+- Delije (http://delije-caffe.net/mybb)
+-- Forum: Делије Кафе (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=3)
+--- Forum: Пивница (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=7)
+--- Thread: Слика данашње Србије.. (/showthread.php?tid=1443)
Pages:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
Одг: Слика данашње Србије.. - Дебели - 09-10-2011
На већини факултета студент мора да купи књигу од професора лично да би могао да изађе на испит. Уместо да циљ буде, да студенти покажу одговарајући ниво знања не битно како су га стекли, што је и суштина факултета, јер те нико не тера да студираш, а самим тим и како да учиш, главни циљ је постала зарада. Редовни професори на факултетима имају сасвим солидне плате, да не кажем одличне, па никако није у реду то што се ради. А чим неко студира, самим тим жели да једног дана буде плаћен за оно што зна, и за шта се трудио, тако да је ово објашњење могао само неко ко не везе нема са факултетом, образовањем, а најпре са мозгом, да састави.
Одг: Слика данашње Србије.. - delije-lipljan - 09-15-2011
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:345310-Konuzin-napustio-Beogradski-bezbednosni-forum
извињавам се на извор,али ово сто се ради је превршило сваку меру!
ДОЛЕ РЕЖИМ!!
Одг: Слика данашње Србије.. - KizaLion - 09-17-2011
http://www.beogradskisindikat.com/index.php?option=com_content&view=article&id=145%3A2011-09-07-10-30-13&catid=31%3Ageneral&Itemid=18
Одличан текст Феђе Димовића
Одг: Слика данашње Србије.. - Дебели - 09-22-2011
http://www.b92.net/video/videos.php?nav_category=905&yyyy=2011&mm=09&dd=21&nav_id=543659
Један леп и светао пример непристрасног новинарства .
Одг: Слика данашње Србије.. - Дебели - 09-22-2011
Најновији филмски хит "великана" наше кинематографије, иначе о борби дајгуза за њихова "права" .
Одг: Слика данашње Србије.. - UrbanBaby - 09-22-2011
Изгледа да ће другог октобра изаћи сви који су овог лета покушали направити неки протест.
Одг: Слика данашње Србије.. - Дебели - 09-27-2011
Побуна код «Два ферала»
Понедељак, 26 Септембар 2011 09:11 |
Седе тако три добра пријатеља у кафани «Два ферала» једне престоничке недеље. Сва троjица увелико загазила у трећу деценију. Један од њих је био ситан трговац – власник некакве сендвичарнице која је правила више трошкова него зараде. Други беше несвршени студент агрономије и портир у страној банци, а трећи - дипломирани историчар уметности, тренутно без запослења. Ударили пријатељи по пићу, па кад су се поприлично накресали, стадоше бистрити политику.
«Овако се више не може» - отпоче трговац пијаним гласом – «Данас ми је у радњу поново упала инспекција. Испретресали су све књиге, завирили у сваки ћошак, па су нашли да нисам издао фискални рачун за неколико сендвича....На крају било: «Плати двеста хиљада или ти печатимо радњу на два месеца». «Па шта си урадио?» -забринуто у глас запиташе другови. «Ништа...Тутн’о свакој крвопији по сто евра у џеп и завршио пос’о! Сад немам за плате радницима. Мада баш ме брига. Радници су и криви због рачуна...Ово је трећи пут ове године да ме тако пљачкају. А да не помињем порезе, доприносе, таксе и све остале хараче које редовно плаћам држави. Гори су од дахија! Кад се сетим да сам још и глас’o за ту багру на прошлим изборима, дође ми да пуцам себи у главу». Трговац искапи чашу препеченице, па зарони главу међ шаке, као да ће заплакати. Агроном, који је био проћелави прикан, ниског чела и очију крвавих од пића, удари шаком у сто и зарежа промуклим гласом: «Багра је то демократска! Гори су и од комуниста! Да видиш само ову банку у којој ја радим... како, бре, пљачкају народ. Нуде ти кредите, овакве, онакве, за финансирање, рефинансирање, па лизинг, осигурање...Пола Србије оде у дужничко ропство. Дође ми да само једног дана, уместо на посао, упаднем са чарапом на глави у банку и испразним трезор. Ионако су то све наше паре! Прошли викенд сам изаш’о са неким друштвом на сплавове. Тамо видели оног фићфирића - министра грађевине како лоче шампањац са неким курвама. Одакле му? Аа? Да није случајно од плате? Јес’ ђавола! Краде олош док нам земља пропада. Отели нам Косово, отеће нам сад и Рашку па Војводину, а он ударио по шампањцу! Брига њега за народ и земљу!».
