![]() |
Слика данашње Србије.. - Printable Version +- Delije (http://delije-caffe.net/mybb) +-- Forum: Делије Кафе (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=3) +--- Forum: Пивница (http://delije-caffe.net/mybb/forumdisplay.php?fid=7) +--- Thread: Слика данашње Србије.. (/showthread.php?tid=1443) Pages:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
|
Одг: Слика данашње Србије.. - дрвосеча - 06-30-2011 (06-30-2011, 04:10 PM)Виноградар link Wrote: Да ствари буду још горе, доста људи из 1389 су стварно интелигенти људи, са здравим размишљањем, али џаба све то кад су остала половина дебили. У томе ја видим проблемчину! Тачније разлог зашто не могу и нећу са њима у њихов тзв. покрет. Да ли је могуће да та половина интелигентних људи не може да види с киме су то у колу. Данас та припадност тим тзв. патриотским организацијама заиста представља апсурд. Немате појма колико ми је драго што сам део Делије Север. Група, као група се никада није искомпромитовала! Док су неки до скоро качили транспаренте и барјаке политичке странке!!! Дно, шта друго рећи. Одг: Слика данашње Србије.. - дрвосеча - 07-03-2011 Мржња нас је одржала Пише: Милан Јовановић, vesti-online.com 02.07.2011. Међу основним осећањима сваког људског бића, хтели ми то да признамо или не, је и - мржња. Понекад неопходно средство одбране, па и опстанка у тешким временима када дође бити ил' не бити. Тачније, у тренуцима када је окретање главе од стварности и жмурење пред пакленим намерама непријатеља равно самоубиству. А, ми смо тренутно "легитимна" мета моћних, али и њихових ситних сателита из комшилука који, за разлику од нас, у правом тренутку ускачу у прави воз. Ако и понекад промаше вагон, врло брзо ту грешку исправе, на невероватан начин се нађу међу победницима, с рукама крвавим до лаката. Нађе се увек неки моћни савезник, покровитељ, мецена да им дода воду и пешкир. Док спирају нашу крв са својих руку, меркају прилику да нас опет мало прикољу. Ми се, наравно, у међувремену правдамо што смо их изазвали да нас кољу. Истурамо на државне функције бескичмењаке и јадове, одроде и несоје, све оне што би радије туђина или комшију за господара, уместо брата за брата. Била је Србија и у већим, да простите, говнима. Онда кад је водала опанке агама и беговима, кад је умирала у албанским гудурама, или кад је маљем и камом убијана и бацана у јаме. Кад је педесет година гледала како је расрбљују, комадају, обезбожују бивше усташе уз помоћ српског талога, испливалог на површину смрадне баре. Али је, уз наду, пажљиво неговала и мржњу према неправди и насилницима, то једино оружје потлачених и понижених. И чекала прилику да та мржња букне кад куцне час. А кад олуја прође и окови падну, е па онда може понешто и да се опрости. Хришћански је сажалити се на пораженог, али није људски и није нормално љубити ноге тлачитељу. Што управо сада чини Србија, предвођена визионарима општег планетарног помирења, које почиње одрицањем од свега светог овом народу, по цену његовог не само духовног, већ и биолошког опстанка. Србија и њени медији, готово без изузетка, утркују се ко ће први да осуди такозвани говор мржње. Кроз густо сито цензора пролазе само европејски настројени, без обзира да ли пљују по сопственом народу. То је, чак, и пожељно, тако се доказује да смо сазрели за још мало па покојну Европу, да смо се ослободили Слобиног и свих осталих нежељених наслеђа, да смо доживели просветљење... Веровали или не, у српским медијима постоје врло јасне директиве како писати: на пример, жртве у Јадовну нису српске, већ само "жртве". Шиптар је искључиво Албанац, а постало је сасвим нормално да се бандитска и крвожедна врхушка у Приштини назива косовском владом, косовском скупштином, Тачи је косовски премијер, а Јахјага косовска председница... И како онда судити било коме за велеиздају, кад је издаја ушла у све поре? Колико би нам требало затвора да потрпамо све који су се огрешили о рођену земљу и народ? Док