Delije-caffe.net Форум - До краја Звезди верни!

Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије

 


Прикажи поруке

Овај одељак вам дозвољава да видите све поруке овог члана. Имајте на уму да можете да видите само поруке из оних области којима имате приступ.


Теме - дрвосеча

Странице: [1]
1
Северна трибина / Како су Делије прославиле 20 година Барија
« послато: јун 24, 2011, 06:33:53 поподне »







2
Пивница / Треба ли нам калчополи?
« послато: мај 11, 2011, 11:47:36 поподне »
Дошао сам вечерас на Д. Кафе само из разлога што сам подстакнут чаршијским брујањем о томе како нам треба калчополи у Србији. Калчополи је заправо разбијање мафије над нашим спортом, које је својевремено направила италијанска полиција у сезони 2005/2006, када је казнила Јувентус, Милан, и Фиорентину, и Лацио ваљда.
Јувентус је био највише умешан у те прљаве ствари, па су њега и највише казнили. Одузели су му 3 титуле првака Италије (иако би могли и више), и пребацили у нижи ранг. После се Јуве вратио у серију А.
Тада се помињало како је Јувентус са његовим власницима скоро 20 година, градио свој криминализовани систем, преко фудбалскога савеза Италије, новинара, медија, судија итд. Читаве 2 деценије требало је полицији да прислушкује власнике Јувеа, и да нађу доказе где би их могли оптужити. И успели су.

Зашто ово сада причам?

Причам, зато што смо сви сведоци како нама се намештају судије које виде наше играче у офсајду, поништавају нам регуларне голове, и сличне подлости ФСС, кога контролоше Толе Караџић. Ево и вечерас смо сведоци повлачења играча Воше са финала купа Србије, где Партизан треба да освоји заправо "дуплу круну". Брука и срамота, шта рећи...  :o

Постоји једноставно велика сличност између Јувентуса, и Партизана, у оваквим нечасним и криминалним радњама!

Окачићу и неке занимљиве цитате управо са Делије Кафеа, који су писани у претходном периоду.  ;)

3
Северна трибина / 139. вечити дерби, Маракана 23.10.2010.
« послато: октобар 19, 2010, 08:37:56 поподне »
Браћо, ближи се још један вечити дерби...
Но, овај је сходно ситуацији у којој се наш клуб и држава налазе веома важан. Због многих догађаја у октобру 2010. сада ће све очи света, јер чујем да се мноштво страних новинара најављује да ће доћи на Маракану... а и цела јавност Србије ће да буљи у нас ко у 8. светско чудо. Шта више најављује се 4000 полицајаца за обезбеђивање дербија, да не помињем камере, специјалце и слично. Не причам ово зато да би некога плашио... напротив. Пишем зато да СВИ ДО ЈЕДНОГА ДОЂЕМО и покажемо колико смо моћни, и колико је нама стало до фудбала, навијања, и нормалног живота.

Пакистан је вероватно због стања у којем се њихов клуб налази, тражио да се дерби одложи, или игра без публике... али чак је и њихов министар Свињица Ружнопачић, рекао како ће се дерби ипак играти! Време одигравања највероватније 13 или 14 часова.

Сутра, у среду на благајнама Маракане почиње и продаја карата за дерби. Цена карата за Север је 500 динара, Исток 800, и Запад 1000 динара.

4
Пивница / Петооктобарске заблуде и очекивања
« послато: октобар 04, 2010, 05:41:14 поподне »
Сутра је 5.10.2010. године.
Дан када треба нешто "прославити"... А мени се ништа не слави, није ми до славља. Зашто?
Зато што сам још тада пре 10 година, видео да неке ствари неће доћи на своје место... тачније када сам видео ко ће заменити, који људи Слободана Милошевића и његов режим.
Неће нам бити бољитка.

10 година је прошло као трен, а већ годинама се прича да нама није свануло, није свануо 6. октобар 2000. године! Још смо у том неком тумарању, јер све оне омче које су нас вешале 1990-их година, опет нам то раде... само су џелати промењени... Уместо Слободана Милошевића, дошао је Борис Тадић, уместо Војислава Шешеља, ту је Велимир Илић, уместо Марка Милошевића, ту је Чедомир Јовановић... уместо Курте, ту је Мурта... до бесконачности.

Да не би сада писао шта су нам све странке демократске оријентације септембра 2000. године обећавали, шта ће учинити када смене тиранију црвено-црне коалције, јер би 200 страна само требали да посветимо њиховим обећањима... Боље да се наведе шта су нам направили какво зло за време њихове власти.
Оно што је тада октобра 2000. године било разумљиво јесте да демократске снаге неће више никако у коалције са СПС или СРС... но гле чуда... СПС поново васкрсава са Ивицом Дачићем, који постаје министар ун. послова у Влади Србије?!?!  :o Особа који је био један од главних Слобиних људи?!

Волео бих да чујем ваша мишљења о изневереним идеалима Петог октобра, и шта сте заправо очекивали од тога.

Још на теми Митови и легенде, рекли смо да је и ово један сумњив догађај у нашој историји, што ја верујем и да јесте... па ћемо га анализирати, да видимо где су ти тајни конци, који нам и данас праве саплитање и омче.

5
Пивница / Други светски рат, НДХ, логори смрти, злочини комуниста
« послато: септембар 01, 2010, 07:24:51 поподне »
Данас је 1. септембар 2010, што ће рећи да се навршава 71 година од када је нацистичка Немачка напала Пољску, и тиме увела свет у Други рат, који је трајао равно 6 година.

Ми смо већ причали на теми о Митовима, и обманама везано за то ко, када, за чији грош изазива ратове, има користи, и слично.

Но, хтео бих да кроз ову тему људи имају прилике да виде оно што нам је прећутано у школским читанкама из историје. Поготово оне најстрашније ствари из НДХ, како то не би реметило братско-јединствене односе Срба са Хрватима, Словенцима, мујама, и шипцима.

Волео бих када би и други људи писали неке приче на ову тему из њиховог краја.

У наслову теме сам намерно додао злочини комуниста, јер крајем 1944, па нарадних 10ак година комунисти су починили велике злочине, највише према Србима (монархистима и буржоазији), како би се комунизам што боље и лакше учврстио. За то никада нико још није одговарао јер су починиоци ових злочина углавном помрли до 2000. година када се могла подићи оптужница против њих.

