Delije-caffe.net Форум - До краја Звезди верни!

Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије

 


 Наша Република Српска



мај 30, 2013, 12:18:01 пре подне
Одговор #20

KizaLion

  • Administrator
  • *****

  • 7571
    Поруке

  • Established 2002.

    • Погледај профил
    • Имејл
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #20 послато: мај 30, 2013, 12:18:01 пре подне »
http://www.magacin.org/2013/05/poturcavanje-srba-u-bosni/

На овом линку је лепо објашњено како је дошло до потурчавања у 16.веку, скроз коректан текст. Испод се налази и коментар посетиоца:

"Poturčivanje srba u Bosni. Sve je ovo uglavnom tačno i to za tačno uzima jedna strana, dok druga poturčena strana to ignoriše. Ne postoji metod u pozitivnoj nauci s kojim bi se moglo staviti do zunanja poturčenima da su oni nekad bili Srbi i da su se poturčili. Islam poseduje metode za ispiranje mozgova koji deluju efikasno i trajno. Njima je u svesti da su oni krvno i verski vezani za Meku i Medinu, sanjaju o anadoliji, Istambulu, Arapima, Malezijcima, Marokancima, Turcima, Azerbejdžancima i drugima. Oni su za njih braća, dok nas mrze iz dubine duše, jer im se to usadjuje u mejtefima i džamijama. "
ВУЧИЋУ, ПЕДЕРУ, ИЗДАО СИ СРБИЈУ!

мај 30, 2013, 09:42:36 пре подне
Одговор #21

Џукац

  • До краја Звезди верни!
  • **

  • 1055
    Поруке

  • Нешто магично...

    • Погледај профил
    • Имејл
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #21 послато: мај 30, 2013, 09:42:36 пре подне »
Навешћу ти неке делове из родослова моје породице које се односе на потурчивање православаца.

Цитат
Нису били лојални турској власти због чега су често морали мењати место пребивалишта, што је и основни разлог у промену презимена. Због те нелојалности дошло је до великог броја протераних и убијених чланова племена С......, јер су Турци били одлучни у својој намери да што већи део становништва преведу у ислам

Цитат
Марко је био присиљен да се потурчи, а Раде није желео, те се одметнуо у хајдуке. Хајдуковање је било једно од начина избегавања покрштавања и један од видова борбе против турске најезде

Цитат
Марко, примивши ислам добија име Јонуз и наставља лозу која је сада друге вероисповести. Верски фанатизам код Турака је био толико јак да се марко потпуно уживео у нову улогу која му је додељена. На глави је носио турбан и имао потпуно нову одећу. Касније је учествовао у нападима турске војске на православни живаљ, народ и веру којој он стварно припада.

Цитат
Верска превирања поделила су С...... на православце и католике, а касније и утицај Отоманског царства довео до тога да има и С...... исламске вероисповести.

Jeдна је Србија!

јун 05, 2013, 01:15:01 поподне
Одговор #22

Џукац

  • До краја Звезди верни!
  • **

  • 1055
    Поруке

  • Нешто магично...

    • Погледај профил
    • Имејл
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #22 послато: јун 05, 2013, 01:15:01 поподне »
Херцеговина

Требиње



Требиње, Арсланагића мост

Пребачен са првобитне локације на којој се налазио, због изградње бране и акумулационог језера.



Старо слано - насељено место у општини Требиње



Требишњица

Река понорница, дугачка 96,5 километара. На њој се налази неколико хидроелектрана, а пре њихових изградњи важила је за најдужу реку понорницу на свету. Слика је са места са којег је пребачен горе поменути Арсланагића мост.



Долап на Требишњици

Дрвена кола (долапи) су служили за наводњавање ораница. Сматра се да су се на овим просторима појавили почетком 18. века. На Требишњици их има око 60.



Гацко



Гатачко поље

Крашко поље у северној Херцеговини. Простире се на површини од око 60 километара квадратних. Налази се између планина Бјелашница и Лебршник.



Фоча, околина рудника Миљевина

Земљане пирамиде су несвакидашњи природни феномен. Налазе се у околини рудника Миљевина, у селу Даничићи. Изграђене су од песковите глине, а чвршћи делови од блокова стена.





