Delije-caffe.net Форум - До краја Звезди верни!

Делије Кафе => Пивница => Тему започео: ЧИЧА септембар 29, 2009, 07:39:14 поподне

Наслов: Отаџбински рат
Порука од: ЧИЧА септембар 29, 2009, 07:39:14 поподне
п.с.
Нисмо се успавали.. него ја чекам да се заврше неке теме, па да почнем да рафал сипам око распада и рата у СФРЈ.
брате прво да се теби извиним што никако да завршим ову старију историју,али имам врло мало времена па некако једав успијем откуцати текстове...а почни ти слободно тему,ја ћу се са времена на вријеме убацити са којом старијом причицом...

за дизање споменика...велика брука и срамота...ја сам врло либералан по том питању и сматрам да на сваком мјесту гдје је извршен злочин над НЕВИНИМ народом треба да буде неко обиљежије...али да се диже споменик онима који су пуцали на наш НАРОД е то је већ преко сваке мјере...неко баш (из српског народа зна се и ко) хоће да подржи ону цнн-овсу паролу СРБИ СУ КРИВИ ЗА СВЕ,преправљајући историју....
за малтешки ред,огранак масона и мосада,велика глупост,то је ред који је некада и имао неку тежину,данас је само јефтина испостава великих људи...чак им је и назив велики мајстор исти као код "зидара"...иначе прије су се уласком у малтешки ред криминалци ослобађали свих гријехова почињених прије тога тј добијали су имунитет,каква иронија криминалци нам узеше територије у отаџбинском рату,а данас треба да се лижемо са њима...
споменик турцима-Боже драги па гдје ми то живимо...треба да под тепих бацимо данак у крви,прву брачну ноћ,џизију,кулук,потурчавање,одвајање од цивилизације.погроме,прогоне,убиства,силовања,500 година мрака!!!!!ово и ако се сагради (не дао драги Бог) треба само у ваздух да лети...
дизање секташке богомоље,па зар и то....неки заборавише ко то одради главни посао око одвајања Срба и Црногораца (црногорских Срба)...
а зашто баш у Војводини?!да се то не понавља сценарио протеклих 20 година?!ваљда смо нешто научили?!бар се надам да јесмо...
ЧИТАЈМО Р.А.РАЈСА-ЧУЈТЕ СРБИ ЧУВАЈТЕ СЕ СЕБЕ...па зар смо ми толико глуп народ да стално морамо учити из својих грешака...ај да бар учимо...него стално понављамо исто...
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча септембар 29, 2009, 09:31:36 поподне
п.с.
Нисмо се успавали.. него ја чекам да се заврше неке теме, па да почнем да рафал сипам око распада и рата у СФРЈ.
брате прво да се теби извиним што никако да завршим ову старију историју,али имам врло мало времена па некако једав успијем откуцати текстове...а почни ти слободно тему,ја ћу се са времена на вријеме убацити са којом старијом причицом...

Нема везе.. само ти заврши.. ја ћу сачекати свој ред.
Не волим када је нешто банацано безвезе. Кад стигнеш, ти напиши што имаш.
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: ЧИЧА октобар 02, 2009, 08:32:15 поподне
дакле да наставимо са темом ,мало утихнушмо ;)....е овако брате дрвосеча мислим да би био ред да почнемо да причамо о рату на овим просторима (овом задњем)...ставио сам доста о старој историји можда поставим још који текст,али мислимд а није у реду да твоје излагање чека,не брини се неће бити набацано,а како сам кренуо у анализу тема које је поставио николабг одпозада,(дакле прво је био 11 септембар),сад на ред долази рат у југославији...

дакле Рат у Југославији

већина који крену у анализу рата почињу са 80-тим или 90-тим годинама,а то је потпуно погрешно...превасходно јер је рат имао много дубље коријене...
прво да се у 50-тим 60-тим-70 тим годинама кренуло на изборе (не намјештене наравно) 70 процентну побједу би одњеле националне странке на свим странама (има их 3)...дакле то су генерације које су биле свјесне шта су (или су бар мислили да знају шта су),а сад пошто је титова власт имала узде у својим рукама он је вјешто претварао нације у интегралну творевину једне нације...што је мора се признати код Срба итекако дало резултата (примјер велика већина људи која је рођена и васпитана у титовом комунизму није ни знала које је нације ,за њих је постојала само једна-југословени,јер су тако од рођења васпитани)....е сад ту долазимо до проблема,титова држава каква год да је била,била је на стабилним социјалним ногама (колико толико),тито је био члан свакаквих организација,и држао је са својом владом све у рукама... е сад када би се појавили проблеми у држави ту је увијек била народна милиција и војска...е случај-Тито умире-био је незамислив...али то се деси... е сад тито је направио много грешака јер није мислио на будућност,тј дао је добар социјални живот средњој генерацији његове творевине (живот који је створен на леђима раније генерација),али нико није мислио на генерацију која долази...
и онда маспок-из ничега одједном се на сцену пењу Савка Дабчевић и Мирко Трипало и Комунисти Хрватске дају маспоку безрезервну подршку...али због чега....дакле циљ владе југославије био је да рјеши незапосленост и то еј рађено тако што су се из ткз "стајаћих мјеста" људи слали у иностранство на рад... е сад тамо су људи видјели ипак неки бољи живот и пуни утисака се враћали у своју земљу...Е са Савка која је 2 године ишла у руску високу школу залуђена причама одлучује да прихвати идеју маспока (идеја је да хрвати добијају премало тј мање средстава од Срба а кроз туризам увозе више страних девиза -што је и истина у неку руку јел Србија је добијала због Косова највиеш 35 % средства док је хр добијала само 18,а кроз призму тог свега да хрватска добије већу дозу самосталности)...али хрвати на њихову жалост нису имали никога "јачег" него само залуђене студенте и маспок се 1971 године распада....али тада је тито још био жив...и његов лик и дјело изузетно страхопоштовање је изазивао међу свим народима,јер је гуран у сваки дио свакодневног живота... е хрвати су схватили да своју нову НДХ неће добити док је такав режим на власти,а поготово ако немају "иноземних " пријатеља...и онда долази до ступања у везу главних лидера маспока и хр исељеника који су већ били чврсто умрежани али не и спремни на рат у сваком тренутку, не довољно да се супроставе великој сили...схватају да је врло битно да оснују јаке лобије у "западним" државама ,а а поготово са некадашњим српским савезницима...и онда почиње хрватско "буђење" преко својих страних емисара,и улажења у разне организације у цијелом свијету са само једним циљем натјерати свијет да се почне рат у југославији,да он траје,да се нађу жртве и злочинци,да свијет реагује (јер су и тада занли да ни за 50 година неће имати снаге да сами добију своју државу),и на крају да добију неку своју нову ндх...

МАЛО СМОРИХ АЛИ ЈБГА...НАСТАВАК СЛИЈЕДИ СЛЕДЕЋИХ ДАНА...дрвосеча,рсф,никола бгд,кука ...браћо надовезујте се...
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча октобар 02, 2009, 11:40:01 поподне
Причу о рату и распаду СФРЈ почећемо са дневником "Нестора", који се нашао у време распада на месту обавештајца КОС ЈНА, а после обавештајца СВК.

(http://www.republikasrpskaonline.com/rat_hr.jpg) (http://www.krajinaforce.com/dokumenti/rat_u_hrvatskoj_iz_pera_obavjestajca.pdf)

Доста ствари овде можете да чујете из прве руке, како са линије фронта, тако и оне "фине ствари", што би се рекло иза кулиса, што се дешавало преко Дрине, а и у самом врху СФРЈ 1990-91.

Ја ћу вам само цитирати неке интересантне делове...

Цитат
Екстремно непријатељство и нетрпељивост према Србима расло је из дана у дан, попримајући форме и садржаје који су већ били регистровани на тим просторима за времена постојања Независне државе Хрватске.
Колективно истребљење Срба и бестијалност која је у време постојања НДХ испољена у поступку истребљења није заборављена. Свест о угрожености, не само политичкој, већ биолошкој, била је дубоко усађена у сваког Србина који је рођен у Хрватској. Вековни заједнички живот та два словенска народа‐Срба и Хрвата, довео је до велике мржње и апсолутне жеље Хрвата да за свагда протерају Србе из Хрватске. Где су корени и разлози таквој мржњи није тешко утврдити.  

Цитат
Како је црква код Хрвата окосница васпитања, млади нараштаји су учени и научени да мрзе, да траже освету и да раде на припремама за дан коначног обрачуна. Свакако да је у свему велика помоћ добијана од Ватикана, како у моралном тако и матријалном погледу.

Цитат
Мој рат почео је много раније. Служба којој сам припадао имала је задатак да благовремено открива, прати и пресеца непријатељску делатност из средина и жаришта из којих је таква делатност долазила.
Крајем осамдесетих година 20. века стање на терену било је оптерећено низом догађаја од којих је сваки претио да се изроди у нежељеном правцу. Распад СКЈ свакако да је био најтежи ударац кохезији постојеће државе. ЈНА је остала једина снага која је у свом имену садржавала префикс "ј у г о с л о в е н с к и". Да би се створиле реалне претпоставке за разбијање Југославије било је неопходно да се и ЈНА разбије по свим линијама, како би се онемогућила у спречавању нарастајуће опасности.

Цитат
У пратњи Туђмана, више‐мање су била непозната лица широј јавности, осим Стипе Месића и још неких који су се испољавали са позиција хрватског национализма у време «МАСПОК-а».
Поред споменутих, на другим местима су се појављивали САВКА ДАБЧЕВИЋ‐КУЧАР, МАРКО ВЕСЕЛИЦА, ШИМЕ ЂОДАН и други, од чије прошлости и програма које нуде свима се дизала коса на глави и Србима и Хрватима.
Сви су били упорни у причи о бољој будућности, угрожености хрватских грађана, неопходности самосталног живота и одбацивању социјализма‐комунизма као будуће политичке опције. Скупови су пролазили без већих инцидената.

Цитат
У многим местима нису формирани одбори странке, многи утицајни Срби су се двоумили и избегавали одговорност и експониорање са позиције чисто националне странке, надајући се да је стање пролазне природе и да ће неко све то променити и довести у претходно стање.
Велики број чланова странке био је захваћен екстремним национализмом.Врло тешко је судити, ко је кога више изазивао и који је национализам производио реакције код другог.
Колико је код Срба појава Слободана Милошевића изазивала усхићење и наду, толико, ако не и више, код других је изазивала страх и терала их на јавне поступке, које би у другим приликама избегавали.
Отворено истицање усташких симбола, пропагирање усташких и фашистичких идеја, истицање НДХ као творевине која је била израз жеље хрватског народа, негирање или минимизирање српских жртава у Другом светском рату, распаљивало је код Срба у Хрватској невероватну количину жеље и хтења да се супротставе таквој политици. И они су почели да одбацују идеје социјализма, југословенства и свих других вредности које су настале током Социјалистичке револуције и послератне изградње друштва.

Цитат
Видео сам и доживео да и поједини припадници четничке емиграције подржавају Милошевића, да утичу на своју родбину да се и они укључе у све акције које Милошевић намеће, почев од зајма за препород Србије, па даље.

Цитат
Из тих разговора у слободно‐вулгарној варијанти, долазиле су приче о самосталности Хрватске, протеривању Срба, одузимању стечених права, удаљавању са посла, покретању кривичних пријава против лица која су својим дотадашњим деловањем наносили штету Хрватској.
Круг око пуковника се ширио, а сви нови који су долазили имали су заједничку карактеристику: били су чланови или симпатизери «маспока». Стварана је неформална група, која је са становишта закона, ширила непријатељску пропаганду и правила планове за преврат.

Цитат
Када уништаваш човека не можеш само њега да захватиш. Сви морају да страдају, жена, деца и што је могуће више чланова шире породице са обе стране, најоданији пријатељи и сл.
Том формулом, опробаном у време информбироа и касније, кренуло се према Гажију.

Цитат
Ја сам позван у Загреб да донесем његов досије, где је преузет. Том приликом су ми поновили, да сам одлично радио, да сам на «Фирера» пазио као на дете и да сам много допринео укупном раду са њим. Он је био сарадник још од 1945. године када га је УДБ‐а врбовала. Награђен сам са 10 дана плаћеног одсуства! 
После тог искуства сам пазио шта радим и о чему извештавам.

Цитат
У лето 1990. године било је још јако много људи који су, и поред Туђманове победе, подржавали југословенску опцију. Сву своју наду су полагали у снагу ЈНА, која је по многим проценама имала снаге да спречи распад Југославије. Међутим, ЈНА је такођер тешко периживљавала друштвене промене и није могла да остане имуна на све процесе који су покренути. Почело је пуцање по националним и верским шавовима.

Цитат
Како се урушавала Југославија и њене оружане снаге, тако су њихови противници добијали све већи број присталица. Однос снага се из дана у дан мењао на штету ЈНА. Тај процес није могао више да се заустави.
У оперативном раду почели смо доживљавати поразе. Почеле су нас напуштати наше најбоље оперативне позиције. Сами су видели да се ништа не чини, да се њихове информације не користе у свакодневном животу, а они ризикују све што имају, и породицу и посао и на послетку, свој живот.
Почели су тражити друге службе којима ће бити на услузи.

Цитат
Туђман је тачно знао за чиме обичан грађанин хрватске националности жуди, чему се нада и чиме га може обрадовати.
Имао је јасну визију како Хрватска треба да изгледа у наредном времену и на који начин треба доћи до тог циља. Његов концепт ослањао се на обичног човека, радника, сељака, грађанина. Таквим концептом је освојио власт у Хрватској, таквим концептом жели да Хрватску осамостали.

Цитат
Многи од његових страначких колега и сабораца на путу независности су га подржавали и гурали напред не верујући да може успети Они сада владају у Хрватској, формално и из сенке. Ти из «другог реда» су врло опасни за сваког, па тако и за најближег. Иду много промишљеније и свеобухватније напред од «првобораца» и каснијим трансформацијама преузимају кључне позиције. То је универзанлни образац, који је био јако препознатљив и на другој страни код Срба.

Цитат
Дана 09.10.1990. године позвао ме је пуковник Бошко Келечевић, начелник безбедности команде 5. војне области и у краћем разговору саопштио ми задатак. Наредног дана, 10.10. требао сам да изађем на гранични прелаз између Хрватске и Мађерске, Горичан – Летење и да пропратим излазак два шлепера превозника «Чазматранс» из Чазме. Шлепери су ишли у Мађарску по оружје које је тајно набављено за МУП Хрватске, а у ствари оружје је било набављено за страначко наоружавање екстремнијих чланова ХДЗ.
Тачно у 02,12 часова Фуноски ми је јавио да су шлепери прешли мост. На граници се нису задржавали већ под јаком полицијском пратњом су наставили кретање према Загребу.
Јавио сам у Загреб да су шлепери ушли у Хрватску и тражио упуте за даље поступање. Рекли су ми да на Горичану дочекам јутро и да онда кренем у Загреб.

Цитат
Отворено сам питао, зашто није поштован План у појединостима и зашто није употребљена јединица за препад на превоју Пака. Одговор је био следећи:» Јединица је била размештена у очекујућем рејону где је постављена заседа. Пре употребе тражено је наређење за употребу од команданта области, генерала Конрада Колшека. Он није могао сам да одлучи и звао је у Београд начелника генералштаба‐генерала Благоја Аџића, а овај наводно је тражио одобрење од Борисава Јовића. Нико није хтео да преузме одговорност и изда наређење. Док је трајало ово погађање колона возила је прошла заседу и упутила се у непознатом правцу.»
Неколико дана касније дознали смо да је шверцовано оружје смештено у магацин ТО у месту Ракитје код Загреба. Информација је касно дошла, јер је оружје већ подељено унутар ХДЗ у Загребу, Бјеловару, Вировитици и другим местима.

Цитат
Тог «мартићевца» сам касније препознао у полицајцу из Коренице који је радио на регулисању саобраћаја на пункту на Пријебоју. Није служио војску нити је имао било какву обуку са оружјем.  Такви су били проблем. Започињали су кавгу на сваком месту и лечили свој комплекс мање вредности иживљавајући се на свакоме ко би се супротставио њиховим наређењима.
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча октобар 02, 2009, 11:57:10 поподне
Цитат
Швејк операција је вођена током 1990. и 1991. године. Све што је напред написано о месту и улози пензионисаног генерала и првог министра одбране Републике Хрватске Мартина Шпегеља навело је органе безбедности да плански и систематски прате, откривају и пресецају непријатељску делатност која је спровођена из средине у којој је Шпегељ био кључна личност.
Раду се приступило крајње професионално и опрезно с обзиром на околности под којима је акција вођена и лица која је обухватала У раду су кориштени велики људски и матријални ресурси. Носиоц рада био је пуковник Александар Васиљевић, заменик начелника Управе безбедности ССНО.
Све што је до тада било познато у раду Службе, методе, средства и комбинације стављено је у функцију како би се дошло до коначног циља. Циљ је био, да се пресече и заустави непријатељска делатност, да се сви актери ухапсе и изведу пред Војни суд у Загребу.

Цитат
Касније ћу дознати да је у тренутку напада на возило у возилу била комплетна документација операције «Швејк». Да су тог 09.11.1990. године дошли до тих докумената, тај дан би за многе био последњи дан живота.

Цитат
У малој средини као што је Вировитица наше присуство се није могло потпуно сакрити. Насеља око Вировитице која су била настањена већинским српским становништвом смо избегавали да им не правимо проблеме.
Већина тих насеља насељена је Србима после Првог светског рата. Краљ Петар И населио је тај крај борцима који су имали велике заслуге за ослобођење Србије и осталих крајева на којима је каније формирана Краљевина СХС. Тако су места добијала и имена Обилићево, Милошевићево и др.

Цитат
Током рада на предмету прикупили смо довољно матријала и доказа да се могу ухапсити сва лица из самог политичког врха Хрватске!

Цитат
Два дана пре реализације акције генерал Васиљевић је по позиву отпутовао у Београд. Мислили смо да га зову на последње консултације пре реализације акције хапшења, али није било тако. До његовог одласка у Београд само мали број људи је знао шта се ради и када је планиран завршетак. У Београду на седници Председништва СФРЈ генерал Кадијевић је обзананио шта се ради и шта је планирано. Ту је био крај! Одустаје се од хапшења и у Београд позивају Фрању Туђмана да наставе преговоре и покушају да нађу компромис. Ја не знам шта је стварно било на тој седници, пре и после ње и не желим да се упуштам у нагађање.
Много година касније сам чуо да је био постигнут договор са Туђманом, да жртвује генерала Шпегеља, да нам га једноставно преда. Тиме би били задовољни и ми и он, јер Туђман о Шпегељу није имао високо мишљење. Посматран је и кориштен као «потрошни материјал» у датом тренутку.

Цитат
Како хрватско политичко руководство није прихватало ни једну другу опцију осим самосталности, да би их се навело на попуштање, југословенској јавности је приказан филм који прилично детаљно говори о наоружавању, илегалној набавци оружја у иностранству, плановима и намерама ликвидације и др. У главној улози је био Мартин Шпегељ. Све ТВ станице у југословенским републикама су филм приказале осим ТВ Загреб, која је настојала [б]прикрити истину о збивањима у Хрватској[/б]. Тек након силних притисака, пре свега јавности, филм је приказан 26.01.1991.године.
Згранутост јавности била је велика. С друге стране, отпочели су нападе на КОС ЈНА са свих страна. Да је све измишљено и измонтирано. Тада сам по први пут видео јавну бестидност великог броја хрватске јавности, која ће кроз кратко време прећи у [б]еуфорију неслућених размера, непознату на овим просторима, а мало познату и ван граница Југославије. [/b]

Цитат
Паника је масовно захватала све већи број Срба, посебно оне у урбаним и мешовитим срединама. Остајали су без посла, премештани су на послове са нижом стручном спремом, породице су им биле дневно изложене психичкој и физичкој тортури. Посебно велики притисак је вршен на децу, млађе доби у основној школи. У Загребу сам се сусретао са доста Срба, највише из Лике, али и из других крајева Хрватске.
Тражили су савете, помоћ, исказивали одлучност да се супротставе нарастајућој опасности. Многи су напуштали Загреб сами или са породицом. Одлуке су доносили преко ноћи.

Цитат
Простор западне БиХ постаје огромна тржница свакаквог наоружања. Од Бос. Грахова, Дрвара, Бихаћа, Бос. Петровца, Бос. Новог до Бос. Дубице се трговало оружјем. У то време цене су достизале астрономске висине. Аутоматска пушка продавана је по цени од 4.000 ДМ, пиштољи од 1000‐2000 ДЕМ и тако редом.
Провокатора је било на све стране. Правиле су се инцидентне ситуације на сваком месту. Хрватска телевизија је све то приписивала Србима, а хрватска власт обавештавала страну и домаћу јавност о насилничком понашању Срба!? Тако је почео процес замењених теза. Насилник је постајао жртва, а жртва постаје насилник!

Ово је само мали део.. немој да вам буде тешко целу књигу, дневник да прочитате.. јер има много интересантних делова.
Снимите је код себе на компјутер, а и слободно покажите свима које овако нешто може да интересује. Не кошта ништа, а значиће много.
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча октобар 03, 2009, 12:28:27 пре подне
Цитат
ШТА ЈЕ ПРЕТХОДИЛО ЗЛУ

Пред нама је кратак преглед највазнијих збивања у СФР Југославији, од доношења конфедералног Устава СФРЈ 1974. године, којим је започело њено разбијање, до догадјаја који су означили једностране акте насилног одвајања појединих екс југ република праћених крвавим грађанским, етничким и верским ратом уз намерно и несрећно уплитање светске заједнице, која је својим пристрасним одлукама само потпаљивала и распиривала кризу и ратне сукобе “бивше браће” на Балкану…

21.02.1974. Београд
Донет Устав СФРЈ који је озаконио конфедерацију СФР Југославије, а посебно дезинтеграцију СР Србије, претварање њених двају покрајина Космета и Војводине, у својеврсне “државе у држави”.

4.05.1980. Љубљана
Умро је Јосип Броз Тито, творац друге Југославије, и самоуправног социјализма.

19.06.1987, Вараждин
Савез књизевника СФР Југославије се распао. То је прва екс југ институција која је доживела ту неславну судбину.

8.08.1989. Београд
Скупштина СФРЈ усвојила амандмане на Устав СФРЈ који омогућава увођење вишестраначког система.

20-22.01.1990. Београд
Словеначка и хрватска делегација напустиле 14. ванредни конгрес СКЈ

24.02.1990. Загреб
Фрањо Туђман: “НДХ није била само пука квислишка творба и фашистички злочин, већ и израз повјесних тежњи хрватског народа”.

13.05.1990. Загреб
Фудбалска утакмица “Динамо-Црвена звезда” није одиграна јер је дошло до организованих нереда на Максимирском стадиону у режији Динамових “БББ” и челних људи ХДЗ-а, који су дан касније преузели власт у Хрватској па су им поменути нереди послужили за обрачун са српским кадровима у МУП Хрватске.

25.07.1990. Загреб
Шаховница постаје дрзавни симбол СР Хрватске.

17.08.1990. Бенковац
МУП Хрватске послао своје специјалце да онемогуће пелбисцит Срба. Срби одговорили подизањем барикада. Почео рат за Крајину.

28.09.1990. Београд
Скупштина СР Србије усвојила нови Устав према којем је Србија уређена као држава грађана, а покрајине су постају терторијалне аутономије без икаквих атрибута државности.

22.12.1990. Загреб
Сабор донео нови Устав којим се СР Хрватска проглашава националном државом хрватског народа. Из Устава је избрисан српски народ, као конститутиван народ у тој Републици и, практично сведен на националну мањину.

26.12.1990. Љубљана
Сецесионисти повлаче радикалне потезе: Скупштина Словеније је прогласила самосталност те Републике.