6
Пивница / Парастос жртвама "Олује"
« послато: јул 26, 2010, 12:55:03 пре подне »
Приближава се парастос жртвама злочиначке акције хрватске, и муслиманске војске, потпомогнути НАТО авионима, и америчким генералима, над Србима у Книнској и Босанској Крајини.

Овај ужасан злочин односно истребљење Срба са ових простора Северне Далмације, Лике, Кордуна, Баније, и Бос. Крајине, се десио 4. августа 1995. године. Трајало је неколико дана, где су Срби са ових простора практично нестали! Колоне избеглих Срба Крајишника су свима у сећању када се помене реч "олуја". "Олуја" је иначе назив за етничко чишћење Срба из Крајине, и решавање српског питања у Хрватској. За тих пар дана прогнано је преко 400.000 људи, убијено више хиљада Срба, и уништено на стотине православних цркава, као и на хиљаде кућа, и објеката за становање.
Главну одговорност за овај ужасан злочин сносе Фрањо Туђман, Јанко Бобетко, Анте Готовина, као и Европска унија, САД, НАТО, јер су помогле војно и економски Хрватску у спровођењу ове најмонструозније идеје од Другог светског рата на овамо.

Иначе "Олуја" је на овом сајту доста добро описана на теми Отаџбински рат

Сваке године након 1995, па и ове 2010. у цркви Св. Марка у Београду 4. августа у 11 часова служи се Парастос жртвама "Олује".
У Бања Луци, у храму Свете Тројице у 11 часова 4.08.2010. служиће се се парастос жртвама "Олује".

7
Пивница / Сретење - Дан државности Србије, и Војске Србије!
« послато: фебруар 15, 2010, 10:40:40 пре подне »
Сретење Господње
 


Код Хришћана, Сретење Господње се слави 40. дан од Божића. Свето Писмо каже како четрдесети дан после Рођења Христовог донесе Пресвета Дјева свог Сина у храм јерусалимски да га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно, ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја.

У то време у храму је служио првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој..." Још рече Симеон за Христа Младенца: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити" (Лк. 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, рекоше то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но, у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир (Египат), по упутству анђела Божјег.

Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.

Српска Православна Црква слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а 15. фебруара по григоријанском календару.

* На Сретење, 1804. године подигнут је Први српски устанак.
* На Сретење, 1835. године донет Сретењски устав, први демократски устав Србије, па је слављен и као Дан уставности.
* Од 2006. Сретење је Дан државности Републике Србије.
* Од 2006. Сретење је и Дан војске Војске Србије.

8
Пивница / Св. Сава - школска слава, симбол Српства!
« послато: јануар 26, 2010, 12:42:44 поподне »


Сутра је Савиндан. Празник Српске православне цркве и свих школа у Србији.

Биографија Светог Саве

Најмлађи син Стефана Немање, великог српског жупана, звао се Растко. Родио се 1169. године и још од детињства је показивао да је обдарен изванредним даровима. Кад му је било 15 година, отац му одели један крај у својој држави, где би се учио управљању; а кад му је било 17 година, родитељи су већ помишљали и да га жене, мада је он већ почео мислити како да се одвоји од света и оде у манастир, да се посвети Богу.

Једном, кад су га родитељи позвали у двор, вероватно ради женидбе, дођу и неки калуђери из Свете Горе, а међу њима је био и један Рус. Растко се упозна с њим, распита се како се живи у Светој Гори, па кад је сазнао да је тамо управо онако како је он желео, договоре се да заједно иду у Свету Гору. Растко замоли родитеље да га пусте у лов на јелене, па док је био у лову у планини, искраде се од друштва, и са духовником Светогорцем и неколико верних слугу оде у Атон.

Изгубљеног Растка нигде нису могли наћи, те се коначно забринути родитељи досете да је могао одбећи са оним Светогорцем. Зато Немања отпреми једног војводу са неколико војника у Свету Гору да му врате сина, а у двору је за то време владала велика туга и жалост. Војвода похита што брже може и преко Солуна дође у Свету Гору. Ту се стане распитивати за Растка и дозна да је он у манастиру светог Пантелејмона. Војвода пронађе Растка и рече му да ће га вратити оцу милом или силом, макар и везаног. Растко се учини као да се покорава војводиној наредби и задржа војводу до сутра, па да се онда сви врате.

Увече Растко замоли игумана да за војводу и пратњу припреми добру вечеру, а после вечере одоше у цркву на бдење. Богослужење је било дуго, војвода и пратиоци уморни од пута и мало припити од вина, те задремаше у цркви. Растко се лагано искраде са једним духовником, оде на високу манастирску кулу, где га тај духовник постриже и обуче у калуђерско одело.

Кад се бдење заврши и Срби виде да нема Растка, опасно се наљуте на игумана и калуђере и ко зна шта би био да Растко са куле не викну на војводу да се остави кавге, јер је он ту и сутра ће се видети. Срби се смире и поставе стражу око куле.
Сутрадан зовне Растко војводу и пратњу и покаже им се са куле у калуђерском оделу. Кад га видеше закалуђерена, војвода и нејгова пратња бризну у плач. Но Растко их утеши, рекавши им да је то воља Божја и спусти им са куле своје световно одело и одстрижене власи да однесу родитељима и увере их да је он већ духовник, а уз то им преда и својеручно писмо за родитеље. Војвода се са пратњом врати у Србију.
Није дуго прошло, а по Светој Гори се рашчује да је син српског владара дошао да живи међу испосницима, а свако је желео да га види.

Растко је ступањем у монашки ред добио име Сава. Протат свих светогорских монаха, сазнавши ко је и чији је Сава, премести га у највећи манастир Ватопед, где је Сава произведен у јеромонаха.
Родитељи пак Савини, дознавши шта је њихов син урадио, дуго су га жалили и у знак жалости црно одело носили, али су се на крају помирили с тиме, верујући да је то Божја воља. Немања се почне дописивати са сином и с времена на време му је слао много новаца, да не би ни у чему оскудевао. Сава је све те новце делио манастирима и пустињацима. Једном замоли свог игумана да обиђе све манастире и пустињаке по Светој Гори, и кад доби дозволу, обиђе их све, идући бос. Када се вратио у манастир Сава рече игуману да жели и он да испашта у самоћи као што испаштају испосници, али му игуман не дозволи. Ипак, Сава се хранио само сувим хлебом и водом, а врло ретко је кушао по мало вина и зејтина. Сваку ноћ, до неко доба, молио се Богу и метанисао, а уочи недеље, проводио је на молитви док не огреје сунце. Ишао је лако одевен и бос и зими и лети, а од таквог ходања кожа на табанима му је тако одебљала да је могао ићи по најоштријем камењу. Сава је постао углед свим калуђерима и испосницима светогорским.
После неколико година и Савин отац, Стефан Немања, се закалуђери у Студеници и дође своме сину у Свету Гору.

