Интервју са творцима представе North Force @ 8 April 2004 10:52 AM
О својој представи, Милена каже :



- North Force је представа о Делијама, о веровању у идеју, о снази групе, о херојству, моралу навијача, а првенствено је истинита, духовита, потресна, модерна и сурова прича коју потписују две жене. То је мушка представа, и навијачи су представљени као само друштво, а не као феномен унутар њега. Делије су модерни хероји, који сами бирају своје идеале. Један мали Шоне пре дербија губи заставу. Његова част и част фракције су доведени у питање. Да ли ће мали вратити заставу, или више никада неће доћи на Север?



Твоја сестра и ти расле сте у гротлу Звездиних навијача, на Сењаку. Шта је то што те фасцинира код навијача, и да ли прича с представе потиче баш са Сењака?



- Сестра и ја смо са Сењака, и овај комад сам написала са 18 година.Тада су сва дешавања полазила од Сењака, и читава екипа коју сам познавала била је одатле, тако да Сењака има много у представи али и искуства свакога од нас. Ultra boys-и су били једини модел који сам ја имала. Ликови у представи нису били издиференцирани али се знало која су четири главна лика. Када се почињало са радом на представи момци су стално уносили неке своје идеје и импровизације а ја сам на проби седела и дописивала сценарио. Оно што је задивљујуће у навијачким фракцијама је повезаност међу самим навијачима, то пријатељство и пожртвованост која их спаја. Оно што је мене задивило је и постојање хијерархије, јер се тачно зна ко су вође, ко има навијачког искуства и ко су носиоци читаве те приче. На стадиону заправо видиш каква ти је држава. Иначе, жанр представе је рађен по узору на античку трагедију, тако да је и читава прича приказана другачије, него што је можда неко и очекивао. Приказана је суровије, и снажније, и намерно су гажене неке устаљености, што је дало на драмском издизању.



Да ли ликови из представе имају сличности, намерне или не, с неким од навијача?



- То лето када сам започела писање North Force-а била сам у друштву Пере Паљића, који је изузетан дечко. Кроз његово понашање, приче, и уопште његово доживљавање живота, Јелена и ја смо виделе и једног од ликова представе. Тако да сам по Пери, заправо његовом презимену које је изузетно драмски потентно, и назвале лик из представе. То је био први лик који сам замислила и који се издвојио. Било нам је јако забавно слушати све приче из навијачког живота, са навијачких гостовања, тако да смо се радећи представу и веома забављали.Глумачка екипа је отишла на дерби, како би имала додира са самим Севером, па је некоме то била прва утакмица коју је одгледао, док има оних који редовно посећују Звездине утакмице.



Кроз читаву представу се прожима сукоб млађе и старије генерације зашто си баш на такав начин кроз представу приказала овакав однос?



- Цитираћу Дуја (лик из представе ) који је рекао “Клинци се тако челиче”! Старија екипа прозива млађу,али то није однос који је познат само у навијачким фракцијама. Увек су старији ликови, из краја, са ћошка били идоли млађима. Опет, да би им млађи пришли, доказивали су се на свој начин. Тако се ствара поштовање. Није представљен сукоб међу генерацијама,већ различито виђење живота, а у овом случају навијачких односа.



Стиче се утисак да старији све воде. Какве су шансе да се млади докажу на прави начин,али уопштено говорећи?



- Млади у Србији?Изузетно,тужна прича. У глобалу, све су разорене породице, деца без кинте која нису путовала, која нису могла да се школују, једноставно млади су постали део кола која воде низбрдо.Наравно да је свако могао да се докаже, али није могао очекивати да ће на било који начин бити прихваћен. Практично је ванредно стање било једино редовно стање генерацијама ’80.,’81.,’82….Међутим, читава та ситуација која је годинама владала и потресала породицу у глобалу, изнедрила је неке јако занимљиве људе, који нису веровали да ће бити боље, па нису имали проблем срушених снова; а тај проблем итекако имају старије генерације.



Проблем зависности је проблем младих у Србији.Колико је по твом сазнању заступљено дроге и алкохола на трибини?



- Ја не мислим да су навијачи нека изолована друштвена група, ОНИ СУ ДРУШТВО, па и овај проблем гледам као проблем свих генерација у земљи. Навијачи су другачије организовани од других које та прича коју они фурају уопште не занима, али на стадиону увек видиш где ти се налази држава. Иако статистике говоре да је сваки пети основац у Београду пробао дрогу, не знам засто навијаче издвајати на један безобразан начин када су управо ти основци сами навијачи.Они су та деца.



Колико вам је Звезда изасла у сусрет сто се финансирања саме представе тиче, и да ли вам је нека друга врста помоћи од СД-а у реализацији исте пружена?



- Ми и нисмо могли да очекујемо неког другог, сем Звезде да нам изађе у сусрет што се финансирања саме представе тиче. С једне стране су нам изашли у сусрет, али не као спонзори или донатори...



Питање појављивања девојака на утакмицама је јако комплексно питање. Пошто си од почетка рушила неке устаљености, како си задовољна Милиним ликом?