9.01.1991. Београд
Одлука Председништва СФРЈ о разоружању свих паравојних јединица. Словенија и Хрватска одбиле да те одлуке спроведу на својој територији

24.01.1991. Хрватска
Контраобавештајна слузба ЈНА и Војна полиција ухапсиле већи број лица осумњичених да су учествовали у наорузавању паравојних јединица у Хрватској.

25.01.1991. Београд
Председништво СФРЈ издало саопштење о обавезној демобилизацији резервног састава МУП Хрватске. Емитован филм о илегалном увозу оружија у Хрватску и Шпегељевим монструозним плановима да се обрачуна са Србима и припадницима ЈНА.

25.01.1991. Скопље
Собрање Македоније усвојило Декларацију о независности.

20.02.1991. Загреб
Сабор усвојио одлуку по којој у Хрватској не важе савезни закони.

26.02.1991. Осијек
Српско национално веће је донело Декларацију о сувереној аутономији Срба у Славонији, Барањи, и Западном Срему.

28.02.1991. Сарајево
Скупштина БиХ на предлог делегата СДА и ХДЗ разматрала Декларацију о независности БиХ. Српски посланици одбили да о томе расправљају.

26.03.1991. Брислел
ЕЗ објавила Декларацију у којој се наглашава да “Уједињена и демократска Југославија” има најбоље шансе да се интегрише у ЕУ.

28.03.1991. Сплит
Одржан први од укупно шест састанака прецедника југ република.

31.03.1991. Плитвице
Специјалци МУП Хрватске напали Србе на Плитвицама. Ово је познато као "Крвави Ускрс на Плитвицама".

01.04.1991. Книн
Извршни савет Националног веца САО Крајине донео одлуку о присаједињењу САО Крајине СР Србији, и о томе да на територији САО Крајине важе закони СР Србије и Устав СФРЈ.

02.04.1991. Београд
Скупштина СР Србије усваја Декларацију о мирном решењу југославенске кризе

6.04.1991. Пакрац
Специјалци МУП Хрватске напали Србе у Пакрацу.

26.04.1991. Бања Лука
Конституисана седница Скупштине Заједнице општина Босанска Крајина.

02.05.1991. Борово Село
Напад специјалаца МУП Хрватске на Борово Село. Срби одбили напад, одбранили село и разбили усташке снаге.

6.05.1991. Сплит
Жестоке демонстрације против ЈНА на позив Фрање Тудјмана. Убијен војник Сашко Гешовски, а слика дављења војника Светланча Накова обишла свет.

9.05.1991. Београд
Председништво СФРЈ донело одлуку о постављању ЈНА и савезне полиције између територија са већинским српским зивљем и “осталих делова Хрватске”.

12.05.1991. САО Крајина
Спроведен референдум за присаједињење са Србијом, и за заједнички живот са Црном Гором и Србијом.

15.05.1991. Београд
Стипе Месић изабран за председника Председништва СФРЈ.

19.05.1991. Хрватска
Одржан референдум о отцепљењу Хрватске од СФР Југославије.

28.05.1991. Загреб
На стадиону “Максимир” одржана смотра Збора народне гарде - паравојних јединица Хрватске.

21.06.1991. Београд
Државни секретар САД Џејмс Бекер, на крају посете СФРЈ изјавио да "САД подржавају целовиту и демократску Југославију, и да неће признати једностране акте цепања југ република".

24.06.1991. Бања Лука
Потписан договор о привредној, политичкој, и културној сарадњи САО Крајина и Заједнице општина Босанска Крајина.

25.06.1991. Загреб
Проглашење независности Хрватске.

25.06.1991. Љубљна
Проглашење независности Словеније.

26.06.1991. Београд
СИВ СФРЈ издао наредбу о забрани успостављања граничних пралаза унутар територије СФРЈ, а савезни МУП и ЈНА су овлашћени да уклоне те прелазе и успоставе контролу над државним границама СФРЈ.

26.06.1991. Београд
Делегати Словеније и Хрватске напустили Скупштину СФРЈ.

27.06. 1991. Словенија
Припадници ТО Словеније напали војнике ЈНА. Почео “рат” у Словенији.

1.07.1991. Београд
У присуству трочлане делегације ЕЗ, председништво СФРЈ прогласили Стјепана Месића за прецедника Председништва СФРЈ, а Бранка Костића за потпредседника.

7.07.1991. Бриони
Усвојена Декларација о мирном решењу кризе у Југославији у присуству трочлане делегације ЕЗ.

18.07.1991. Београд
Председништво СФРЈ донело одлуку о повлачењу ЈНА из Словеније у року од 3 месеца

1.08.1991. Загреб
Фрањо Тудјман позвао Хрвате у општи рат против Срба и припадника ЈНА.

7.09.1991. Хаг
Почетак конферанције о СФР Југославији.

26.09.1991. Њујорк
Савет безбедности УН донео “Резолуцију 713” о Југославији, којом се успоставља општи и потпун ембарго на увоз оружија и војне опреме за подручије СФРЈ, и подржава мирно решење кризе у СФРЈ.

8.10.1991. Загреб
Сабор донео одлуку о раскидању дрзавно правне везе са Југославијом, и прогласио дефинитивну самосталност Хрватске.

8.10.1991. Љубљана
При проглашењу независности Република Словенија дала рок ЈНА 10 дана да се повуче све јединице из Словеније.

15.10.1991. Сарајево
У Скупштини БиХ посланици СДА и ХДЗ усвојили Меморандум о сувереној БиХ. Посланици СДС напустили заседање.

18.10.1991. Хаг
Предлозена Декларација о Југославији пема којој се досадашње републике сматрају сувереним и међународно признатим државама. Делегација Србије није прихватила документ о разградњи СФРЈ.

24.10.1991. Сарајево
Српски посланици у Скупштини БиХ конституисали се у Скупштину српског народа у БиХ.

29.10.1991. Брисел
Министри иностраних послова ЕЗ одлучили да уведу економске санкције према Србији уколико она до 4.11.’91 не прихват предлог Лорда Карингтона.

7-8.11.1991. Рим
Министри ЕУ “двенаесторице” увели санкције према Југославији.

8.11.1991. Београд
Председништво СФРЈ упутило Савету безбедности ОУН писмо у којем трази хитно упуцивање мировних трупа УН у Југославију.

19.11.1991. БиХ
Основана хрватска заједница у БиХ: Херцег-Босна.

20.11.1991. Вуковар
После тешких борби скоро 3 месеца ЈНА ослободја шире подручије, где су почињени многи злочини.

23.11.1991. Женева
Договор Милошевић-Туђман-Кадијевић о безусловном прекиду ватре.

27.11.1991. Њујорк
Резолуција СБ УН 721 о потреби слања мировних снага у Југославију (Венсов план).

2.12.1991. Брисел
Савет министара ЕЗ одлучио да економске санкције буду заведене само према Србији и Црној Гори.

5.12.1991. Загреб
Хрватски Сабор опозвао Стјепана Месића из прецедништва СФРЈ с ретроактивним важењем од 8.10.’91. Том приликом Месић је изјавио: “Мислим да сам урадио задатак - Југославије више нема”

19.12.1991. Книн
Уставотворна Скупштина усвојила Устав и прогласила Републику Српску Крајину.
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча октобар 03, 2009, 12:28:46 пре подне
Цитат
15.01.1992. ЕЗ
Одлука ЕЗ о међународном признању Словеније и Хрватске

27.02.1992. Њујорк
СБ усвојио Резолуцију 743 којом се одобрава почетак мисије УН.

1.03.1992. Сарајево
Пуцање на српске сватове на Башчаршији, испред Српске Православне цркве, и том приликом је убијен отац младожење Никола Гардовић, и рањен свештеник Раденко Миковић, те спаљена српска застава.

6.04.1992. Брисел
Одлука ЕЗ да призна независност БиХ.

6-7.04.1992. Пале
Проглашена Република Српска у БиХ.

28.04.1992. Београд
Проглашена СР Југославија у чији састав су ушле Црна Гора и Србија (у АВНОЈ-евским границама).

6.05.1992. Брисел
Започета конференција о бившој Југославији.

8.05.1992. Босански Брод
Јединице хрватске војске прешле на територију БиХ и извршиле злочине у Босанском Броду и Сијековцу. Из БиХ предислоцирано 90% ЈНА припадника.

23.05.1992. Њујорк
На заседању Генералне Скупштине УН акламацијом су примљене у чланство БиХ, Словенија и Хрватска.

30.05.1992. Њујорк
На предлог Француске, САД, Британије, Белгије, Марока и Мадјарске Савет Безбедности УН усвојио “Резолуцију 757” о уводјењу тешких санкција против Црне Горе и Србије, на основу главе 7 Повеље УН, због наводне одговорности Београда за ситуацију у БиХ, и злочина на сарајевској пијаци “Меркале”.

15.06.1992. Београд
Добрица Ћосић изабран за првог председника СРЈ.

11.07.1992. Париз
Западноевропска унија и НАТО су почели у Јадран да шаљу своје бродове и авионе за надзор и спровођење санкција СРЈ.

14.07.1992. Београд
Милан Панић изабран за председника Владе СРЈ.

29.07.1992. Њујорк
Америчка делегација уз помоћи подршку ЕЗ тразила да се не прихвати зеља СР Југославије да настави мандат СФРЈ у УН.

26.08.1992. Лондон
Наставак конференције о Југославији уз учешће 40 делегација.

7.10.1992. Њујорк
Резолуција СБ УН проширује се мандат УНПРОФОР на демилитаризовану зону Превлаке (779) и даје задатак генералном секретару да формира независну Комисију за утврђивање ратних злочина и кршење људских права (780).

17.11.1992. Њујорк
СБ УН донео нову “Резолуцију 787” којом се поошртавају санкције СРЈ строгом контролом копненог, речног и поморског саобраћаја.

8.12.1992. Бијељина
Скупштина народа Републике Српске прихватила нацрт мапа и уставне принципе из "Венс-Овеновог" плана за БиХ само као полазну основу за даље преговоре.

2.01.1993. Северна Далмациа
Хрватска војска почела агресију на РС Крајину. Део снага УН напустио полозаје. Погинуло више стотина цивила, губици ХВО велики.

26.01.1993. Њујорк
СБ УН усвојио “Резолуцију 802“ којом се осуђује инвазија хрватских трупа на простор под заштитом УНПРОФОР-а, и тражи њихово врацање на положаје пре агресије.

1.02.1993. Њујорк
Влада СР Југославије затражила је продужење мандата снага УНПРОФОР-а, до налазења политичког решења кризе у бившој Југославији.

2.02.1993. Праг
На заседању КЕБС-а СРЈ је суспендована као чланица стављена пред ултиматум да “радикално измени политику, или да се суочи са још строжим ембаргом”.

3.02.1993. Београд
Конституисан нови парламент уз потврду мандата за 138 посланика у Већу грађана, и 40 у Већу република.

19.02.1993. Зворник
У селу Каменица пронађена је масовна гробница и извршена екшумација 250 убијених Срба из тог краја од стране муслиманских трупа.

18.02.1993. Превлака
Јединице ХВО отвориле ватру тенковима у рејону Ситнице која је на територији СРЈ, и том приликом је погинуо 1 припадник ВЈ.

20.02.1993. Њујорк
У преговоре о бившој БиХ се укључују изасланик Русије Виталиј Чуркин и представник САД Реџеналд Барталамју.

22.02.1993. Њујорк
СБ УН усвојио Резолуцију о формирању суда за ратне злочине у бившој Југославији почев од 1.01.1991. године.

2.03.1993. Београд
Изабрана нова Влада СРЈ на челу са Радојем Контићем, а по први пут од 1860. године за министра одбране изабран цивил - Павле Булатовић.

6.03.1993. Зворник
Комаданд мировних снага за бившу БиХ , Филип Морион је изјавио да није било никаквих масакра муслимана у Церској и Коњевић Пољу од стране Срба.

23.03.1993. Београд
На сусрету представника УНПРОФОР-а и Војске РС, уз посредовање Владе Реп. Србије, генерал Ратко Младић дао је иницијативу за потпис општег примирија међу свим сукобљеним странама у БиХ, које је ступило на снагу 28.03. исте године.

31.03.1993. Њујорк
Уз велики притисак америчке делегације, СБ УН је по хитном поступку донео “Резолуцију 815“ о употреби војне силе у ваздуху против прекршиоца зоне забрањених летова над БиХ.

3.04.1993. Билећа
На заседању Скупштине Реп. Српске усвојена је Декларација о мирном решењу сукоба у БиХ, и одобрен рад српске делегације у Њујорку. Прихваћено је 80% мапа.

12.04.1993. БиХ
Неславан почетак контроле неба изнад Босне - у воде Јадрана срушио се француски “Мираж”.

Из листа “Војска”
Број 49.
29.04.1993.
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча октобар 03, 2009, 01:07:54 пре подне
Неки документи и сведочења о рату 1991-95 које вреди прочитати, па их остављамо О В Д Е (http://www.krajinaforce.com/dokumenti/doc_1990_do_sada.html)

1. Устав РСК (ПДФ фајл)
2. Етничко чишћење Срба из Загреба 1992-1994 (ПДФ фајл)
3. Злочин без казне - Олујом до НДХ (ПДФ фајл)
4. Роман о Србима - Мићо Јелић Грновић (ПДФ фајл)
4. Хрватска "Олуја" - Српски Егзодус (ПДФ фајл)
5. Ране из "Олује" (ПДФ фајл)
6. Коријени геноцида (ПДФ фајл)
7. План З4 (ПДФ фајл)
8. Книн је пао у Београду - Милисав Секулић (ПДФ фајл)
9. Затвори и логори за Србе '92-'93 (ПДФ фајл)

10. Брисање геноцида над Србима - Борис Алексић (ПДФ фајл)
11. "Олуја" - удружени злочиначки подухват
12. Окупација Западне Славоније - "Бљесак 1995"
13. Етничко чишћење Западне Славоније (ПДФ фајл)
14. Медачки Џеп 09.09.1993.
15. Миљевачки Плато  21.06.1992.
16. Масакр у Госпићу 16.10.1991.
17. Масакр на Коранском мосту 21.09.1991.
18. Инцидент у Борову Селу 02.05.1991.
19. Крвави Ускрс на Плитвицама, март 1991.
20. "Убити, протјерати, раселити" - оптужба за хрватске генерале Готовину, Маркача и Чермака.
21. Стипе Месић - Предсједник у геноцидном кључу (ПДФ фајл)

22. Затвори и логори за Србе у Хрватској и БиХ 1992-93  (ПДФ фајл)
23. "РСК - Државна документа", комплетна књига Владе РСК (ПДФ фајл)
24. Злочини Томислава Мерчепа (ПДФ фајл)
25. "Олуја" - 10. година после (ПДФ фајл)
26. Злочин над Србима је био организован - Анте Нобило, адвокат
27. Анинхилација Срба: Како је уништена Крајина.
28. Положај националних мањина у Хрватској - Human Rights Watch (ПДФ)
29. Срби су у Хрватској грађани другог реда - Human Rights Watch (ПДФ)
30. Human Rights Watch о препрекама поврата избјеглица (ПДФ фајл)

31. Прогони Срба у задарском залеђу
32. Како су 1991. побијени госпићки Срби
33. Убиства Срба у Паулин Двору 11.12.1991.
34. Хрватски Карусел, Стипе Шувар (ПДФ фајл)
35. Билтен са парастоса Олује 2006, поводом 11. година прогона
36. Меморандум о Републици Српској Крајини (ПДФ фајл)
37. "Олуја" - етницко чишћење или евакуација?

38. Исповјест војника Војске РСК.
39. Интервију Саве Штрпца за Радио "Слободна Европа" 04.08.2006.
40. Живот Крајишника 2003, 8. година након прогона
41. "Рат који се могао избјећи" - ТРАНСКРИПТ
42. Инциденти са етничком позадином у 2005.
43. "Брионски транскрипти” (ПДФ фајл)

44. Комплетна хроника дешавања у РСК (1989-1995) (ПДФ фајл)
45. Детаљна хроника дешавања у РСК, 28.02.1989-19.12.1991 (ПДФ фајл)
46. Са сједнице америчког конгреса 1992. (ПДФ фајл)
47. Злочини у Олуји, Ђакомо Скоти, италијански пубициста  (ПДФ фајл)
48. Злочини хрватских војних и полицијских снага у Крајини 1995.
49.  Геноцид над цивилним становништвом РСК, август 1995.
50. РСК - Википедија.  
51. Командант по потреби - Славко Лисица (ПДФ фајл)
52. Транскрипт филма "Олуја над Крајином"
53. Трагедије намјењене забораву - Милисав Секулић (ПДФ фајл)
54. Злочини у Сиску - Кривична пријава Заједнице Срба у РХ (ПДФ фајл)
55. Светски фронт против Срба (ПДФ фајл)
56. Етницко чишћење озакоњени злочин стољећа - Светозар Ливада (ПДФ)



Има много занимљивих, које ни у историјским читанкама нећете наћи.
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча октобар 03, 2009, 01:16:13 пре подне
Сведочења злочинаца и жртава (http://www.krajinaforce.com/dokumenti/doc_svjedocenja.html)


1. Геноцид у Југославији 1941-1945, 1991... (ПДФ фајл)
2. Шта је рекао Фрањо Туђман.
3. Страхиња Живак - ЖИВИМ ДА СВЈЕДОЧИМ.
4. Јединица, транскрипт документарног филма
5. "Како сам убијао Србе у Лици" - злочинац Ивица Рожић Рока
6. "Како смо убијали Пакрацкој Пољани" - злочинац Миро Бајрамовић
7. Кроз хрватска мучилишта - исповест Петра Фјордова.

8. Судбина урбаних Срба из Хрватске, Светозар Ливада
9. Ко је и шта заборавио - Мирослав Лазански 31.05.2008.
10. Српско питање у Хрватској није политичко већ - еколошко. Светозар Ливада.
11. "Лора", хрватски злочин.
12. Злочини геноцида над Србима у логору "Лора" 1991-97.

13. Исповјест ухапшеног Крајишника
14. Миљевацки плато, изјаве
15. Милан Мартић, пред одлазак у Хаг.
16. "Смрт је њихов занат" - Усташки практикуми (ПДФ фајл)
17. "Геноцидом до велике Хрватске" - В. Крестић (ПДФ фајл)

18. Др. Јован Рашковић - Заборављени тестамент
19. "Ја не желим бити ваш вођа", Јован Рашковић
20. Република Српска Крајина - Борис Алексић
21. Срби у свом огледалу - Поуке Арчибалда Рајса


22. Збогом вољени граде - Дубровник.
23. Дневник ратног хирурга Миодрага Лазића (ПДФ фајл)
24. "И Бог је заплакао над Босном" - Момир Крсмановић (ПДФ фајл)
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча октобар 03, 2009, 01:17:18 пре подне
Још неки занимљиви документи, о рату (http://www.krajinaforce.com/dokumenti/doc_ostalo.html)



1. Хрвати у светлу историјске истине  (ПДФ фајл)
2. Срби католици - Светозар Борак (ПДФ фајл)
4. Смрт Југославије (ПДФ фајл)
5. Путешествије - Мићо Јелић Грновић (ПДФ фајл)
6. Јован Рашковић (ПДФ фајл)
7. Савршен злочин, роман  Миливоја Анђелковића (ПДФ фајл)
8. Почетак српске трагедије
9. Свим Србима Свуда - Мементо, Њ.К.В. Кнез Александар (ПДФ фајл)
10. Грбови, ознаке и амблеми војске РСК и РС (ПДФ фајл)
11. Новчанице Републике Српске Крајине (ПДФ фајл)
12. Музеј Републике Српске Крајине

13. Завјетна пјесма, Мићо Јелић Грновић
14. Попис српских Цркава у Далмацији (ПДФ фајл)
15. Сви српски владари (ПДФ фајл)
16. Меморандум САНУ 1986 (ПДФ фајл)
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча октобар 03, 2009, 01:19:54 пре подне
Филмови везани за Други светски рат, рат 1991-95, као и још неке занимљивости можете наћи
О В Д Е (http://www.krajinaforce.com/sajt/filmovi.html)
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча октобар 03, 2009, 01:23:52 пре подне
Књига
(http://www.krajinaforce.com/sajt/slike_sajt/etnicko_ciscenje_krajine_prva_m.jpg) (http://www.krajinaforce.com/dokumenti/da_se_ne_zaboravi_hrvatsko_etnicko_ciscenje_krajine.pdf)
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча октобар 03, 2009, 01:28:30 пре подне
Авет из Хрватске, написано од Јулије Горин (http://www.krajinaforce.com/diskusije/viewtopic.php?f=1&t=4619.0)

Једна од ретких људи која је успела да напише нешто о Хрватској некад, и сада... о свим злочинима и мржњи према Србима.
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча октобар 03, 2009, 10:54:42 пре подне
Проусташки говори Стјепана Месића (http://www.youtube.com/watch?v=jLaIDT8FZHw)

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/mesic.jpg?t=1277154164)
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча октобар 03, 2009, 11:05:37 пре подне
Ово је снимак са неколико интересантних изјава Стјепана Месића, како југославије нема (само нигде нисам чуо од кога је добио тај задатак),.. Бранимира Главаша, како се поноси да је усташа... Фрање Туђмана, о томе како је НДХ била израз "повјесних" тежњи хрватског народа...
ОВДЕ (http://www.youtube.com/watch?v=jDzSBNrrUK4)


Монструозни планови Мартина Шпегеља за обрачун са Србима и ЈНА (http://www.youtube.com/watch?v=jDzSBNrrUK4)
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча октобар 07, 2009, 05:28:36 поподне
Филм Дјеца Крајине
овај филм је снимљен 1994-95 у РС Крајини.

1/3 део
Дјеца Крајине-1 (http://www.youtube.com/watch?v=n56kngnsqls#)

 
2/3 део
Дјеца Крајине -2 (http://www.youtube.com/watch?v=6-_ArlNVx4Q#)
 
3/3 део
Дјеца Крајине-3 (http://www.youtube.com/watch?v=-CAVOdLfEQo#)
 
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: ЧИЧА октобар 25, 2009, 06:07:43 поподне
ево и мене напокон на овој теми  :)...мало заузетост а мало канта од рачунара па не дадох скоро неке постове...али ето надам се да ћу сада бити мало редовнији....

Само бих волео да ова тема о историји Срба, и овим другим мутним периодима у свету добије у оквиру Пивнице, посебан подфорум како би поделили неке теме, и направили систематичан преглед догађаја.