До тада у Светој Гори није било српског манастира. Стефан Немања, који је у монаштву добио име Симеон, пропутује са својим сином сву Свету Гору, делећи милостињу манастирима и испосницима, и том приликом нађе једно згодно место где је био један порушени манстир и измоли од грчког цара одобрење да може манастир основати. Цар им поклони земљу и изда хрисовуљу којом њихову задужбину оглашава као манастир првог реда - царску задужбину - у наслеђе њиховим потомцима, и још им придода и један свој манастир, Зиг. Тако Сава са својим оцем, а уз помоћ тадашњег српског жупана Стевана Првовенчаног , подиже Хиландар, огради га тврдим градом и у граду подиже кулу као царски дом и многе ћелије. Ту се Сава и Симеон настанише, живеше и Богу молише. Није прошло много времена, а Хиландару беше природато четрнаест манастира и толико земље да је две стотине калуђера могло у њему живети. Но, Симеон је у Хиландару живео само осам месеци, па умро.

У Хиландару је Сава прикупио много побожних и у богословској науци учених људи, да се брину о духовној настави, те ускоро Хиландар постаде као нека духовна академија за све оне који су желели добити више богословско образовање. Ту је Сава саставио правила по којима се имају владати калуђери и та су правила позната под именом Типик светог Саве. У Светој Гори написао је Сава и житије свога оца, преподобног Симеона.

У то време у Србији се десише озбиљни догађаји. Вукан је устао на свога брата Стевана Првовенчаног, отео му престо, а земља је због рата и пустошења опустела, те завладала велика глад. Стеван посла писмо Сави у Свету Гору, и замоли га да похита и дође у Србију, и донесе тело очево, не били над мртвим очевим телом измирио браћу. Сава пожури те крене у Србију и понесе очево тело, које је потом сахрањено у Студеници. Сави пође за руком да измири браћу, и Стеван у знак измирења, почне зидати цркву Жичу. За то време Сава је већ био постао архимандрит.
Сава је мислио да се одмах врати у Свету Гору, али га догађаји задржаше, те се прилично задржа у Србији. У то време, нападе на српске земље бугарски властелин Стрез и Сава оде нападачу да га наговори да одустане од рата. Стрез није хтео ни да чује те му Сава напослетку рече: "И ми имамо коња и јунака, а Бог ће видети ко је крив: ми или ти". Те ноћи Стрез напрасно умре, и у обе војске, и српској и бугарској, веровало се да га је Сава уклео.

За време свог боравка у Србији Сава је настојао да се подижу цркве, уређивао је службу у црквама, по угледу на службе у Светој Гори, уводио је лепе обичаје, а штетне искорењивао.
После тога Сава се врати у Свету Гору, а одатле оде у Никеју грчком цару Тодору Ласкару и патријарху Манојлу, јер су у то време Латини (крсташи) били заузели Цариград и у њему владали. Сава им објасни да је Србима тешко да долазе чак у Никеју ради постављања епископа, већ их замоли да они за Србију поставе архиепископа, а да убудуће сами српски епископи бирају архиепископа. Цар и патријарх прихвате овај Савин предлог, али с тим да њега произведу за архиепископа. Сава се у почетку опирао, али на крају пристаде, јер је то била згодна прилика, и тако је Сава успео да српска црква постане аутокефална, тј. независна. Било је то 1219. године.
При повратку у Србију, Сава, сада као архиепископ, сврати опет у Свету Гору, још једном обиђе све манастире, у сваком служећи, и производећи достојна лица за свештенике и ђаконе. Растајући се са тугом од своје омиљене Свете Горе, он са собом поведе неколико својих најбољих ученика, да их посвети за епископе.

Дошавши у Србију, Сава, у договору са Стеваном и властелом, раздели Србију на дванаест епархија и установи епископске столице, а за архиепископију одреди Жичу. У свим овим епархијама постави епископе, за протопопијате протопопе; препише свима законске књиге и упути их како да заводе ред. У овим црквеним реформама, Сава је забранио приношење крвних жртава у цркви и светковине пред црквом, те свечаре упутио у домове, створивши тако основу за прослављање Крсног имена или Крсне славе, како је то у уводу описано. Кад је увео ред, Сава уочи Спасовдана , 1220. године, сазове сабор код Жиче, па тад троноше Жичу и свог брата, дотле великог жупана Стевана, миропомаже и венча краљевском круном. Тако Стеван поста први краљ српски.

После свега овога, крене Сава у "канонску визитацију" по целој држави и свуда је учио, упућивао и јеретике (богумиле) обраћао у православље. После неког времена, крене на Србију угарски краљ Андрија, са великом војском. Сава оде к њему да га одговори од рата, а краљ му рече: "Кад си светитељ, учини какво чудо, па ћу ти поверовати и послушати". Сава се помоли Богу, те усред најжешће летње врућине паде крупан град, од којег и угарска војска настрада; и краљ видевши то чудо, врати се натраг.

Пред смрт свога брата Стевана, Сава је и њега замонашио и дао му монашко име Симон , а пошто је Стевановог сина Радослава поставио за краља, пожеле да испуни своју давнашњу жељу. Зато се укрца на лађу и отплови у Палестину, где је походио сва света места. У повратку свратио је у Свету Гору, па се врати у Србију. После шест година подиже се буна против краља Радослава. Сава окруни краљевском круном брата му Владислава, а Радослава закалуђери у Студеници, наденувши му име Јован Монах.

Осетивши да му се час смртни приближује, он одреди које ће се ствари, мошти и дарови, које је са собом из светих места носио, однети у Студеницу, које у Жичу, а које остати у Жичи, па једне ноћи мирно и тихо у својој 67. години испусти своју светитељску душу. Сахранише га у Трнову у цркви 40 мученика.