Србија, као што рекосмо, убрзано копа раку у коју ће ускоро да је гурну, шта раде наша браћа Срби других вероисповести? Назовидемократски и кобајаги антинационалистички хрватски портал Индекс Божидара Вучуревића назива "требињским крвником", а међу коментаре пушта и извесног лика који на вест о Просинечком који је учинио смртни грех и дигао три прста у Чачку, пише: "Ја би њега србосјеком!!!" На његов коментар стижу одушевљене реакције бројних истомишљеника, потомака и будућих србосјекача. А портал, ситним словима, негде тамо при дну, ставља оградицу: "Индекс не одговара за садржај ваших коментара". Лукаво, латински, у најбољим кроатским традицијама. 'Ладне облоге за наивне Србе, спремне да добровољно опет стану у ред пред неку од непопуњених јама. Да смо волели Турке као што данас волимо своје крвнике, не би се мајци родио тај геноцидни Карађорђе. И сви бисмо живели дуго и срећно у Отоманској империји. Али, никад није касно. Одг: Слика данашње Србије.. - InsaNe - 07-03-2011 Не верујем шта читам! Quote:Prilazio je i muškarcima i ženama i jednako ih hvatao svuda po telu, a oni nisu smeli da reaguju http://www.kurir-info.rs/stars/kuronja-u-velikom-bratu-98127.php Одг: Слика данашње Србије.. - Дебели - 07-03-2011 Одличан документарац, ко није погледао нека одвоји 2 сата, итекако има везе са санашњом Србијом. Одг: Слика данашње Србије.. - дрвосеча - 07-05-2011 ГДЕ СТЕ БИЛИ КАД ЈЕ БИО НИКО?! Аутор: Саша М. Стајић 05.07.2011. Септембар је 2003, у канцеларију премијера Зорана Живковића стиже писмо двојице тениских ентузијаста о једном београдском клинцу од својих 16. Део тог писма је и реченица: Уз Вашу помоћ, Новак Ђоковић ће, подижући пехаре с Вимблдона и Дејвис купа, увек моћи да истакне да је, кад је било најважније, Србија стала иза њега. Писмо је завршило у канти за ђубре. Никад га није ни погледао неко ко одлучује о помоћи талентованој деци Србије. Ентузијасти (селектор Дејвис куп репрезентације Богдан Обрадовић и новинар Небојша Вишковић) били су визионари. Зоран Живковић је већ неко време политички зомби. Иначе би прекјуче вероватно био с Бренама, Бобама, Јоксимовићима, Ивановићима, Јовановићима, Костићима, Јеремићима, Тадићима, међу оних петнаестак хиљада срећника на финалу Вимблдона. "Једно јутро смо се пробудили и нисмо имали ни за хлеб." Срђан Ђоковић зна да претерује, али ова његова реченица описује муке свих родитеља који запну да талентовано дете угурају у сурови свет професионалног тениса. Родитеља који пишу онаква писма. Влади, Скупштини, министарствима, тајкунима можда. Да се разумемо, нико не брани Бренама, Бобама, Јоксимовићима, Ивановићима, Јовановићима, Костићима, Јеремићима, Тадићима да буду на финалу Вимблдона. Били бисмо и ми да имамо новца. Неки од побројаних воле светлости рефлектора. Нису били ту кад су рефлектори били угашени. Неки од њих умеју да „препознају таленат“ и потапшу га по леђима, сликају се с њим кад је на Олимпу. Где су били кад је таленат требало помоћи? И зато је Срђан Ђоковић у праву кад ових дана вришти из Вимблдона: „Даље руке од мог детета!“ Ја бих одмах дао Ђоковићу да буде председник - рече Борис Тадић у смирај најлепшег 03. јула за дуго година уназад. Нема потребе, председниче. Довољно је само прекопати по кантама за ђубре. У њима је, гарант, писмо родитеља или пријатеља неког новог Новака. Или Теодора фон Бурга, математичког шампиона који оби прагове тражећи стипендију. Без превише успеха. П. С. Још један дан на послу. Овако је шеретски насмејан Ђоковић сумирао искуство вимблдонског финала, тог врха врхова светског тениса. А за све нас право питање је - зашто немамо још неког Нолета? Какав је био наш „још један дан на послу?