, и Хитлер, сматрали су Чемберлена пророком. Он је постао саветник немачког цара и доста утицао да овај крене у Први светски рат, како би се испунило "пророчанство" о светској власти. Чемберлен је добио гвоздени крст за своје "заслуге", а умро је 1927. године потпуно сломљена духа и тела. Оно што је мање познато је да је и Хитлер херој из Првог светског рата и носилац једног од највиших немачких одликовања, које је добило само четворо људи у току Првог светског рата, а Чемберлена је упознао посредством Алфреда Розенберга, избеглице из Русије, Јеврејина пореклом, и сатанисте. Розенберг је Хитлеру дао примерак "Протокола сионских мудраца" (о чему ће више речи бити у посебном поглављу), који ће у глави Адолфа Хитлера изазвати екстатично одушевљење и потврдити његове најсуманутије идеје.
У предвечерје Првог светског рата, Хитлера је у Бечу упознао доктор Јохан Валтер Штајн и био запрепашћен познавањем и анализама "неуког" Хитлера, написаних у вези најтежег и најбољег немачког средњевековног спева "Парсифал" Волфрама фон Ешенбаха, око кога су највећи немачки лингвисти, стручњаци за поезију и старонемачки језик, деценијама ломили стручна копља. По Штајну, који је морао да побегне у Енглеску када је Хитлер дошао на власт 1933. године, дубина Хитлеровог увида у значење епа била је фасцинантна и до данас се сматра непревазиђеном, што наравно није популарно рећи. Штајн је ускоро схватио да је ово познавање постигнуто употребом дрога (мескалина), што је довело до проширења Хитлерове свести и увида у више нивое свесности, па је Хитлер себе препознао у лику злог Клингсора и сматрао да је његова реинкарнација. О луциферској поседнутости Хитлера писао је Херман Раушнинг у књизи "Хитлер говори":
"..Без икакве сумње, Хитлер је био поседнут од сила изван њега - скоро демонских сила за које је појединац по имену Хитлер био привремени носилац. Мешавина баналног и натприродног створила је неподношљив дуалитет чега сте били свесни у његовом присуству... Било је то као да гледате у бизарно лице чији израз као да одражава неуравнотежено стање ума, праћено узнемирујућим утиском скривене моћи."
Хитлерова опседнутост "натчовеком" и његов страх пред овим бићем, његове ноћне море и напади параноичног страха говоре да је овај ентитет вероватно био видљив за Хитлера. Енглески езотерик Тревор Равенскрофт, уз помоћ Јохана Валтера Штајна, закључио је у књизи "Копље судбине" да је Хитлер у магијским ритуалима призвао моћног демона Левијатана (библијског Сатану, познатог и као Уроборос, змију која гризе сопствени реп) и касније није могао да га се ослободи.
После Првог светског рата Хитлер се доселио у Минхен. Радио је на организовању шпијунске мреже унутар радничког покрета и обрачуна са Вајмарском републиком. Ту је наишао на малу, патетичну политичку партију по имену Немачка радничка партија. Она је била "истурено оделење" езотеријског тајног друштва Немачки ред (Германен Орден), које је било екстремно националистичко и антијеврејско. Из овог реда настала су слична друштва, укључујући злогласно Друштво Туле. То је наводно била древна изгубљена цивилизација на северу у којој су живели људи плаве косе и плавих очију. Оснивач Друштва Туле био је Рудолф Глауер, астролог, који је променио име и постао барон фон Зеботендорф. Његов програм је био револуција против Јевреја и марксиста, а за немачку расу господара. Из овог друштва никла је Немачка радничка партија, која ће једног дана постати Национал-социјалистичка партија.
Други значајан окултиста у Хитлеровом животу био је Дитрих Екарт, алкохоличар, наркоман, главни уредник партијског листа "Фолкишен Беобахтер", члан Друштва Туле, човек који је у Хитлеру препознао немачког "месију". Он је одговоран за Хитлерово увођење у магијске ритуале и тајна друштва, а свом пријатељу у писму из 1923. године, каже:
"Следите Хитлера! Он ће играти, али ја сам тај који бира музику. Дали смо му средства комуникације са Њима. Не жалите замном: ја сам утицао на историју више од било ког Немца."
Хитлер је био члан још једног езотеријског друштва, Луминозне ложе или Врил друштва. Немачки научник, стручњак за ракете Вили Леј, који је побегао из Немачке, открио је постојање Врил друштва и веровање нациста да ће ступити у контакт са расом надљуди који живе у унутрашњости земље и овладати Врил енергијом. Неколико експедиција упућено је на разне тачке земљине кугле – Бразил, Северни пол, Јужни пол, како би пронашле улаз у подземље планете. Остварени су контакти и са неким сектама на Тибету, јер се веровало да ламе, и сам Далај лама, знају улаз у Шамбалу, митски подземни град у коме живи Краљ страха, или Господар света. Ламе из секте Зелени змај боравили су све време Другог светског рата у Немачкој, где су се бавили магијским ритуалима, и сви извршили ритуално самоубиство када су Руси ушли у Берлин.