Љубиње



Зубци

Jeдна је Србија!

јун 05, 2013, 02:10:52 поподне
Одговор #23

Кука

  • До краја Звезди верни!
  • **

  • к.о.к.в

  • 703
    Поруке

  • Боемска 1/4

    • Погледај профил
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #23 послато: јун 05, 2013, 02:10:52 поподне »
Ево и ја да дам удела у теми а везано за Херцеговину.

Ђе најљепша рујна зора свиће
и ђе мајке гаје Обилиће
и ђе свијећа гори због Косова
то је света земља Херцегова !!!


Кокеза лопове !!!

јун 06, 2013, 11:08:01 пре подне
Одговор #24

Џукац

  • До краја Звезди верни!
  • **

  • 1055
    Поруке

  • Нешто магично...

    • Погледај профил
    • Имејл
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #24 послато: јун 06, 2013, 11:08:01 пре подне »
Херцеговачка Грачаница

Херцеговачка Грачаница је српски манастир чија манастирска црква представља верну копију цркве манастира Грачанице са Косова, задужбине краља Милутина (1282—1321). Саграђена је 2000. на брду Црквина изнад Требиња, са жељом да изврши тестамент требињског песника Јована Дучића. Његови посмртни остаци пренети су из Сједињених Америчких Држава и сахрањени у крипти манастирске цркве. Мотиви који украшавају њен под, преузети су из тзв. Призренског патоса који је красио под задужбине Душана Силног (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), Светих Архангела код Призрена. Храм се може видети са сваке тачке у Требињу. Са брда Црквина пружа се поглед на цели град.

Посмртни остаци Јована Дучића, великог српског књижевника и песника, почивају у овом манастиру. Када је почео Други светски рат, Јован се затекао у Мадриду, па је са жељом да се склони са простора Европе, отишао код свог рођака у САД. Тамо га је након неколико месеци боравка изненадила смрт. Преминуо је 4. априла 1943. године. Његово привремено коначиште је било у порти храма Свети Сава у Либертвилу. Шездесетих година прошлог века, желећу да испуне његову жељу сачињену у тестаменту, група интелектуалаца покушава да његове посмртне остатке пребаци у Требиње. Његове речи записане у тестаменту су гласиле : У случају да умрем ван Требиња, места мог рођења, желим да се моје тело пренесе у Требиње и сахрани ... Гробница да се озида и поплоча бетоном, а место сваког другог споменика желим да се на гробници постави један велики блок црног гранита и да на том граниту ништа друго не буде написано него име: Јован Дучић, песник Након 5 година, записао је још пар реченица око његове последње жеље : Треба ме сахранити у Требињу, одмах после смрти, у гробници коју ћу претходно сам направити, али нипошто на гробљу него наврх каквог мањег брда у околини са великим гранитом из Јабланице (дебели блок 60 цм висок, 1,20 широк, и 2,5 метара дуг) са једним натписом урезаним: Јован Дучић, песник ". Захваљујући добротвору Бранку Тупањцу из Чикага, саграђен је комплекс, црква, конак и звоник. Његови посмртни остаци пренесени су у родно Требиње 22. октобра 2000. године.









Јован Дучић на поштанској марки




Jeдна је Србија!

јун 06, 2013, 08:22:28 поподне
Одговор #25

11211

  • До краја Звезди верни!
  • **

  • Звездино дете

  • 120
    Поруке

    • Погледај профил
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #25 послато: јун 06, 2013, 08:22:28 поподне »
Нико нема оно што Србин имаде!

јун 07, 2013, 10:11:32 пре подне
Одговор #26

Џукац

  • До краја Звезди верни!
  • **

  • 1055
    Поруке

  • Нешто магично...

    • Погледај профил
    • Имејл
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #26 послато: јун 07, 2013, 10:11:32 пре подне »
Ракитница

Ракитница је река у Републици Српској. Дугачка је 25 km. Извире на висини од 800 m испод Ступног дола, источно од села Ракитнице и западно од села Шенковићи. Пресеца Рогатичку котлину и успут прима потоке Берег, Радаву и Грачаницу, у самом граду два потока Топлик и Сутјеску и даље поток Лукавицу. Кањон реке Ракитнице је један од најдубљих кланаца у Европи.