мали осврт на постове од брата дрвосече и питање за администрацију,нисам хтио ништа написати док све нисам прочитао-дакле шта мислите да постове везане за Отаџбински рат `91-95 пребацимо у тему посебно направљену за то,јер ово је тема о неким обманама и митовима у историји а код брата дрвосече има заиста обимног материјала,а претпостављам да га има још пуно (као и ми) па би било добро да наша јуначка борба добије и посебну тему...
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: мики_87 октобар 27, 2009, 12:02:41 пре подне
дрвосеча, свака част за сајт!!!
По мени, ово би требала да буде обавезна литература!!!
http://www.krajinaforce.com/dokumenti/hrvati_u_svetlu_istorijske_istine.pdf
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: ORTHODOX.NS октобар 27, 2009, 12:26:55 пре подне
ја сам из Крајине...са Баније..... само не могу једно да схватим..да неки политичари... не брину о свом народу...пример срби из крајине и срби са косова... не разумем како неки политичар мозе да се одрекне крајине и косова... знаци сам пљујеш по својим педцима деди прадеди који су дали животе за слободу....
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: Кука октобар 27, 2009, 12:34:05 пре подне
Зашто ниси рек'о раније да си и ти родом с' Баније ;D сви се ми то брате мој питамо и није нам јасно ... Ваљда нам таква судбина да гледамо те њихове бљувотине ... нажалост !!! ... Овај стих је био јачи од мене, за браћу Србе из Крајине  ... Нека администрација обрише пост, извињавам се на малој шали...
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: ORTHODOX.NS октобар 27, 2009, 02:30:28 поподне
Још ово да кажем... ми смо несложни као народ....не каже се џаба не дај боже да се Срби сложе...  Највише ме је заболело када су наши политичари отишли у сребреницу на помен муслиманима... и сви спомињу сребереницу. а када је насер ориЋ 92-93 ПОБИО ОКО 3000 СРБА И ПОПАЛИО НЕКОЛИКО ДЕСЕТИНА СЕЛА...ТО НИКО НЕ СПОМИЊЕ. Највећа срамота је да наши политичари не одају помен нашим жртвама... већ се улизују страним силама... и иду на годишњицу муслиманских жртава... то је јадно. тако смо и после другог светског рата опростили усташама јасеновац и ушли са њима у исту државу...то је ван сваке памети. КОД НАС ЈЕ ЗЛОЧИН КАДА КАЖЕШ ДА ВОЛИШ СРБИЈУ... СВИ ОДМА ГОВОРЕ ПОГЛЕДАЈ ОВОГ НАЦИОНАЛИСТУ. Па сваки нормалан човек воли своју отаџбину... и Жали за жртвама свог народа. а не пљује по својима да би се улизао неком ГЛУПОМ американцу или британцу. КАДА ЋЕМО СЕ УЈЕДИНИТИ...КАДА???
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: ЧИЧА октобар 27, 2009, 03:18:52 поподне
Још ово да кажем... ми смо несложни као народ....не каже се џаба не дај боже да се Срби сложе...  Највише ме је заболело када су наши политичари отишли у сребреницу на помен муслиманима... и сви спомињу сребереницу. а када је насер ориЋ 92-93 ПОБИО ОКО 3000 СРБА И ПОПАЛИО НЕКОЛИКО ДЕСЕТИНА СЕЛА...ТО НИКО НЕ СПОМИЊЕ. Највећа срамота је да наши политичари не одају помен нашим жртвама... већ се улизују страним силама... и иду на годишњицу муслиманских жртава... то је јадно. тако смо и после другог светског рата опростили усташама јасеновац и ушли са њима у исту државу...то је ван сваке памети. КОД НАС ЈЕ ЗЛОЧИН КАДА КАЖЕШ ДА ВОЛИШ СРБИЈУ... СВИ ОДМА ГОВОРЕ ПОГЛЕДАЈ ОВОГ НАЦИОНАЛИСТУ. Па сваки нормалан човек воли своју отаџбину... и Жали за жртвама свог народа. а не пљује по својима да би се улизао неком ГЛУПОМ американцу или британцу. КАДА ЋЕМО СЕ УЈЕДИНИТИ...КАДА???

није сад проблем отићи и поклонити се жртвама-ТО УВИЈЕК ТРЕБА УРАДИТИ,ЈЕР ТО ЈЕ ПРИЈЕ СВЕГА ЉУДСКИ-ХРИШЋАНСКИ,ПРОБЛЕМ ЈЕ ШТО ТО ОНИ РАДЕ ИЗ ПОЛИТИЧКИХ ЦИЉЕВА  И ЗБОГ НЕКЕ ПОМАМЕ ЗА ВЛАШЋУ И ДОДВОРАВАЊУ ГОСПОДАРИМА,проблем је што се та сребреница толико експоатише да то превазилази све границе...од 3000 имена дошло се до неких 7000 до 8000 хиљада,а нико не говори о српским жртвама тамо,нико не говори о насеру,покољима....

а за мене лично Сребреница није злочин и написаћу једну причу о томе,тј о муслиманским преварама и лажима....ал прво морамо да наставимо тему о Отаџбинском рату....

И ОПЕТ ПИТАМ АДМИНИСТАРЦИЈУ,ДА ЛИ ЋЕ ОТВОРИТИ НОВУ ТЕМУ САМО ЗА ОТАЏБИНСКИ РАТ,ЈЕР ОВА ПОСТАЈЕ ПРЕНАТРПАНА,И ПОСТОВЕ ИЗ ОВЕ ПРЕБАЦИТИ У ТУ ЗАСЕБНУ ТЕМУ?па да наствимо писати овдје........
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча октобар 27, 2009, 07:33:53 поподне
Слажем се са Чичом Кежултром око овога да каже да је Сребреница предмет манипулација, исто као и Овчара и Рачак, и Маркале итд.

Не знам колико вас је могло да примети једну ствар, а мени лично то напамети је већ дуже времена. О чему се ради.. ради се о БУЂЕЊУ ПАЦОВА.
У претходној држави где смо угурани силом, и вољом других, сфрј, се знао неки ред, и било је социјалног мира. Где се већ за пробисвете и људе за маргине друштва знало ко су, шта раде, где им је место и сл.
Сам почетак 1990-их доводи до тога да нова гарнитура политичара која се појављује на сцени од вардара па до триглава, отвара поклопац канализације.. одакле излазе пацови. Пацови су иначе штеточине, које праве зло, јер кољу ситно "благо", и трују све где год се појаве. Па се увек спроводи дератизација.
Но, гле чуда, нове власти у бившим републикама не само да не спроводе дератизацију, већ пуштају пацове из канализације, да праве зло.. зло, у нечије име, за рад неких циљева, идеала, и личних фотеља.
Хрватска страна је прва почела са својим пацовима и канализацијама.. Редом: Бранимир Главаш, Томислав Мерчеп, Анте Готовина, Мирко Норац, Иван Кораде, Благо Задро..
Код босанских муслимана први упадају у очи: Мушан Топаловић - Цацо, Насер Орић, Исмет Бајарамовић Ћело, Илија Јуришић итд.
Како једно зло не иде само, нити физика познаје само акцију, већ и реакцију.. а рекација су Срби. Где смо и ми имали пацове који су и нас Србе нападали, и отимали.. Снимали филмове за светске ТВ станице, и представљали нас као вампире и неандерталце. Шта више наш државни врх је слао преко Дрине и Дунава неке пацове који су "одрађивали" неке прљаве послове, довољно да ТВ Загреб има шта да сними, и пошаље у све светске земље слику о нама. Тиме смо ми дефинитивно рат изгубили, а питање је било само када ћемо и званично добити потврду.
Тиме су они добили своје филмове против нас типа Овчара, Сребреница итд.
Са друге стране нико неће ни да чује шта имају Срби да кажу о Бљеску, Малсеници, вуковарском пролећу 1991, Дивоселу, Читлуку, Олуји, задарској кристалној ноћи 1991, сплитском Ђурђевдану 1991, Крвавом Ускрсу на Плитвицама, децембарском Уставу СРХ 1990. итд.
Верујем да када би причали странцима о овоме, да 98% не би знало о чему причате.

О Сребреници ћемо исто тако на посебној теми, када дође нови подфорум.
Наслов: Отаџбински рат
Порука од: ORTHODOX.NS октобар 27, 2009, 09:53:27 поподне
ЈЕДАН ОД ПРИМЕРА....  ЈЕ ДА СУ НАШИ ПОЛИТИЧАРИ ПОСЛЕ 5. ОТКОБРА КАДА СУ ДОШЛИ НА ВЛАСТ ПОТПИСАЛИ ДА НЕЋЕ ТУЖИТИ НАТО ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД НАМА...ГДЕ ЈЕ ТУ ЛОГИКА. А ОБЕЋАЊЕ ЈЕ БИЛО ДА ЋЕ МО УЋИ У ЕУ. ИЛИ СУ БАР НАМА ТАКО ПРЕДСТАВИЛИ ДА СЕ НИКО НЕ БИ БУНИО. то довољно говори о нашим политичарима. ТО ЈЕ ЈАДНО да јадније не мозе да буде. Прелазиш преко својих жртава као да не постоје. Шта она да очекујемо од тих политичара??? ШТА??? МЕНИ ЈЕДНОСТАВНО НИКАДА НЕЋЕ БИТИ ЈАСНО КАКО МОЖЕШ ДА ПЉУЈЕШ ПО СВОМ НАРОДУ... А СВАКОМЕ ОД НАС СУ СЕ ПРЕДЦИ БОРИЛИ ЗА СЛОБОДУ. И ТИ САДА ПЉУЈЕШ ПО СВОЈИМ ПРЕДЦИМА ДА БИ ОСТАО НА ВЛАСТИ. Кад су наши политичари споменули наше жртве у сребреници. мислим поменули јавно пред неком страном делегацијом...НИКАД.   ми се сада свима улизујемо.. а да нас они хоће у еу. већ би нас примили. не би нас зајебавали све ове године. и смишљали које какве разлоге.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: KizaLion новембар 04, 2009, 06:40:20 поподне
Чича је затражио посебну тему, па ћемо овде да пребацимо све уписе, јер је она друга тема постала пренатрпана.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча новембар 11, 2009, 02:46:27 поподне
Тајна злочина скривана 17 година


Потомци Срба из Црквина страдалих након одвођења у муслимански логор у Витковићима сазнали да би се посмртни остаци рођака могли налазити у кругу бивше Хемијске индустрије „Азот”

Витковићи код Горажда – Након приватне истраге потомака породице Делић из Црквина, насеља недалеко од Витковића код Горажда, чијих су 11 чланова 20. маја 1992. године од кућа одвели припадници регуларне Армије БиХ у ратни логор за Србе, који се налазио у згради Штампарије у Витковићима, дошло се до поузданих информација да они ипак нису „завршили” у Дрини, већ да су тајно сахрањени у близини тог логора, а потом пребачени у оближњи Центар за обдукцију и идентификацију, такође у кругу предратне Хемијске индустрије „Азот”.

Према незваничним информацијама, у том центру се одавно налази 118 посмртних остатака ратних жртава, међу којима је и двадесетак Срба из Црквина и са подручја Витковића, којима се губи сваки траг крајем јуна 1992. године.

– Годинама смо трагали за својима, како бисмо их сахранили и достојно обележили њихове гробове, али нам нико од званичника у Горажду, па ни из Института за нестала лица БиХ, није рекао да би њихови остаци могли бити баш ту, у Витковићима – каже Миланка Симић, чији је отац Новица Делић одведен у логор у Витковиће.

Потомци породице Делић из Црквина су се крајем протекле седмице, након што су добили одобрење од кантоналног тужилаштва Горажде и Института за нестала лица БиХ, обрели испред капије бивше Хемијске индустрије „Азот” у Витковићима, желећи да провере да ли су ту посмртни остаци њихових несталих сродника. Међутим, по речима Мића Костића из Фоче, доживели су велике непријатности и шиканирање од стране кантоналног тужиоца из Горажда Мирсада Билајца.

– Прво су нас два радника овог центра обавестила „да им је наређено да нам не дозволе улазак!, након чега смо се обратили Кантоналном тужилаштву у Горажду – каже Костић.

Убрзо је, како каже Костић, са једним инспектором стигао тужилац Билајац.

– Без икаквог повода осуо је дрвље и камење на нас, питајући ко смо и шта ћемо ми ту, на шта смо му показали његово, а потом и решење Института за нестала лица БиХ које је потписао Милан Богданић. А он је рекао да признаје само Амора Машовића – прича Костић и додаје да су против Милана Богданића најавили подношење кривичне пријаве, због ометања истраге.

– Без обзира на ове опструкције ми ћемо наставити са нашом истрагом, што подразумева и ДНК анализу, јер смо према прикупљеним информацијама, и то од стране Бошњака, више него сигурни да се у овом центру налазе посмртни остаци Срба из логора Штампарија у Витковићима – изјавио је Ковач.

У изјави за медије поводом догађаја у Витковићима Милан Богданић, председавајући колегијума директора Института за нестала лица БиХ, рекао је да је због захтева чланова породице Делић да им се омогући непосредни увид у сваку од 118 врећа које се налазе у Центру у Витковићима, дошло до неспоразума око надлежности лица која имају право непосредног контакта са скелетним остацима.

Славко Хелета
----------------------------------------------


Четири сина баке Божане
Злочин над српским цивилима из Црквина по злу је запамтила, сада већ покојна, Божана Делић којој су у овај логор припадници муслиманских регуларних војних јединица и полиције 20. маја 1992. године одвели четири сина Јову, Николу, Новицу и Радивоја. У логор "Штампарија" тада су одведени и њен унук Данило, затим Данило Делић, рођак Угљеша Жмукић и његов син Никола, као и зетови породице Делић – Љубо Матовић, Перо Шекарић и Милутин Пејовић.


Политика 06/11/2009
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча новембар 11, 2009, 02:47:15 поподне
Нека им је вечна слава! :'(
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: ЧИЧА новембар 11, 2009, 06:54:30 поподне
вјечна им слава...

један данашњи новински чланак о прекрајању историје...СНЦГ...

http://srpskenovinecg.com/crnagora/2727-radan-nikolic
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: KizaLion новембар 13, 2009, 02:38:48 поподне
Има ли где та књига Сатанизација Срба од Едварда Хермана?
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча новембар 13, 2009, 04:27:22 поподне
Документарни филмови

УПОЗОРЕЊЕ: Филмови се не препоручују осетљивим особама, и млађима од 18 година.

ВАПАЈ ТИШИНЕ
Прича о несталим Србима у Хрватској 1990-их.

1/6 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/vapajtisine.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=OMLQf2ragoE)


2/6 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/vapajtisine.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=RpuCYaSY7bo)


3/6 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/vapajtisine.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=QFg1GOskozM)


4/6 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/vapajtisine.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=YyDdL6P0RSI)


5/6 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/vapajtisine.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=8XlBaZktbbM)


6/6 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/vapajtisine.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=KtNU2gb_ikk)



 НЕК СЕ РАСПУСТЕ СТРАЖЕ
 
1/4 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/nekseraspustestraze.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=Hb56szKKl9A)


2/4 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/nekseraspustestraze.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=QptAZ3fMdJU)


3/4 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/nekseraspustestraze.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=UHCjDSD6bt0)


4/4 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/nekseraspustestraze.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=tDL_RUneqQk)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: ЧИЧА новембар 13, 2009, 05:16:31 поподне
Има ли где та књига Сатанизација Срба од Едварда Хермана?
постоје текстови на нету...ал не знам да ли има књига...бар је ја нисам виђао...питање је да ли је преведена на српски?!...
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча новембар 18, 2009, 09:23:34 поподне
http://www.srpska-mreza.com/WarCrime/lm53/LM53.html

Eво текстова на енглеском, о Отаџбинском рату 1990-их.

УПОЗОРЕЊЕ: Линк се не препоручује осетљивим и малолетним особама.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча новембар 23, 2009, 05:46:55 поподне
ИСПОВЕСТ ЈЕДНОГ ВОЈНИКА СВК, СА КОРДУНА (http://dcwmemory.nb.rs/ser/istorija/4.pdf)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча новембар 26, 2009, 11:14:08 пре подне
Вуковарска операција


На још једну годишњицу „Вуковарске епопеје“ из 1991. пре свега треба истаћи да ће се о овом историјском догађају, вероватно најмаркантнијем из времена крвавог распада бивше Југославије, тек писати књиге и научне расправе обзиром да је град Вуковар у сваком случају остао упечатљив споменик крвавих српско-хрватских сукоба.

Скоро тромесечне борбе за овај западносремски град на рекама Вуки и Дунаву (од 25. августа до 18. новембра 1991.) тек ће изазивати реакције и „њихових“ и „наших“ пов(иј)есничара, али је ипак и до сада протекло довољно воде и Вуком и Дунавом да се изнесе колико-толико релевантан суд о овој хрватско-српској епопеји са довољно удаљене и неутралне историјске дистанце узимајући у обзир до сада познате архивске документе и друге историјске изворе, а пре свега ослањајући се на сведочанства учесника самих догађаја како би се избегле политикантске шпекулације у виду „терања воде на своју воденицу“.

Хрвати и хрватска повијест сматрају „Вуковарску епопеју“ симболом одбране хрватске независности и симболом хрватског отпора против „србо-црногорско-четничке агресије“ на младу хрватску демокрацију (тј. де факто Туђманокрацију). Вуковар је у Хрвата уједно и „град херој“ и „источни гријех“ Хрватске, обзиром да је самосвесно жртвован од стране врховника зарад добијања политичких поена у Берлину, Бриселу и Вашингтону. За разлику од Хрвата, Срби борбе за град Вуковар сматрају борбама за одбрану независности града и ослобођења заточених српских цивила од хадезеовско-усташке солдатеске. У току „Вуковарске епопеје“ је са стране ЈНА ангажовано импозантних 11 бригада са све седам механизованих и две пешадијске. У току борби је на град испаљено на хиљаде граната, укључујући и из ваздуха од стране југословенског ратног ваздухопловства, а сам Вуковар је скоро потпуно разрушен.

Ипак, овде се поставља можда и круцијално питање: зар је толикој ЈНА и српској добровољачкој сили било потребно читавих 86 дана борби, тј. гранатирања и након тога борбе за сваку кућу да би се град ослободио од, по броју и расположивој техници, ипак знатно инфериорнијег непријатеља? Можда на први поглед и изгледа да није али у суштини јесте. Вероватно је најбољи одговор на ово питање дао управо онај ко је и први ушао у Вуковар: Жељко Ражњатовић Аркан. Наиме, у интервјуу за британски документарни филм о њему самоме (25 минута) под називом под којим је и приказан на Западу – „Аркан - Маd Dog“ („Аркан – побеснели пас“) командант Српске добровољачке гарде – „Тигрови“ издаје у једној секвенци заповест својим „тигровима“ пред ослобађање града да се у току градских борби мора водити рачуна на то да „усташе“ (које су на горњим спратовима) у подрумима кућа држе српске цивиле као живе таоце па се стога мора водити рачуна како се ослобађа кућа по кућа (тј. нема бацања ручних бомби насумице јер ће се у том случају побити „наша крв“). Дакле, како на основу изјаве Аркана у овом документарном филму (аутор овог текста је направио копију филма у Архиву Отвореног друштва на Централноевропском универзитету у Будимпешти) тако и на основу сведочења преживелих цивила неоспорно је да су хрватски бојовници, претходно окупиравши град за време лета исте те године, држали српске цивиле као живе таоце по кућама тако да систем краткорочног масовног бомбардовања града од стране тешке артиљерије ЈНА у циљу сламања отпора његових бранилаца једноставно није долазио у обзир већ се морала предузети стратегија дугих борби за сваку кућу и улицу од стране пешадије уз рационалну подршку артиљерије и пре свега тенкова.

Оваква војна стратегија је несумњиво однела знатно више живота и технике на страни ослободилаца града али је и са друге стране спасла много више цивилних живота у самом граду. Ипак, било је и оних војних стручњака који су овакву ЈНА тактику сматрали бесмисленом а један од њих је био и генерал Ненезић (шеф кабинета министра одбране СФРЈ) за кога „није требало ломити зубе на утврђеним градовима“ [Гајић-Глишић Д., Из кабинета министра војног, 1992. С. 152]. С друге стране, данас је добро познато да је хрватски врховних самосвесно жртвовао град (препустивши га дуговременим борбама) како би остварио два војно-политичка циља:
1) успорио продор ЈНА и српских добровољаца ка Осијеку; и
2) дао изговор Геншеровом министарству спољних послова да Немачка призна самопрокламовану независност Туђманове Хрватске без претходног сагласја са осталим чланицама Европске Заједнице а под изговором да се ЈНА мора повући са територије међународно признате Хрватске чиме би се зауставила даља разарања слична вуковарском (и исполитизованом дубровачком) случају.

У националном погледу је несумњиво да је град Вуковар са околином био мешовита област у којој су етнички Срби чинили већину, чак и након Другог светског рата, и на основу тога тражили од нових послератних комунистичких власти да и читав Западни Срем уђе у федералну јединицу Србије. Наиме, према попису становништва из 1931. г. (последњи попис пред Други светски рат) у вуковарском срезу је било 41,9% Срба, 26,5% Хрвата, 16,3% Немаца и других. До промене баланса у међунационалним односима у вуковарском срезу долази током Другог светског рата и масовних убијања локалних Срба од стране хрватских усташа али и као последица послератне демографске политике када су у куће протераних Немаца насељавани Хрвати. Резултати пописа становништва из 1981. указују да су Срби и „Југословени“ у Вуковарском срезу чинили апсолутну већину а у самом граду је Срба било 24,3%, а Хрвата 37,9%. Треба истаћи и да је у самом граду било више од трећине мешовитих бракова (35%). С обзиром на овакву међуентичку структуру у Вуковару није ни чудо што ХДЗ није победила на изборима 1990. г. Вуковарчани су гласали за Савез комуниста - Партија за демократске промене, а то је била једина странка у датом региону без етничке одреднице „хрватска“. Међутим, врховништво ХДЗ је врло брзо на отворен и политички бруталан начин изразило своје незадовољство малим бројем добијених мандата у Скупштини општине Вуковар (26 од 117).

Након одбијања амандмана на туђмановски устав Хрватске од стране Скупштине Вуковара 17. јула 1990, а којима се укудају национална права српског народа у Хрватској, хадезеовска Влада Хрватске предузима посебне мере а према којима се у град довози оружје, наоружава етничка хрватска милиција и паравојне формације ХДЗ, а као врхунац кризе 27. марта 1991. се организује јавна смотра етнохрватских бојовника са симболима из Павелићеве НДХ. Ова смотра ХДЗ бојовника је била природни надовезак хадезеовске политике отвореног оружаног разрачунавања на међунационалној основи а која је започета доношењем одлуке о чишћењу Општине Вуковар од етничких Срба у фебруару 1991. На овом политичком врхоскупу на коме је де факто донета одлука о отпочињању оружаних сукоба у Општини Вуковар су присуствовали и представници Хрватског сабора – Владимир Шекс, Иван Векић и „Осијечки поглавник“ Бранимир Главаш. Том приликом је одлучено да се акција чишћења Срба из ове западносремске општине спроведе смењивањем грађана српске националности на свим општинским политичким функцијама, застрашивањем у циљу напуштања града и општине (сличне технике су иначе у то време примењиване и у Дарувару, Шибенику, Загребу итд. - претње ноћним телефонским позивима да напусте град уколико не желе да буду убијени, лепљење јавних плахата како препознати Србина, одбијање да се прода роба у продавници уколико је купац Србин, итд.) и коначно физичком ликвидацијом „непожељних грађана“. Као и у осталим деловима „младе хрватске демокрације“ тако се и у Општини Вуковар у читавој првој половини 1991. спроводило интензивно испоручивање оружја паравојним хадезеовским формацијама (Мартин Шпегељ је сам признао на емитованом тајном снимку КОС ЈНА да је тада под оружјем било 200.000 хадезеоваца а што је емитовано у ББС серијалу „Смрт Југославије“ први део). Након политичког хапшења лидера вуковарске СДС Горана Хаџића и Б. Славића локални Срби почињу са „балван револуцијом“ као јединим начином одбране од повампиреног хрватског усташоидног фашизма.

Другог маја 1991. Срби су успели да одбију упад хрватских редарственика у највеће српско село у вуковарској општини – Борово Село и том приликом, што је мало познато, масу усташких бојовника је спасла ЈНА пославши своје оклопне транспортере да евакуишу хадезеовске црнокошуљаше који су носили ознаке Павелићеве НДХ и певали усташке песме приликом покушаја освајања овог села. Након ове неуспешне војно-редарствене акције Загреба локални вуковарски хадезеовци почињу са применом плана физичке ликвидације Срба у Општини Вуковар јула и августа 1991. што је проузроковало масовни егзодус Срба из града Вуковара а што је на крајње циничан начин објашњавано од стране хрватских локалних званичника као смишљени план Београда и ЈНА да извуче што већи број српских цивила из града пре почетка „србо-црногорско-четничке агресије на Вуковар“ (треба видети прилоге ХТВ из тог времена). Оно што је остало као печат тог времена су специјалне хрватске СС „групе за тиху ликвидацију“ („сумњивих моралних и професионалних квалитета“) Срба у Вуковару а којима су командовали Томислав Мерчеп (секретар општинског секретаријата у Вуковару), Бранимир Главаш, Миле Дедаковић (звани „Јастреб“), Јосип Гаже, и други. Остало је забележено да је за пет месеци убијено око 400 вуковарских Срба на основу унапред припремљених „спискова за (физичку) ликвидацију“, након отварања ватре по српским кућама, минирања киоска и других објеката у српском власништву (српски ресторани „Крајишник“, „Сарајка“, „Туфо“, „Брдо“, „Мали рај“, „Попај“, „Точак“, „Чокот бар“, „Чид“).