Било је евидентно да су немачки конструктори авиона и летелица ишли испред свог времена. Пред крај рата, неколико месеци пре капитулације, почели су пробни летови оних летелица које данас зовемо "летећим тањирима". Интересантно је да је један модел носио ознаку Врил-7. Да ли то значи да су нацисти открили тајну Врил енергије? Ово је врло значајна тема, ма колико звучала невероватно, поготово што су све конструкторе и прототипове летелица на крају рата преузели Американци, и у највећој тајности наставили рад на њима до данашњег дана.
Чланство Туле чинили су најпознатији окултисти Немачке тог доба и нацисти из самог врха нацистичке Немачке, међу њима Хајнрих Химлер, Херман Геринг, Рудолф Хес, Алфред Розенберг, Јулијус Штрајхер, Карл Хаусхофер, али и људи које ту нисте могли да очекујете - Рудолф Штајнер, који се касније одвојио, основао Антропозофско друштво и дистанцирао од нацизма.
Још једна од Хитлерових окултних опсесија везана је за Копље судбине, којим је по легенди римски центурион Лонгин пробо бок Исуса разапетог на крст. Ово копље има магијску моћ, по веровању окултиста, и ко је у његовом поседу влада светом у добру или злу. Када је Немачка анектирала Аустрију 1938. године, прву ствар коју је Хитлер узео из Хофбурга било је Копље. После рата Ајзенхауер га је вратио Аустријанцима, а може се данас видети међу краљевским накитом Хабзбурга у Хофбургу, јер су Хабзбурзи сам врх илуминатске пирамиде приказане на полеђини америчке новчанице од једног долара (о томе у каснијем поглављу), мада неки кажу да је оригинал Копља код Рокфелера, а у Беч је враћена копија. Да не улазимо у полемику око Копља, јер то није битна тема ове књиге, само ћу рећи да је моје мишљење да је Копље у Хофбургу право, јер потврђује "светску власт" Курта Валдхајма, једно време генералног секретара УН-а, иначе нацисте, илумината и ратног злочинца са Козаре, а Копље ће потврдити и будућу светску власт Карла фон Хабзбурга, о чему ћу такође писати у једном од следећих поглавља.
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - srbuj ne trguj - 11-06-2009
Да заокружимо прво причу о нацистичком окултизму. Сем Хитлера, опсесивни окултиста био је и Хајнрих Химлер. Своје окултно знање усмерио је у најмрачнијем правцу који је резултирао оснивањем СС-а, а та организација је епитом укупног езотеријског веровања нациста. Знак дуплог "С" изабрао је лично Химлер, а заправо је реч о сиг руни. У чланство су примани искључиво "расно чисти", а њихова обука није била само војна већ и езотеријска, где је читање руна (бацање каменчића са урезаним знацима руне на основу чега се читала судбина) било обавезно. СС је био замишљен као тајно, црномагијско друштво. Њихови ритуали били су преузети из других војно-свештеничких редова, витезова темплара и језуита. Највише иницирани чланови, њих тринаест, чинили су Велики савет витезова, на чијем челу се налазио Велики мајстор Хајнрих Химлер, а црномагијски ритуали су обављани у замку Вевелсбург у Вестфалији, којег су есесовци купили 1933. године и преуредили за одржавање ритуала.
У првом делу књиге споменуо сам Мајкла Аквина, потпуковника америчке армије, оснивача црномагијског друштва Храм Сета и члана сатанистичке цркве и најближег сарадника Шандора Лавеја. Аквино је у замку Вевелсбург извео ритуал призивања Принца таме, 1982 године. Наиме, Аквино се диви "магијском определењу" нацистичког Аненербеа, и своје следбенике у Храму Сета сматра магијским наследницима свог узора. Аквино о нацистима пише:
"Већина нациста је била у стању да постигне трансфер свести једино у земаљском смислу, у врсти екстатичне несебичности створене и одржаване пропагандом. Али монаси-витезови предратног СС-а могли су да презру, чак вољно пригрле, смрт људског тела, јер је свест била преусмерена на виши животни облик, онај хегелијанске државе, и појединачно жртвовање у правцу јачања тог животног облика који ће допринети њиховој бесмртности. Све референце смрти појединца у СС-у, као што су симболи мртвачке главе и ритуално заветовање на верност до смрти, били су у ствари чињеница арогантне афирмације бесмртности."
Овакво нескривено дивљење према наводној спремности на жртвовање "за част отаџбине" СС-а није усамљен случај у америчкој војсци и у Аквиновом случају водило је до идентификовања са идеалима СС-а. Зато је одлазак у замак Вевелсбург био дуго жељени тренутак. Оно што је желео да посети била је Мермерна сала, кружна сала која је изграђена на месту некадашње капеле. Према Аквину, инспирација је била Сала Грала, коју је по Хитлеровим инструкцијама реализовао Алфред Ролер за оперску представу "Парсифала" у Бајројту, 1934. године.
На поду од црвеног италијанског мермера налази се диск од тамно зеленог мермера, из кога излази дванаест кракова. Овај диск је тумачен као "соларни симбол", а у ствари је тајни магијски сигил езотеријског реда познатог као Вестфалишен Фемгерихте, или скраћено Вем. Ово је било место окупљања нациста-витезова који су веровали да су део исте магијске традиције. Испод Мермерне сале, у тајној одаји познатој као Сала мртвих, Аквино је извео ритуал инвокације Принца таме. То је био још један доказ да нацизам и сатанизам, заједно али и одвојено, живе и данас.