Део тока реке кроз Рогатицу је уређен и регулисан. У центру града, на Ракитници је и чувено купалиште Закула. У месту Саставци (480 m) улива се у реку Прачу.

Ракитница




Водопад на ушћу Берега у Рактиницу









Jeдна је Србија!

јун 08, 2013, 01:23:42 поподне
Одговор #27

Џукац

  • До краја Звезди верни!
  • **

  • 1055
    Поруке

  • Нешто магично...

    • Погледај профил
    • Имејл
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #27 послато: јун 08, 2013, 01:23:42 поподне »
Балкана

Балкана је језеро које се налази на удаљености 4-5 километара од Мркоњић Града. Језерски део комплекса чине 2 вештачка језера, мало и велико, укупне побршине од 56 000 километара квадратних. Језера су изграђена 70-их година 20. века, а напајају се из планинских потока Цјепало и Скакавац. О постанку језера сачувано је неколико легенди у народу мркоњићког краја, а интересантна је етиологија његовог имена. Према предању ту су била два снажна и дубока извора-бунара, пуна рибе. Пошто се риба на турском каже балук, извори су названи Балукхана (станиште риба). Временом је име промијењено у Балукана, и најзад у Балкана (што нема никакве конотације са појмом Балкан).
У јулу и августу температура воде у Малом језеру достиже 20°С, па је тада погодна за купање. Са друге стране, током зиме се његова површина често заледи па је могуће упражњавање и зимских спортова. Велико језеро је богато разним врстама рибе: амур, лињак, пастрмка и др. На обронцима планине Лисине 1979. године је уређена скијашка стаза са ски-лифтом, а током лета се организују кампови. Сваке године се на Балкани одржава традиционална манифестација Дани косидбе-Меморијал Лазар Лакета. Централни догађај јесте такмичење домаћих и страних косаца, а поред тога одржавају се фолклорне смотре, такмичење у пливању, малом фудбалу и другим спортским дисциплинама.

Мркоњић Град




Балкана








Меморијал Лазар Лакета


Jeдна је Србија!

јун 27, 2013, 01:57:19 поподне
Одговор #28

Џукац

  • До краја Звезди верни!
  • **

  • 1055
    Поруке

  • Нешто магично...

    • Погледај профил
    • Имејл
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #28 послато: јун 27, 2013, 01:57:19 поподне »
Бијељина

Град и општина у Републици Српској. Сам град има око 100 000 становника и други је у РС по броју становника, одмах иза Бањалуке. Статус града Бијељина је добила прошле године у августу. Бијељина је смештена у Семберији, равничарском делу РС и представља раскрсницу путева за Србију, Хрватску и унутрашњост РС и БиХ. Смештена је у плодној равници у близини река Дрине и Саве, испод планине Мајевице. Због свог географског положаја и рељефа, овај крај је познат по пољопривредној производњи и један је од најразвијенијих центара у РС. Поред пољопривреде заступљено је воћарство, повртарство и сточарство, али у мањој мери него пољопривреда. На главном тргу Бијељине, испред градске скупштине, налази се споменик Краљу Петру Карађорђевићу, реплика споменика подигнутог пре Другог светског рата. Током Другог светског рата усташе су споменик склониле са трга и уништиле, а и комунистичка власт по завршетку рата је одбила да га врати. Тек прве године рата у Босни и Херцеговини, 1992., реплика споменика је постављена на место на коме се налазио и оригинални споменик. У овој општини веома је заступљен и туризам, ту се налазе манастири Тавна и манастир Свете Петке, Бања Дворови и Етно село Станишићи.
Познате историјске личности из овог краја су слепи гуслар Филип Вишњић и кнез бијељинске нахије Иво од Семберије, чији се лик и налази на грбу Бијељине.

