Био сам спречен да пишем у претходних 15-20 дана, али не и да пропустим све радости које су нам приредили момци у црвено-белим дресовима (а на неким утакмицама и у тамно плавим)... Одавно смо престали да пишемо старе добре навијачке извештаје у којима се даје опис свега и свачега на гостовањима, путу, зајебанцији, евентуалним нередима, попис песама, парола и сл. Да ли смо то превазишли или се ту и превише тога откривало, али некако се престало са тим... Можда и недостатак времена, покушај да се пребацимо из виртуелног у стваран свет, па и моменат омасовљења трибине у једном моменту су све разлози који су допринели да извештаји сами од себе нестану... Сврха свега је и била да својом активношћу на форуму и сајту натерамо многе да нам се придруже... Ту су слике, видео материјал, свако од нас другачије то доживљава, а и каже се "једна слика мења хиљаду речи"...
Али, овог пута, целокупан доживљај Салцбурга, не може да опише ниједна слика или видео материјал... Не, нећу писати нашироко или неки вид извештаја, иако сам исто вече пожелео да "пресавијем табак"... Прошло је већ поприлично времена, актуелне су неке друге ствари... Али кажу они који су били и у Барију, а ја сам генерација која је ипак мало после тога почела да обилази стадионе по Србији и нешто мало по Европи, овакво гостовање није виђено... Масовно, сјајно организована трибина, добра атмосфера... Један моменат би издвојио... на 0:2, довољно је било да се погледамо и да масовно разочарење претворимо у одбрану образа и части... Грмљавина која је из минута у минут постајала све јача, песма која је постајала све боља, гласнија и лепша... Смем да тврдим да смо можда и ми заједно са играчима "утерали" та два никад дража гола... И до краја транс, лудило и пркос, не постоји реч и објашњење... Уствари, постоји... Као што рекох, образ, част, и када кренеш до краја то да браниш и показујеш, неки позитиван резултат ипак дође... И невероватна радост, сатима нисмо ни били свесни да смо исписали нове лепе странице историје нашег клуба...
Сада би се вратио на актуелну тему, која донекле има везе са претходно написаним... Знам ја да смо сви у страху и да не знамо ни шта да очекујемо у дуелима у ЛШ... "Само да се не обрукамо" - многи изговарају ових дана... Али, ајмо браћо и ми, навијачи, да пробамо да се не обрукамо... Нема потребе за страхом, неизвесношћу, грицкањем ноктију и чупањем косе... На терену ће момци дати све од себе, то не доводим у питање за ову генерацију играча, али исто тако морамо и ми... Морамо да се помиримо са тим да не можемо да очекујемо неке врхунске резултате, али ако као и у Салцбургу, оставимо глас и хуком са трибина погурамо играче да дају и 200% својих могућности, можда и урадимо нешто, можда се докопамо тог 3. па чак и 2. места у групи, ко зна... Синоћ је било добро, на моменте сјајно... На кореографију не треба трошити речи, перфектно... Да ме неко не схвати погрешно, нема елемената за неку претерану критику... Али, ја знам да ми можемо и боље, да ми можемо и гласније и још луђе... Да ми умемо да "утерамо" гол уместо играча, када треба... И зато, немојте да нас/вас опет момци са шипке подсећају и моле да оставимо глас у нашој кући... Ливерпул и ПСЖ морају да виде још гласнију и за њих страшнију атмосферу... До краја јако, па шта нам Бог да...
Живели браћо Цигани!
п.с. Не заборавите на Дерби, сви на јна... 20.000 стиже Делија, минимум! И наравно, све "мање" утакмице на Рајку и по Србији у међувремену...