Прикривен континуитет нацистичког уређења Европе доживљавају данас сви они који не знају корене Европске заједнице. Хитлер је осмислио Европску економску заједницу (Еуропаисцхе Wиртсцхафт-гемеинсцхафт), а идеју је први изнео такође Аустријанац, гроф Рихард Н. Куденхове - Калерги 1923. године, у књизи у којој предлаже стварање Уједињених држава Европе. Име је добио по композитору Рихарду Вагнеру, о коме је Хитлер рекао да ко буде разумео Вагнера разумеће и нацистичку Немачку. Блиски пријатељ грофовог оца био је Теодор Херцл, оснивач ционизма. Грофова књига звала се "Пан Европа" и довела је до стварања Пан-европске уније (звучи ли вам ово познато?) са огранцима широм Европе. Овај концепт подржали су водећи европски политичари, између осталих Винстон Черчил, затим амерички естаблишмент, Џон Фостер Далс, Николас Мареј Батлер, председник Колумбија универзитета и Карнеџијева фондација за међународни мир, др Стивен Дуган, оснивач и први председник Института за образовање, који је у потпуности контролисао Савет за међународне односе. У својој аутобиографији гроф је написао:
"Почетком 1924. године добили смо позив од барона Луја де Ротшилда. Један од његових пријатеља, Макс Варбург из Хамбурга, прочитао је моју књигу и пожелео да нас упозна. На моје велико изненађење (како да не!) Варбург је спонтано (обавезно!) понудио 60.000 златних марака као подршку покрету за прве три године... Макс Варбург, који је био један од најузвишенијих и најмудријих људи које сам срео, имао је принцип да финансира овакве покрете. У току целог живота остао је искрено заинтересован за Пан-Европу. Макс Варбург је организовао своје путовање у Америку 1925. године, како би ме упознао са Полом Варбургом и Бернардом Барухом."
Они који су финансирали бољшевичку револуцију и обе стране у светским ратовима, укључујући Адолфа Хитлера, стајали су иза стварања и Европске заједнице и Уједињених нација. Први корак у стварању Европске заједнице било је доношење одлуке о уједињењу индустрије угља и челика, у јулу 1952. године, кроз Европску заједницу угља и челика, чиме су ове индустријске гране у Западној Немачкој, Француској, Италији, Белгији, Холандији и Луксембургу дошле под јединствену контролу. Ова организација је одређивала цене, одлучивала о инвестицијама, а одлуке доносила гласањем. Ова заједница је позната и под именом "Шуманов план" (назван по француском министру иностраних послова и каснијем премијеру Роберту Шуману), али прави човек у позадини био је Жан Моне, директор Комисије за планирање. Моне и његови ментори из Савета за међународне односе покушали су да створе европску армију по истом концепту. Позвали су на свеопште разоружање и стварање јединствене европске армије, али је то концепт који тек на крају овог века добија своје конкретне обрисе.
У Риму је 25. марта 1957. године потписан акт којим је шест земаља створило Европску економску заједницу или Заједничко тржиште, и Европску заједницу за атомску енергију (Евратом). Јединствен европски акт којим су укинуте трговинске баријере у западној Европи и уговор у Мастрихту 1992. године, завршни су делови плана за стварање Уједињених држава Европе. Овај опрезни приступ, од скоро педесет година, служио је само једном циљу, да европска јавност неосетно прихвати губитак националне суверености у корист светске државе. Обични грађани нису били у стању да сагледају куда воде појединачни, чак неконзистентни потези, али се сада види да је скоро сваки делић дошао на своје место. Интересантно је да је Јосиф Стаљин, у књизи "Марксизам и национално питање", написао:
"Поделите свет у регионалне групе, као транзитну фазу до светске владе. Становништво ће лакше одустати од националне лојалности, прво ка неодређеној регионалној лојалности, а онда ће прихватити светски ауторитет. Касније, сви региони се могу подвести под светску диктатуру."
Стаљин је овде говорио о концепту светске диктатуре пролетеријата, што није далеко од генералне идеје заговорника Новог светског поретка, јер су и бољшевичка Русија и нацистичка Немачка, као примери свемоћне, корпоративне државе, прототип будуће светске диктатуре са робовласничким уређењем.
Велики српски теолог, др Јустин Поповић надахнуто је писао о питању Европе, преломљено кроз анализу књижевног дела Фјодора Достојевског. На Видовдан 1940. године, Јустин је о Достојевском написао:
"У Европи није било ни мислиоца, ни философа, ни песника, који је као Достојевски снажно и свестрано осетио величанствену драматичност и језиву трагичност европског човека и свих његових тековина."
Достојевски се бави овим феноменнм у свом роману "Идиот" (1868. године}, кроз оно што говори главни јунак, кнез Мишкин:
"Римокатолицизам је исто што и нехришћанска вера. То прво, а друго, римокатолицизам је гори од атеизма... Римокатолицизам верује да се без свесветске државне власти Црква не може одржати на Земљи, па виче: Нон посумус! По мом мишљењу, римокатолицизам није уопште ни вера, него непосредан, одлучан наставак Западне римске империје, а код њега је све потчињено тој мисли, почевши од вере...".