Свети Сава је умро 12. јануара, и у црквеним књигама тога дана се бележи и спомиње, али се спомен његов чини 14. јануара по старом календару - 27. јануара по новом.


spcportal.org

9
Северна трибина / 10 година без Аце Радовића
« послато: новембар 01, 2009, 12:05:09 пре подне »
Прво што мислим да на Кафеу, тема о Аци Радовићу заслужује посебну тему, као вид поштовања према једном трагично преминулом младићу као што је наш јунак Александар Аца Радовић, из Опова.



Право да вам кажем и не знам како да почнем ову тужну причу...
а можда најбоље почети од тог кобног 31.10.1999. када се на стадиону ЈНА одигравао 113. дерби између вечитих ривала...
Десет година је прошло, а мени из главе и даље не избија слика младића кратке плаве косе, у црној јакни, сав од крви, како пада на под између столица Северне трибине стадиона ЈНА.. можда зато што сам био изнад њега 2м када га је смртоносна ракета погодила.. можда зато што је и мене иста та ракета могла да погоди, и да мене сахране који дан касније.. можда зато што сам видео шта значи смрт, када је пред очима. Страшна ствар, и тешко ју је описати речима.
Знам само да је партизан постигао гол, да је јужну трибину прекрио дим, да Север није стао са навијањем, да је кренуло да пуца на све стране, проломио се страшан звук, и туп ударац.. затим фрка и бежање око мене.. затим младић који пада сав у крви, како се удара по врату и глави, крв пршти на све стране.. прилаз му пар момака са шаловима и пукушава да га одржи у животу.. долазе плави керови, ударају његове другаре (!?), долази хитна, он је већ на пола пута.. Односе га у амбулантна кола на атлетској стази, и до краја утакмице ми нисмо знали шта се са њиме десило. После се чуло да је издахнуо.
Кући када сам дошао био сам под утиском. Нисам смео да кажем где сам био.. рекао сам да нисам нашао карту, јер је била гужва.. Наравно да ми нису поверовали, јер је моје понашање било другачије.

Дан касније у новинама читам од његових другара, вршњака из Опова шта су имали да кажу за Ацу Радовића.. Све најбоље, момак на кога се Србија могла поносити. Ни у свет одраслих поштено није загазио..
Живео је за фудбал, играч локалног фудбалског клуба, дошао је у Београд да бодри своју Звезду, и ту страдао на правди Бога.

2. новембра 1999. у Опову сахрањен је наш јунак, име које ће се и у нараднима деценијама спомињати управо оним слоганом који је освануо на првом следећем дербију на стадиону ЈНА:
"ЦЕО ЈЕ СЕВЕР ЦРВЕНО БЕО, И РАДОВИЋ АЦА ЊЕГА ЈЕ ДЕО!".

Добро памтим шта је после сахране наш тренер Славољуб Муслин рекао: "Ми ћемо 3 бода надокнадити.. али живот једног младића никада!".. и данас ми те речи звече у глави када неко спомене Ацу Радовића.

Највећу жалост и бес сам осетио на првом следећем кошаркашком дербију у Пиониру, месец и нешто дана након 113. фудбалског дербија када се са противничке трибине чуло: "та на на на на на кад ће 40 дана, кад ће 40 дана..."

Године пролазе... на нашу жалост Аца није једини у том крвавом вихору који носи младе животе настрадале кукавичким и ретардираним умовима "јунака".. године пролазе.. али сваки пут када се сетим 113. дербија, 31. октобра 1999.. када се сетим Аце Радовића.. сетим се оне ужасне слике са почетка ове приче.. Нећу да је понављам, јер изазива тежак осећај..





10
Пивница / Слика данашње Србије..
« послато: септембар 24, 2009, 08:14:59 поподне »
Детињство на надници


Стефан са баком Лином

 Док се, повијен под теретом набреклог ранца враћа кући, дванаестогодишњи Стефан Арсић наглас утврђује градиво из школе. Оно, животно, савладао је са 10 година. Тада је постао радник на туђим њивама око Ћуприје, како би прехранио болесне, мајку и сестру.
- Данас сам зарадио толико да мама има шта да нам скува. А, сутра ћу у школу - каже нам. - Мора да се ради. Знам, мора и да се учи. А све је мање времена за школу. За игру? Ух, за то нема времена.
Арсићи су, у јуну 1999. године, прогнани са Косова. У Витини, Улица Станка Спасића, имали су дом и срећу. Стефан је тада имао две године и не памти кад је мама Слађана имала само толико времена да покупи децу и крене за војском.
- Ни лична документа нисмо успели да понесемо. Ништа! - говори дечак.
Прва станица ове породице - село Јовац код Ћуприје. И прво уточиште. Деца, мама Слађана и отац... надали су се повратку кући. Време је пролазило, а дом је био све даљи. Сналазили су се: најстарији Рожа (23) завршио је занат, оженио се. Брине о својој породици. Ћерка Сања (20) удала се. Сандра (17), фризер, покушава да се запосли. До тада ради шта стигне. Миодраг (18) напустио школу, и он мора да ради. Мама Слађана се разболела. Са њом су остали Стефан и осмогодишња Марија, рођена у Јовцу.
- Мама се од муке разболела, кад нас је тата напустио - каже Стефан. - Марија од рођења има проширене капиларе у мозгу. Радим за њих две. И за себе.
Друга адреса Арсића - Ћуприја. На периферији изнајмили стару, приземну кућу. У њој, ништа није њихово. Ни стари шпорет, ни разваљени кревет, ни сто, столица. Довде смо допратили Стефана. Мама Слађана дечаку једва скида ранац. Он јој пружа и 200 динара.
- Нисам нешто богзна данас радио. Низао сам паприку за сушење. Код деда Лоше и баке Лине у Јовцу. А, дали су ми опет да имамо неки динар - говори Стефан мами.
- Е, сине, сине - каже Слађана, па ће нама - кад треба да потрошим овај његов динар... плачем. Кад га ујутру у пет будим и испраћам на воз, исто. Цео распуст смо провели на туђим њивама. Копамо. Ја одустанем. Он копа до сумрака. То је живот мога детета.
Враћамо се у Јовац да упознамо људе о којима говоре Арсићи. Лина и Лоша су Милорад и Веселинка Ђорђевић. Затичемо их у дворишту. Обрадовали су се Стефану.
- Он је добро и вредно дете. Али у школу мора - каже бака Веселинка. - Где је, сутра, приспео без школе. И наставници о њему говоре лепо, да је добар ђак.
Причају нам Ђорђевићи да су пре неки дан брали грожђе “горе у брду”. Веселинка, Милорад и Стефан - радили цео дан. Ускоро ће и берба кукуруза. Опет ће дечак с њима.
- И да знаш: можеш само да береш. Не можеш ти шашу да везујеш, тешко је то за тебе - каже бака Стефану. И поново пакује дечаку у ранац воће и поврће.
Поново воз, оде Стефан кући, а волео би да га одведе у неко лепше детињство.
- Е, кад би тако било - каже дечак.