Агроном је толико снажно лупао по столу, да је газда кафане морао да им приђе не би ли их утишао. Изненадна галама је узнемирила преостале госте, који су се бојажљиво освртали у правцу буке. «Господо је л’ може то мало тише? Молим Вас, имајте обзира и за друге људе!». Друговима није било право што их газда сада опомиње. Агроном се одмах присети да је кафеџија члан неке политичке партије, која му је и помогла да се обогати. Он им је узвраћао тако што је у кафани бесплатно организовао страначке крканлуке. «Није им’о гаћа на гузици, а види га сад! Нова кола, «ролекс», кућа на Дедињу...Да сам ја нека власт у овој земљи, такви би ми висили на Теразијама!» - разочарано је уздахнуо агроном и наврнуо чашицу ракије.
Историчар уметности је све време пажљиво слушао шта пријатељи говоре. Имао је дугу косу – намерно рашчупану и танку фину брадицу. Лице му је било црвено као да је управо изашао из сауне, што је делом било због пића, али и због огромног беса који је у њему кључао. На једном, није могао више трпети, већ стаде хистерично праскати и млатарати џигљавим рукама: «Само вас слушам како лупетате! Само причате и причате, а шта сте икада урадили?! Ништа! Ви сте ми неки градски мангупи, револуционари, српске Че Геваре...Ови нам пију крв, а ви лочете по кафанама, уместо да зграбимо мотку у шаке и да растерамо та говна!»
Трговац и агроном се међусобно погледаше, као да су желели да провере да ли су управо чули исту ствар. Неколико пијаних секунди им је требало да се приберу, а онда први прозбори трговац, слажући своје дебело лице у подругљиву гримасу: «Опа, види га господин уметник ал’ се распопамио! Откуд то да се ви школовани ‘ватате за мотку? Да ниси ти мало пошандрцао од тих твојих књига? Боље би ти било да се скинеш са родитељског казана и нађеш неки поштен посао, него што овде нама делиш лекције». «Ја нећу да будем роб система као вас двојица» - настави страсно «уметник» – «Нисам се ја школов'о да бих ринт’о за неку бедну сићу. У овој земљи има места само за полтроне и љигавце. Осредњост и лаж су постале врлина и ту нема места за даровите! Ја нећу да правим труле компромисе да бих успео у животу, јер не желим лажни успех - какав га намеће овај потрошачки свет. Пре ћу отићи на село и садити воће и поврће, него што ћу дозволити да изневерим своје принципе!». «Који, бре, твоји принципи? Па ти ни један рачун за струју у животу ниси платио!» - изнервирано сада улете агроном у дискусију. «Ја се за разлику од вас материјалиста борим за неке више ствари» - правдао се «уметник» - «Предузимам конкретне акције, уместо да само лајем у празно». «Које бре, ‘леба ти, конкретне акције?!» - скочише у глас трговац и агроном, дрекнувши толико гласно да су се затресли зидови кафане. «Па ти се сваког дана будиш око поднева, а ту нам помињеш неке конкретне акције. Погледај се на шта личиш, боље би ти било да се ошишаш, него да се правиш паметан!».
Други гости су већ полако напуштали кафану, јер је било одвећ касно, а и није им се слушало пијано другарско урликање. Газда кафане је нервозно гледао на сат и почео да распрема столове, не би ли дао знак галамџијама да се кафана ускоро затвара. Не обазирући се на газдине покушаје, «уметник» је продужио да се објашњава са пријатељима: «Ево које конкретне акције: сећате ли се, вас два магарца, оног терена у крају, где смо као клинци играли кошарку?» «Јок ти се сећаш...» - улете трговац, али га «уметник» нагло пресече: «Ћути, будало, немој да ме прекидаш! Е, па, видиш, неки тајкун је бацио око на тај плац на коме се налази игралиште. Смутио папире у општини, добио грађевинску дозволу и сад хоће тамо да зида тржни центар. Комшије се буниле, писале петицију, слале дописе и општини и градоначелнику, ал’ јок брате, овај баја је из неке странке и не може му се ништа...Све је, као, по закону. Сутра почињу грађевински радови». «Која гамад лоповска, треба им свима јебати мајку!» - бесно урликну агроном и успут повуче столњак рушећи чаше са стола. - «Треба сви да одемо тамо и да им се крви напијемо!». «Тако је! Треба побити та говна!» - здушно је подржавао трговац. «Ништа се ви не брините» - смиривао је «уметник» своје разгоропађене другаре – «Ми смо се већ све организовали. Нас неколицина из краја смо за сутра планирали акцију, како да их спречимо да отпочну радове. Скупићемо се сви на терену и нећемо се склонити све док не одустану од грађења. Ако треба везаћемо се ланцима за кошеве и телима бранити игралиште!» «Аууу, човече...!» - забезекнуто су испратили трговац и агроном, ово што им је управо саопштио «уметник». «А ко ће све сутра да се појави...