Питање Светог римског царства и династије Хабзбурга разматраћу у једном од наредних поглавља, а сада да се вратимо пореклу Адолфа Хитлера. Кроз књигу се провлачи једна врло јасна линија која би могла упрошћено да се резимира констатацијом да су нацизам и Хитлера створили Ротшилди! Они су били ти који су аранжирали Хитлеров долазак на власт кроз тајна друштва илумината у Немачкој као што су Тхуле-Геселлсцхафт и Врил-Геселлсцхафт. Ротшилди су ти који су финансирали Хитлера кроз "Банк оф Енгланд" и друге енглеске и америчке изворе као што је "Кун и Леб банка" која је финансирала и револуцију у Русији.
Само срце Хитлерове ратне машине чинио је гигант "И. Г. Фарбен", којег сам спомињао већ више пута и који је имао и свој амерички огранак који су контролисали Ротшилди, кроз своје "шегрте" Варбурге. Пол Варбург је седео у управном одбору америчког "И. Г. Фарбена". Заправо, Хитлеров "И. Г Фарбен" који је руководио робовским конц-логором Аушвиц, у коме је трошио један од својих кључних "производа", Циклон Б, био је огранак огромног "Стандард Оила" (данас "Ексон") чији су званични власници били Рокфелери, али иза њихове империје одувек као контролори стоје, наравно, Ротшилди. У оба светска рата новинске агенције у Немачкој биле су у власништву Ротшилда, који су знали да контролишу и филтрирају информације које су улазиле и излазиле из Немачке и тако дозирају, повећавају или смањују тензију, која је појачавала или стишавала ратне операције, заправо ток рата, онако како је одговарало овим "владарима из сенке". Илуминати су опседнути "крвном лозом" и генетским кодом који врло пажљиво репродуцирају и прате у онима које гурају на власт. Сви амерички председници, укључујући и будућег, Џорџа Буша млађег, (управо док завршавам књигу трају "прегањања" ко ће бити председник, експонент Илумината, који су по налогу Ротшилда "пустили низ воду" Израел и препустили га на милост и немилост Арапа чију нафту желе, и Јевреја чији лоби у Америци улаже последње атоме снаге, новца и утицаја како би њихови кандидати, Гор и Либерман, победили и зауставили пропаст), а да не говоримо да су многи европски лидери у време Другог светског рата, Черчил и Стаљин, такође генетски везани за "плаву крв". Она се тако зове јер припада нечему што нема генетске везе са већином човечанства у свету, али то није тема ове књиге и о томе ћу, можда, писати неком другом приликом.
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - srbuj ne trguj - 11-06-2009
Вратимо се Хитлеру. Према психоаналитичару Валтеру Лангеру и његовој књизи "Хитлеров ум", Ротшилди су помагали Хитлера из једног врло простог разлога – ХИТЛЕР ЈЕ БИО РОТШИЛД! Из овог угла гледано, све се савршено уклапа, од подршке немачких илумината (зар заиста мислите да "клошар", како Хитлера описује званична историја и то "научно", може да постане немачки месија), која је довела Хитлера до места апсолутног диктатора, господара живота и смрти, до подршке енглеске краљевске куће Виндзор (не заборавите, они су заправо Немци, из племићке куће Заксе-Кобург-Гота) и њеног члана и ратног хероја лорда Маунтбатена, који је делимично Ротшилд (и сатаниста, што је мање важно, али карактеристично). Зато није чудно што је и немачко племство, старе јункерске породице које своје порекло знају вековима уназад, ватрено подржавало Хитлера. Једноставно, знали су ко је. Лангер пише:
"Адолфов отац, Алојз Хитлер, био је незаконито дете Марије Ане Шикелгрубер. Званично се сматра да је отац Алојза Хитлера (Шикелгрубера) био Јохан Георг Хајдлер. Има оних који су озбиљно сумњали да је Хајдлер био отац Алојза... Један аустријски документ показује да је Марија Ана Шикелгрубер живела у Бечу у време када је остала трудна. У то време је радила као слушкиња у кући барона Ротшилда. Чим је породица открила њену трудноћу послала је назад кући, где се Алојз родио."
Лангерове информације потичу из материјала Гестапоа, јер је 1940. године високи официр Гестапоа, Хансјурген Келер, направио службену забелешку о истрази коју је наредио аустријски канцелар Долфус у вези порекла Хитлерове породице. Оригиналне Долфусове налазе Келер је добио, неколико година пре, лично од Хајдриха, шефа нацистичке тајне службе. Досије је, пише Келер, изазвао такву пустош као што ни један досије на свету није изазвао. Келер даље пише:
"..Друга гомила у плавој фасцикли садржала је документа која је сакупио Долфус... Његов задатак није био тежак, као човек на челу Аустрије лако је могао да открије све личне податке породице Адолфа Хитлера, који је рођен на аустријском тлу... Оригиналне крштенице, полицијске картице за регистрацију, протоколи, итд, све је то било у досијеу, и на основу тога је аустријски канцелар склопио све појединачне делове ове слагалице, стварајући мање више логичну целину…
Млада служавка... (Хитлерова бака)... дошла је у Беч и постала служавка која је радила у кућама богатих породица. Али није имала среће. Пошто је била заведена, и требала да роди дете, вратила се кући у своје село... Код кога је млада девојка била у служби у Бечу? Открити то није био тежак проблем. Јако рано у Бечу је био уведен систем обавезне полицијске регистрације. И послуга и послодавац би били кажњени ако занемаре ову обавезу. Канцелар Долфус успео је да открије ову регистрациону карту. Млада, безазлена служавка радила је у резиденцији Ротшилда... и Хитлеровог деду треба тражити у овој величанственој кући. Долфусов досије закључен је овим документом."