 
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча новембар 26, 2009, 11:14:39 пре подне
... наставак претходног текста...


Првог маја 1991. хрватске хадезеовске власти су примениле политику тоталне физичке блокаде града у смислу да је Вуковар постао физички одсечен од остатка света што је омогућило хадезеовским бојовницима да несметано врше ноћна хапшења, испитивања и ликвидације Срба у граду а све под изговором наводног тражења оружја. Сведоци догађаја тврде да је само од 3. маја до 14. септембра 1991. ухапшено и мучено у импровизованим казаматима више стотина Срба (иначе, према подацима независних међународних служби у Хрватској је од 1991-96. г. убијено око 10.000 Срба). Вуковарски део Дунава је опет као и пре пола столећа добио црвену боју од српске крви. Овакво стање ствари је коначно резултирало напуштањем града од стране 13.734 Срба тако да се може рећи да је велики број етничких Срба напустио град Вуковар услед хадезеовског терора. Међутим, град су напуштали и етнички Хрвати који се нису слагали са оваквом СС политиком хрватског врховништва. Тако је Хрват Марин Видић у свом Дневнику записао да је у том периоду поред многобројних Срба Вуковар напустило и око 6000 хрватских жена, деце и стараца (војноспособним мушкарцима излазак из града није био дозвољен).

У току хадезеовске припреме за „коначно решење“ српског питања у Вуковару којим је руководио Мерчеп у јуну месецу 1991. у град улазе хрватски гардисти (ЗНГ) и редарственици (МУП) и од тада важи режим пропусница за улазак у град. Вуковарским Србима није дозвољавано да град напусте јер су по Мерчеповим плановима требали да одиграју улогу живог штита у планираним борбама против ЈНА. У августу месецу је хрватски Кризни штаб Славоније и Барање прогласио град Вуковар за најистуренију тачку одбране нове и самопрокламоване хрватске независне државе која у то време није била међународно призната, што ће рећи да је у оквирима међународног права СФРЈ још увек постојала. У Вуковару је од почетка августа фактички сва власт прешла у руке ХДЗ (Марин Видић) која је контролисала све јавне медијске сервисе. То је била последица одлуке да се распусти легално изабрана Скупштина општине Вуковара и њено Извршно веће а која је донета 24. јула након посете граду од стране три водећа хрватска врховника – Фрање Туђмана, Владимира Шекса и министра одбране Гојка Сушака. Тако је политичким пучем ХДЗ сменила власт у граду и од изборно поражене странке постала владајућа.


За време свих ових догађаја неутралност ЈНА се може окарактерисати као директном издајом државних интереса па и као давање зеленог светла хадезеовским формацијама да спроведу етничко чишћење у појединим крајевима Источне Славоније и Западног Срема. Објашњења генерала Вељка Кадијевића (пола Хрват који је себе сматрао Југословеном) у својим мемоарима остају крајње неуверљива. Само да се потсетимо још једанпут да су управо оклопни транспортери ЈНА из вуковарске касарне спасили хрватске редарственике из Боровог Села 2. маја 1991, да ЈНА није буквално прстом мрднула када су спроведене акције етничког чишћења Срба у Боровом Насељу 4. јула, и Лужцу 25. јула. Врло вероватно би ЈНА и даље остала „статусно неутрална“ да није била и сама директно нападнута од стране хрватских оружаних снага слично као и у случајевима у Вараждину (2. маја), Винковцима (11.−26. септембар) и Загребу (17. новембра). Вуковарска касарна ЈНА је по први пут нападнута 20. августа 1991. да би убрзо након тога била стављена под блокаду. ЈНА се коначно одлучила да употреби ватру тек када је 25. августа пуцано на једно од њених возила. И тада се догодило нешто сасвим неразумљиво и необјашњиво: ЈНА која је фактички преузела контролу над читавим градом убрзо се у споразуму са локалним (нелегалним) хрватским властима повлачи са улица у своје касарне и тиме саму себе ставља у замку обзиром да су хрватске формације одмах отпочеле са блокадом и бомбардовањем касарни. ЈНА се тада обратила Европској Заједници да посредује у деблокади касарни како регуларна југословенска армија не би морала да предузима силу ради њихове деблокаде. И тада фактички долази до синхронизоване акције Брисела (у ствари Берлина) и Загреба: Брисел не даје никакав одговор на понуђено посредништво, али зато Загреб доноси одлуку 14. септембра да се на читавом простору (међународно непризнате) Републике Хрватске нападну све касарне ЈНА што у преводу значи објаву рата оружаним формацијама (међународно признате) СФРЈ.

ЈНА је отпочела акцију ослобађања својих касарни и града Вуковара 25. августа 1991, а исту завршила уз помоћ српских добровољаца 18. новембра. Одбрана града је сломљена 16. новембра а град потпуно ослобођен два дана касније. Хрватске снаге одбране Вуковара су бројале и до 8.000 бораца под оружјем (иако званична хрватска хисториографија барата са цифрама од 1.300 до 2.000) а снаге ЈНА, по хрватским изворима, између 35.000 и 40.000. У званичним хрватским статистикама се може наћи податак да је у току „Вуковарске епопеје“ погинуло укупно 1.712 лица у граду од тога 182 хрватска полицајца и војника (мада незванични хрватски извори наводе цифру од око 400 погинулих хрватских бојовника). Српска страна наводи да је у граду погинуло око 1.000 хрватских гардиста. Што се тиче српских губитака, хрватска страна наводи бројку од 6.000 до 8.000 док српска страна тврди да број погинулих српских војника и официра износи 1.800. Хрватски бојовници су напуштали Вуковар три дана од 16. до 18. новембра. Након уласка у град ЈНА је свим становницима дала две могућности: или одлазак у Хрватску или одлазак у Србију (сам Аркан је на горњеспоменутом документарном филму тврдио да су његови „тигрови“ предали 2.000 Вуковарчана ЈНА). Било је много случајева дељења породица по етничкој линији по питању одабира прве или друге понуђене алтернативе. Све у свему, епилог „Вуковарске епопеје“ је био тај да је из града евакуисано око 12.000 становника и ухапшено око 600 хрватских зенги.


Владислав Б. Сотировић
Србски патриотски фронт
25.11.2009.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча новембар 26, 2009, 11:16:14 пре подне
Један од боље написаних текстова о дешавањима, и ратишту са Вуковара.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: dadoX новембар 29, 2009, 12:19:42 пре подне
Ево ја ћу поставити линк од мени лично драгог форума јер се тамо између осталог обрађују и теме о отаџбинском рату (детаљније), а пошто су многи чланови бивши учесници последњих ратова самим тим су и компетентнији за овакве теме, зато мислим да сваког кога интересује отаџбински рат не би требао да заобиђе овај форум.

http://www.63padobranska.org/phpBB3/index.php
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 03, 2009, 04:43:53 поподне
Документарни филмови

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/Resizeofrskrajina3.jpg) (http://rapidshare.com/users/79S3ML)

(http://www.krajinaforce.com/slike_sajt/masakr_mali_alan.jpg) (http://www.krajinaforce.com/zlocin_mali_alan.html)

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/koridor.jpg) (http://rapidshare.com/users/4R1X27)

Филмови су у .rar формату, тако да се морају скидати. Шифра за скидање је  krajinaforce.com

Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 03, 2009, 04:46:46 поподне
Упозорење: Не препорчује се осетљивим, и малолетним особама!

(http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:6LmMw9p1npwhkM:http://www.krajinaforce.com/images/miljevacki_plato.jpg) (http://www.krajinaforce.com/miljevacki_plato.html)


Агресија на Миљевачки плато, извршена 21. јуна 1992. године и то је прва већа агресија војних снага Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.

Разултат агресије је био 40 убијених и измасакрираних милиционера РСК.

Заробљени милиционери су под претњом смрти масакрирали убијене милиционере и бацали их у јаме које су Хрвати затим напунили смећем. Два месеца након масакра снаге УНПРОФОР-а омогућиле су вађење тела српских милиционера и предају српској страни. Колико су тела била измасакрирана најбоље илуструје то што патолози нису могли саставити ни једно тело.

То што се догодило 21. јуна 1992. год. на подручју Миљевачког платоа, требало би да уђе у анале српско-хрватског сукоба као најмонстроузнији злочин над човјеком. За припрему акције од стране хрватске војске, кориштена су чак и дјеца, односно Међународни фестивал дјетета који је тај дан требао започети у Шибенику.

Том приликом хрватска страна затражила је од српске стране суздржавање од провокација да би то исто јутро безобзирно напала српске положаје. О овом догађају извјештај чланица Савјета Безбједности генералног секретара Бутрос Бутрос Гали.

21. јуна 1992. хрватска армија је напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша, у ружичастој зони, јужно од сектора "Југ" и напредовала је неколико километара. Напредовање хрватске армије које се смишљено одвијало под вођством дијву бригада, друго је по реду које се догодило у овој области у току посљедњег мјесеца. Оба представљају кршење Сарајевског споразума од 2. јуна 1992. год. Против овог су уложили протест УНПРОФОР и посматрачка мисија ЕЗ који су затражили повлачење хрватске војске на ранију линију сукоба.

Донесена је резолуција СБ под бројем 762, а Хрвати се наравно никада нису повукли. Тужан епилог овог мучког напада, који се, као што смо видјели, одиграо пред очима УНПРОФОР-а је 40 погинулих српских територијалаца, неколицина рањених и заробљених, а једино српско село у тој области Нос Калик, срушено је до темеља и спаљено, један дио становништва побијен, а други интерниран на Првић, а затим Обоњан у Шибенском архипелагу.

По завршетку војне акције започиње крвави пир хрватских војника - монструма. Они, умјесто да тијела погинулих врате породицама, наређују малобројним српским заробљеницима, под пријетњом смрти, да их бацају у крашку јаму у предјелу Љут у близини засеока Бачић. Један од преживјелих српских бораца свједочи о стравичном ритму злочина и муклом одзвањању људских тијела која су се губила у јамској бездани. Након тијела, бацани су у јаму пси и мачке да у условима преживљавања доврше посао, а затим смеће. Свједочења спелеолога који су након два мјесеца вадили остатке људских тијела, више су него потресна.

Јаме безданке симбол су затирања човјека у најбестијалнијем смислу, а српском народу оне се од стране хрватског народа догађају по други пут у педесет година овог вијека. Исти акорди смрти одзвањали су и у оближњој Мратовској јами прије педесет и једну годину. То се не смије ни опростити ни заборавити. Али, прича се ни овдје не завршава. Малобројним и беспомоћним заробљеницима суди се на лицу мјеста и по властитом избору. Пресуде су јасне, коме вјешање о војнички појас, коме метак у потиљак. Све ово се снима на видео-траци и у Шибенику приказу је као својеврсни хорорфилм.

Осим тога хрватска радиостаница Сплит, у манири крајњег цинизма, емитује имена погинулих српских бораца уз звуке српске националне химне са свим могућим погрдама?!

Два мјесеца након агресије на Миљевачки плато, хрватске власти допустиле су експертској међународној екипи приступ лешевима српских војника. Идентификација је потрајала још два мјесеца, а унаточ најсавршенијим методама дванаест тијела остало је неидентификовано. Бол породица за својим најмилијима био је неизмјеран.

Страхота призора на фотографијама које се налазе у овој публикацији у великој мјери премашује грозоту што је човјек може поднијети. У том смислу извињавамо се породицама погинулих и свима вама који ову публикацију имате при руци, али желимо ли показати лице и наличје овог страшног рата, желимо ли да хрватски злочинци изиђу пред лице правде, морали смо ово учинити.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 03, 2009, 04:52:15 поподне
Документарни филмови
Упозорење: филмови се не препоручују осетљивим, и малолетним особама.


 (http://www.krajinaforce.com/slike_sajt/oluja_nad_krajinom_ok.jpg) (http://rapidshare.com/users/KZSL8V)

Филмови су у .rar формату, тако да се морају скидати. Шифра за скидање је  krajinaforce.com

Олуја над Крајином

На подручју сектора "југ", у време трајања хрватске злоцинацке акције "Олује", те првих 100 дана након ње, убијено је најмање 410 цивила, запаљено преко 20.000 кућа, док су остале опљачкане и девастиране (Извештај Хрватског хелсиншког одбора, 1999.). Филм "Олуја над Крајином" продукцијске куце "FACTUM" говори о тој злочинацкој акцији Хрватске војске. Изјава министра Чачића у Сабору, о спаљивању српских кућа на подручју ''Крајине'' непосредно након акције Олуја, изазвала је бурну реакцију међу члановима ХДЗ-а. Овај филм реконструише неке догађаје Книну и његовој околини ( у селима Грубор и Вариводе), за вријеме и непосредно након хрватске злочинацке акције Олује. Кроз приче свједока догађаја и архивски материјал бројних тв екипа аутор расвијетлити колико су истините оптужбе међународних фактора и хрватских организација за људска права о почињеним злочинима након Олује.

Ковачевић се позабавио проблемом српског становништва и вршењем геноцида над њим. Наиме, сцене мртвих Срба, свједочења Српкиња о масакрима над српским становништвом и паљење српских кућа, окосница су документарца. "Нужно је да свака страна у ратовима који су се догодили на овим просторима отвори болне теме и о њима расправи унутар себе...", рекао је Ковачевић, додавши како је страшно важно да се о злочинима након Олује разговора баш у Хрватској.

"Олуја над Крајином" има свој увод и крај, идентичан је; излагање Радомира Чачића у Хрватском Сабору, гдје заступник Чачић напада бившу власт, ХДЗ, како је крива за геноцид над српским становништвом након Олује на подручју Книнске крајине.

Фрањо Туђман је на жељезничкој је станици у Книну након заузимања града гласно и јасно рекао "... нека им је (Србима) сретан пут, нису стигли понијети ни девизе, ни своје прљаве гаће". Говор је био попраћен громким пљеском и одобравањем ...

Око 400 убијених српских цивила који су послушали тадашњу Власт и остали у својим кућама, око 20 тисућа спаљених кућа које су припадале српским цивилима, "резултати" су дјеловања Хрватске војске након акције у августу 1995. године. Ковачевић који је тада радио као сниматељ страних ТВ кућа с камером је обишао села у којима су спаљене куће и у којима су убијани српски цивили. Иако је за свој документарац желио имати изјаву генерала Ивана Чермака, тадашњег заповједника Зборног мјеста Книн, то му није пошло за руком јер генерал је преко свог одвјетника одбио судјеловање у документарцу.

 
Аутор филма, Божидар Кнежевић, погинуо је у наводној саобраћајној несрећи, због отказивања кочница, новембра 2001. године укратко након приказивања филма у Хрватској.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 03, 2009, 08:22:58 поподне
Шта треба да се зна


(http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2009/11/21/1966041/strbac.jpg)
Саво Штрбац: "Према Веритасовим подацима међу погинулима и несталима се налази 1.934 људи, међу њима је око 1.200 цивила, то је 62 одсто цивила од укупног броја ових жртава из 'Олује'. И имамо старачку популацију преко 60 година око 50 одсто, 524 жене, 14 деце до 14 година старости. Радили смо анализу, пошто су нас стално, а у Хрватској је то још и данас важеће мишљење, службени став, да је извршена агресија на хрватску државу, па су они бранили се, је ли тако, од тих погинулих и несталих по мјесту рођења 63, то сам запамтио, није рођено на подручју Хрватске и Крајине, 1.500 је рођено у оним градовима који су били у РСК, а онај остатак осим 63, у Сиску, Карловцу, Задру, јер су ту била породилишта, болнички центри, у Крајини их није ни било. Од оних 63 што је рођено ван Крајине, већина од њих је живјела тамо, имали смо заједничку државу, отац био официр па се син родио у Македонији, после дошао да живи у Хрватску. Дакле, само 3 рођено је ван подручја бивше Југославије од свих жртава. Па, ваљда то доказује ко су те жртве, а није неко бирао само жртве домаће а пуштао некакве добровољце или плаћенике, ако их је било. Но, жртве су и избјеглице, и то је рекао Месић, ето ту се слажем с њим, да су жртве и све избјеглице, људи који су остали без завичаја, без куће, без имања, без икаквих новчаних примања. По Веритасовим подацима, 220.000 најмање је отишло тада у тај егзодус највећи, сигурно највећи после ИИ свјетског рата. Остало је у Крајини, у РСК, у оном дјелу који је нападнут 'Олујом' у октобру 1995. године по попису Међународног комитета Црвеног крста тачно 844 људи, међу њима је било око 2.000 не-Срба, што доказује да Крајина није била искључиво српско становништво. Да не говоримо колико је... да је све попљачкано, да је све опустошено, да се спомиње 22-24.000 објеката који су порушени у 'Олуји' и пост-олуји. Још један податак, морамо говорити и пост-олуја и Олуја, хашка оптужница обухваћа време од Олује или рецимо од оне одлуке, брионских тамо транскрипата до три мјесеца после тога, мислим до 15. новембра, тад је највише људи страдало. Али, од свих ових жртава, у оних 26 дана у августу страдало је преко 90 одсто, ако се добро сјећам, али ево, запамтио сам ову бројку, по 68 дневно у просјеку.

До маја месеца '97. године у тужилаштву Хашког суда званично становиште је било да су у "Олуји" злочини били ексцеси и да одговорност за то сносе непосредни извршиоци и одговорни до нивоа каплара. И тако је истрага оних првих годину, годину и по дана управо била усмјерена према тим непосредним извршиоцима. Међутим, већ у мају мјесецу '97. године на сједници свих тужиоца и судија под притиском доказа који су прикупљени са терена, и од Веритаса и од многих других извора, мјења се то становиште, стајалиште званично, званично мишљење и истрага се усмјерава на сам војни и политички врх, јер се дошло, на основу докумената, доказа до закључка тада већ да је злочин планиран, да је етничко чишћење Срба из Хрватске планирано док је господин Месић обнашао најзначајније функције и у хрватској држави. Дакле, то је из оптужнице, цитирам, тамо се спомиње, оним неспорним чињеницама, да је већ у почетку сукоба државни врх Хрватске одлучио да Хрватску почисти од Срба и наводе се прве оне акције као што је Миљевачки плато, Равни котари, Медачки џеп, Бљесак, Олуја је завршни чин етничког чишћења."

Господине Штрбац, како ви видите ову, хајде да је назовемо, игру бројки, о броју прогнаних из Хрватске?

Саво Штрбац: "Ево овако, не може се само Олуја гледати посебно. Хајде да кренемо овако, неколико уводних информација. 1991. године по попису, говорим службене податке Хрватске, њиховог статистичког завода, било је 582.000 Срба и 106.000 Југословена. Сви демографи, па и хрватски слажу се да је међу Југословенима било најмање 60 одсто, и узећемо ту цифру, и добићете свакако преко 600.000 онда Срба да их је било 1991. Десет година касније, 2001. број Срба у Хрватској по попису износио је 201.000. Најмање 400.000 Срба је за тих десет година збрисано, нема их, гдје су? Нешто се похрватило, похрватили су се урбани Срби, неких 20-так хиљада, о томе је говорио и писао пуно покојни Стипе Шувар, покатоличило се опет, само у Загребу око 20-так хиљада православне дјеце, о томе је писао и говорио пуно Зоран Пусић из Загреба, води Грађански центар, чини ми се. Један број је отишао, неких 30-40.000 преко амбасада по свјету са избјегличким легитимацијама Србије, један број, можда до 10.000, ако не и више, отишао је исто тако по свјету са документима Хрватске, јер им је то омогућавало у једном моменту да се могу разићи, да могу отићи вани, па онда тамо затраже азил. Сад их помало враћају из неких земаља, гдје су неки успјели. Умрло је тако поприличан број, избјеглице убрзано умиру као и они старци по Крајини, они старци умиру брже у њиховом окружењу него у Европи та генерација њихова. Умиру због старости, због година, али умиру и због неусловних... неуслова у којима живе, без логистике млађих. То је неприродно само по себи и зато та убрзана смрт. Ја то пратим, и мојих је доста помрло који су тамо. Дакле, овде кад је формално смањен број оних са избјегличким статусом, па се добива слика и у међународним оквирима, знате, љепо то звучи кад се каже, не знам '95. или '96. године кад је био онај први попис у Југославији је било 550.000 верификованих избјеглица, а сад их је испод 100.000. Па онда кажу - мисија успела УНХЦР се повлачи, а успјела је као по оној народној - операција је успјела, пацијент је умро. Тако и овде се ништа битно није десило, људи су остали, имају некакву документацију, али од документације се не живи и она не чини сама по себи кров над главом. Пазите, ми смо '93. године у Крајини имали 130.000 избјеглица из подручја ван Крајине, из Хрватске. Ти су људи два-три пута били избјеглице и бјежали, један од њих сам и ја, тако да је тешко говорити о сегментима, зато ја волим да говорим о том цјелом рату. Кажем, Олуја је завршни чин етничког чишћења, а почело је по плану хрватске државе и уз велику помоћ господина Месића, с обзиром на функције које је обнашао. И сам каже да се разишао на питању Босне, а не на српском питању..."

Господине Штрбац, с једне стране имамо велики број несталих, са друге стране, знамо да у Книну, око Книна и у другим деловима Крајине постоји велики број гробова који се воде као НН гробови. У чему је проблем, зашто тај процес идентификације, односно проналаска несталих не иде брже?

Саво Штрбац: "Проблем је опет овдје у држави Хрватској. Десет година је прошло од Олује, ми имамо сада тренутно још регистрованих, то су она позната гробна мјеста за којима не треба трагати, 998, рецимо, то је најновији податак. Од тога се око 750 односи на Олују, онда неких 200 на Бљесак, нешто мање од 200 и ово су из ранијих фаза. И у Бљеску и у Олуји Хрвати су побили Србе и онда је ишла друга за њима комисија за санацију терена, скупљала мртве, правила неке протоколе и то су покапали, ми то зовемо заједничка гробна мјеста, заједничке гробнице. Карактеристика њихова јесте управо да су обиљежена гробна мјеста с крстачама, хумкама, да су лешеве покапани или у сандуцима или у врећама одвојено једни од других и није био циљ онога ко је покапао да прикрије злочин и сакрије лешеве, већ напротив, да се омогући идентификација накнадна и прављени су и ти протоколи, описи лешева, фотографије, гдје је било могуће узети и отисак прста, опис одјеће, обуће, места проналаска, покопа, врјеме и тако. То су били све репери неки који би омогућили каснију лакшу идентификацију. Шта се дешава? За време Туђманове власти, они су бар јасно, јавно говорили, Мате Гранић је био... мислим да је био подпредсједник владе и министар иностраних послова, па је викао усред Сабора - нећемо дозволити да се есхумира и идентификује било који српски четнички леш док не пронађемо и задњи леш несталог Хрвата. Бар смо били начисто да је то такав став.
Све што је есхумирано, есхумирао је Хашки суд, хашко тужилаштво у овоме поступку, у истрази... управо против ових генерала о којима је рјеч, Готовине, Маркача и Чермака. 2001. и 2002. године тужилаштво је есхумирало книнско гробље 301 леш, кореничко 27 и грачачко гробље са 154. Онда су наишли и у Госпићу на Велебиту исто на онај Паулин двор, то је исто урадило тужилаштво. Сами су радили Книн, Хрвати нису уопште помагали, тад је била... страшна ствар се дешавала, сви су нешто протестовали, тако да су их морали док су радили чувати хрватски полицајци, имали су и своје неко објезбеђење. Онда су после хрватске службене институције прилазиле, давале логистику. Посебно су учествовале посље у поступку идентификације. И после тајац, ништа. Значи, ево сад тренутно, Хрвати кажу већ, говорим, прошле године су требали у јесен почети, договорена је била есхумација у Задру. У Задру има 59, то су њихови подаци, толико има крстача и хумки, у Шибенику има 17, има у Житнику поред Госпића једна локација, све су то локације ван борбених дејстава, то значи да су побијени по Крајини па одвежени тамо и направљене те заједничке гробнице. У том Житнику има 44, чини ми се, да не причам о Банији, Кордуну, где ни такнуто није, цјела је Славонија остала празна. Хрвати сад кажу нама - имамо 500 регистрованих, а не хиљаду колико виче Саво из Веритаса. Па, ја кажем - хајде, онда тих 500, зар је мало 500 лешева, есхумирајте их. Једноставно неће, Хрватска прави страшну опструкцију, јер гдје год зачепркају нађу више него што су признали. На Книну је тако било признато 208, нашли су 301, разумјете? То квари имиџ хрватској држави, имиџ који су сами о себи створили у свјету и послали у свјет и о броју жртава у Олуји. Ми водимо жестоку борбу све ове године, па рекао бих од почетка рата за верификацију наших жртава. Кад кажемо верификацију, бадава што ми на списку имамо толико ако нам свјет не признаје. Хрвати лобирају на све могуће стране, опструирају да не дођемо до те бројке коју ми имамо."