НА УЛИЦИ
У КУЋИ Арсића били смо баш оног дана када је станодавац, који одавно живи у Скопљу, најавио да долази по станарину. 80 евра сваког месеца Арсићи морају да дају за ово мало крша од куће.
- Нећу имати да им дам тај новац - рече Слађана. - Шта ћу? Не знам. Иде зима. Куда ћемо? Ни дрва, ни брашна. Ништа. Да није оних људи у Јовцу који нам помажу, да није Стефана, шта бисмо Марија и ја.
Сутрадан, јавила нам је мама Слађана Арсић:
- На улици смо. Нисмо имали да платимо станарину.
Горко срце Стефана Арсића памти нову невољу.

11
Пивница / Два лица Србије
« послато: јул 09, 2009, 10:46:44 пре подне »
Срамота: Принц Александар Карађорђевић и бројни београдски глумци „увеличали“ прославу Дана државности Хрватске.

· Српски политичари нису дошли у хрватску амбасаду, али ту су били поједини глумци, новинари, свештеници, па чак и генерали
· Михајлов: Немам речи за такав поступак престолонаследника
· Маркићевић: Ја бирам друштво, могао би то и он да ради



Годишњица проглашења независности Републике Хрватске, што је био увод у прогон и геноцид над Србима, обележена је и у хрватској амбасади у Београду. Док су Стјепан Месић и Иво Санадер прослављали Дан државности у Книну, њиховом амбасадору Жељку Купрешку честитали су многе јавне личности из Србије. Осим Станимира Вукићевића, државног секретара министарства спољних послова Србије и појединих генерала Војске Србије готово да није било других представника власти и државних институција.

Међутим, на свечаност код Хрвата дошли су владика Хвостански Атанасије Ракита, професор богословије Радован Биговић, бизнисмен Драгомир Ј. Карић, глумци Аљоша Вучковић, Весна Чипчић, Неда Арнерић, Бранислав Лечић, Ива Штрљић, новинари Драган Бујошевић и Антонела Риха, као и бивши премијер Србије Зоран Живковић. Први пут у јавни живот Србије, од када му је одобрен агреман, укључио се и амбасадор Македоније, његова екселенција Љубиша Георгијевски.

Ипак, главни гост је био принц Александар Карађорђевић.
- Покушали смо да принцу укажемо на то да би било боље кад не би отишао у хрватску амбасаду, међутим он је инсистирао. Престолонаследник не жели да се бави политиком и сматра да сви народи бивше Југославије морају да се окрену будућности и старе неспоразуме да оставе у прошлости, рекао је за Правду извор из окружења Александра Карађорђевића који је инсистирао на анонимности.

Посланик из Нове Србије, Мирослав Маркићевић, изненађен је што је престолонаследник Карађорђевић присуствовао прослави Дана државности Хрватске.
- И ја као посланик добијам веома срдачне позиве из разних амбасада, институција, али, бирам где ћу да се појавим. То је моја порука. Иако ја не поредим своју функцију са престолонаследником, понављам да и ја бирам где ћу се појавити - казао је Маркићевић.

Да престолонаследник није смео да се појави на прослави дана државности Хрватске, јер то нису учинили ни председник ни премијер, сматра посланик из Српске напредне странке Милета Поскурица.
- Александар Карађорђевић је показао да функционише по својим сопственим мерилима и принципима, а требало би да његово деловање буде усаглашено са званичном политиком Србије. Он је симбол државе, а то је урадио на своју руку. Са друге стране, тражи рехабилитацију монархије. Обавеза суверена је да заступа државну политику, а он то није учинио - казао је Поскурица. Он је додао да се из државног буџета издваја велики новац за краљевску породицу и да би та средства требало рационализовати.

Члан Главног одбора ДСС-а Дејан Михајлов наглашава да је „без текста".
- Изненађен сам тим потезом престолонаследника. Просто, немам речи. С једне стране, он има право на лични став, али, он ипак симболише државу и требало би да заступа званичну политику - казао је Михајлов.

Посланик СПС-а Ђорђе Милићевић кратко је казао да је изненађен, али да би требало питати престолонаследника који су му били мотиви и интереси да присуствује свечаности. Он је нагласио и да је 100 милиона колики су трошкови двора велика цифра, те да би то требало свести на неки рационални ниво.

Лидер Јединствене Србије Драган Марковић Палма кратко је рекао да га то не интересује.
- Карађорђевић је за мене само грађанин Србије. А мене не интересује где иде грађанин Србије - казао је Палма.

Председник Хрватске Стјепан Месић, уочи тродневног самита у Новом Саду, поручио је да у тој земљи не постоји српско питање! Први човек Хрватске нагласио је да се „такозвано српско питање појављује у Хрватској понекад још само кроз усамљене инциденте“

Политичке анализе
Е. П.

извор: SrceKrajine.net

12
Северна трибина / Сезона 2004/2005
« послато: јун 29, 2009, 12:58:12 поподне »
Пошто ја нисам овде на форуму успео да нађем тему која се бави сезоном 2004/2005. Онда ћу отворити нову, али ако модератори нађу негде стару закопану ову тему, нека је окаче, па ће ово бити пребачено тамо.

13
Пивница / БОМБАРДОВАЊЕ И АГРЕСИЈА НАТО-а НА СРБИЈУ 1999. ГОДИНЕ!
« послато: март 23, 2009, 09:30:55 поподне »
Данас 23. марта 2009. прошли је равно 10 година, од како су над Србијом почели да зује злогласни авиони НАТО савеза, под вођстом САД!

Борба је била у старту неравноправна, јер је против Србије у том моменту ратовало: САД, Канада, Британија, Италија, Шпанија, Немачка, земље Бенелукса, Португал, Француска, нажалост и Грчка. Уз све то злочинци НАТО алијансе су имали сателите у Хрватској, БЈР Македонији, Мађарској, Румунији, МХ федерацији, и наравно Албанији.