Да ли су ова копања по прошлости бринула Хитлера, да ли их је наслућивао, да ли је по "аншлусу" Аустрије заташкао непријатну истину? Ленгер о томе каже:
"Мени се чини да је Хитлер знао за своје порекло пре канцеларових истраживања. Као и његов отац пре њега, када су околности постале тешке, Хитлерови су прешли у Беч. Хитлеров отац је напустио своје родно село у младости, да би потражио срећу у Бечу. Када је Адолф постао сироче, после мајчине смрти у децембру 1907., отишао је у Беч одмах после сахране. Ту као да је нестао у току првих десет месеци боравка. Овај период је за истраживаче потпуна мистерија. Има смисла, када је установљено да је Хитлер био Ротшилд, да је позван да се упозна са својим рођацима и да породица процени његове потенцијале за своје будуће подухвате."
Ротшилди, и други илуминати, били су познати по томе што су имали много ванбрачних потомака, у оквиру свог тајног програма одгајања деце, која су давана лажним родитељима који су их подизали као своју. Зато изгледа чудно како су "обична деца" скромног порекла успевала да се уздигну до самих врхова власти, богатства и моћи. Неки од њих су, не знајући, имали програмиран успон. Хитлер је такође имао децу, рођену и одгајану по овом принципу, иако се званична историја упињала да докаже како се није женио, па самим тим није ни имао децу. Његови потомци су данас сигурно међу нама, носе друга имена, живе у разним земљама, али се ка врховима моћи уздижу са сазнањем о свом тајном пореклу. Ово вам се чини невероватним? Хитлер је имао проблема са оптужбом да је био у вези са својом рођаком Гели Раубал и да је са њом имао ванбрачну ћерку. Гели то није могла да потврди (или оповргне), јер је мистериозно убијена 1931. године, одмах по рођењу ћерке. Остаје да разрешимо који Ротшилд је могао да буде Хитлеров деда. Увидом у документацију испада да је у време рођења Алојза Хитлера, 1837. године, једини Ротшилд који је живео у Бечу био Соломон Мејер. Његова жена није живела с њим, јер је брак био у таквом стању да је радије живела у Франкфурту. Њихов син Анселм Соломон такође је цео живот провео у Паризу и Франкфурту, далеко од оца. Да је Соломон био једини кандидат за Хитлеровог деду потврђује књига Хермана фон Голдшмита, чији отац је био Соломонова десна рука, објављена 1917. године, у којој о Соломону пише:
"... да је четрдесетих година прошлог века развио неопрезни ентузијазам према младим девојкама... и ...имао је бројне авантуре са врло младим девојкама, које је полиција заташкавала."
Доказ да је Хитлер био пореклом Ротшилд види се и из начина како су се у Немачкој после Првог светског рата стварале политичке и економске околности које је Хитлер директно експлоатисао у свом успону на власт. Један од Хитлерових финансијера, Фриц Тисен, изјавио је 1945. године у истрази:
"Прихватањем Јанговог плана*(* Немачка се после Првог светског рата катастрофално задуживала, у оквиру Дејвисовог плана, краткорочним кредитима, тако да је 1929. године дуг Немачке међународним банкама износио шеснаест милијарди долара(!) што је била енормна сума у то време. Предложено је ново решење од стране Овена Д. Јанга, који је био експонент "Морганове банке" и "Џенерал Електрика". План је био генијалан. Отплата дугова се више није могла вршити робама и сировинама већ искључиво новцем. Немачка економија је била уништена преко ноћи.) и његових финансијских принципа све се више повећавала незапосленост, док се милион људи није нашло без посла. Људи су били очајни. Хитлер је рекао да ће он решити проблем незапослености. Влада је у то време била слаба, а ситуација је бивала све гора. То је био разлог огромног успеха Хитлера на изборима. Када су избори одржани, добио је 40 % гласова."