 (http://www.krajinaforce.com/slike_sajt/brojzrtava.jpg)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 03, 2009, 08:23:51 поподне
Многи казу да је "Олуја" посљедица неприхватања плана З4 од стране крајишког руководства?

Саво Штрбац: "Кад је у питању План З4, заиста сам био присутан на састанку кад су Галбрајт и друштво, остали амбасадори донијели у Книну план с намером да га предају Србима Крајишницима. Милан Мартић као председник Крајиншке државе одмах у почетку је прекинуо Галбрајта и рекао, није рекао – Ми одбијамо план, него: "У овоме моменту нисмо спремни да план примимо у руке и да видимо, прочитамо његов садржај. То ћемо урадити кад Савјет безбедности одлучи о мандату УНПРОФОР-а." А требало је да се одлучи о продужетку мандата УНПРОФОР-а крајем марта ’95. године, а ово је кад су нам донијели у Книн био, чини ми се, 30. или 31. јануар такође ’95. године. Већ је било најављено да ће УНПРОФОР промјенити и име и мандат, тако се и десило, постао је УНКРО. Умјесто да буде распоређен по, како се каже, систему мрља од мастила по Крајини, они су требали да изиђу на Авнојевске границе Хрватске. Тако да, Крајишници нису одбили план, а прихватили су план као основу за коначно ријешење српско-хрватских односа на подручју Хрватске у Женеви дан прије. Заправо, 2. и 3. августа у Женеви су се састале двије делегације хрватске и РСК под покровитељством Међународне заједнице, а предсједавао је Столтенберг, који је био копредсједник мировне конференције у Југославији.
Срби из Крајине нису одбили план, већ да га нису у одређеном моменту прихватили у руке, а касније су прихватили. То је исто урадио и тадашњи председник Владе РСК Бабић на састанку у амбасади, мислим да је било 3. или 2. увече. Исти тај план, нацрт који је био понуђен делегацијама Хрватске и Крајине у Женеви, понуђен је и овде Бабићу, и он га је парафирао као што су и они парафирали. Међутим, проблем је био кад су Срби парафирали тај план, онда су Хрвати тражили безусловну реинтеграцију или капитулацију, како би је ко назвао. А сад кад знамо, тад нисам ни ја знао а сад знам јер су обелодањени брионски транскрипти, онда се зна да је Туђман рекао: "Иде наша екипа, иде наша делегација на тај састанак. Ништа тамо нећемо што нам се понуди потписати, јер је већ била одлука донесена да се крене овом офанзивом на Крајину."

Галбрајт је дошао са састанка с Бабићем и отишао код Туђмана и дао изјаву, прењеле су агенције и стране и домаће, рекао је: "Срби пристају на све што смо тражили од њих. Нема никакве потребе да Хрвати крену на Крајину." Сада испада по неким новим изворима да је Галбрајт био заобиђен, да с њим нико није ни контактирао, и да он заиста није знао да се ова акција "Олуја" припрема и да су благослов дали Клинтон, али не преко њега него преко неког војног аташеа, то сад испливавају документи. И онда, Галбрајт није очито ни знао, можда има најбољу намјеру, па вјерујем. Кад је дошао на састанак овдје, одржава се састанак у Женеви, исти је тај споразум и овако и тамо, и он даје такву изјаву, дакле да му је рађено иза леђа. Оно што ја хоћу да кажем, План З4 за нас има једну тежину, Срби га нису одбили, прихватили су га, парафирали га. Е сад, десет година је прошло од ’Олује’ јучер, данас. Ови Хрвати данас славе, ми смо јуче туговали, тугујемо цијело вријеме. Да се за десет година у Хрватској на примјеран начин решило српско питање, онако као што смо говорили... Станови, нисмо се ни дотакли процесуирања, што је исто једна велика запрека повратку, продаја тих кућа преко државне агенције, свашта ту има још, тешко је колико емисија траје дотаћи се свих тих проблема. Али, ако за десет година Хрватска сама или по налогу Међународне заједнице остави неријешено српско питање, ако се број Срба сведе на четири и по посто са 12,2 посто, ништа се повећао број становника није од 2001. до сада. По нашим искуственим процјенама, не могу они који се враћају да намире број оних који умиру, јер старци убрзано умиру. Ових се мање враћа него што они умиру, дакле опада број Срба у односу на 2001. Значи, кад имамо ово да у десетој години у Хрватској убијају људе..."

(http://www.krajinaforce.com/slike_sajt/oluja_baner.jpg)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 03, 2009, 08:42:35 поподне
Идеја геноцида над Србима у хрватској

За нешто више од 48 сати, 5. и 6. августа 1995. године, простор Сјеверне Далмације, Лике, Кордуна и Баније, у садашњој Републици Хрватској напустило је преко 90% тамошњих Срба, потраживши уточиште у Републици Српској, Србији и Црној Гори. Изгнани су са земље на којој су прије њих њихови преци живјели више стотина година, чувајуци тешко своје име, вјеру, културу и кућу. Приликом извођења хрватске злочиначке акције, а највећим дијелом послије тога, кад су престала свака борбена дејства, убијено је, или нестало најмање 1542 Срба Крајишника. Већина су то биле старе и изнемогле особе које нису имале снаге и жеље да пред крај животног пута напусте своје домове, па су у својим куцама и двориштима мирно дочекале своје убице Хрвате. Посматрачи међународне заједнице и представници хуманитарних организација забиљежили су да је по завршетку свих војних операција, дакле у миру, спаљено или порушено динамитом преко 80% српских кућа, уз претходну темељиту пљачку. Убиства српских цивила, који су повјеровали позиву хрватског предсједника Фрање Туђмана да остану мирно код својих кућа и да им се ништа неће лоше догодити, по свирепости и цинизму сасвим су личила на она од прије пола вијека, која су изводили Хрвати, често очеви и ђедови ових најновијих убица.

(http://www.krajinaforce.com/images/oluja_kolona2.jpg)

Српски етнички простор у Хрватској је коначно очишћен и тако је до краја изведена хрватска политицка мисао о Хрватској без Срба. Ова геноцидна мисао стара је неколико стотина година и више је пута покушавана и потпомагана у посљедњих 150 година, нарочито из Беча, Пеште, Берлина и из римокатолицких кругова. Овај пут геноцид је у потпуности успио захваљујући првенствено Вашингтону који је тиме потврдио јаку државну традицију у истребљивању читавих народа, али и политицкој вољи и пракси српске државе која се сматра матицом очишћених Срба, без обзира како је и под којим је условима та воља стимулисана.

Према ваљаним историјским изворима Срби су насељавали дио Далмације и Лику још у 9. вијеку, а на тај простор, као и на простор Кордуна, Баније и Славоније у каснијим временима су се досељавали у вецем броју, особито у 16. вијеку.
У вријеме турских продора према европском западу Срби из ових крајева чинили су обрамбени зид према турском освајачу штитећи тако тај хришћански запад. Срби су тако силом прилика и намјером аустријских царева и мађарских краљева постали војнички народ. Због својих заслуга на бојном пољу владари тих држава су им давали привилегије и ослобађали их кметског положаја у каквом су били хрватски или словеначки сељаци. Умјесто даџбина у раду и материјалним добрима Срби су морали ратовати. О њиховом духовном просвјетном и, често, јавном животу, бринули су се њихови вјерски поглавари, увијек уз огромне тешкоће и притиске на њихову вјеру и савјести.

Тај привилеговани положај, према мишљењу знатног броја историчара, испровоцирао је код хрватских феудалних и католичких црквених кругова завист и мржњу према Србима, а код обичног сељака фрустрираност. Све те негативне набоје досљедно је потхрањивала католичка црква па је и тада, и касније, сваки сукоб између Срба и Хрвата садржавао и вјерски стимуланс.

Тако управник имања загребачке бискупије Алојз Кузмич пише 13. новембра 1700. године да би било боље све Србе поклати, него их настањивати. Ово је први писмени позив за физичку ликвидацију Срба у Хрватској. Та мисао није престала у Хрвата егзистирати до данас, а њу су подржавали војни кругови из Беча, бринући се стално да антагонизам измеду Срба и Хрвата буде жив, час јачи, час слабији, већ према томе како је шта ишло у прилог државној политици.

Хрватска политичка мисао, израсла на обрасцу мађарске феудалне државне мисли, стала је негирати Србе као народ, нарочито у другој половини 19. вијека. По хрватским политичким и националним предводницима, Срби су само "хрватски политички народ", али и "реметилачки фактор" у хрватском националном програму. Тај "реметилачки" фактор требало је одстранити. То је чињено на културном, вјерском и биолошком плану.

Срби су, међутим, били ти који су били врло конструктивни фактор у развијању хрватске културе и у остваривању хрватског националног програма (учешће у стварању Народне странке, стварање културе, установа и књижевног језика, сједињење Далмације и Хрватске, превођење Хрватске у побједнички табор, територијско проширење).
Хрватски бан, и пјесник, Иван Мажуранић, међу првима је покушао организовати културни геноцид над Србима, подвргавајући њихово културно биће кроатизацији.

Мажуранићев зачетак продужиће касније, мање или више, отворено све хрватске политичке странке од утицаја на власт или на власти. У том послу су били сагласни и они политичари с лијева и они с десна. Павелићев усташки фашистички режим чинио је то драстичним средствима, а Титов комунистички у мекој форми, али у крајњем резултату не мање ефикасно. Културни геноцид над Србима у Хрватској био је увијек гласник њиховог физичког уништавања. Тако је и Тито најавио Туђмана.

Хрватски културни и јавни радник у прошлом вијеку Исидор Кршњави записао је и ове ријечи: "Било је вријеме када се писало да све Србе треба сјекиром утући. Ова мисао има нешто за себе и то нешто врло важно, она, наиме, изриче отворено и досљедно једини начин којим би се дала провести хрватска мисао."

Касније ће Франц Фердинанд, 1905., формулисати и оснажити идеју о физичком уништењу Срба. Крајем прошлог вијека Хрвати су наговијестили шта би се могло десити у току овога и на самом његовом крају. Наиме, 1895, 1899, и 1902. у Загребу су организоване демонстрације и погроми на Србе и њихову имовину, и то све уз ону пјесму "Славо-Србом штрик за врат". Године 1909. организован је тзв. велеиздајнички процес против највиђенијих Срба из Хрватске. Познато је да је годину дана раније вођа хрватске националистичке Правашке странке, Јошуа Франк, добио сагласност од највиших војних кругова из Беча да у случају рата између Аустро-Угарске и Србије, због анексионе кризе 1908., може организовати покољ над свим Србима у Хрватској или их све протјерати.

Има јасних потврда о томе да би се нешто слично и десило да је Аустро-Угарска из Првог свјетског рата изишла као побједник.
Почетком Другог свјетског рата у Хрватској као сателиту фашистичких сила, у првом реду Њемацке, организован је геноцид над Србима, коме је по суровости и досљедности једнак само онај турски над Јерменима 1915. Усташки министар Миле Будак формулисао је рјешење српског питања у Хрватској овако: Једну трећину Срба побити, другу иселити, трећу прекрстити у католике и тако од њих направити Хрвате. У тим временима Хрвати су на најсвирепији начин уморили око 1.000.000 Срба. Срби су били главни носиоци борбе против фашизма у Хрватској а од 1941. до 1943. и једини. Српски борбени састави називани су из идеолошких разлога хрватским.

У само предвечерје овог тек минулог рата, професор Јован Рашковић, предсједник Српске демократске странке (СДС), видио је овакву атмосферу:
    "Најприје смо дискриминисани да би се ускоро дискриминација претворила у терор и прогањање наших чланова и функционера. У исто вријеме се чланови СДС масовно отпуштају с посла и исељавају под терором. Њихова имовина се уништава. Према нашој процјени и сигурној евиденцији, срушено је или коначно оштећено више од 5000 кућа и станова чланова наше странке. Нема поштовања према имовини наших људи. У 4000 станова чланова СДС бесправно су се уселили Хрвати, без икаквих потешкоћа и са благословом власти". ("НИН, 21.јула 1992.)

    У овом рату (1991-1995.) Хрвати стицајем околности нису убили преко милион Срба, али методи обрачуна са старим и немоћним, или са заробљеним српским борцима, били су исти као и у оном претходном рату, препуни нечувене суровости и некрофилног цинизма.

    И послије двије године од завршетка рата етничка метла у Хрватској не престаје да ради. Пале се и руше преостале српске куће, отима се имовина повратника, а они се тероришу и убијају под патронатом хрватске државе.
    Хрватска етничка метла чисти и трагове српског вјековног постојања па се, према извјештајима разних организација за људска права у Крајини накнадно пљачкају српске цркве и манастири, а гробља девастирају. Из истог извора, а и из других, сазнаје се о премлаћивањима и убијању Срба повратника. Све у име дуго сањане етнички чисте хрватске државе.
     

Светозар Борак, професор
српског језика и књижевности
Београд, август 1997. године
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 03, 2009, 08:49:41 поподне
Покољ Срба може да почне ...


ПОРУКА ДР. ФРАЊЕ ТУЂМАНА ХРВАТСКИМ ГРАЂАНИМА
СРПСКЕ НАЦИОНАЛНОСТИ


 

Дана 4. августа 1995. читано са свих хрватских радио
 станица на сваких сат времена.

(П Р Е П И С)

Будући да су пропали сви досадашњи покушаји, па и јучерашњи преговори у Женеви, и хрватских власти и међународне заједнице за мирну реинтеграцију хрватских окупираних крајева;

Будући да зачетници побуне у Хрватској, Мартић и др., умјесто да се одазову позиву за мирну реинтеграцију, настављају рат против хрватске државе и заједно са коловођама побуне у Босни, Караџићем и др., кују нове освајачке планове за заједничко освајање заштићене зоне Бихаћ, што Хрватска не може допустити;

Будући да хрватски и босански Срби не само да спрјечавају повратак прогнаника већ и настављају с прогоном несрпског становништва;

Будући да српски екстремисти од самих почетака побуне па и сада призивљу у помоћ остатке талијанског фашизма, нудећи подјелу хрватског територија између талијанског и српског империјализма;

Будући да разуларене паравојне српске постројбе, и даље врше терористичке нападаје на цивилно пучанство од Славоније до Далмације, гранатирају хрватска подручја и градове Оточац, Госпић, Карловац, па и за вријеме док у Женевии с хрватском делегацијом воде политичке разговоре о мирној реинтеграцији, поново бомбардирају и подручје Дубровника гдје су пале нове људске жртве;

И будући да су сви покушаји, те државе и међународне заједнице, да побуном отуђени дијелови хрватског територија буду на миран начин враћени под хрватски суверенитет били одбачени и изиграни, хрватска је држава принуђена да подузме војно-редарствене кораке за поновно укључивање наведених окупираних подручја у свој уставно-правни поредак.
Присиљени смо на такву одлуку да бисмо, након четири године узалудног преговарања стали на крај даљем изигравању хрватске и међународне јавности и да бисмо осигурали почетак враћања прогнаника на њихова огњишта.

Стога у име демократске власти Хрватске:

    Позивам припаднике српских паравојних постројби, који су својевољно или присилно мобилизирани у паравојне српске постројбе да предају оружје хрватским властима уз јамство да ће им бити удијељена амнестија према важећим хрватским законима.
    Позивам иницијаторе побуне да схвате узалудност свога потхвата и његову штетност за српску заједницу у Хрватској, ако устрају у побуни, да се предају хрватским властима и прихвате опрост или правично суђење за своје пријеступе.
    Позивам хрватске грађане српске националности, који нису активно судјеловали у побуни, да остану код својих кућа, и без бојазни за свој живот и своју имовину, дочекају хрватску власт, уз јамство да ће им се дати сва грађанска права и омогућити избори за локалну самоуправу хрватском уставу и Уставном закону уз присутност међународних проматрача.
    Позивам представнике Србије и Црне Горе (и њихове СР Југославије) да престану подупирати екстремисте с окупираних хрватских подручја, што се очитовало и на јучерашњим женевским преговорима на којима је судјеловао и југославенски отправник послова кад су хрватски Срби одбили прихватити мирну реинтеграцију окупираних подручја. То би био први корак према опћем рјешењу хрватско-српских односа на читавом интересном простору два сусједна народа, односно нормализације односа на основама међународног признања.
    Одлучни смо да прекинемо патње и неизвјесност хрватских прогнаника с окупираних подручја, а да хрватским Србима зајамчимо људска и етничка права у уставно-правном поретку демократске Хрватске.

Загреб, 4. "коловоза" 1995. године
 
(http://www.krajinaforce.com/images/oluja_kolona3.jpg)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: ЧИЧА децембар 03, 2009, 08:51:14 поподне
Има ли где та књига Сатанизација Срба од Едварда Хермана?
постоје текстови на нету...ал не знам да ли има књига...бар је ја нисам виђао...питање је да ли је преведена на српски?!...

ево једног  текста:

  Сатанизација Срба као пропагандни удар
Едвард С. Херман  
понедељак, 13. април 2009.

 (Global Research, 9. април 2009.)

Успешна сатанизација Срба због које се сматра да су најодговорнији за ратове на простору бивше Југославије и да су једини вршили геноциде један је од највећих тријумфа пропаганде у нашем добу. Водећи западни медији су је спровели тако брзо, униформно и са некритичким фанатизмом да су се дезинформације прштале са свих страна, што је и данас случај. Ова сатанизација потиче од наивних интереса Запада, његових медија и интелектуалаца. Како после пада Совјетског Савеза Југославија више није била користан савезник, већ је постала препрека као независна држава социјалдемократске оријентације, водеће силе НАТО-а почеле су да раде на њеном разарању, па су активно подржале сецесију Словеније, Хрватске, босанских Муслимана и косовских Албанаца. Нетачно је да су их отерали претње и понашање Србије – сви они су имали националне и економске мотиве да се одвоје, који су били јачи од српских.

Милошевићеви чувени говори из 1987. и 1989. нису били националистички. Упркос лажима које тврде супротно, у оба говора је позвао на толеранцију међу свим „нацијама“ у оквиру Југославије. Исто тако, никада није покушавао да створи „Велику Србију“, већ да очува уједињену Југославију, а када му је тај покушај пропао, чему су силе НАТО-а активно допринеле, Милошевић је покушавао, и то само спорадично, да омогући српској мањини која је остала у другим државама да остане у оквиру Југославије или да се придружи Србији, што је очигледан случај „самоопредељења“ које је НАТО омогућио косовским Албанцима и свима осталима осим Срба.

Пристрасно извештавање

Многи квалификовани посматрачи у Босни били су згранути пристрасним извештавањем и наивношћу водећих новинара који су следили партијску линију и прогутали све што би им босански Муслимани (и амерички званичници) сервирали. Невероватан пораст тврдњи како су Срби зли и насилни (и умањивање насиља које су починили штићеници НАТО-а), уз измишљене „концентрационе логоре“, „логоре за силовање“ и сличне аналогије са нацистима и Аушвицом навеле су некадашњег шефа америчког обавештајног одсека у Сарајеву, потпуковника Џона Среја да 1995. године изјави како Америка није доживела тако бедну обману откако је Роберт Мекнамара манипулацијама допринео ескалацији рата у Вијетнаму. Општу перцепцију о влади босанских Муслимана створила је моћна пропагандна машинерија. Необичан тим сачињен од три велика мајстора спиновања у који спадају и фирме за односе с јавношћу у служби Босне, медијски стручњаци и душевно сродни чланови америчког Стејт Департмента успели су да манипулацијом створе илузије како би потпомогли циљеве Муслимана.

И многи други су имали исти циљ. Седрик Торнбери, високи званичник Уједињених нација који је испитивао злочине у Босни написао је 1996. у часопису Foreign Policy да се почетком 1993. створио консензус како су Срби главни кривци, пре свега у САД, али и у неким западноевропским земљама, а нарочито у деловима међународних либералних медија. Овакво становиште није се слагало са виђењем неколико виших званичника УН-а који су били упознати са свакодневним догађајима, а једна добра душа из дирекције УН-а ме је љубазно упозорила да се примирим јер је лавина покренута.

Исто је тврдио и канадски генерал Луис Макензи који је упорно тврдио да „слика није црно-бела и да није у питању прича у којој ’негативци’ убијају ’позитивце’. Ситуација је далеко сложенија.“ (Globe and Mail, 15. јул 1995.). Исто ово су рекли и бивши заменик команданта НАТО-а Чарлс Бојд, бивши командант УНПРОФОР-а Сатиш Намбијар, званичници УН-а Филип Корвин и Карлос Мартин Бранко, као и бивши званичник Стејт Департмента Џорџ Кени. Међутим, сви који су се удаљили од партијске линије су или игнорисани или маргинализовани.

Када је Џорџ Кени са антисрпског интервенционизма прешао на критиковање, водећи медији су га хитро одбацили. Новинар Питер Брок, који је у зимском издању часописа Foreign Policy за 1993/94 објавио чланак под насловом Dateline Yugoslavia: The Partisan Press, а где су документовани систематска пристрасност и грешке, доживео је силовите нападе и осуђен на вишегодишњу ћутњу. Дописник новина New York Times, Денис Бајндер, који је одбио да се држи политике сатанизације Срба, убрзо је премештен.

Значајан део ове преваре била је нечасна сатанизација, као што је случај са чувеном сликом Фикрета Алића из 1992. на којој се иза бодљикаве жице српског „концентрационог логора“ види испијени затвореник. Међутим, британски новинари су одабрали човека који је био болестан и потпуно нерепрезентативан – бодљикава жица је окруживала новинаре, а не концентрациони логор, јер је у питању био транзитни, а не концентрациони логор. Западни новинари су дигли халабуку због наводних концентрационих логора, али нису известили да је Црвени крст констатовао како „и Срби, и Хрвати и Муслимани имају затвореничке логоре и морају сносити једнаку кривицу.“ Џон Бернс је 1993. године добио Пулицерову награду пре свега захваљујући интервјуу са Србином Бориславом Хераком, који је наводно силоватељ и убица, а који је касније признао да је испричао оно шта су га босански Муслимани који су га заробили натерали да каже.