Злочиначко бомардовање, је трајало 78 дана, све до 10. јуна 1999. када је потипсан "Кумановски споразум", у Вардарској Македнонији.

Разултат је био овакав:
Цитат
На крају агресије НАТО је имао ангажовано 1.040 авиона, што је повећање у односу на почетак агресије за 124%. Лансирао је око 1.000 крстарећих ракета што је такође повећање за око 120%. НАТО авијација је извршила за 78 дана око 26.100 полетања. Борбена авијација извршила 18.168 (70%) а помоћна 7.927 (30%). Просечан дневни налет борбене авијације био је 232 лета, а помоћне 121 лет. Највећи дневни налет извршен је 26. маја - износио је 535 авио полетања борбене авијације. На територији СРЈ извршено је око 2.300 напада са око 8.800 ватрених дејстава.

Суштина овог бомардовања јесте, отимање Космета Србији! Јер је 10. јуна 1999. године, припао снагама ОУН, НАТО, и шиптарском ОВК. Све је рађено у циљу да шиптари прогласе независност у јужној српској покрајини 21.02.2008. А рат на Космету, је трајао и месецима раније у сукобу српских снага безбедности, са шиптарким бандама, међу којима је било Рамуш Харадинај, и Хашим Тачи, као и други, данашњи лидери нове косовске мутант "државе"!

Овде желим да поменем и 2 ствари.. прво су невине жртве, које су страдале током овог злочиначког бомбардовања.. Међу којима и невина деца (Милица Ракић, је само једна од многих)..
А друго, то су хероји наше одбране.. Пуковник Миленко Павловић, мајор Зоран Радосављевић, генерал Вељко Радановић (по њему је настала наша песма "Ђенерале, Ђенерале"), као и многи други!

НЕКА ИМ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА, И ХВАЛА!!!

14
Пивница / Застрашујуће: Убијен младић у НБГ!
« послато: март 20, 2009, 02:28:31 поподне »
Полицајац убио младог фудбалера


Брат убијеног прима саучешће, Ђорђе Зарић (десно)

ПРИПАДНИК Интервентне јединице београдске полиције М. Р. (25) убио је у четвртак око 04.20 из службеног пиштоља Ђорђа Зарића (23) из Јакова, у Улици омладинских бригада код броја 44, у Новом Београду. Злочину је претходила потера за аутомобилом у којем су били Зарић и Филим Милићевић, а који су се оглушили о полицијску наредбу да се зауставе.
Полицајац је одмах ухапшен и одређено му је задржавање до 48 сати. По истеку, како наводи МУП Србије, биће приведен дежурном истражном судији Окружног суда у Београду. Тужилаштво и полиција раде на утврђивању чињеница и околности које су довеле до трагедије.
Према ономе што се засад зна, Зарић је са девојком Јеленом Добрић, њеном другарицом и Милићевићем био на сплаву "Акапулко" до раних јутарњих сати. Негде пред зору одлучили су да крену кући. Јелена Добрић је села за волан Зарићевог "ситроена Ц4", пошто је био пијан, а са њом је била и другарица. Зарић је сео на сувозачко место у аутомобил "пежо" свог друга Милићевића.
У Улици алексиначких рудара, патрола Интервентне јединице уочила је "пежо", који је прошао на црвено светло на семафору и кретао се великом брзином. Припадници полиције упалили су светлосну и звучну сигнализацију и кренули за њим. Намера је била да се возило заустави, а возач преконтролише.
Милићевић је, међутим, дао гас и преко кружног тока, не заустављајући се ни на једно црвено светло на семафору, ушао у Улицу омладинских бригада. Ни овде му црвено није представљало препреку. Ипак, код броја 44 полицијски аутомобил му је направио блокаду.
- Чуо сам шкрипу гума - прича радник оближње кладионице. - Изашао сам да видим шта се дешава. Нисам чуо хице, нити вику. Угледао сам да поред "пежоа" неко лежи.
У саопШтењу полиције се наводи да су припадници Интервентне јединице наредили возачу и сувозачу да изађу из "пежоа". После више упозорења и њиховог одбијања да изађу из аутомобила, полицајац М. Р. који је пришао сувозачевој страни, из безбедносних разлога је уперио службени пиштољ. Приликом изласка из "пежоа" Зарић је вратима кола закачио полицајца, а затим одгурнуо пиштољ. Тада је дошло до пуцња.
- Чуо сам да је младић излазећи из аутомобила одгурнуо пиштољ уз речи: "Склони ту цев од мене" - каже наш саговорник.
Зарића је хитац погодио у главу и убрзо је преминуо. Екипа Хитне помоћи, која се одмах појавила, могла је само да констатује смрт. До убијеног младића недуго затим стигла је и Јелена Добрић. Она је полицији испричала да су се младићи из "пежоа" и она враћали са сплава, као и да је Зарић био пијан, па је она возила његов аутомобил. Алко-тестом је утврђено да је Милићевић који је бежао од полиције, имао 1,36 промила алкохола у крви.
Тело младића одмах је пребачено у Институт за судску медицину, где је обављена обдукција. У четвртак по подне око 15 часова сандук са његовим посмртним остацима допремљен је у породичну кућу у Јаково.
- Ђорђе је био пијан и Филип га је повезао - прича за "Новости" Јелена Добрић. - Кренули су нешто пре мене. Ђорђе је инсистирао да повезем његов "ситроен". Позвао ме је када су их полицајци зауставили, а потом се прекинула веза. Када сам ушла у Омладинских бригада, већ је било пуно полицијских џипова. Узнемирила сам се, а када сам пришла угледала сам га у локви крви.
У дому Зарића у Улици маршала Тита 28 шок и неверица. Ђорђе никада није имао проблема са полицијом. У дворишту велики број пријатеља и комшија, његових клупских другова... Мајка Олгица не проговара. Отац Живко, полицијски пензионер, умро је пре три године.
- Око шест сати ујутру дошли су полицијски инспектори и саопштили нам шта се десило - прича Милан Зарић, брат убијеног Ђорђа. - Рекли су да им је жао и да је њихова грешка. Мајка је почела да јауче. Последњи пут сам се са њим чуо два и по сата пре него што је убијен. Позвао је другара код кога сам био, на мобилни телефон и пуштао нам музику са сплава.
Милан Зарић и његова мајка убрзо су отишли у Полицијску управу Београд. Тамо им је испричано како је дошло до трагедије. Изјаве су дали и Јелена Добрић, њена другарица, Филип Милићевић... Полицајац М. Р. због шока није био у стању да говори. Остаје да се види како ће одбрану да изнесе код истражног судије.