Бијељина





Грб града и на њему Филип Вишњић и Иво од Семберије




Споменик краљу Петру



Манастир Тавна

Смештен у јужном делу општине Бијељина. Првобитни манастир је задужбина синова Стефана Драгутина, Владислава и Урошица. Данашњи манастир је смештен где и првобитни, и старији је од већине манастира у својој околини. У првим годинама турске владавине, манастир Тавна је био оштећен, али је уз помоћ православне заједнице током времена поправљен. Између 1941. и 1945. године, усташе су бомбардовале овај манастир. После рата Тавна је личила на згариште, и калуђери су је напустили. Нова власт је одузела манстирска имања и било је веома тешко обновити манастир. Тек 1954. године, када је из Жиче овде дошла игуманија Јустина Керкезовић са неколико монахиња манастир је обновљен. Братство сада има шеснаест калуђерица и две искушенице, које обрађују велико манастирско имање и пољопривредно газдинство.





Манастир Свете Петке

Новији манастир на овим просторима, грађен у руском стилу. У манастирском комплексу налази се старачки дом и споменик погинулим војницима ВРС у одбрамбено-отаџбинском рату.



Етно село Станишићи


Етно село које се налази на пар километара од самог града. Цео комплекс је изграђен 2003. године, захваљујући инспирацији Бориса Станишића . Више од неколико година он је путовао по српским селима средње Босне у потрази за старим кућама и предметима, који ће сачувати представу о једном времену и култури живљења са краја 19. и почетка 20. века. Резултат је аутентично планинско село у сред семберске равнице. У почетку се састојао од једног вештачког језерцета, ресторана и поточића, али се временом ширио па данас садржи две функционалне воденице, једну „дринску“ (из 1917) и једну „поточну“ (из 1937), мљекарник (из 1948), камени бунар, амбар, још једно језерце и ресторане са домаћим специјалитетима припреманим на традиционалном огњишту где се служе и пецива од брашна самлевеног у двема воденицама. Данас има око двадесетак аутентичних дрвених кућица, које су пренете из села у општини Вареш и села са планина Звијезде и Романије. Духовна целина нас враћа још дубље у прошлост и сачињена је од реплика објеката са разних места обележених православљем. Са световним делом села повезано је великим каменим мостом који је реплика Козје ћуприје из Сарајева. Преко њега се долази до Крстионице која је рађена по узору на малу цркву која постоји на Аљасци. У срцу ове целине је манастир Светог оца Николе, реплика манастира Куманице, задужбине Немањића и у њему су положене честице моштију Цара Уроша и Светог оца Николаја. Такође се налази ћивот са честицама моштију Светог оца Николе. Поред манастира се налази манастирска кућа (конак) која представља изузетан примјерак средњевековне градње. У близини монашке куће, на језеру, налази се камени амфитеатар са 380 места, предвиђен за културне манифестације под ведрим небом. У организацији етно-села могуће су вожње фијакером и ловачким саоницама по семберским селима и по обали Дрине., као и јела савремене кухиње.














« Последња измена: јун 27, 2013, 02:02:46 поподне Џукац »
Jeдна је Србија!

јун 27, 2013, 03:01:43 поподне
Одговор #29

11211

  • До краја Звезди верни!
  • **

  • Звездино дете

  • 120
    Поруке

    • Погледај профил
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #29 послато: јун 27, 2013, 03:01:43 поподне »
Нема ништа лепше од овога!

јун 27, 2013, 05:56:00 поподне
Одговор #30

Џукац

  • До краја Звезди верни!
  • **

  • 1055
    Поруке

  • Нешто магично...

    • Погледај профил
    • Имејл
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #30 послато: јун 27, 2013, 05:56:00 поподне »
На шта конкретно мислиш?
Jeдна је Србија!

јун 27, 2013, 07:05:16 поподне
Одговор #31

11211

  • До краја Звезди верни!
  • **

  • Звездино дете

  • 120
    Поруке

    • Погледај профил
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #31 послато: јун 27, 2013, 07:05:16 поподне »
На кућу ову малу и природу сву у РС.

јун 28, 2013, 10:15:31 пре подне
Одговор #32

Џукац

  • До краја Звезди верни!
  • **

  • 1055
    Поруке

  • Нешто магично...