Добитник колективне Пулицерове награде за 1993. је био Рој Гатмен, који се специјализовао за доказе типа „рекла-казала“ и објаве хрватских и муслиманских пропагандних извора. Гатмен никада није ни пришао логорима које су држали Хрвати и Муслимани. Његове тврдње и тврдње осталих новинара да постоји „архипелаг [српских] логора у којима се врши силовање“ биле су спектакуларне и нетачне. У крајњој линији било је више веродостојних података о жртвама силовања међу Српкињама него међу босанским Муслиманкама. Сви ови новинари су приказивали лидера босанских Муслимана Алију Изетбеговића као човека посвећеног етничкој толеранцији. Нико никада није цитирао његову Исламску декларацију, у којој је писало да „нема мира ни коегзистенције између исламске вјере и неисламских друштвених и политичких институција.“

Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: ЧИЧА децембар 03, 2009, 08:51:54 поподне
Одмазда

Још један део ове преваре је било необраћање пажње на злочине који су претходили бруталним дејствима Срба. Ово се често дешавало, иако је извесно било случајева када су Срби (углавном њихове паравојне јединице) ударали први. Одмазда је, међутим, била уобичајена и углавном се, као и многи узајамни страхови, може приписати масовним убиствима у којима су највише страдали Срби током Другог светског рата, нацистичке окупације и од руке хрватских фашиста усташа. Ови подаци о истинским масовним убиствима су углавном прећуткивани.

Највећа недавна одмазда је сребренички случај, у коме се и даље игноришу разлози за понашање Срба током јула 1995. У британској штампи нећете прочитати тврдњу британског новинарског ветерана Џоан Филипс од 31. марта 1993. да је „од 9.300 Срба који су живели у сребреничкој општини остало мање од девет стотина и да су остала само три српска села од некадашњих 26. („Жртве и злочинци рата у Босни“, South Slav Journal, пролеће-лето 1992, објављено 1993.). После тога је уништено још много села, а у српској монографији Књига мртвих из 1995. побројано је 3.287 Срба из околине Сребренице који су убијени у претходне три године. Српски медицински вештак др Зоран Станковић и његов тим открили су у околини Сребренице преко хиљаду тела Срба убијених пре јула 1995, а генерал Луис Макензи је изјавио да „досадашњи докази наговештавају да је Насер Орић, босански заповедник у Сребреници, одговоран за убиство истог броја српских цивила изван Сребренице колико је и војска босанских Срба одговорна за масакр над босанским Муслиманима у том граду.“ Станковић и српске власти никада нису успеле да за овај масакр заинтересују Међународни трибунал за ратне злочине у бившој Југославији, као ни западне медије.

Микрокосмос предрасуда Међународног трибунала може се видети по томе како се односио према Насеру Орићу. Када се 2005. године појавио снимак на коме се види како неки босански Србин наводно убија шесторицу босанских Муслимана (неутврђеног порекла и аутентичности), побудио је озлојеђеност и велику пажњу на Западу и наводно је „крунски доказ“ да је 8.000 људи побијено у Сребреници. Међутим, било је и очито аутентичнијих снимака које је Орић показао канадском новинару Toronto Star-a Билу Шилеру и извештачу Washington Post-a Џону Помфрету на којима се Орић хвали убијањем Срба и одсецањем њихових глава и где тврди како је убио 114 Срба само у једном од таквих инцидената. Помфрет је написао само један краћи чланак о томе, Шилер два, и то је било то. Нико није рекао како је то „крунски доказ“ да су злочини над Србима у Сребреници били масовни нити да је наводна „демилитаризација“ „безбедне зоне“ само варка. Није било коментара што је Међународни трибунал подигао оптужницу против Орића тек 2002. године, и то не због убистава, већ зато што у шест наврата није имао контролу над подређенима и на крају одбацио цео случај због техничког пропуста. Међународни трибунал никада није позвао Помфрета или Шилера да сведоче нити је употребио ове снимке као доказе.

Трибунал није узео у обзир ни сведочење Ибрана Мустафића, босанског званичника у Сребреници, који је својој у недавно објављеној књизи Планирани хаос написао како је Насер Орић „ратни злочинац коме нема равна“ и описује грозна убиства која је лично видео, а која је починио Орић. Као сведок није позван ни француски генерал Филип Морион, иако је сведочио на суђењу Милошевићу, где је тврдио како Орић „не узима затворенике“ и да су његова масовна убиства из „безбедне зоне“ кључни фактор који објашњава осветољубивост Срба пошто су заузели Сребреницу.

Међународни трибунал није инструмент правде, већ продужена рука НАТО-а, створен да служи његовим циљевима у ратовима на Балкану, што је у бројним приликама и урадио. Главна улога му је да у средиште интересовања стави, сатанизује и осуди Србе, који су и били мета НАТО-а. Кад год је НАТО-у била потребна потпора, Међународни трибунал се нашао при руци, подигавши оптужницу против Младића и Караџића како не би преговарали у Дејтону. Подигао је и оптужницу против Милошевића у мају 1999. када је НАТО почео да добија критике због бомбардовања цивилних циљева у Србији, односно ратних злочина.

Повећавање броја жртава

Надувавање броја убистава која су починили Срби је институционализовано почетком сукобâ у Југославији, а кључну помоћ у томе су пружили медији и лаковерна либерална левица. Превише су се ослањали на босанске Муслимане и америчке званичнике, који су често лагали, али штампа никада у њих није сумњала. У случају озлоглашеног масакра на пијаци Маркале који се десио 27. августа 1993. пред састанак НАТО-а на коме је одобрено бомбардовање Срба, главни стручњаци и посматрачи са лица места – из Велике Британије, Француске, Канаде, Уједињених нација, па чак и из САД – били су убеђени да су починиоци босански Муслимани. Ово, међутим, није могло да прође у западним медијима. Босански Муслимани су тврдили да је на њиховој страни почетком 1993. било 200.000 мртвих (и наравно, да само Срби држе логоре), у то су сви поверовали, као и у бајке о „Великој Србији.“

Исти је поступак коришћен и у случају Косова и пре и после бомбардовања. Говорило се о наводном геноциду који се десио пре рата, а још више о наводном бомбардовању (када је Стејт Департмент проценио да је убијено чак 500.000 косовских Албанаца). Све су то биле велике лажи. Оних 200.000 (што је касније нарасло чак на 300.000) се смањило на 100.000 у које спада 65.000 цивила страдалих у Босни на свим странама. Предратни број жртава на Косову је смањен на 2.000 у години пред бомбардовање, од којих су већина жртве дејстава ОВК, а не Срба (на основу онога што је рекао британски секретар за одбрану Џорџ Робертсон), а укупан број мрвих и несталих на Косову је током бомбардовања смањен на 6-7.000 на обе стране. Међутим, није било никаквих извињења нити преиспитивања од стране водећих медија или либералних апологета „корисног бомбардовања.“

Сребреница је остала њихова. Али, као и код осталих пренадуваних или неистинитих елемената процеса сатанизације, добили су је преваром. Није спорно да је било убистава у Сребреници, али није 8.000 жртава и по свој прилици их није било више него српских жртава Насера Орића на подручју Сребренице, како је наговестио генерал Луис Макензи (који се по ауторовом мишљењу овде показао конзервативним). Прича о моралности се у великој мери ослања на пренебрегавање чињенице како Сребреница није демилитаризована „безбедна зона“, већ заштићена војна база босанских Муслимана која је коришћена да би се десетковало локално српско становништво. Прећуткује се и то да је масакр био од велике користи, као и онај на Маркалама, који је створио наду и очекивање да ће испровоцирати војни одговор НАТО-а. Лидери босанских Муслимана су вриштали о „геноциду“ чак и пре него што су Срби заузели Сребреницу.

Цела ова прича се заснива и на бројним манипулацијама. После интензивних претрага код Сребренице је у последњих шест година нађено само око 2.000 жртава од којих нису све муслиманске и које нису све убијене. Интензивних борби је било изван Сребренице, али је било згодно да се цифре напумпају како би се бројке погинулих у борби могле занемарити и да би се свако ко се води као „нестао“ могао сматрати мртвим.

Навод да су Срби преместили неколико хиљада лешева никада није деловао веродостојно. Сателитски системи за осматрање би лако уочили да су превожени камионима, а такве слике никада нису предочене, а неке од наводно нових гробница су ближе Сребреници од места са којих су лешеви наводно премештени. Касно проналажење гробница после 2000. године спроведено је под контролом вођства босанских Муслимана, које од 1992. редовно шири дезинформације. Налази добијени после 2000. године и ДНК идентификација још више су компромитовани ненаучним руковањем остацима (који су у земљи провели пет или више година), немогућношћу да одвоје оне који су страдали у борби од убијених или оних који су умрли пре 1995. и одабирањем тренутка за акцију како би створили погодне политичке догађаје.

Стални публицитет који се даје Сребреници је као и на почетку у великој мери политичке природе. Ова селективна и претерана виктимизација донела је политичку корист жртвама и њиховим менторима, као и психолошку награду у виду наношења бола дугогодишњим непријатељима. А у овом случају империјални владари не само што могу да укажу на наводно оправдану „хуманитарну интервенцију“ како би тиме прикрили крупније планове за глобалну пројекцију моћи, већ су и успели да претворе Балкан у одскочну даску за експанзионистички постхладноратовски поредак НАТО-а.

Едвард С. Херман је пензионисани професор финансија на Вортону, Универзитет у Пенсилванији, и аутор је многих књига о економији, спољној политици и медијима у које спада и Деградирана моћ: медији и косовска криза (уредник Филип Хамонд, издавач Pluto, 2000.)

Извор: http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=13130

(Превео Ненад Томовић)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 03, 2009, 10:47:35 поподне
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВРХОВНИ САВЈЕТ ОДБРАНЕ


Книн, 4. аугуст 1995. године, 16.45 часова
Број: 2-3113-1/95.


Због новонастале ситуације изазване отвореном општом агресијом Републике Хрватске на Републику Српску Крајину и након првих почетних успјеха у одбрани дошло је до угрожавања великог дијела територије Сјеверне Далмације и дијела Лике, због тога

ОДЛУЧУЈЕМО

1. Да се приступи планској евакуацији свег за борбу нес - пособног становништва из општина Книн, Бенковац, Обровац, Дрниш и Грачац.
2. Евакуацију спроводити према припремљеним планови-
ма правцима који изводе према Книну и даље преко Отрића према Србу и Лапцу.
3. За евакуацију затражити помоћ од команде УНПРОФОР Сектор "Југ" са сједиштем у Книну.




Книн, 4.08.1995. године


ОВЈЕРЕНО У ГШ СВК
У 17,20 сати 04.08.1995. године
и заведено под горе наведеним бројем.

ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ
Миле Мартић
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 03, 2009, 10:52:39 поподне
ПОСМАТРАЧКА МИСИЈА ЕВРОПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
ТИМ 2

СПЕЦИЈАЛНИ ИЗВЈЕШТАЈ


... у периоду од 7. до 22. августа 1995. три тима ПМ ЕЗ посматрала су систематско уништавање, углавном спаљивање, имовине на подручју бивше РСК. Груба процјена је да је између 60-80% имовине у бишем Сектору "југ" потпуно или дјеломично уништено. Паљевине су спровођене врло великим интензитетом од стране униформисаних војника РХ по наређењу команде унутар подручја која су стриктно контролисана од стране хрватске војске и цивилне полиције.

ПРЕОСТАЛИ СРБИ. Веома је тешко у овом моменту процијенити тачан број преосталих Срба у бившем Сектору "југ". Али несигурна процјена је 2-5% од некадашње популације. Преостало становништво су већином стари мушкарци и жене. Само у штабу УН Сектора југ у Книну можемо наћи дјецу и млађе људе (укључујући војнике) који су побјегли код УН због недостатка времена да оду у РС или СРЈ и због цјелокупног третмана.
Хрватске власти одводе Србе у два такозвана Сабирна центра у Госпићу и Задру у сврху евидентирања. (Али овај поступак још није обухватио све људе!). Током овог времена они могу одлучити гдје желе живјети у будуће. Неке од њих су преузели рођаци Хрвати који ће водити бригу о њима. Тренутно познати или процијењени бројеви:
    - око 700 у Задру и смјештени у школама
    - око 80 у Госпићу и исти број ратних заробљеника у госпићком затвору
    - 710 у Кампу УН у Книну
    - процијењени број од 50-100 људи више или мање крије се у граду Книну
    - непознат али мали број у осталим селима широм земље.
     

ЖИВОТНИ УСЛОВИ У БИВШОЈ КРАЈИНИ.
 Иако је комадант книнске војне области објавио снажан позив свим Србима на ослобођеном територију обећавајући им храну, прву помоћ, посао ... такве акције и погодности за Србе нису уочене. Једина помоћ коју они добијају је од међународних организација. Питајући људе за разлог останка уобичајени одговори су: ми смо престари да напустимо нашу домовину и не желимо ништа више.
За вријеме операције Олуја сва стока је одведена или убијена и у склопу енормне пљачке и уништења животни услови за ове људе више не постоје. Једини изузетак од уништавања су биле изабране зграде као православне цркве, школе, фабрике и зграде корисне у будућности.
Пука је чињеница да су центри великих градова поштеђени великих разарања као и зоне близу хрватских обалних градова, још увијек траје одређено разарање и разарање широких размјера читавих заједница у унутрашњости на које указују различити фактори. У овом часу је испод сваке сумње да је паљење читавих села, помоћу бензина који су добављали хрватски војни камиони, намјерно координиран и наређен процес одобрен од највиших органа власти. Циљ није ништа друго него спречавање крајишких Срба да се врате на своја имања и друга добра смјештена изван већих градских центара под хрватском контролом.
 
(http://www.krajinaforce.com/images/oluja_gracac_groblje.jpg)

ЗАКЉУЧАК

 Етничко чишћење је ријеч често кориштена у сукобу. Појављује се у много различитих варијанти, а одговорни су многи. Оно што је примјећено од посматрача Европске заједнице у посљедње двије недјеље након операције Олуја најбоље се може описати као чишћење и ефикасно спречавање повратка Срба који су углавном живјели као пољопривредници на том подручју...

 
23. август 1995. године    
Сорен Либоријус


"The Independent"

ХРВАТИ ПАЛЕ И УБИЈАЈУ ИЗ ОСВЕТЕ
 
У Кистањама наилазим на етничко чишћење крајишких Срба у пуном јеку, са нагомиланим тијелима и похараним зградама.

Хрватска војска уништила је све куће у Кистањама: мале ниске куће, двоспратнице, аустро-угарске зграде од клесаног камена, нагорјеле рушевине још увијек окружене стаблима чије је лишће потамњело од пламена. Нити један Србин неће се више вратити овдје.

У Ђеврскама, сусједном селу, наишао сам на кућу која је још увијек горјела, а пламенови лагано пузили по крову. Хрватска има много времена да доврши етничко чишћење региона Крајине, сада кад је свјетска пажња поново заокупљена босанским паклом.

Села без кућа, земља без људи. Чудно је како то све природно изгледа, преврнути аутомобили, одјећа разбацана по улици, празне конзерве пива које су оставиле хрватске тобоже елитне трупе, Будвајзер и Карловачко свијетло и понегдје конзерве Хајнекена разасуте по баштама и путевима. У центру Кистања Хрват је ударио камионом у споменик те смрскао ћирилицом написана имена српских мученика који нису могли ни замислити - пошто су се супроставили Њемцима и њиховим савезницима Хрватима у ИИ свјетском рату - да ће њихов идентитет бити коначно избрисан након пола стољећа од побједе цивилизованог свијета над фашизмом.

На другој страни Книна, на путу за Стрмицу, Едвард Флин, из УН тима за заштиту људских права и ја, наишли смо на тунел пун дима с друге стране напуштене жељезничке пруге за Бихаћ. "Ходаћемо полако јер мораш пазити на оно шта је на путу", рекао је он пошто смо се лагано спуштали ка ниском жељезничком мосту и наишли на потпуно нову двоспратну кућу захваћену пламеном.

Миљу даље запухнуо нас је смрад. Само пар дана прије Хрвати су се бавили тиме да уклоне распадајуће тијело српског војника који је убијен метком у потиљак пар часова иза успјешног хрватског ослобођања Крајине прошлог мјесеца. Војници УН-а налазе око Книна недавно убијених српских цивила и то у омјеру шест дневно. То се не објављује, наравно, јер свијет посматра Сарајево.

У Груборима, прошле недеље специјалне снаге хрватске војске провеле су тзв. кампању чишћења у долини Плавна. Касније су припадници УН-а пронашли два старија мушкарца убијена, једног с метком у потиљку а други са пререзаним гркљаном. Извјесни хрватски генерал Чермак објавио је да су Грубори били четничко упориште. Слиједећег дана УН је нашао још три српска леша, међу њима и леш жене од око 90 година.

Сваки пут када смо зауставили аутомобил - на путу за Стрмицу, у Кистањама или Ђеврскама - стигло би цивилно или ауто хрватске полиције, а униформисана лица би нас гледала зловољно или питала за разлог нашег присуства. Нитко, послије свега, не жели да објављује њихова ратна злодјела - па чак и да амерички амбасадор по повратку у Загреб изјави да овдје нема етничког чишћења.

У Орлићу, 26. августа, два посматрача Европске уније наишла су на три хрватска војника који су потпаљивали фарму. О каквом се догађају ради најбоље се види из њиховог званичног извјештаја. " Покушали смо разговарати са њима, али један од њих је напунио оружје, говорећи да је ватра већ јуче била запаљена. Била је то савршена лаж, пошто је ватра управо била запаљена, али драже нам је било да побјегнемо". Свако би радије да побјегне из Крајине, изузев неколицине преосталих Срба - можда само 5% од укупног српског становништва. Али извјештај Европске уније из Крајине од прошле недјеље - повјерљив документ који сам у потпуности прочитао - говори сам за себе.

"Докази о злочинима, у просјеку шест лешева дневно, и даље израњају, лешеви од којих су неки свјежи а неки распаднути, углавном су од старији људи. Многи су убијени метком у потиљак или су заклани, остали су унакажени. Старији цивили из изолираних подручја, како људи кажу, однедавно се сматрају несталим или су притворени. Бројни (хрватски) позиви Србима да се врате, гаранције о грађанским правима и правима на имовину, такођер стижу са свих нивоа. Међутим, српски домови и земља и даље се пале и пљачкају. Супротно званичним изјавама којим се оптужују Срби који су бјежали и неконтролисани елементи, злочине су починили хрватска војска, хрватска полиција и хрватски цивили. Нисмо примјетили покушаје да се то заустави и све указује на политику спржене земље.

Историја захтијева од свијета да се присјети како су Срби палили куће својих сусједа Хрвата када су прогласили своју независност од Хрватске 1991. те истјерали Хрвате који су живјели у Крајини са идентичном намјером; да би их спријечили да се врате. Али наравно, Хрватска - за разлику од тзв. и сада непостојеће Републике Српске Крајине - жели да се придружи Европској унији, жели да се њене трупе обуче по европском стандарду (Американци су им већ помогли) и жели да буде дио европске демократије. И Хрватска може слободно тражити помоћ од Европске уније за обнову школа и кућа које њене "елитне" трупе пале у жестини етничког чишћења.

 
4. септембар 1995. године    
Роберт Фиск
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 03, 2009, 10:56:47 поподне
КОМЕНТАР ХУМАНИТАРНОГ КРИЗНОГ ШТАБА

... хронолошки подаци о кршењима људских права прикупљени су на основу извјештаја примљених од војних посматрача УН (УНМО), цивилне полиције УН (УНЦив Пол), штабова УН у бившим Секторима сјевер и југ (ХЉ, СН, СС), батаљона УН у тим секторима и пет тимова за акцију у области људских права (ХРАТ) основаним након хрватске офанзиве. Само кршења која је запазило особље УНПФ-УНЦРО су укључена у хронолошке податке. Особље УН је такође примило многе додатне вјеродостојне извјештаје о кршењима људских права. Ми настављамо да испитујемо ове извјештаје о повредама људских права.

Информације које су добили посматрачи УНПФ-УНЦРО су далеко од тога да буду потпуне и не представљају потпун извјештај о кршењима људских права у бившим Секторима сјевер и југ. Нарочито ограниченост кретања које је наметнула хрватска власт у великој мјери ометала је процес прикупљања информација.

Како се може видјети из хронолошких података, било је разних врста кршења људских права, укључујући убиства, паљења и пљачкања кућа и имовине, пребијања и малтретирања. Тимови УН запазили су тела више од 70 Срба, цивила и војника. Били су свједоци да је више од хиљаду кућа спаљено и још већи број опљачкан и уништен. Неке цркве и споменици су такође уништени. Разарање кућа и имовине се наставља током читавог периода. Мада се чини да паљења кућа сада има мање, и даље стижу извјештаји о многим случајевима паљења и пљачке током прошле недјеље. Уништавање имовине и сточног фонда ће вјероватно доприњети другој хуманитарној кризи, јер се широм бивших сектора залихе хране смањују ...


Загреб, септембар 1995.

Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 03, 2009, 11:18:28 поподне
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ
СТАЊЕ ЦРКВЕНИХ ОБЈЕКАТА НАКОН ИЗГОНА


(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/SPCostecenecrkveuOluji.jpg)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 03, 2009, 11:21:56 поподне
ПАД РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ И
ПОСМАТРАЧКА УЛОГА УН-а

     

... (Л57А/Р57А) Од 135.000 Срба који су живјели у јужном сектору, УН је установио да је остало само око 2.000. Сви који су били у могућности побјегли су у страху до сада традиционалних посљедица побједе у овој земљи. Значајно је да је план Хрватске војске укључивао и одредбу о моменталном уклањању доказа борби и разарању, укључујући уклањање погинулих и рањених од гранатирања, чишћење улица у подручју Книна и Дрниша гдје је припремљено прецизно контролисано ТВ емитовање и новинарско извјештавање. Иза ове маске ми смо још увијек наилазили на ратни хаос и етничко чишћење, два мјесеца касније, од тренутка кад је борба завршена.

(Л58/Р58) Хрватска војска почиње систематско пљачкање села и градова, укључујићи спаљивање зграда и усјева, затим обијесно убијање и неограничену пљачку стоке. Недјељама хрватска војска и специјалне снаге полиције су улазиле по други пут у нека мјеста. Спаљивали су куће које су већ биле потпуно уништене. Мој хрватски колега, генерал Чермак ми је стално говорио да они врше чишћење да би били сигурни да је подручје очишћено од четника. То је изгледа укључивало убијање до посљедњег српског терористичког пса.

(Л59А/Р59/А) Постојала је очигледна метода у разарању. Понекад су то били тешко наоружни кордони специјалне полиције и мистериозне ватре у току ноћи, други пут су то били војници на дневном свијетлу који као да су жељели добродошлицу гледаоцима с камерама.

(Л60/Р60) Ту су и извјештаји цивилне полиције УН-а о батинању и појединачном убијању али као што сам већ рекао једна страна хрватске војске успјела је у том, да готово нико над ким би се могло починити насиље није остао. Ипак, систематско пљачкање села и оно мало преосталог становишта наставило се недјељама. Чак и удаљенија села и пољопривредна имања су била плански уништена, искључујући сваку могућност опстанка на тој земљи за преостале Србе или за оне који би могли размислити о Туђмановом јавном позиву за повратак.

(Л65/А/Р65А) Седма бригада хрватске војске, Пуме, која је прва стигла у Книн, почела је пљачкање испред моје комадне, баш кад су њихове вође стајале на капији говорећи мом потчињеном пук. Андреју Леслију да су они дисциплиновани професионалци чије су трупе под строгом контролом. Овај видео је тада снимљен...

