Delije-caffe.net Форум - До краја Звезди верни!

Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије

 


 Цветковић отворено о Звезди



фебруар 28, 2005, 12:09:05 поподне
Прочитано 1109 пута

Anonymous

  • Гост
Цветковић отворено о Звезди
« послато: фебруар 28, 2005, 12:09:05 поподне »
Наш саговорник, у ексклузивном разговору, је Владимир Цветковић, некад истакнути кошаркашки репрезентативац (149), освајач сребрне олимпијске (Мексико 1968.), две сребрне и једне златне медаље на светским шампионатима (Монтевидео, Рио де Жанеиро, Сантјаго де Чиле), као и носилац пет националних одликовања: Ордена заслуга за народ са црвеном звездом, Ордена рада са златним венцима, Октобарске награде града Београда, Златног грба града Београда и Мајске награде Србије.

Рођен је 24. маја 1941. године у Лозници где је завршио гимназију. У Београду је дипломирао на Економском факултету. Кошаркаш и капитен Црвене звезде био је од 1959. до 1972. године. Кад је завршио спортску каријеру био је директор у туристичким предузећима „Кварнер експресу” и „Инексу”, и Спортског центра Ташмајдан, затим генерални секретар, па директор фудбалске Црвене звезде, коју је, у тандему са Драганом Џајићем, и сјајно упакованим тимом, одвео 1991. године до титуле првака Европе и света. Говори енглески и француски.

Шта Вам је те 1968. године у Мексику, три секунде пре краја утакмице против Руса, кад сте се спремали да изводите два слободна бацања, при вођству ривала од „пола коша,” казао Сплићанин Петар Сканси, саиграч у тиму?

– Пришао ми је, и да нико нечује, рекао:„Ако убациш „обе лопте” носићу те до Београда.” И у томе сам успео. Победили смо Русе са 63:62. Сви смо ми у екипи имали изузетно пријатељски однос. Били смо једна сјајна, готово непоновљива генерација, која је играла за славу.

А 23 године касније, 1991. били сте један од вођа сјајне фудбалске генерације Црвене звезде која је освојила титулу првака Европе и света. И тада се играло за славу, али и за озбиљне паре. Италијани су тврдили да Савићевић, Михајловић, Југовић, Најдоски, Белодедић, Панчев голман Стојановић...вреде око 50 милиона долара, а Звезда је, њиховом продајом, добила само 20 милиона. Да ли су они вредели толико или је то била само прича?

– Увек постоје разлике између приче и стварности. То је увек тако. Једно је сигурно: за сваки трансфер постоји уговор који се налази на три места, један је код продавца, други је код купца и трећи је у националној федерацији. И ти уговори морају да буду апсолутно идентични. То је основа целог посла.

Да ли је Ваш однос са Џајићем, већ тада, био мало лабавији него раније?

– Није. Једноставно ми смо имали две различите концепције које нису, до мог одласка из Звезде, до децембра 2001, битно утицале на рад клуба. Више је то био различит приступ одређеним односима. Сматрао сам, пре свега, да сви фудбалери који играју за наш клуб морају да буду играчи Црвене звезде. Био сам и за вредновање доприноса навијача. Али за успех сваког великог клуба је значајно да мора да се нађе мера између клуба и навијача. Увек негде у тој релацији мора да постоји граница. Сматрао сам да оног момента, кад се направи инцидент без потребе, и навијачи морају да сносе консеквенце као и клуб. Други нису тако мислили. Дуго сам то толерисао, али тврдио сам да то не може тако. Прави навијач мора да допринесе клубу, а не сме да одмогне ни у чему.Ту је била та разлика.

Изненада сте отишли из Црвене звезде у децембру 2001. Зашто?

– Ја сам сматрао да само људи који раде у Звезди, који су изабрани Звездини руководиоци, имају право да воде клубску политику.То право, по мени, нема ни председник државе или владе. Ипак, почели су притисци да Звезду морају да воде и неки други људи, да Звезда мора да буде оваква или онаква...А ја сам сматрао да један овакав клуб мора да буде ван било каквог утицаја. Ја сам, до рада у Звезди, деведесетих, био шест година министар спорта, волонтер, без партиске припадности, а ни један политичар на мене није вршио никакав притисак. Јер за једну државу је битан сваки резултат једног великог клуба. Ево, на пример, сад после Дњепра, успех Партизана из „неке Србије и Црне Горе,” где се дешава шта се дешава, један клуб успе да се пробије у осмину финала Купа Уефа у једној врло напорној утакмици у борби са тешким противником. То сад бележи читава светска штампа. Партизан је то учио са својим руководством, са својим играчима, са својом политиком, са својим знањем са својим навијачима... Тако мора да буде. А у Звезди су почели да дувају неки ветрови из супротног смера...То је био и мој принцип и то би требало да буде принцип свакога који искрено воли свој клуб. Имао сам 60 година, провео сам у Звезди 42 године, био сам и мало засићен и сматрао сам да би требало да одем, да не би штетио Црвеној звезди. Мени је спортско друштво направило опроштај. Добио сам једну велику сребрну лопту која је пола кошаркашка а пола фудбалска, као симбол мога рада у обе секције.