Аустријска списатељица и истраживач Гертруда Елијас идентификовала је Хјалмара Шахта као главног посредника између нациста и банкарске елите у Лондону. Шахт је био Хитлеров саветник за финансије и председник "Рајхсбанке". На документу Шахтовог наименовања, 17. марта 1933. године, налазе се два потписа – Адолфа Хитлера и Макса Варбурга, потрчка Ротшилдових. Шахт је, иначе, врло цењена личност чак и данас у банкарским круговима у Европи, јер је 28. фебруара 1930. године основао "Банку за међународно поравнање" у Базелу.* (* У БИС-у (Банк оф Интернатионал Сеттлементс) се налази злато бивше СФРЈ вредно шест стотина милиона долара и ова банка ће пресудити како ће то злато бити подељено међу бивше републике СФРЈ, сада самосталне државе.) Оснивачки капитал су обезбедиле Белгија, Немачка, Француска, Италија, Велика Британија, Јапан, као и "Морган компанија" из Њујорка, "Прва национална банка Њујорка" и "Прва национална банка Чикага". Где год видите у наслову "Прва банка" нечега, знајте да ту банку тотално контролише Комитет 300. Тренутно у БИС-у чувају 192 тоне злата из око стотину земаља. Укупан капитал од 120 милијарди долара користи се делом за кредитирање чланица, заштиту домаћих валута или за поравнање платних биланса.
Вратимо се Шахту. У Енглеској, кључна фигура био је Монтагју Норман (Комитет 300), гувернер "Банк оф Енгланд" (коју контролишу Ротшилди) и блиски пријатељ Шахта. Када је Хитлер изабран, понуђен је кредит нацистима. Шахт и Норман су се срели још једном, 11. јуна 1934. године у Немачкој, и договорили нове кредите за Хитлера. После инвазије Чехословачке, 1939. године, Норман је урадио још једну невероватну ствар – пребацио је Хитлеру чешко злато депоновано у Лондону, уз сагласност Невила Чемберлена. Невероватно, али из сада познате перспективе, Ротшилди су помагали свог рођака преко "Народне банке Енглеске" и својих службеника, породице Норман, који су били гувернери "Народне банке Енглеске" као да је то њихова приватна банка. Један деда, Џорџ Ворд Норман, био је гувернер од 1821. до 1872. године, а други деда, лорд Колет, био је гувернер од 1887. до 1889. године. Монтагју Норман био је у Америци у Ротшилдовој фирми "Браун брадерс", а за то време дружио се са породицом W. А. Делана (Комитет 300), рођака Френклина Делано Рузвелта, каснијег председника САД.
Гертруда Елијас каже да је "Народна банка Енглеске" сарађивала са једним од водећих циониста, лордом Берстедом из "Ројал Дач Шела", у пребацивању новца богатих немачких циониста у Палестину. Овај новац, како пише, помогао је да се створи економија у тек ствараној држави.
"Они су били привилегована класа емиграната док је Јеврејима без имовине одбијан азил и нестали су у Холокаусту."
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - srbuj ne trguj - 11-06-2009
Претпоставка је, ма колико ово сурово звучало, да је свесно жртвовање Јевреја од стране "јеврејске елите" (Ротшилда и других) требало да послужи одређеној сврси.
Розенберг, званични партијски идеолог нациста, је човек који је Хитлеру донео "Протоколе сионских мудраца" што је постао основ нацистичке пропаганде – немачка аријевска раса против јеврејске ниже расе, из чега је произашао снажан уједињујући фактор "нација против заједничког непријатеља" и постао основ снажне контроле над нацијом. Али то су елементи које су историчари већ идентификовали. У последњих неколико година појавило се мноштво противречних информација које збуњују историчаре и све више ремете "утврђену дијагнозу" шта је био нацизам и хитлеризам. Аустријски писац, Рудолф Комер, написао је пре појаве нациста да
"... ако се појави нека политичка партија са антисемитским програмом којом управљају јеврејски или полујеврејски фанатици, мораћемо да се причувамо."
Ернест Хафштенгл, блиски пријатељ Френклина Рузвелта, а познавао је и Хитлера пре тога, врло озбиљно је схватио Комерову примедбу:
"Размишљао сам о примедби Рудолфа Комера о антисемитском програму којим управљају јеврејски или полујеврејски фанатици, и пао ми је на памет Розенберг који је појавом одавао Јеврејина, иако би он сам жестоко протествовао ако би неко поменуо његово порекло.* (*Розенбергово порекло данас није тајна за историчаре, оно је јеврејско, естонско и француско.) Ипак, често сам имао прилику да га видим како седи у задимљеним кафанама у Бринерштрасе или Аугустенштрасе, са мађарским Јеврејином по имену Холоши, који је био један од његових главних сарадника. Човек је себи дао име Холандер у Немачкој и био још један од многих јеврејских антисемита... Сумњао сам да је аријевско порекло многих других, Штрасера и Штрајхера који су изгледали као Јевреји, као и Леја, Франка и чак Гебелса, било такво да би имали тешкоћа да докажу свој педигре."
Пре неколико година енглески лист "Дејли телеграф" објавио је истраживања Брајана Рига, историчара са Кембриџа, који је истраживао историју своје породице из које су многи чланови, као Јевреји, завршили у Аушвицу. Разговарао је са многим бившим официрима и војницима Вермахта и потомцима погинулих официра. Из истраживања јасно произилази да је Хитлер непобитно знао да су у његовој армији ратовале на хиљаде војника и официра јеврејског порекла, које је Хитлер често усмеравао на уништавање припадника управо јеврејске вере. Лицемерно је потписивао декрете о "чистоти њихове немачке аријевске крви" иако је седамдесет и седам генерала и високих официра Вермахта било "мешане" крви или су били ожењени "чистим Јеврејкама". Међу Риговим саговорницима био је и некадашњи немачки канцелар Хелмут Шмит, иначе официр немачког ваздухопловства у Другом светском рату, без обзира што му је деда био "чист Јеврејин". И командант ратног ваздухопловства, рајхсмаршал Херман Геринг, фалсификовао је крштеницу свог заменика, фелдмаршала Ерхарда Милха. У документу од 7. августа 1935. године Геринг пише:
"Хитлер је Милха прогласио аријевцем, иако је његов стварни отац, Јеврејин Карл Брауер, Ерхардов ујак."