    • Погледај профил
    • Имејл
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #32 послато: јун 28, 2013, 10:15:31 пре подне »
Манастир Клисина

Налази се у селу Ништавци, 15 километара јужно од Приједора. Манастир је посвећен Светој великомученици Марини (Огњена Марија). Смештен је на једном узвишењу покрај пута којим се из Приједора стиже у Сански Мост, а у близини протиче и река Сана. Овај манастир данас представља једно од духовних средишта верног српског народа на северозападу Српске. Народно предање сачувало је успомену на порушени манастир, који је по свему судећи био посвећен Сретењу Господњем, називајући манастириште Клисина, која долази од грчке ријечи «ЕКЛИСИЈА» што значи ЦРКВА. Исто тако и окупљањем на празник Сретења Господњег и на дан успомене св. великомученице Марине. Приликом копања темеља за садашњи храм пронађени су темељи старе цркве. Последња црква запаљена је 1942. године од стране локалних усташа муслимана. Те исте 1942. године православни Срби из околних села тајно спусте звоно (које је приликом пада оштећено) у реку Сану да би у реци чекало боља времена. По завршетку Другог Светског рата верници су на црквишту подигли дрвени звоник и на њега подигли оно оштећено звоно да сведочи да је ту некада постојала богомоља. Приликом освећења нове цркве, 1993. године, коју је осветио епископ Хризостом присутни народ акламацијом изразио је своју жељу да се уз новоподигнути храм подигне конак и да се прогласи манастиром. Манастир је прошириван у периоди од 2010-2012. године , а како он изгледа данас, можете погледати на сликама.







Jeдна је Србија!

јул 25, 2013, 09:32:01 пре подне
Одговор #33

Џукац

  • До краја Звезди верни!
  • **

  • 1055
    Поруке

  • Нешто магично...

    • Погледај профил
    • Имејл
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #33 послато: јул 25, 2013, 09:32:01 пре подне »
Електронско издање часописа Српска национална ревија 

http://issuu.com/sasa011/docs/srpska_-_broj_1_-_srpski_-_niska_re

Одлични текстови и још боље слике!
Jeдна је Србија!

јул 29, 2013, 01:56:45 поподне
Одговор #34

Woodoo

  • До краја Звезди верни!
  • **

  • 701
    Поруке

    • Погледај профил

август 13, 2013, 10:03:03 поподне
Одговор #35

Џукац

  • До краја Звезди верни!
  • **

  • 1055
    Поруке

  • Нешто магично...

    • Погледај профил
    • Имејл
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #35 послато: август 13, 2013, 10:03:03 поподне »
Jeдна је Србија!

септембар 05, 2013, 09:32:13 пре подне
Одговор #36

Џукац

  • До краја Звезди верни!
  • **

  • 1055
    Поруке

  • Нешто магично...

    • Погледај профил
    • Имејл
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #36 послато: септембар 05, 2013, 09:32:13 пре подне »
Озрен

Планина у Републици Српској, чији је највиши врх Велика Остравица и налази се на територији општине Петрово ( некадашње Босанско Петрово Село). Сама планина простире се на територијама неколико општина : Петрово, Добој, Маглај, Грачаница, Бановићи, Завидовићи. У дубини Озрена налази се веома чисто Орлово језеро. Обале су стеновите и у летњим данима пружа прилику за освежење иако није површински много велико (60 пута 30 метара). Далеко атрактивније јесте Горанско језеро које се налази у близини Добоја. Њега су изградили млади горани, а данас се на језеру налази мноштво садржаја, захваљујући туристичким предузетницима. Озрен је особен по бројним врелима, од којих за неке важи веровање да су лековити. Овде је на реци Прењи саграђена и пунионици лековите воде коју становништво Озрена и подозренских села назива чудотворна озренска вода. Испод Озрена су и бројни извори термо-минералних вода изузетних лековитих својстава. Бањски комплекс "Терме Озрен" у насељу Какмуж осигурава успешно бањско лечење реуматизма, псоријазе, проблема са синусима, те многа друга обољења. Са друге стране реке Спрече, налази се бањско-рекреативни комплекс "Терме Грачаница", који има већи капацитет и боље услове за лечење. Овде су изграђени мали базен за децу, средњи и велики базен, те простор за масажу, ресторан, терен за одбојку на песку.