На посебан начин, фештом у спортском центру, у пензију Вас је отпратио и фудбалски Партизан. Како је до тога дошло?

– За мене је то било пријатно изненађење. Да се не схвати погрешно било је то мало и логично. У току целе каријеру увек сам прихватао екипу Партизана као ривала, а не као непријатеља.

После таквог Вашег одласка из Звезде и такве организације испраћаја, од вас је тражена изјава о односу са Џајићем. Шта сте тада казали?

– Свима сам рекао оном што сам тада искрено мислио. Казао сам да сам Џајића упознао 1964. кад смо били чланови Олимпијског тима у Токију. Од 1983. до 2001. године. Радили смо на заједничком послу у Звезди, која није ни моја ни Џајићева, већ је власништво милиона људи. Радило смо најбоље што смо знали. И успели смо да стигнемо до врха и Европе и света. У току тог рада смо се и дружили. Разумљиво је да сам о низу односа мислио другачије од Џајића, јер обрнуто не би било природно. Било је, не жели да кријем, ту и сукоба, па и повишених тонова, а по некад, условно речено, и свађа. Али никад се није догодиоло да Џајић и ја не говоримо. Ни једног тренутка.

Да ли сад говорите са Џајићем, да ли се дружите..?

– Не знам да ли говоримо. Нисмо у контакту!

Сад сте менаџер са радном дозволом Фифе. Имате агенцију „Скил” (у преводу ниво). Опет сте у фудбалу, а не у кошарци. Због чега?

– Било је то логично ја сам последњих 20 година провео у фудбалу и све кошаркашке везе су покидане.

Да ли неки играчи Звезде долазе код Вас због трансфера?

– Никад нисам обавио ни један трансфер фудбалера Звезде. Мислим да би се то мало другачије тумачило. Али видим да је Звезда упала у неки раскорак између Босмановог правила (кад истекне уговор играч је слободан) и стварности. Тако да се десило да је доста играча Звезде отишло из клуба без обештећења.

Да ли можете и себе да оптужите што нисте припремили неког младог и способног човека да у Звезди настави Ваш посао?

– Ако постоји такво гледање могу и о томе да причам. Себе оправдавам, али не као алиби већ као чињеницу. Имао сам мандат у Звезди још три године после мог одласка, а отиишао сам у пензију. Међутим, нико ме није задржавао. Сви су се сложили са мојим одласком. То сам протумачио овако: „Значи Цвеле твоје време је прошло.”

Ког калибра би требало да буду вође Црвене звезде?

– Профил, првих људи, пословних и спортских људи Црвене звезде мора да буде такав да их знају сви. Морају да их воле „звездаши,” а сви остали спортисти морају да их познају, а без талента ни ово прво ништа не вреди. Морају да имају знање и огромни радни потенцијал као и одлике људи који се не цене по обећањима већ према учинку.

Звезда сад није међу првих 100 клубова света. Како то доживљавате?

– Та кривуља успеха и падова се смењује. Не би требало заборавити да мадридски Реал 30 година није освојио Лигу шампиона, а онда им је у томе помогао Предраг Мијатовић. Значи ти падови су логични, само је сад питање како изаћи из кризе и како кривуљу усмерити на горе. Није ово крај света нити је ово коначно. Људи који су сад у Звезди и око ње морају озбиљно и опрезно да раде на враћању клуба на стари пут. Могу да сугерирам. Мора се наћи комбинација у којој нико не може да води Звезду, а да нема „звезде” овога клуба у било ком смислу. Не може се од десет највећих бизнисмена направити велики клуб. Мора у тај посао да се уграде и спортисти, који клубу дају посебан шарм, посебну димензију и доносе знања које бизнисмени немају. Конкретно: Не може се направити велика Црвена звезда са Мишковићем, Карићем и Антељом, ако у вођству клуба нема бивших фудбалера. И ти фудбалери који улазе у тај посао морају поседовати један велики квалитет, једну додатну димензију која стреми будућности, а не ономе што су они били. Значи на бази онога што су урадили морају да имају један нови квалитет.