Полујеврејин је био и потпуковник др Ернст Блох који је био на челу нацистичке обавештајне службе у Варшави. Његов шеф, адмирал Вилхелм Канарис, наредио је 1939. године да Блох у Варшави пронађе рабина Јозефа Шмерсона, чувеног вођу секте ултраортодоксних Јевреја Лубавихтер, и пребаци га у Латвију, одакле је после премештен у САД. Ту је живео до своје смрти, 1994. године, и био прави "весник месије" за своје следбенике. Абвер је сигурно знао ко је Шмерсон, али је вероватно већ тада онима који су припремали рат и видели у будућности стварање државе Израел, овај најављивач Спасиоца био потребан као велики пропагатор државе Јевреја и повратка у "јеврејску свету земљу". Риг је такође открио да је седамнаест особа јеврејског порекла у току постојања нацистичке Немачке одликовано Витешким крстом, највишим немачким војним одликовањем. Такође је документовао да је 2400 рођака завршило у логорима смрти, а да 1000 оних који су били у униформама немачке војске није могло да им помогне.
Није ли то страшно? Од почетка века, у току Првог светског рата и у времену између два рата, одвијао се паклени, минуциозно разрађен план, покривен невиђеном манипулацијом и преваром светског јавног мњења како би се план остварио. Стварање и неговање монструма, Адолфа Хитлера, ишло је непогрешивом линијом креирања услова за нови светки рат у коме ће изгинути десетине милиона људи како би се убрзали процеси стварања светске владе, њене политичке структуре на глобалном нивоу и свести код људи, да је то неопходно како би се обезбедила "колективна сигурност" као осигурање од будућих светских ратова које "нико не жели". Тајна кампања ишла је врло широко, од подстицања Хитлерових фанатичних претензија, почев од књиге "Меин Кампф" (коју је иначе за Хитлера написао Карл Хаусхофер, који је признао да је главни извор његових идеја за књигу био Халфорд Ј. Макиндер, директор елитне Економске школе у Лондону), па до отворене подршке у енглеским аристократским круговима, од чланова Округлог стола, Краљевског института, Комитета 300, Лајонела Кертиса, Леополда Ејмерија, лорда Лотијана, Џефрија Досона, виконта Хејлшама, војводе од Кента, брата краља Едварда ВИИИ и краља Џорџа ВИ. Едвард није абдицирао с енглеског престола, после једанаест месеци краљевања, због удовице, већ због отворених симпатија према нацистима, и вероватно је да би био против рата са Немачком, који се већ припремао иза кулиса.
Илуминати и Ротшилди су константним повлачењем и глумљењем слабости и неодлучности охрабривали Хитлера да иде из једне авантуре у другу. Зато је на челу британске владе био трагични наивац, Невил Чемберлен, који је веровао да зна шта ради, иако су други вукли потезе којих он није био свестан и који ће довести Хитлера да направи грешку после које неће моћи назад – инвазију на Чехословачку 1939. године. Колико је Чемберлен био ван догађаја сведочи његова изјава на Радио ББЦ, да је сукоб између Немачке и Чехословачке био:
"....свађа у далекој земљи између људи о којима,ни не знамо ништа."
Гертруда Елијас пише:
"Оно што је откривено је запрепашћујуће, чак и у данашње време, а то је податак да су постојали аранжмани који су претходили продаји Чехословачке од стране Чемберлена 1939. године, који су Немачку претворили у војну суперсилу. Чињеница је да су заводи "Шкода", највећа фабрика муниције у централној Европи, коју је контролисала француска фирма "Шнајдер Крузо", и највећа челичана као што је "Витовиц", били власништво Ротшилда, и све је то предато Немачкој... Смртна пресуда (Чехословачкој) била је потписана у канцеларијама "Унилевера" у Аусигу, седишту пронацистичке клике."
