У томе је и трагедија овог народа. Ако узмемо претпоставку да су гласови сиротиње јефтини, онда ће се за власт у Београду не борити у кругу Двојке и нешто шире, већ у Рипњу, Сремчици, Добановцима, Реснику, Белом Потоку и ко зна где. Просечан Београђанин не би знао ни да покаже на мапи та приградска насеља. Очито, да је боље за Београд да откачи све те руралне средине од себе, као да ампутира метастазирани уд.
У том случају, вероватно, Београд може да процвета. Да се гласа главом, а не новчаником.