Да ли можете да сугеришете и неколико имена тих Звездиних звезда?

– То би могли да буду Стојковић, Југовић, Михајловић, Бинић, Стојановић...То су људи које цео свет познаје...Пред њима се отварају сва врата, а прате их бизнисмени...

Која је сад цена Звезде?

– Са спортским клубом се дешава супротно од привредне организације. У земљама транзиције предузећима се смањује цена да би се јефтиније продала. У спорту је то супротно. Вредиш само ако си квалитетан. Звезда би се брзо продала да је у врху Европе и света, а не овако. Мислим да се много мистификује приватизација у спорту. Онај ко уноси капитал у Звезду хоће да се тај капитал оплоди. Први услов је да Црвена звезда не мења име. Затим мора да уложи огрмоне паре за инфраструктуру, па да купи најбоље играчи, скупе и квалитетне...И опет је то неизвесно. На пример: Реал је најскупљи клуб, а не узима ни један трофеј већ две-три године. И зато мислим да ће доста времена проћи док неко не загризе у куповину Звезде и Партизана.

Од чега Вам се сад састоји живот?

– Не само сад већ увек од љубави, поверења, рада, бриге о деци...Имам кћерку Зорану (37) и сина Растка (35), а и унука Мишка-Џарвиса (година и по), Зораниног сина.

-----------------------------------------------------------

Одлазак у правом тренутку

Да ли сте Ви гневни због свега што те снашло пре три године у Звезди?

– Нити сам љут, нити сам гневан. Мој одлазак је могао да буде и касније и раније. Лично мислим да је дошао на време. Могао сам да одем кад буде касно. Човек сам Црвене звезде и на сасвим други начин је доживљавам. У Звезди има и успешних и неуспешних и задовољних и незадовољних. Спадам у категорију и успешних и задовољних. Признат сам од породице Црвене звезде плус од стране других. Мој долазак или недолазак на прославу 60-тог рођендана није битан. Црвена звезда увек остаје моја боја, мој клуб и тако ће увек да остане.

-----------------------------------------------------------

Време тандема Цветковић – Џајић је прошло

Како тумачите ово што се у Звезди догодило после ПСВ и Зенита?

– Да мало све обрнемо. Ево овако: Џајић и ја смо били супер тандем. Имали смо свој стил, имали смо своје квалитете и ја лично мислим да је време тог тандема прошло и да је морало да дође до иновација у раду. Данас је време интернета и људи другачије орјентације. Ту је сад настао једна вакум у Црвеној звезди. Рећи ћу нешто што се види из података о мом животу. Ја сам ипак, као Звездин човек, као кошаркаш, али и економиста, дошао да водим послове Звезде, али сам пре тога био директор у туризму 10 година био сам 5 година директор „Ташмајдана”. И тек тада сам дошао да водим Црвену звезду. А у Звезди је сад наступио један вакум. Недостаје младих, а искусних и способних људи спремних да уђу у једну велику и непознату битку.

-----------------------------------------------------------

Поштујем Цептера...

Филип Цептер је у понедељак изабран за председника Олимпијског комитета Србије и Црне Горе. Владимир Цветковић је о томе рекао:

– Милана Јанковића познајем одавно, о њему као пословном човеку мислим све најбоље. Ипак, жалим због таквог епилога. Председник Олимпијског комитета треба да буде најбољи представник свих спортиста наше земље. По мени, требало је имати и знања и снаге да се на место председника поново изабере бивши олимпијац. Могао је то да буде и Александар Ђорђевић, Јасна Шекарић... Наравно, у најужем руководству може да буде и бизнисмен, са задужењем да брине о финансијама. Спортиста-председник даје целој земљи другачију димензију. Поштујем Цептера, треба знати зарадити динар, то је за многе велики проблем. Али, бити председник Олимпијског комитета, то је нешто сасвим друго. Шта ће са браћом Грбићима, Даниловићем, зашто се неко од њих није кандидовао? Али, шта је ту је...

фебруар 28, 2005, 05:06:28 поподне
Одговор #1

Ђоле

  • До краја Звезди верни!

  • 955
    Поруке

    • ICQ гласник - 171026274

    • Погледај профил
    • http://www.kkczforum.net
Цветковић отворено о Звезди
« Одговор #1 послато: фебруар 28, 2005, 05:06:28 поподне »
Upravo sam hteo da postavim ovaj intervju nakon sto sam ga procitao u novinama.U sustini nista Cvele veliko nije ni rekao.Mislim da nebi bilo fer da ne bude pozvan na proslavu 60-ogodisnjice jer ipak je pola zivota covek proveo u Zvezdi...