 
12.10.1995.    
КОМАНДАНТ УН ЗА СЕКТОР "ЈУГ"
БРИГАДНИ ГЕНЕРАЛ
Алан Форанд
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 03, 2009, 11:28:22 поподне
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ А/50
ГЕНЕРАЛНА СКУПШТИНА 03.11.1995.
50. СЈЕДНИЦА


СТАЊЕ ЉУДСКИХ ПРАВА У ПРЕТХОДНОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ - ХРВАТСКА

 
2. Повреде људских права које су се дешавале након операције Олуја

... 23. На основу до сада прикупљених доказа, види се да су повреде људских права и хуманитарног права које су почињене током и након операције Олуја обухватили:

а) убијање цивила у повлачењу;
б) артиљеријска ватра из тешког наоружања којом су гађани циљеви у градовима без војног значаја, укључујући и стамбена насеља у Глини и Книну;
ц) убијање преосталих српских цивила;
д) незаштићеност преосталих припадника мањинског становништва, које углавном чине овисни о другима, стари, физички и ментално хендикепирани, као и душевни болесници. Овим групама лица недостају слиједећи облици заштите и бриге: одговарајућа полицијска заштита, личне документа, основне животне намирнице, основна здравствена заштита, право на пензију и остали облици помоћи. Поред тога, лица која нису пријављена, не могу да поднесу захтјеве да се поново споје са својим породицама;
е) пријетње и малтретирање које над српским мањинским становништвом спроводе хрватски војници и полицајци, као и хрватско цивилно становништво;
ф) масовно паљење кућа у власништву Срба који су побјегли;
г) масовно пљачкање српских кућа које врше хрватски војници, полицајци и цивили;
х) заузимање кућа које припадају српском становништву, а у неким случајевима и деложација Срба који су остали.


3. Убијање цивила

... 24. Особље на терену Центра за људска права је примило бројне извјештаје о убијањима, без војне потребе, која су се де шавала у бившем Сектору југ и сјевер како за вријеме, тако и након завршетка војне операције, када је хрватска војска пре узела контролу у региону. Представници УН су открили преко 120 тијела, а извјештаји о убијањима су били посебно бројни на подручју Книна. Према добијеним информацијама, уобичајени начин убиства је био испаљивање метка у потиљак ...

 
Загреб, 4. "коловоза" 1995. године

 

КОМИСИЈА ЗА ЉУДСКА ПРАВА УН - 52. СЈЕДНИЦА
Е/ЦН. 4/1996/63


СИТУАЦИЈА У ВЕЗИ КРШЕЊА ЉУДСКИХ ПРАВА
НА ПОДРУЧЈУ ПРЕТХОДНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ - ХРВАТСКА 1997.

 ... 65. Иако се број случајева убистава у претходним секторима значајно смањио од посљедњег извјештаја специјалног извјестиоца, спорадични случајеви и даље изазивају озбиљну забринутост везану за заштиту права на живот. 26.02.1996. године старији брачни пар, српске националности, убијен је у селу Језерце, поред Плитвица. У другим скорашњим случајевима двије старије жене српске националности убијене су у својим кућама, једна у селу Љуботић, а друга у селу Билишани, бивши Сектор југ, прве недјеље фебруара 1996. године ...

 
14. март 1996.


 
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ - САВЈЕТ БЕЗБЈЕДНОСТИ
С/1996/691


НАСТАВАК ИЗВЈЕШТАЈА О СТАЊУ ЉУДСКИХ ПРАВА У ХРВАТСКОЈ ПРЕМА РЕЗОЛУЦИЈИ САВЈЕТА  БЕЗБЈЕДНОСТИ 1819 (1995.)

II КРШЕЊЕ ЉУДСКИХ ПРАВА И ОДГОВОР ВЛАДЕ

А. Опће стање људских права
 
  ... 7. Током љета погоршана је ситуација у региону Крајине због неколико инцидената када су подметани експлозиви на имовини преосталих Срба. Старији брачни пар тешко је рањен у Дебелом Брду, поред Коренице, 24.05.1996. експлозивном направом сакривеном уз сама улазна врата. Супруг је задобио повреде ногу - обе сломљене ноге, а супруга је остала сломљене руке и задобила тешке повреде на грудима и нози; обе жртве су морале провести неколико недјеља у болници. Старији човјек погинуо је од експлозива који је био постављен у пољу поред његове куће у мјесту Пишаћ, крајем јуна, јављају посматрачи, а жена је изгубила ногу јер је бомба била постављена на њеним улазним вратима између 15. и 20. јула 1996. у селу Војновац, поред Плашког. 14.08.1996. године седамдесетопетогодишњи Србин погинуо је од бомбе постављене на вратима његове куће у мјесту Вребац, поред Госпића, бивши Сектор југ. У међувремену, усељена кућа, која припада хрватском Србину, дигнута је у ваздух 8.07.1996. у селу Косоре, Сињ, бивши Сектор југ, док су три куће погођене гранатом у Ириновцу током прве седмице августа. Повремени случајеви тешких крађа такођер су забиљежени у посљедњих неколико мјесеци, и у селима Ласињски Сјеничак и Крчевина, бивши Сектор сјевер, током треће седмице јуна 1996 ...
 
23. аугуст 1996.


КОМИСИЈА ЗА ЉУДСКА ПРАВА УН - 53. СЈЕДНИЦА
Е/ЦН. 4/1997/9


СИТУАЦИЈА У ВЕЗИ КРШЕЊА ЉУДСКИХ ПРАВА НА ПОДРУЧЈУ ПРЕТХОДНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ - ХРВАТСКА 1997.


... 42. Специјални извјестилац је такођер забринута због извјештаја о вандализму упереном на српска културна и историјска мјеста. Нпр., 23. аугуста 1996. Српска православна црква у Карину (бивши Сектор југ) је уништена подметнутим експлозивом, и 5. септембра, активирана је бомба од стране непознатог починиоца испред Српске православне цркве у Дубровнику. 17. септембра споменик из ИИ свјетског рата у Книну уништен је јаком експлозијом. Полицијске истраге су у оваквим случајевима наводно у току...

 

22. октобар 1996. године


 
КОМИСИЈА ЗА ЉУДСКА ПРАВА УН - 53. СЈЕДНИЦА
Е/ЦН. 4/1997/56


СИТУАЦИЈА У ВЕЗИ КРШЕЊА ЉУДСКИХ ПРАВА НА ПОДРУЧЈУ ПРЕТХОДНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ - ХРВАТСКА 1997.
    

... 66. Иако се чини да се број повреда личне безбједности у бившим секторима незнатно смањује, довољан је број недавних извјештаја о пљачкању, тешкој крађи и другим случајевима који оправдавају стално присутну забринутост специјалног извјестиоца. Нпр. у кући стаји седамдесетоједногодишњег Србина из села Доња Бачуга (бивши Сектор сјевер) гдје је подметнут пожар 29.10.1996, а кућа, која припада изгнаном брачном пару српске националности који је таман добио дозволу за повратак у Хрватску из СРЈ, дигнута је у ваздух од стране непознатих починиоца 31.12.1996. у селу Ковачић (бивши Сектор југ).

11.01.1997. један Србин је тешко повријеђен када је бомба експлодирала у његовој кући у селу Јошани, поред Удбине у бившем Сектору југ. Крајем 1996. примљено је неколико извјештаја о случајевима пљачке и другог застрашивања уперених против Срба у Хрватској ...

 
29. јануар 1997.


 
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ - САВЈЕТ БЕЗБЈЕДНОСТИ
С/1997/195


НАСТАВАК ИЗВЈЕШТАЈА О СТАЊУ ЉУДСКИХ ПРАВА У ХРВАТСКОЈ ПРЕМА РЕЗОЛУЦИЈИ САВЈЕТА БЕЗБЈЕДНОСТИ 1019(1995.)
 

VIII. ЗАПАЖАЊЕ

     

... 36. Сигурносно стање Срба који живе у бившим секторима, од којих су већина старије особе, је и даље незадовољавајуће нарочито око Книна. Иако су присутне значајне полицијске снаге, широм региона власти су се опћенито показале неефикасним у успостављању реда и законитости. Што се тиче истрага о прошлим кршењима хуманитарног права и људских права, иако је постигнут извјестан напредак у вези скоријих инцидената, тежи злочини који су се десили у току или послије хрватске војне операције у љето 1995. углавном остају неријешени ...

 

5. март 1997.



Извор: "Веритас"
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 03, 2009, 11:30:10 поподне
Oве податке о ОУН сам намерно закачио, да се види њихова апсурдност..
Шта заправо значи међународно право, и како се све то селективно примењује.. Како нешто може и не мора да важи.

...пас мајку им...  >:(
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 03, 2009, 11:36:35 поподне
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/svedocizlocina1.jpg) (http://www.krajinaforce.com/oluja_izjave_svjedoka.html)

Свједоке саслушали адвокати Саво Штрбац и
Радивој Николић у просторијама ВЕРИТАС-а
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 03, 2009, 11:39:26 поподне
Да се не заборави


Већ дуго не слушамо извјештаје с фронтова. А још увијек не вјерујемо да их нема. Годинама смо се са њима будили, живјели. Годинама су били тема наших разговора у кући, на послу, свуда.
Тих ратних година смо и остарјели. Младост нам нагло сазрела, дјетињства прекинута. Памтићемо све до краја извјештаје с фронтова.
Смирује се. Као послије снажног потреса. Послије олује и кошмара. Вријеме је спознаје.
Вријеме уочавања и пребројавања. Рушевине, црне рупе умјесто прозора, паљевина, необрађена, а минама посијана земља, посјечена по шумама стабла за којима душа боли, дивљач се скрила.
Нема је. И болести. Болести срца и главе, али и црне рупе умјесто очију, руке и ноге тек у сјећањима, гробови знани и незнани умјесто синова.
Ваља пребројати рањенике и очајнике, сирочад и старчад, бескућнике. Али бездушне и зле, убице духа и тијела. Ваља записати шта се збило.

(http://www.krajinaforce.com/images/oluja_nestali.jpg)

У сваком од села, на свакој од планина, уз сваку од наших прељепих ријека. Ваља записати сваку кућу. Ко је у њој живио, колико је имао година, шта је волио, чиме се бавио и гдје га је одвео рат. Сваку ораницу и сва гробља - све то треба записати. Дјецу којима су савремена достигнућа људске памети уткана у ратну технику и ратна умјећа убила оца и мајку или само оца или мајку, треба записати. Али не само у књиге. И у срца преживјелих. У душе у саму срж постојања. То је шанса да будућност буде љепша од прошлости. Да буде другачија.
Хуманија. Паметнија.
И битке треба записати. Али не обраћајући пажњу на мудрост побједника која је у ратовима равна суровости. Треба их записати као број смрти. Уз године погинулих. И тада у све датуме обиљежавања важних догађаја, на разно разне годишњице умјесто бројних ода, треба читати њихова имена и старост им.
Да нам се усјеку у памћење.
Да их не заборавимо.
Да схватимо шта смо изгубили и шта су они изгубили.

И тугу треба записати. Тугу напуштања сопствених кућа. Тугу бјежања у неизвјесност. Тугу не прихваћену од било кога, несхваћених и унесрећених. Тугу пренеражених. Њихове мисли и ријечи ако их је било. Укочене очи и лице с којег се не чита ништа. И плач оних којих су смогли снаге за плакање. Сиједе власи стечене за једну ноћ. Дјетиње несташлуке којих одједном више нема. Бујицу дјечијих питања која понире у неповрат. Безнађе треба записати. Оно је од погубности погубније.
Треба записати немоћ. Малог обичног човјека који једноставно воли да буде то што јесте. Радује се обичним малим стварима и нема великих планова. Његову немоћ да живи свој обични живот. Његову жељу да га пусте на миру. Да оре своје њиве, да именом дозива своје јагањце, да прича са својим псом док му трчкара око ногу, да се весели топлом домаћем хлебу и сунцу којим га дарива Бог. Треба записати немоћ тог човјека да се одупре онима који га газе облаче му униформе и пушку му вјешају о рамена.
И у смрт га шаљу. И уче га да гази и сам.

Против те немоћи треба се борити. Понирући у и себе. Дубоко до неслућених дубина што значе мир. Мир од којег немирни и ратова жељни бјеже без трага. Мир који не може да наруши пуцњава и галама. Против зла се треба борити. Али не злом, јер злом се зло не искорјењује. Оно се тако умножава. Загађује даље и више. Живот чини мором која није живот.


Гордана Ајдуковић
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 03, 2009, 11:42:34 поподне
(http://www.krajinaforce.com/images/oluja_parastos.jpg)

Већ годинама уназад 4. августа на београдским улицама у близини цркве св. Марка може се видети овакав транспарент.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 03, 2009, 11:48:50 поподне
 (http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/brijunskitranskripti.jpg) (http://www.krajinaforce.com/oluja_brijunski_transkripti.html)

"Бријунски трансрипти": Разговор хрватског државног и војног врха пред злочиначку акцију "Олуја" 1995.

Уз све то можете видети и аудио записе, које је РТС и ХРТ објавили.


Дневник РТС
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/srbidanestanuizhrv.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=3OWROWvMh-0)


дневник ХРТ
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/srbidanestanuizhrv.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=X8gKGEuycrU)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 04, 2009, 12:00:49 пре подне
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/krajinakakojeunistena.jpg)  (http://www.krajinaforce.com/sajt/kako_je_unistena_krajina.html)

 
Да ли је довољан разлог да близу 300.000 Срба буде протерано из свог завичаја, само током августа 1995, и са кућних огњишта (а са територије на којој, по Франачкој хроници, као већински народ живе од 822. године) - није више разматрање само у домену политике. Будућа историја европских народа мораће ту довољну разложност да потврди или оповргне.

Предраг Р. Драгић Кијук
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 04, 2009, 12:13:10 пре подне
ЗЛОЧИНАЧКА АКЦИЈА "БЉЕСАК"

(http://www.krajinaforce.com/dokumenti/images/most_gradiska.jpg)

Првог маја 1995. године, на српску област Западна Славонија која је била саставни дио Републике Српске Крајине и под заштитом УН-а (Сектор Запад), хрватске оружане снаге извршиле су агресију под називом "Бљесак".

Српски народ Западне Славоније којег су снаге УН-а оставиле на милост и немилост хрватским агресорима, у збјеговима је кренуо према мосту на ријеци Сави како би се спасио у сигурну Републику Српску. На тужном путу смрти, хрватске снаге гранатирале су избјегличке колоне и засипале их авионским бомбама, младо и старо, жене и дјеца убијани су свим расположивим средствима. Рањеници су гажени тенковима, стрељани, клани ножевима, а послије масакра, хрватске јединице уклониле су тијела побијених багерима и опрале цесту шмрковима ватрогасних кола.

У овом злочинацком подухвату, хрватске оружане снаге убиле су 283 особе српске националности и са подручја Западне Славоније протјерале око 15.000 Срба.



ИНФОРМАЦИЈА О РАТНИМ ЗЛОЧИНИМА ПРИПАДНИКА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ НАД СРПСКИМ ЦИВИЛНИМ СТАНОВНИШТВОМ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ НА ПУТУ ОКУЧАНИ - СТАРА ГРАДИШКА

01-02. мај 1995.

Припадници Хрватске војске су 1-2. маја 1995. године вршили снажан напад на путу Окучани-Ст. Градишка, код села Нови Варош са циљем пресецања избегличке колоне, у којој се кретало српско цивилно становништво Западне Славоније, бјежећи пред нападом Хрватске војске из правца Окучана ка Ст. Градишки и Сави са намером да, преко моста код Градишке, пређе на територију Републике Српске.

Том приликом су припадници Хрватске војске немилосрдно убијали становништво у колони, коју су у првом реду чинили жене, деца и старци, који су бежали из својих домова у аутомобилима, на тракторима, запрежним возилима, бициклима и пешице.

На овом путу су остале стотине лешева, чији се број утврђује, као и остаци возила, које су хрватске власти данима уклањале спаљујући лешеве, чији се задах осећао и на другој страни Саве на територији Републике Српске, или их односећи заједно са остацима возила. Након тога су тај пут опрали и тек тада дозволили представницима међународних организација и УНПРОФОР-у приступ на то подручје.
   
О страдању српског становништва у овој колони говоре бројни сведоци, које су саслушале истражне судије у СР Југославији и Републици Српској, где се сада ова лица налазе као избеглице.

(http://www.krajinaforce.com/dokumenti/images/okucani_bljesak.jpg)

Када су у питању извршиоци ових убистава цивила и других злочина у оквиру агресије снага Хрватске војске, сведоци су навели називе следећих јединица Хрватске војске:

1. Припадници хеликоптерског десантног одреда Хрватске војске,
2. део 2. гардијске бригаде "Громови" Хрватске војске,
3. део гардијске бригаде "Куне" Хрватске војске,
4. део 5. гардијске бригаде "Орлови" Хрватске војске,
5. делови 125. домобранске пуковније (Кутина), и други.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 04, 2009, 12:25:46 пре подне
 

Ни послије скоро 14 година, нико није одговаро за покољ српског народа Западне Славоније, нити су пронађени нестали Срби чија тијела остасе на крвавом путу.
Џелат је опрао цесту и покушао да сакрије злочин, али није успјео да избрисе сјецања на родјаке, пријатеље и познанике.
Заборавити знаци клати их поново...


 

Годишњице хрватске злочинацке акције "Бљесак"

 - Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију на српску област Западна Славонија, у саставу РСК, у вријеме када је ова област била под заштитом УН ( Сектор Запад). Заштитне снаге УН, на вријеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост хрватским агресорима.
Агресор ко агресор, немилице је тукао по штићеницима УН свим расположивим, дозвољеним и недозвољеним, средствима. Народ Западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, који је био у саставу ове области, злогласном усташком логору из Другог свјетског рата и у оближњој Пакрачкој Пољани, такођер злогласном новоусташком логору из 1991. године, кренуо је у егзодус спашавајући голе животе. На путу према "мосту спаса" до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су гажени тенковским гусјеницама или докрајчивани ножевима.

Од око 15.000 Срба, колико их је у вријеме агресије живјело у српској Западној Славонији, за само 36 сати убијено је или нестало 283 људи, од чега 57 жена и 9 дјеце. Хрвати су покупили и покопали 168 убијених Срба, највише под ознаком "непознат", који ни до данас нису ексхумирани и идентификовани. За преосталих 115 са списка несталих још ни лешеви нису пронађени. Цивили који нису могли или нису жељели напустити своја огњишта, ако су имали срећу да преживе, смјештени су у логоре за цивиле, а за то вријеме православне светиње и српска имања су опљачкана, опустошена и уништена. Ускоро су и ови цивили, уз помоћ заштитиних снага УН и хуманитарних организација, превежени у РС и СРЈ, од којих се за све ове године, по подацима УНХЦР, вратило само 782 људи, док су се остали расули по цијелом свијету.
Око 1.450 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН. Након заробљавања хрватски судови су осудили велик број Срба за сваковрсне ратне злочине, од којих још увијек 18-орица издржавају дугогодишње казне затвора у злогласној казнионици Лепоглава.

Хрватски генерали: Стипетић, Аготић, Маркач, Џанко, Марековић, и бригадир Гаљешевић, који су, по налогу Туђмана, Шушка и Бобетка, испланирали и извели акцију под звучним називом "Бљесак", још су на слободи, овјенчани славом хрватских националних хероја. Главне међу њима Туђмана, предсједника државе, Шушка, министра одбране и Бобетка, начелника Главног стожера ХВ, смрт је, по свој прилици, “спасила” од извођења пред Хашки Трибунал.
Све наведене чињенице познате су и Хашком Трибуналу, који још ни истрагу није отворио за овај злочин. Али је зато тај исти суд, већ 25. јула 1995. године оптужио Милана Мартића, тадашњег предсједника РСК, због тога што је 2. и 3. маја 1995. године "не придржавајући се закона и обичаја ратовања, за одмазду издао нарађење војним снагама РСК да ранатирају Загреб", усљед чега је погинуло 7 цивила.

Уз дужно жаљење свих ратних жртава, већ годинама постављамо иста питања:

- Ко то и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима и по ком критерију Хашки Трибунал процјењује ко и када крши "законе и обичаје који регулишу вођење рата”?

- Зар смо ми Срби агресори и у држави у којој смо били конститутиван народ?

- Зар смо ми ратни злочинци и кад нас убијају и кад нас протјерују са наших вјековних огњишта и кад нам, и кад смо под заштитом УН - а, уништавају историјске, културне и духовне споменике?

- Зар се ми Срби не желимо вратити у свој завичј и зар не желимо сакупити кости наших мртвих и достојно их сахранити по нашим православним обичајима?

- Запитајмо се такође зашто већина медија у Србији данас или никако или сасвим површно извјештава о овом страдању и трагедији своје прекодринске браће?

У цркви Светог Марка у Београду годинама уназад је служен парастос погинулима у акцији хрватских снага. Према подацима Документационог центра Веритас, 283 особе воде се као нестале током акције Бљесак. И поред вишегодишњих покушаја да сазнају где су посмртни остаци њихових најближих, породице убијених и несталих и даље су без одговора. Међу њима је и Богдан Остролучанин, из Окучана, места у западној Славонији. Његов 23-годишњи син погинуо је у Бљеску, али његови посмртни остаци никад нису ексхумирани нити идентификовани.

"Већ 14 година нико ништа не предузима. Пре четири године хтео сам сам да пресместим његове остатке, али су ми рекли да је то скупо и да никада не може да се зна са сигурношћу да је то мој син. Ја сам ишао на ДНК-анализу, обратио се Црвеном крсту, али ништа се није десило", каже Остролучанин.

Према речима Чеде Марића, председника Удружења породица несталих, у Славонији постоји седам масовних гробница у којима, можда, има много више посмртних остатака од званично наведеног броја. Марић наводи да на решаавњу тог питања треба да раде комисије из Србије и Хрватске. "Доста је застоја у сарадњи те две комисје, па после 2002. није извршена ниједна ексхумација, а води се да је у Хрватској 2.567 несталих особа. Нису нам јасни разлози зашто није ништа учињено по питању решавања судбине несталих и судској обради оних који су починили злочине", каже он.

Четири године пре Бљеска, крајем 1991, у западној Славонији убијено је више дестина српских цивила, а 52.000 их је избегло из укупно 192 српска села која су спаљена и опљачкана.
Због ратних злочина током акције Бљесак Хашки Трибунал је припремао оптужницу против Фрање Туђмана, председника Хрватске, данас покојног. Пре 4 године Хаг је обелоданио оптужницу против Младена Маркача и Ивана Чермака који су се предали. Хрватско тужилаштво истраживало је пријаву против генерала Младена Круљца, али није подигнута оптужница. Пре 4 године, председник Хрватске Стјепан Месић, Круљца је унапредио у чин генерал-пуковника.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 04, 2009, 04:41:37 поподне
Одмазда

Извор: http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=13130
(Превео Ненад Томовић)

Свака част Чича на овом тексту!!!

Просто је невероватно колико је само дволичности, дрскости и безобразлука у западним политичарима, и медијима.. а још горе од свега је када У92 се забрињава за жртве из Сребренице, или Овчаре рецимо.
За мене лично страдало је у Сребреници и невиних жртава, али нико од душебрижника Сребренице неће да каже колико, и како је страдало Срба у истој тој Сребреници на прелому 1992/93. Крвави Божић 1993. године.
Са Овчаром је слично. С тиме да од 200 страдалника има пуно 95% оних који су то заслужили, тачније злочинаца који су у рату окрвавили руке, па су се преобукли у болеснике, рањенике. То је чини ми се и јавно потврђено у сведочењу др. Весне Босанац у Хагу. Али није имало значаја за случај Веселина Шљиванчанина.  >:(
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 11, 2009, 08:32:28 поподне
Злочини у сарајевском "силосу"

Логор у силосу, у Тарчину, мај 1992.- јануара 1996.

- Материјал обрађује време од априла 1992. године, од избијања сукоба у Српској и Федерацији до 27. јануара 1996. године када је по Дејтонском споразуму и под притиском међународних фактора затворен логор Силос у Тарчину.