Орлово језеро



Горанско језеро



Терме Озрен



Манастир Светог Николе

Задужбина српског краља Драгутина, који је у средњем веку владао овим крајем.





Споменко Гостић - дечак у одбрани отаџбине

Најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске. Одликован је медаљом заслуга за народ. Рођен је 14. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца.
Године 1992, почетком рата, живео је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у месеце априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. АРБиХ. Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске где је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући поверене задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше повређен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен. У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.



Jeдна је Србија!

октобар 08, 2013, 03:36:42 поподне
Одговор #37

Џукац

  • До краја Звезди верни!
  • **

  • 1055
    Поруке

  • Нешто магично...

    • Погледај профил
    • Имејл
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #37 послато: октобар 08, 2013, 03:36:42 поподне »
Лепо је рекао Ратко Младић : Дрина никада није била граница, нити ће бити. Дрина је наша кичма. Она протиче кроз центар српских територија. О њој треба да певамо бар онолико колико певамо о Морави. Знате ли како је настала Дрина? Од суза српских мајки.

Jeдна је Србија!

октобар 08, 2013, 07:52:48 поподне
Одговор #38

KizaLion

  • Administrator
  • *****

  • 7571
    Поруке

  • Established 2002.

    • Погледај профил
    • Имејл
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #38 послато: октобар 08, 2013, 07:52:48 поподне »
Borusija dozvolila Buvaču da vodi Republiku Srpsku

Dugogodišnji asistent Jirgena Klopa na klupi Borusije iz Dortmunda, Željko Buvač, dobio je dozvolu kluba da vodi reprezentaciju Republike Srpske.

- Željko nas je obavestio da ima ponudu da vodi reprezentaciju Republike Srpske. To bi za njega bila velika čast, a nama ne predstavlja problem, jer ne bi uticalo na njegov rad u Borusiji, rekao je sportski direktor "milionera" Mihael Zorc.



Buvač je dospeo u prvi plan javnosti posle suspenzije Klopa u Ligi šampiona, kada je vodio Borusiju u pobedi nad Olimpikom iz Marseja (3:0).

Reprezenaticija Republike Srpske trebalo bi krajem godine da odigra prijateljsku utakmicu sa selekcijom Katalonije.


Биће интересантно видети Огњена и Стојана Врањеша, Марка Марина, Невена Суботића, против Ћавија и осталих  ;D

Верујем да је Бувач бољи селектор него Миха  ;D
ВУЧИЋУ, ПЕДЕРУ, ИЗДАО СИ СРБИЈУ!

октобар 14, 2013, 05:38:34 поподне
Одговор #39

херцеговац

  • До краја Звезди верни!
  • **

  • 838
    Поруке

    • Погледај профил
Одг: Наша Република Српска
« Одговор #39 послато: октобар 14, 2013, 05:38:34 поподне »
Мали дjечак кога је напустила мајка брине о непокретном оцу





КОНТАКТ ТЕЛЕФОН ПЕТРА 066 839 682

Петар Ђурић, телефон: +387/66/839-682, Љељенча код Бијељине
-Жиро рачун за уплате у Босни и Херцеговини:
БОБАР БАНКА 5650020002662614

-Жиро рачун за уплате из иностранства:

BENEFICIARY-IBAN: BA395652050000035122
NAME: PETAR (GOJKO) DJURIC
STREET: LjELjENCA
CITY: BIJELjINA, REPUBLIKA SRPSKA


http://srbin.info/2013/10/za-suzu-mali-decak-koga-je-napustila-majka-brine-o/
« Последња измена: октобар 14, 2013, 05:40:09 поподне херцеговац »
Неђе Србин сакривен у гори,
Страшно чудо измисли и створи.
Научи га Сила са Небеса,
Јаворово дрво те отеса!