- Мени су девојке као појава на уткмицама јако симпатичне. Док вас нисам упознала нисам знала да у тој мери девојке посећују утакмице и шта је то што их привлачи на истим. Бојану сам на почетку писања дела замишљала као девојчицу која се труди да буде мушко и да буде другар с њима.Када смо састављали биографију за “Боки”, водили смо се социјалним моментом. Замислили смо Боки као девојку која је јако рано остала без маме и која није имала подршку и особу од поверења која би је усмерила на прави животни пут. У очајању се дрогира па су код ње и сви системи вредности померени, па се она често губи. У Србији постоји пуно пропалих породица и бракова, па сам предпостављала да ће и социјални моменат бити схваћен тотално уопштено.

Заправо, девојке могу да нађу своје место на утакмицама, јер жене имају своје место у друштву, а како су навијачи представници самог друштва тако је и девојкама место на Северу загарантовано.




О Делијама, припремама за представу, конзумирању алкохола и дроге, тучама, сличности са виђенијим Делијама, као и појаву девојке у навијачкој причи,глумци коментаришу:



“Шоне” - Све што се дешава у представи је засновано на једној импровизацији.Већина нас навија за Звезду и упознати смо с навијачима и Севером. Много тога из живота уопште, је пренесено на сцену. Хулиганство није аутентично представљено, као што је заправо у стварном навијачком зивоту. Желели смо да хулиганство што веродостојније представимо, али кроз причу са старијима који су одгледали представу, запазио сам њихову шокираност, а и збуњеност. Последњих 7 –8 година одлазим на утакмице и верујем да нека сличност с Делијама постоји, узевши у обзир да смо сви Београђани и да је Звезда прави београдски клуб.



“Робија” - Алкохол и дрога су заступљени свуда по улицама, свим крајевима земље, и не видим разлог због којег би печат био стављен на Север и стадион уопште. У позоришту не може реално да се прикаже живот тих младих људи, па је потребно прибећи и позоришним методима. Ово је ипак позориште и све је морало јаче да се прикаже.



“Крџа” - Ово је представа која ће се увек изводити и која је у самом духу Београда. Адреналин који је присутан на свим утакмицама, пренели смо у позориште. У представу сам унео све оно што уносим када одлазим на било коју Звездину утакмицу. Север је стил навијања и вољења клуба до крајњих могућности. Из тог стила произилазе овако добре кореографије и позитивна атмосфера, а Север одликује, права урбана, и нормална екипа младих људи.Звездини навијачи су ретко школовани навијачи. Одлика народа и Београда је Север. На утакмице одлазим редовно, па и Пеђу за ког ми је речено да личим из виђења познајем. Волим опуштену атмосферу, која влада на стадиону. Жаргон који је коришћен у представи, лично не користим, али сам баш због тога волео да одем на стадион.Тамо се максимално опустим, и све је доста искреније, реалније, боље…

Све што се дешавало у држави је било на граници инцидената, па се све преносило и на улицу, па и на стадион. Не видим шта је чудно што адреналин код младих изазива гнушање јавности уколико дође до ексцеса…све је то нормално.Такве емоције нас прате кроз читав живот, а Делије су то пренеле на најпозитивнији начин.




“Паљић” - Навијачи су ми супер. Имам другаре који су активни навијачи и они су постојећа група људи. Навијачи преко спорта залазе у све поре друштва, и живота уопште. Драго ми је што се читава навијачка прича ,а везана за експанзију Делија, шири свуда. Јако је здраво то што се они на такав начин друже и повезују.Њима је лепо сваког тренутка. Ја сам био на четири фудбалске утакмице до сада, али редовније пратим кошарку,и атмосфера је изванредна.



“Скар” - Представа је субјективан поглед и позив свима да се идентификују с Делијама.Кроз њих смо представили бунт читаве једне генерације,и њихову борбу, а све с циљем да се сви пробудимо.Звезда је део моје клиначке фантазије.Тучама су се ствари решавале, њима су се ствари и постављале, њима су се и рибе добијале, па ми није јасно засто на навијаче врше толики притисак, кад су туче саставни део свакодневног живота.

Политика је ушла у све поре друштва и живота,тако да политике има и на стадионима.




“Бојана”, једини женски лик, мушке представе - Свака девојка има индивидуалан разлог из ког долази на утакмице. Мислим да постоје односи, пријатељски или путем различитих веза, међу младићима и девојкама на утакмицама, али лик девојке који ја тумачим, није толико загрижен за Звезду.Бојана је заправо агресивна у нечему, чему уопште не припада.Она има своју самачку причу и аутистична је. Навијачи ми делују невероватно организовано.Сјајно,фасцинантно.Сматрам да девојке имају место на стадиону, као што и имају своје место у свакодневном животу.Људи више страдају од кланова и лобија, него жене од мушкараца.



Уз сценографију Вука Даутовића, млади глумци на оригиналан начин представљају причу, најмасовније и најорганизованије, навијачке групе у Европи..

Играју : Мила Манојловић (Бојана), Љуба Бандовић (Дуја),Данијел Сич (Шоне), Новак Симић (Скар), Милош Влалукин (Паљиц), Милош Тимотијевић, Слободан Павелкић (Робија), Бојан Зоговић, Жарко Лазић (Крџа), Срђан Пантелић,и Фила из Француске. За музику задужен Decra Selectah. Документарни материјал :Ненад Гаврановић.



Интервју је допуњена верзија интервјуа из Звездине Ревије, јануар/фебруар, број 537.

Интервју : Мила Радојичић.


News powered by CuteNews - http://cutephp.com