“ -------------------------------------------------------------------------------- Текст који болно приказује Слику данашње Србије. Како се само разни политичари, певачи, спортисти, глумци, водитељи чепе око Новака Ђоковића (читај: увлаче у дупе > ![]() Већ сутра када се ти рефлектори угасе, тешко да ће ико се сетити Нолета... Исто тако је било и са "пегицом" Нађом Хигл, шампионком у пливању. Данас, само 2 године како се окитила златом у Риму ретко ко да је се сећа, а још мање да је тапше по рамену... Она је иначе новинарима незанимљива, јер није цура од скандала. Ја му желим стварно успех, и у животу, и у послу, а понајвише да избегава ове чепуље и полтроне који се сада мотају око њега. :-X Одг: Слика данашње Србије.. - Мобилисан - 07-06-2011 Дрвосеча брате, на жалост код нас успева само шљам и људски отпад који се више провлачи у новинама него на терену. Узећу за пример Ану Ивановић, она по мом мишљењу је особа која је имала, за разлику од Новака, феноменалне услове за развој. Међутим, некад је потребан и мозак, а не само глупави осмех. Она је једно размажено биће које мисли да све може да се купи. Знам пар људи који су имали контакт са њом, кажу да се ради о ужасној девојци, девојци која нема грам мозга и која је пуна себе. Колико се само провлачила по новинама са њеним "изабраницима". Знамо сви, да је у Србији партијска и родбинска веза не прикосновена и наравно оно наше "плати па се клати". Три моја другара, екстра таленти, нису успели, јер једноставно њихови родитељи нису имали да плати тренерима, менаџерима, политичарима да би њихово дете играло. Јбг, знате оно: "Има ствари које се не могу купити новцем, за све остало, ту је мастеркард", код нас је: "Нема ствари која се не може купити новцем, за све што нам треба ту је мастеркард!" Одг: Слика данашње Србије.. - дрвосеча - 07-06-2011 Слажем се Мобилисани са тобом. И то је наша невоља. Што су људи спремни да кукају, да јадикују, да упиру прстом у друге ствари а неће да погледају себе, и своје двориште. Ану Ивановић не познајем, нити икога ко је имао контакт са њом. Знам да је живот профи спортисте ужасно тежак, иако га већина прижељкује због новца, славе, насловних страница, и сличних малограђанштина. Али тек када загазиш у те воде, капираш колико је тешко носити тај терет, колико те притиска са свих страна. И наравно, чека те још више, и више рада! Нажалост, сви знамо младиће и девојке који су остали таленти, а нису постали играчи због недостатка новца, и разних никоговића, отпадњаковића којима је важније да им је пун џеп, и да неко његов игра. Новак Ђоковић, хтео то неко да призна или не, остварио је успех сам, својим радом, и наравно срећом да се није озбиљније повредио. Остварио је то напољу, а не у својој Србији. Сада се мора још и љубити и грлити, са истим оним кретенима и лопурдама, који нису хтели пре 10ак година да му обезбеде пристојне услове... Боже, што им свима не пошаље лоптицу у уста!? Код нас је све на продају... и част, и образ, и породица и реч... ма све! :-\ Одг: Слика данашње Србије.. - дрвосеча - 07-06-2011 Ево неке лепше теме... Боље да пунимо џепове нама самима, него некоме ко то не заслужује! Cрбија, од злата јабука књига је најлепших пејзажа Србије. Снимили су их најбољи фотографи. Реке, планине, градови, људи...ова књига прати их у њиховим трагањима за лепотом. А Творац овде није био штедљив. Србија, од злата јабука књига је прављена у сенци српских звоника који се дижу пут неба. Најлепши српски манастири сведоче – храмови „боголепи и неботични” – о српској духовној вертикали, кроз векове. Фреске с њихових зидова најлепши су поклон једног малог народа културној баштини Европе. Србија, од злата јабука осликана је са две нијансе златног – византијском и барокном. Овде су се укрстили светови, овде су се помешали Исток и Запад. Душа овог народа родила се у борби мистичног и рационалног. Недостижни циљ ове књиге био је да открије тајне српске душе, која мирише час на босиок, час на барут. ![]() Одг: Слика данашње Србије.. - InsaNe - 07-06-2011 Још нам је овако нешто фалило! http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/Region/919908/Srpski+policajci+u+Istri.html Одг: Слика данашње Србије.. - InsaNe - 07-07-2011 Најављена нова парада по носу, крај августа. |