Одг: Митови,легенде предања и обмане о историји - srbuj ne trguj - 11-06-2009
Кад је окупација Чехословачке окончана, ситуација се променила преко ноћи. Лорд Халифакс је започео пропагандну акцију која је створила праву ратну панику, познату као "плашење ратом". Влада је пустила у промет приче које су са претеривањем говориле о снази немачке војске. У народу је ширена паника како ће Немци започети рат бацањем бојних отрова из авиона над Енглеском, па се почело са дељењем гасних маски и копањем ровова у енглеским парковима! Лорд Лотијан и лорд Астор су изненада почели да држе говоре чији садржај је био потпуно супротан оном што су говорили годинама пре тога. Рат са Немачком! – све је било транспарентно јасно, једино што јавност није могла чак ни да наслути праве разлоге ове нагле промене. Осрамоћени Чемберлен је отишао, нови премијер је постао Винстон Черчил. Каква случајност да Черчилови имају блиске везе са Ротшилдима. Винстоновог оца, лорда Рандолфа Черчила, финансирала је кућа Ротшилд док је био британски министар финансија, средином XИX века, а његов најближи пријатељ био је Натанијел Ротшилд. Када је умро, остао је дуг Ротшилдима од 65.000 фунти, што је за то време била велика сума. Винстон им је такође дуговао, и био добар пријатељ лорда Виктора Ротшилда и његовог главног помагача у Америци, Бернарда Баруха. Веза се не прекида ни данас. Породица Черчил је 1995. године продала Винстонове папире, преписку и другу заоставштину Меморијалном фонду за национално наслеђе за 12,5 милиона фунти. Председник Меморијалног фонда, који је дарежљиво одрешио кесу, је лорд Јакоб Ротшилд. Черчилови су одржавали блиске везе и са Бернардом Барухом и породицом Сесилс. Сесилси су контролисали мрежу коју су у свету разапели језуити, и били на услузи другим важним породицама европске елите као што су Хабзбурзи и Црно племство у Италији.
Када је пре пар година изашла књига америчког историчара Ричарда Брајтмана, "Званичне тајне", почеле су жучне полемике око њеног кључног навода да је британска обавештајна служба, па самим тим и америчка, од краја 1941. године, када је проваљен немачки систем кодираних радио порука "Енигма", знала за масовно уништавање Јевреја, али да ништа није предузела да то спречи. Већ приликом напада на Совјетски Савез почеле су да стижу радио вести о "чишћењу терена". Између 19. и 22. августа војници 45-ог батаљона убили су 1059 Јевреја у Славути, на јужном делу фронта. У Украјини је 320-ти батаљон убио почетком септембра прво 4200, а онда још 2000 Јевреја. У Каменец-Подолску, такође у Украјини, немачка полиција масакрирала је двадесет хиљада Јевреја. Крајем 1941. године шифроване поруке постале су врло експлицитне. Садржале су податке о депортовању Јевреја у логоре, наручиван је Циклон Б, тражили су се стручњаци ради довршења Аушвица, а онда су у току следеће три године, у безбројним извештајима, следиле статистике о убијенима и депортованима. Зашто Запад није реаговао?
Брајтман је трпео страховите критике због изнетих података. Оправдавање ћутања често је имало бљутав укус. По једнима, Британци нису реаговали како Немци не би схватили да им је шифра проваљена. Други су сматрали да је ћутање последица искустава из Првог светског рата, када се испоставило да су информације о немачким зверствима у Белгији и Француској биле пропаганда, па су се плашили да и овог пута не дођу у исту ситуацију. Осим тога, Запад се плашио реакције Арапа и њиховог преласка на страну нацизма ако се овај превише буде залагао за Јевреје. Колега историчар, Џон Киган, напао је Брајтмана у "Њујорк Тајмсу" написавши да није узео у обзир чињеницу да су савезници имали друге приоритете (!) и да су "хуманитарни проблеми" морали да остану у другом плану. У Лондону је реаговао лорд Џенер од Браунстона, који је Брајтманове тезе назвао "увредљивим". Није се нашао нико ко би храбро изрекао праву истину: да је британска обавештајна служба МИ6, на чијем челу је био лорд Виктор Ротшилд, намерно задржавала све ове информације. Разлог за то је, рекао бих, план Ротшилда и илумината да се Јевреји у Европи прореде, и да се та страшна чињеница искористи после рата као један од главних аргумената за стварање државе Израел!
Други светски рат био је суштински битан за планове о глобалној контроли. После њега, у кратком року, створен је читав низ институција глобалне централизације, као што су Уједињене нације, Европска заједница, НАТО и читав низ других организација у области финансија, бизниса и медија. Ротшилди су дуго разрађивали и остваривали план стварања приватног царства у Палестини, а једна од кључних карика било је убеђивање Јевреја да се поново населе у "својој домовини".
Чарлса Расела, илумината који је створио друштво Кула светиља, познато као Јеховини сведоци, иначе сатанисту и педофила по тврдњи његове жене, финансирали су Ротшилди. Требао им је овај култ контроле ума, као што су им требали мормони Џозефа Смита, масона тридесет и трећег степена, иначе врло сличног устројства јеховистима које су финансирали кроз своју америчку филијалу "Кун, Леб и Ко". Сви главни јеховисти и мормони су били у исто време и масони. Још 1880. године Расел је прорекао да ће се Јевреји вратити у своју домовину. Није био видовит, знао је да постоји план који ће се једном остварити.
Подсетићу још једном на 1917. годину и Балфурову декларацију, која је предвиђала стварање Палестине. Научници су касније доказали да је писмо написао, сам себи, лорд Лајонел Валтер Ротшилд. У томе му је помогао Алфред Милнер, који је био на челу Округлог стола, једне од најважнијих тајних организација XX века. Из идеја и планова Округлог стола никли су Билдерберг група, Савет за међународне односе, Трилатерална комисија и Краљевски институт за међународне односе. Случајношћу, лорд Балфур је био члан тзв. унутрашњег круга чланова Округлог стола, а Алфред Милнер председник, а финансијер, ко би други него лорд Лајонел Валтер Ротшилд.