мислим, хоће ли бити људи да подрже акцију?» - забринуто упита агроном. «Не секирај се ти ништа и само дођи сутра» - уверавао га је «уметник» - «Направио сам ја групу на «Фејзбуку» која се зове «Подршка нашем игралишту». Група за сада има преко десет хиљада чланова, а за сутрашњу акцију имамо преко пет хиљада «атендинга» и исто толико «лајкова». «Чега?» - упита трговац, који из неког разлога очигледно није имао профил на «Фејзбуку». «Еее мој чобане...» - насмеја му се у лице агроном – «То ти значи да ће се сутра на терену појавити најмање пет хиљада људи спремних да бране наше игралиште. Потврдили људи свој долазак. То ти то значи, драга моја незналице.». «Е па, ако је тако, онда ћемо им сутра показати свога бога!» - одушевљено ускликну трговац – «А ти брате слатки, дођи вамо да те изљуби твој брат! Извини што сам ти рекао оне ствари и што сам сумњао у твоје принципе. Ти си прави српски ослободилац и ја ти се искрено дивим. Ево ја ћу лично сутра да обезбедим сендвиче за све наше саборце. Како ствари стоје, има сутра тамо да заноћимо.» Па дохвати да грли и љуби «уметника» у чему му се страсно придружи и агроном. Сва три друга наздравише сутрашњој победи и запеваше револуционарну песму у којој се власт назива најгорим погрдама. Газда кафане, није више могао да трпи пијане госте, које је већ дуже време уморно посматрао из прикрајка, па их је на крају љубазно замолио да напусте објекат. «Добро бре, пусти нас, идемо из те твоје буђаве кафане. Што нас тераш к’о да смо неке кураве? Тек што смо сели да нешто попијемо.» - одбруси агроном. «Само да знаш, кад ми дођемо на власт...тебе ћемо првог да хапсимо!» - запрети газди трговац и изађе из кафане, снажно лупајући вратима. Пријатељи се испред кафане још једном изгрлише и изљубише као завет пред сутрашњу борбу, па се растурише у различитим правцима, сва тројица се видно тетурајући због алкохола. Напољу је већ почело да свиће и ново јутро је неодољиво мирисало на револуцију.
**********
Нови понедељак је донео и нове одлуке. Трговац је ујутру схватио да се синоћ мало прерачунао, када је обећавао сендвиче за све своје револуционарне другове. Толики бесплатни сендвичи су били огроман трошак, а морао је и хитно да скокне до пореске управе да заврши неке административне послове. Успут га је жене замолила да одвезе ташту код зубара и покупи ствари са хемијског чишћења. Агроном никако није могао да изађе са посла јер се плашио отказа који су се у његовој банци редовно пљуштали. Вођа револуције – наш «уметник», је мамуран преспавао до послеподнева, па је до краја дана лежао кући болан и лечио се аспиринима. Извођач радова је мирно дошао са радницима и машинама, и очас посла оградио читаво игралиште високом металном оградом. На огради је поставио таблу на којој је писало «Градилиште» што је означило и крај ове крваве револуције.
За сваки случај, на лицу места се нашла и полицијска патрола из локалне станице, јер су полицајци прочитали на «Фејзбуку» да постоји опасност од избијања некакве побуне. Када су стигли тамо, нису затекли никога, осим неколико баба које су мирно седеле на клупама и хеклале. Комшије из околних зграда су посматрале како радници багерима руше игралиште и све то снимале мобилним телефонима. Неко је тај снимак окачио на «Јутјуб», што је било праћено бројним «вјуовима» и оштрим коментарима упућеним инвеститору, полицији и целом државном врху. Наша три ратна друга се нису видела до следећег викенда, када су се поново окупила у кафани «Два ферала». Ено их тамо, запили се до зоре, и кују нове субверзивне планове.
У Београду, уторак, 20.09.2011.год. Феђа Димовић
Одг: Слика данашње Србије.. - Rodjak sa Severa - 09-30-2011
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/964336/Bez+Parade+ponosa.html
Одг: Слика данашње Србије.. - UrbanBaby - 10-05-2011
http://www.standard.rs/vesti/41-svet/8587-vladimir-putin-moj-predlog-evroazijske-unije-.html
http://standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/8582-u-hrvatskoj-tvrde-putin-ponudio-srbiji-ulazak-u-evroazijsku-uniju.html
Одг: Слика данашње Србије.. - Дебели - 10-05-2011
Бебо не раде линкови.