СТУДЕНТ У КОПАЧКАМА
УБИЈЕНИ Ђорђе Зарић активно се бавио спортом. Тренирао је фудбал у Јакову, Сремској Митровици, а последње две године играо је за клуб Ресник из истоименог београдског насеља. Студирао је Вишу пословну школу. У четвртак у његовом дому обрео се и тренер Богдан Коран, који није могао да сакрије сузе:
- Био је дете за пример и одличан фудбалер.
Клупски друг и капитен Ресника Саша Радовановић о Ђорђу има само речи хвале:
- Са њим и његовим братом Миланом тренирао сам у истом клубу и тако смо издржавали породице. Скоро је купио "ситроена", а новац је скупио од продаје плаца. Колико је био савестан говори и чињеница да није хтео пијан да седне за волан.

КАЗНА
25.000 динара је највећа, а 5.000 најмања прописана казна за возача који прође кроз црвено светло на семафору. Уз новчану казну одузима се и возачка дозвола најмање на три месеца.

15
Пивница / Свети Владика Николај Велимировић
« послато: јануар 21, 2009, 01:42:03 поподне »
Николај Велимировић
 (4. јануар 1881 (23. децембар 1880. по јулијанском календару - тада важећем у Србији) - 18. март 1956) је био истакнути теолог и епископ Српске православне цркве, која га данас СПЦ слави као светог владику Николаја Велимировића.

Објавио је велики број књижевних дела духовне садржине. У периоду после Другог светског рата његова дела су била забрањена за штампање у Југославији. Тек касних 80-их година она почињу овде поново да се штампају, пре тога су углавном штампана у дијаспори заслугом епископа Лаврентија, а затим овамо преношена.

Његова дела су:
Успомене из Боке, 1904.
Француско-словенска борба у Боки Которској 1806-1814 (?) (нем. Französisch-slawische Kämpfe in der Bocca di Cattaro 1806-1814), 1910.
Религија Његошева, 1911.
Изнад греха и смрти, 1914.
Место Србије у светској историји (енг. Serbias place in human history), 1915.
Србија у светлости и мраку (енг. Serbia in light and darkness), 1916.
Патерик Манастира светог Наума, 1925.
Охридски пролог, 1928.
Рат и Библија, 1932.
Емануил: тајне неба и земље: чудесни доживљаји из оба света, 1937.
Три молитве у сенци немачких бајонета, 1945.
Победиоци смрти: православна читања за сваки дан године, 1949.
Земља Недођија: једна модерна бајка, 1950.
Песме молитвене, 1952.
Касијана; наука о хришћанском појимању љубави, 1952.
Диван: наука о чудесима, 1953.
Жетве Господње: од почетка до нашег времена и до краја, 1953.

Постхумно објављена дела:
Једини Човекољубац: живот Господа Исуса Христа, 1958.
Први Божји закон и рајска пирамида, 1959.
О херојима нашег времена: беседа говорена једног необичног мутног и малодушног дана 1914., 1976.
Омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског Николаја, 1976.
Мисионарска писма, 1977.
Српски народ као Теодул, 1984.
Пустињак Охридски, 1986.
Рад на ослобађању отаџбине, 1986.
Косово и Видовдан, 1988.
Молитве на језеру, 1988.
Речи о свечовеку, 1988.
Вера светих: катихизис Источне православне цркве, 1988.
Небеска литургија, 1991.
Три авети европске цивилизације, 1991.
О Богу и о људима, 1993.
Национализам светог Саве, 1994.
Дивно чудо: приче и поуке, 1995.
Душа Србије, 1995.
Говори српском народу кроз тамнички прозор, 1995.
Индијска писма;  Изнад Истока и Запада, 1995.
Нове беседе под Гором, 1995.
Сан о словенској религији, 1996.
Књига о Исусу Христу, 1997.
Устанак робова, 1997.
Духовна лира: празничне песме, 1998.   
Оче наш као основа друштвеног живота, 1998.
Символи и сигнали, 1998.
Царев завет, 1999.
Љубостињски стослов, 1999.
Живот светог Саве, 1999.
Цветник, 2001.
Наука о закону, 2003.
О Европи; Духовни препород Европе, 2003.
Агонија цркве
Некролози
Трагедија Србије
О Светом Сави
Религиозни дух Словена
Словенски револуционарни католицизам
Европска цивилизација угрожена због болести душе
Вера и нација
Нови идеал у васпитању
Божије заповести
Средњи систем
Србија је мала Америка
О Православљу
Мали мисионар
Рођење Христово
Васкрсење Христово

16
Северна трибина / Звезда - Eiffel Towers (УЛЕБ куп)
« послато: новембар 27, 2006, 07:52:48 поподне »
Утакмица је сутра у 19 сати, у Пиониру! Долазак обавезан! Само 1 важна информација... преносиће директно утакмицу еуроспорт 2, па би било згодно да донесемо 1 већу паролу везано за Косово, и ставимо на супротну трибину, па нек гледаоци поменуте тв, током целе утакмице виде наше ставове!

17
Северна трибина / Звезда - Уникс (УЛЕБ куп)
« послато: новембар 08, 2006, 06:03:51 поподне »
Из неких ранијих прича, и наговештаја, нисам ни очекивао да ће бити Пионир солидно попуњен, а још мање да ће бити добро навијање! Понајвише из разлога што се данас играо меч на Косову, па је већина људи са Севера најавила одлазак тамо, а за Пионир "има времена"...

Долазим са другаром који иначе ретко долази, не знам ни шта му би, видим ту је и прва екипа стигла... то ме већ обрадовало, из разлога да се на шипку не пењу "самозвани"  :o
У Пиониру је било 4000 људи, а нас у копу активно је било 700-800 који смо певали... транспарената није било (бар ја нисам видео) и бубњева јер су вероватно били спаковани за пут на Косово!
Прва четвртина, као у бајци, значи Звезда ломи оне Русе, као чачкалице, а ми грмимо доста добро! Мени осмех не силази са лица, од среће... ;pljuga ... Певали смо "Добро знај", "Звезда ми је све, звезда живот је", "Нема дана, а да не мислим на тебе", "Инапред Звездо ле"... стварно је било за 10!!!
У другој четвртини долази до благог пада у навијању, али само балгог... али не и у игри, покидали смо Уникс, било је 52:34 на полувремену!? Ја сам мислио да им не гине 30 разлике до краја... у последњем моменту, мислим само ако се ови наши не опусте... нажалост то се и обистинило... Тако да у другом полувремену већина је пратила шта се дешава на паркету, а слабије је певала  :o . Руси се приближили већ, и треба да нас престигну... па је било прозивке за ове што не певају... Онда 2 мин пре краја позива се цела хала да устане и запева, што се и дешава, па Пионир грми прво "И да ми понуде", а затим и "Пуне трибине"... На крају момци ипак добро играју, и уз мало среће бележимо мршаву победу 87:84! Гуровић добија овације, и долази човек лепо да се поклони нама  ;pivo ! Стварно је жива легенда :D

П.С.  Две ствари су ми биле упечатљиве... прво је 1 лик (пред сам крај сам то спазио) носи мајицу "good year", и шал Звездин онај са пијаце, и то са све југословенском заставом на шалу!?!?  :zbunjen   :batine
Друго је 1 старији тип, има близу 50 година, пева као младић!? Ето, године не представљају проблем, напротив...

Свака част, свима који су били!!!

18
Времеплов / 10 година Барселоне!!!
« послато: новембар 02, 2006, 01:02:46 поподне »
31.10.1996-2006. 10 година, од гостовања Барселоне!!!

Сећа ли се ико лууудила који је захватило Београд!?!  Наравно да се сећа... али на сам датум, нико... ја се додуше јесам сетио, али нисам био кући, па сутра већ и заборавио.
Мени је то била велика жеља да идем, али када сам чуо колика је цена карте била, сам себи кажем: немаш ти пара за то планинарење  
Карте су се кретале 50-100дм, а на сам дан и читавих 200дм су људи из унутрашњости плаћали, само зато да би видели велики спектакл! И било је...
Е па било би лепо да неко ко је био на утакмици, да то мало детаљније и опише...ја се неких ствари сећам, отрпилике што ми је другар из школе (европејац по убеђењу  ) описао.

19
Терен / Predstojeci sabor (izbor uprave) KK-a
« послато: септембар 20, 2006, 08:38:20 поподне »
Sada mi nesto pade na pamet sabor KK, jer sam video promociju propusnica za Pionir...
E sada, mnogi ce od vas reci, pa brate gde sada nadje o tome, ima jos par meseci.... slazem se da ima dosta vremena do tog 4. marta 2007. kada ce biti odrzan i taj (za mene toliko cekani) sabor naseg KK... ali da ne bi bilo "kasno Marko na Kosovo stize" i "niko nam nije rekao"... evo sada na vreme se otvara tema gde bi mi trebali, u dogledno vreme, da dogovorimo nasu strategiju oko izbora uprave kosarkaskog kluba nase voljene Zvezde!
Da se ja prisetim zapravo, cega je sve bilo na onom proslogodisnjem saboru 4.03.2004. cini mi se da je to bilo u zgradi opstine Savski Venac.
Ja sam dobio pozivnicu za taj sabor KK-a verovatno zbog toga sto sam imao propusnicu za tu sezonu 2003/2004 u Pioniru. Kada sam dobio taj poziv, kao da sam dobio na klandzi... neopisivo srecan!

Sama ceremonija je bila ok odradjena, i veoma prijatan utisak na mene ostavila. Odmah sto mi je upalo u oci, to je sam izbor uprave KK-a... dobili smo svi neki papir na kome je bio spisak od 50-ak imena, a samo je 35 ljudi moglo biti zaokruzeno, odnosno postati clan (tada) nove uprave KK. Nije mi bio bas najjasniji ulazak na "taj papir", odnosno kako doci u shansu da budes clan uprave, jer si morao biti predlozen od nekih 10 ljudi valjda sa interneta, ili tako nesto slicno. Skroz ne logicna situacija se tada stvorila jer je omoguceno da igraci i treneri C. Zvezde budu u upravi KK-a, npr. koliko se ja secam tu je bio Zlatko Bolic, pa Aleksandar Trifunovic, izmedju ostalog i Zmago Sagadin itd, itd. Od javnih licnosti tu je bio prisutan i izabran glumac Ivan Bekjarev...
Ovo sa igracima i trenerima, mi se nije nikako svidelo, jer je "stvorilo sukob interesa"... odnosno ako oni nesto zabrljaju, ko ce da ih otera iz kluba??? Ko, kada su oni clanovi uprave?
Kada se sve to izabralo, otisli su da prebroje glasove, a dotle su razni ljudi imali pravo na govor, za govornicom...
Znam da se tada vodila ostra polemika, i prozivka za Ziku Andjelkovica, jer nije nista uradio radi zastite nasih saboraca koji su fasovali u "slucaju Kraljevo 2003"... nesto je Zika tu kenjao, i pravdao se, ali sve to je bezanje od odgovornosti!!!  :nene
Ja se nisam javio za drzanje govora, ali mi se dopalo zapazanje nekih ljudi koji su ukazali na probelm prodaje nasih igraca, nasim direktnim rivalima za titulu  :zbunjen  (pakistan, hemofarm, buducnost), i tu je bilo ostrih polemika, ali nisu oni ukapirali nash bes oko te prodaje igraca, pa je recimo Luka Bogdanovic (jedan od najboljih strelaca Zvezde) bio proda pakistanu, i to za male pare  :boks
Ne mogu sada svega da se setim, sta je jos bilo... pa ako neko ima nesto da dopuni, neka kaze.
Ovde bi trebalo da kazemo i nesto radu sadasnje uprave KK, sta su dobro, a sta loshe, u toku ove (skoro) 4 godine...
Evo loshe je sto i dalje igramo propalu jdr ligu, koja nema nikakvoga smisla... loshe je sto se igraci prodaju nasim konkurentima za titulu, lose je sto karte za derbi se prodaju na blagajnama i to po nizim cenama nego kada ih organizuje komsijska stoka... dok ista komsijska stoka nama ne daje karte, ili ih daje uvek skuplje, a nasa uprava ne reaguje na nacin na koji bi trebalo...
Od dobrih stvari je samo to sto smo zimus imali zapazen rezultat u ULEB kupu, i to sto smo posle 8 godina dosli u sansu da uzmemo titulu...

Странице: [1]