- Када су у априлу 1992. године почели сукоби у Сарајеву муслимани су преко резервног састава милиције у Тарчину ставили под појачану контролу и присмотру све Србе на подручју Тарчина.

- Почетком маја 1992. године муслимани су почели да празне силос који се налази у центру Тарчина и да деле пшеницу становништву.

- На дан 11. маја 1992. године муслимани су напали и заузели касарну ЈНА у Крупи, Општина Хаџићи, удаљену од Тарчина око 8 км. Заробљене војнике затворили су у испражњене пшеничне коморе у силосу. Тада је силос за лагеровање житарица у Тарчину код Пазарића претворен у логор за Србе.

- Први затвореници у овом логору су били 11 заробљених војника - резервиста из касарне бивше ЈНА у Зовику и касарне "Жуновица" у Хаџићима.

- Почев од 20. маја муслимани су почели са привођењем Срба на такозвани "информативни разговор", а после су их одводили у силос и више их нису пуштали. Почетком јуна 1992. године почело је масовно привођење Срба са подручја месних заједница Тарчин и Пазарићи у логор у Силосу.

- Логор је непрекидно функционисао за све време српско-муслиманског рата између Реп. Српске и МХ Федерације и последњи затвореници су овај логор напустили крајем јануара 1996. године, када су логораши ослобођени по Дејтонском споразуму.

- Кроз овај логор се процењује да је прошло око 550 Срба, међу којима и десетак жена, од којих су две остале у логору до његовог затварања.

- Први управник логора у силосу био је Бећир Хујић, а његов заменик Халил Човић. Средином 1994. године Хујић је смењен, а на његово место је дошао Човић, изразити екстремиста, који је имао обичај да пред затвореницима иронично каже: "само силос Србина спашава". Остао је управник логора до затварања крајем јануара 1996. године.

- Логор је био под непосредном командом 109. Брдске муслиманске бригаде такозване "армије БиХ" чији је командант био Незир Казић. Од 1995. године логор је био под командом 14. дивизије муслиманске армије тзв. БиХ, на чијем челу се налазио Заим Имамовић, који је касније погинуо. Штабови ових јединица налазили су се у непосредној близини логора. Њихови команданти су често и лично долазили у логор и знали су шта се у њему догађа.

- Све ћелије у овом логору су биле величине 9,50 х 4,50 м. Висина ћелија је била између 5 и 5,50 м, па се ту налазио поред сваког зида бетонски руб широк око 50 цм, а изнад тога на око 5 м налазио се плафон. По том рубу шетали су стражари и контролисали шта се догађа у ћелијама, а простор за њихову шетњу је био и над суседном ћелијом, као и над ходником, тако да су они имали довољно простора за контролу.

- У ћелијама није било прозора, није било осветљења, сем слабе светлости која је долазила са горњег нивоа од око 10 м висине, где је под кровом био мали прозор који се из ћелије није могао видети.

- Из ћелија затвореници нигде нису извођени, по цео дан су били у ћелијама, које су биле пренатрпане. Прва шетња је била тек у новембру 1993. године, али ни то није било редовно. Све је зависило од расположења дежурног стражара.

- У почетку затвореници су добијали само један оброк хране дневно који се састојао од 4-5 кашика неке неодређене течности. На петорицу затвореника долазила је једна мала чинија и по једна кашика која се није прала и која је ношена из ћелије у ћелију како се делила храна. Уз то су добијали по један хлеб тежине између 350 и 500 грама, (увек је био различите величине, веома лошег квалитета) што се делило прво на 9, а после на 12 затвореника. Други оброк је уведен тек 12. јула 1992. године - "доручак", који се састојао од мале зделе млека која се делила на петорицу, тако да је практично на свакога долазио по гутљај млека у праху, које је било лоше растворено у хладној води.

- Због слабе исхране чему су допринеле и повреде нанете батинањем умро је Петко Крстић 14. октобра 1992. године.

- И тако мале количине хране су у јуну 1992. године ускраћиване, па једанпут нису давали храну три дана, а други пут два дана.

- У логору у Тарчину били су затворени искључиво Срби и то углавном сељаци из околине, младићи који су ишли у школе или млађи радници. Било је и нешто интелектуалаца, а било је и старијих људи.

- Сви они били су цивили, изузев 11 првих резервиста. Затворени цивили нису учествовали у рату, нити су били у некој од војних формација. У силосу је било затворено и 11 жена које су биле у посебној ћелији.

- Старост логораша кретала се од 14 до 85 година. Најмлађи је био Лео Капетановић, који тада није имао ни пуних 14 година, а најстарији Васо Шаренац, рођен 1908. године, који је био потпуно сенилан човек. Он уопште није био оријентисан у времену и простору.
 

Видео материјал на енглеском о сарајевском "силосу"
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/ResizeofLOGOR.jpg)  (http://www.youtube.com/watch?v=X05Ss3JlB0c)


Видео материјал о сарајевском "силосу" на српском од РТРС
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/ResizeofLOGOR.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=QEc1KKAZKrc)


Видео сведочења преживелих, снимци РТРС. 1. део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/ResizeofLOGOR.jpg)    (http://www.youtube.com/watch?v=5xJpaiUGx_I)


Видео сведочења преживелих, снимци РТРС, 2. део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/ResizeofLOGOR.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=UKQ2Z3mwgno)

Упозорење: видео снимци се не препоручују осетљивим и малолетним особама!
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 11, 2009, 11:09:14 поподне
Јама Казани у непосредној близини сарајевског стадиона "Кошево" налазе се гробице грађана српске националности Сарајева.

Први део...
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/1992-96jamakazanilogorSarajevo.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=sU3Uv3-8G-g)

УПОЗОРЕЊЕ: филмови се не препоручују малолетним и осетљим особама!

Други део...
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/1992-96jamakazanilogorSarajevo.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=zu14wWGS2iw)

"Казани" крију жртве

Пише: Д. СТОЈАКОВИЋ, Новости

КАДА су муслимански војници етнички очистили Пофалиће, на ред је дошло насеље Велешићи, у којем су почињени монструозни злочини. Најдрастичнији пример је убиство шесточлане породице Ристовић, 8. јула 1992. године. Он што баца посебну сенку на цео случај, јесте чињеница да је један од преживелих Ристовића, у сарајевској болници "Кошево", добио отпусну листу у којој се каже да је рањен од гелера експлодиране гранате, иако је имао прострелне ране задобијене од групе војника који су ликвидирали његову породицу.
Породица Ристовић је била једна од најугледнијих и најимућнијих у насељу Велешићи. Реч је о староседеоцима који су имали чак 18 кућа у свом власништву. Једна од тих кућа је била у власништву покојног Светозара Ристовића, који је умро 1990. године. После њега остала је супруга Радослава, два сина Петар (рођен 1951. године), Обрен (1955) и кћерка Боса (1961).
У њихову кућу, 8. јула 1992. године, у 12:35, упала је група од четири наоружана муслиманска војника у маскирним униформама на којима су биле ознаке "Зелених беретки", који су припадали јединици Мурата Шабановића. У поменутој групи били су Мирсад Хоџић, Адмир Адиловић, Осман Хоџић и Мехо Ибишевић. Сва четворица су из насеља Кобиља глава. Осим четворо чланова Светозарове породице, у кући су се налазили још и рођаци Данило (Тодора) Ристовић (1977), Мила Ристовић (1932), Душан Ристовић и Стојанка Мастиловић.
Војници су их затекли како седе око округлог стола и упитали су их да ли имају оружје? Када су добили одговор да немају, војници су запуцили и на лицу места убили Радосаву, Милу и малолетног Данила, док су Обрен, Перо и Босиљка били рањени, односно још су давали знаке живота, али су убрзо умрли. Душан Ристовић је био погођен и покушао је да побегне, али је изгубио свест и 30 метара од куће се онесвестио и пао.

ЈЕДИНА неповређена особа је Стојанка Мастиловић, која је сведок овог злочина. Она је, осам дана касније, уз помоћ пријатеља, избегла у Србију, где и данас живи. Рањеног Душана Ристовића, до данас непознате особе, пребациле су у болницу "Кошево" где је остао 18 дана на лечењу.
Иако је задобио прострелне ране испод самог лакта леве руке, у пределу грудног коша с леве стране испод рамена, на левој препони и у пределу десног колена, у отпусној листи му је написано да је страдао од парчади гелера експлодиране гранате. После рата у болници у Теслићу потврђено је да је страдао од прострелних рана.
Душан се, после изласка из болнице, вратио у Велешиће где је боравио до марта 1995. године. Услови за живот су му били ужасни. Није имао хране, а муслимански војници су га сваког дана "обилазили" претресајући му кући и одузимајући сву храну коју је имао.
Отац малолетног Данила Ристовића - Тодор, одмах после синовљевог убиста, ухапшен је и затворен, а тек 1995. године је размењен. Око убиства породице Ритовић вођен је судски поступак. Нажалост, као да није. Исмет Ћутук и Адмир Адиловић су ослобођени оптужбе, док је Мирсаду Хоџићу изречена мера психијатријског лечења.
Какав је однос власти у Сарајеву био према ратним злочинима, сведочи и податак да је, тек после седам месеци од овог стравичног масакра, начелних Центра јавне безбедности Сарајево Бакир Алиспахић, по службеној дужности, поднео кривичну пријаву против пет лица. Од те петорице тројица су, како смо навели, ослобођена, а двојица су у бекству.
После масакра породице Ристовић, целокупно српско становништво из Велешића кренуло је у збег, али их је, код предузећа "Плин", уз претњу оружјем, војна и цивилна полиција присилила да се врате кућама, уз тврдње да ће бити заштићени. Нажалост, терор над српским становништвом је настављен.

У стан Славка Рађена, 4. септембра 1992. године, упали су наоружани војници који су га у чарапама и без зубне протезе, наочиглед његове супруге, одвели. Славкова супруга Вера је од полиције захтевала информацију о свом супругу и добила информацију да је нестао. Његово тело је пронађено испред кафане "Три шешира".
У Велешићима је убијен и Крсто Буха, чије тело су муслимански војници после убиства покушали да запале. Његовог сина Јанка одвели су припадници сарајевске полиције и тада му се губи сваки траг.

ЈЕДНА од најморбиднијих ликвидација је масакрирање Милорада Плазинића (1951). Њега су између 5. и 7. јула 1993. године, у његовој кући у Горњим Велешићима, број 96Б, исекли оштрим предметима, а комаде његовог тела је пронашао комшија муслиман који се презива Семић. Треба напоменути да је покојни Милорад био тежак инвалид и већ пензионер у својој 52. години живота.
Сурову ливидацију није, нажалост, избегао ни Ненад Гојковић (1934) из Ловћенске улице бр 53. Њега су, 24. септембра 1992. године, око 18 часова, из стана одвеле "Зелене беретке". Три часа касније, његовој супрузи Вукосави полиција је јавила да јој је муж убијен. Она је заједно са мужевљевим братом Недељком отишла у мртвачницу где је видела да Ненаду недостаје лево око и да на лицу има подливе од удараца. Како је Вукосава успела да сазна, њеног мужа је ликвидирао извесни Менсур, звани Менсо, из Скадарске улице.
Иако војска и полиција нису дозволиле масовни одлазак Срба, тотура се наставила. Моторизована санџачка бригада је, 24. и 25. новембра 1992. године, извршила рацију у Велешићима под оправдањем да тражи наоружање. У тој акцији ухапшено је 19 Срба: Жељко Кљајић, Остоја Шоја, Драго Шоја, др Војислав Чангаловић, Тодор Ристовић, Константин Божић, Живко Кретија, Јово Кретија, Милорад Шекара, Момчило Ковачевић, Ранко Крунић, Трифко Божић, Миливоје Скакавац, Драган Ристовић, Радмило Божић, Радмила Шоја, Милорад Плазинић (који је годину дана касније одведен и убијен), Младен Глоговац.

Они су спроведени у станицу полиције у МЗ Велешићи, а потом у просторије ГП "Враница" у Доњим Пофалићима у Дринској улици, изнад Фабрике дувана Сарајево. Сви су били изложени мучењу, пребијању и тортури, а најгоре је прошао Трифко Божић који је преминуо од последица мучења. У критичном стању, после злостављања, био је и стоматолог др Војин Чангаловић, који је једва преживео. Прво су га тукли палицама, а када је пао, шутирали су га ногама.
Потом Чангаловића уводе у једну просторију тако што га ударају нечим у пределу леђа од чега се лицем закуцава у зид. Колико је овај зубни лекар био измучен, сведочи податак да после пуштања није имао снаге да се врати кући, већ је ноћ провео у једном напуштеном аутомобилу у којем је изгубио свест. Сутрадан ујутро је покушао да се врати кући, али је у улици Благоја Паровића поново ухапшен и одведен у полицијску станицу Пофалићи. Из овог објекта пребачен је у болницу где је констатовано да му је поломњено седам ребара, да има инсуфијенцију бубрега и велики број контузија по рукама, ногама и телу.
Четири дана касније од прве рације, 29. новембра 1992. године, у Велешићима је обављена и друга у којој је ухапшен Божо Плазинић, који је одведен у ГП "Враница", где је тучен и присиљаван да призна поседовање оружја које није имао. После бруталног пребијања, одведен је у подрум где је затекао много испребијаних српских цивила. Успео је да препозна своје комшије Миливоја Скакавца и Микија Ристовића. Док је био затворен, кућа му је опљачкана.
Осим убијања и пребијања, Срби из Велешића су приморавани на копање ровова за потребе муслиманске војске. На том "послу" били су ангажовани Миливоје Шоја, Момир Ковачевић, Миливоје Скакавац и други.

"КАЗАНИ" су јама на Требевићу у коју су бацана тела српских жртава из Сарајева. Тачан број посмртних остатака који су завршили у "Казанима", вероватно, никада неће бити познат, јер је јама минирана и затрпана са неколико тона стена и камења. Федерална страна је 1996. године, пре минирања, извршила једну ексхумацију и пронашла, како се тврди, 29 тела и једну главу, али тела тих људи су нестала и не зна се где су завршила!?
Претпоставља се да су посмртни остаци жртава "Казана" сахрањени у секундарну масовну гробницу, а бошњачке војне и цивилне власти одбијају да одају локацију, јер се на том месту налази више стотина, можда и више од хиљаду српских жртава. О томе сведочи и изјава Бахирете Шљивић, чији је муж Божидар ликвидиран и бачен у "Казане". Бахирета је била упорна да пронађе мужевљеве посмртне остатке и нашла их након што је прегледала више од 200 тела убијених, који су били поређани на ледини у делу града недалеко од "Казана".
Ово сведочење Бахирете Шљивић открива да су бошњачке власти у Сарајеву и те како знале за злочине над српским цивилима, само до дан-данас нису одлучиле да казне починиоце, али и породицама дају информацију где су сахрањени њихови најмилији. Па, чак и да је у "Казанима" пронађено само 29 тела, невероватно је како су сва могла да се изгубе?!

Један од најодговорнијих за злочине на "Казанима" је Мушан Топаловић Цацо. Криминалац и силеџија који је на почетку рата био десна рука Алије Изетбеговића и једина особа која је код њега у кабинет могла да уђе без куцања, како је пре три године у интервјуу "Новостима" посведочио пензионисани генерал Армије БиХ Јован Дивјак. Управо у то време Цацо, који је био командант Десете брдске бригаде Армије БиХ, заједно са својим саборцима је чинио стравичне злочине над српским цивилима, али чак и над оним православним хришћанима који су били војници Армије БиХ.

МИНИРАНА ЈАМА
КОМИСИЈА за тражење несталих Републике Српске покушала је 23. августа 2001. године да изврши ексхумацију на "Казанима". Међутим, јама је минирана и њено дно је прекривено са неколико тона стена и камења. Ипак, пронађени су остаци одеће, златан ланац и део бутне кости.

КАМЕНОВАН ДО СМРТИ
Б. М. је посведочио да је сазнао за свог колегу из ПТТ Д. С. који је живео у насељу Швракино село. Прво је био ухапшен и у логору "Виктор Бубањ" провео пет дана потом је пуштен да би га поново ухапсили и у његовом насељу везали за расветни стуб где су га комшије каменовале до смрти.

(наставак текста је доле)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 12, 2009, 12:06:07 пре подне
У Сарајеву убијено 10. 000 Срба

Пише: Ратко Обреновић: Детроит, САД.

Сарајево је за време рата било највећи концентрациони логор у Босни и Херцеговини! Влада БиХ Алије Изетбеговића, повезана с терористима Ал Каиде, тамо је на најсвирепији начин уморила 10 хиљада Срба. Међу њима је и много убијене деце. Везу између Алије Изетбеговића и војника Ал Каиде су потврдили и стручњаци Конгреса САД.

Медијском пропагандом се покушала сакрити истина о масакрима у муслиманском делу Сарајева. Снајперисти из тог дела града су само у једној години на српској Грбавици (предграђе Сарајева) убили 700 жена и деце. Већина рана је регистрована у главу и врат.

Сада су напокон откривени и докази о систему концлогора у самом граду. На више од 37 пунктова и не зна се колико приватних затвора муслиманске власти су систематски убијале Србе. Обимну документацију о 10 хиљада убијених Срба у највећем концлогору у Европи након Другог светског рата - Сарајеву, прикупио је Марко Микеревић, судија поротник из Сарајева. Према његовим подацима, објављеним у Републици Српској, припадници 10. брдске бригаде Армије БиХ су више од 2. 500 српских лешева бацили у злогласну јаму Казани у Сарајеву! Све жртве су претходно на најсвирепији начин мучене. Муџахедини су се нарочито иживљавали над децом и женама.

По испољеној бестијалности највише су се истакли припадници 10. брдске бригаде Армије Босне и Херцеговине и њен тадашњи командант Мушан Топаловић звани Цацо. Како су сведоци потврдили, Алија Изетбеговић се често на ручку састајао с Топаловићем. Познато је да је Изетбеговић лично обилазио концлогоре за Србе у БиХ!? Био је и почасни командант муџахединске јединице Ал Муџахид у којој је био велики број терориста Ал Каиде. Надимак му је био Ал Изети.

О злочинима које су починили припадници 10. бригаде АРБХ, постоји обимна документација, која је достављена и тужиоцима Хашког трибунала. Извештаји укључују обдукционе налазе, медицинске картоне и тачне локације убистава и места налажења посмртних остатака. Преживели заточеници сведоче о многобројним убиствима, малтретирањима, сакаћењима итд.

Сами припадници ове формације, који су углавном потицали из криминалног миљеа, говорили су како је улазница у ту јединицу била одсечена српска глава. Међу доказима које је прикупио Документациони центар комесаријата за избеглице Републике Србије налазе се сведочења преко 400 преживелих логораша али и видео-записи на којима се види како су припадници 10. брдске бригаде АБИХ најпре силовали, потом на најбруталнији начин убили 16 девојчица српске националности. Али, ту њиховој бестијалности није крај, они су њихова тела бацили зверима у Зоолошком врту у Сарајеву.

Данас се покушава минимизирати страдање Срба у концентрационим логорима у Сарајеву и околини по истом сценарију који су Хрвати применили на јасеновачке жртве. Зато ни мало не чуде напади на Центар јавне безбедности Источног (српског) Сарајева који је недавно изнео податке о 5000 убијених Срба, без обзира на комплетну медицинску документацију о свим жртвама. Објављивање ових информација изазвало је негодовање муслиманских политичара. Тако је Тарик Садовић, председник клуба посланика СДА, у скупштини РС дао изјаву на којој би му и Гебелс позавидео: "Чињеница је да је један број Срба страдао од паравојних група, али и од припадника Армије БиХ. Међутим, према мојим информацијама, та бројка не прелази три стотине"?!


Летећи Срби
Припадници 10. брдске бригаде Армије Босне и Херцеговине, предвођени криминалцем Мушаном Топаловићем Цацом, имали су бројне специфичне начине убијања сарајевских Срба. Једна од њихових монструозних "игара" је била бацање немоћних жртава са вишеспратница и солитера. Несрећнике су називали "летећи Срби", а према сведочењима, највише су се одушевљавали тупим звуком удара тела у бетон.


Један од сведока сарајевског пакла, студент Драган Тодоровић (37) издржавао је затворску казну од 10. децембра 1993. године до 7. марта 1994. године, када је помилован "одлуком о аболицији". Од 1992. године био је "заточеник" Студентског града из кога није могао изаћи, као и сви студенти Срби. Према његовом сведочењу, у бившој касарни ЈНА "Виктор Бубањ", коју су муслимани претворили у логор "Рамиз Салчин", боравио је у време хапшења великог броја војника припадника Цациних јединица, као и Рамиза Делалица Ћеле (муслиман из Рашке, који је у марту 1992. године на Башчаршији убио српског свата - тумачи се као почетак рата у БиХ 1992.).

"Било је стравично само слушати како се ти муслимани договарају, а непрестано су се чудили зашто су их затворили када су само побили четнике", сведочи Тодоровић. Тодоровић наводи да је сам Ћело говорио како му је "Алија наредио да нико жив не сме остати, а сад ме оптужио, што ћу рећи и на суду"?!

У затвору "Виктор Бубањ" више од 90% затвореника били су Срби, углавном доктори наука, професори са факултета, лекари, магистри, инжењери...

Осим изјава двојице Срба, Удружење је тада доставило Голдстону и списак масовних гробница у Сарајеву, као и изјаву генерала Армије БиХ Јована Дивјака да је писмено обавестио Изетбеговића како се у "Сарајеву догађа геноцид над Србима и да је у прва два месеца рата, без повода и регуларних судских процеса, ликвидирано преко 800 Срба".

Тада је Голдстону скренута пажња и на термин "летећи Србин", што је значило бацање Срба са сарајевских вишеспратница, да би се испразнили станови и у њих ушли припадници регуларне муслиманске војске.

Из поузданих извора Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК), који су молили Удружење да остану анонимни, добијен је податак да је у компјутерима МКЦК око 6. 000 Срба из самог Сарајева који су нестали и који се траже.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 12, 2009, 12:32:26 пре подне
Сарајевски злочини: Убити без сведока!

Пише: Душан СТОЈАКОВИЋ, Новости.
07.08.2005.

ПРЕМА расположивим подацима, посмртни остаци осморице војника однети су на Дариву код Тунела, недалеко од Бембаше, популарног градског купалишта. Тела су запаљена, али нису потпуно изгорела. Зато су следећег дана, по наредби локалног команданта Сакиба Пушке, тела пребачена испред мртвачнице болнице "Кошево".
Истога дана сахрањени су на гробљу "Лав". Према непровереним информацијама, посмртни остаци војника су 1993. године ископани и пребачени на непознату локацију. Сумња се да су поново враћени на Дариву, где је у току ексхумација једне велике масовне гробнице.
Комисија за тражење несталих Републике Српске на овој локацији већ двадесетак дана врши ископавања. Али, проблем је што је локација после рата затрпана хиљадама кубних метара шута, отпада и земље, па се ископавања врше успорено. Друга верзија о судбини ових осам тела јесте да су једноставно бачена на градску депонију и да су данас покривена тонама смећа.
Иако, како смо већ напоменули, постоје документовани докази да су министар одбране БиХ Јерко Доко и командант Територијалне одбране Хасан Ефендић издали писмену потврду да су војници пуштени, а доказано је да су нестали, правосуђе у Сарајеву, али и Хагу, није занимао овај случај.
Лист Новости су у поседу документа које је издало Министарство за народну одбрану и Штаб ТО из Сарајева, број: 02/288-1 од 21. маја 1992. године, упућеном Кризном штабу Српске демократске странке. У овој потврди коју су потписали Јерко Доко и Хасан Ефендић се наводи: "За време оружане борбе, 22. априла 1992. године, на Добрињи, у општини Нови град, од стране припадника ТО РБиХ, заробљени су резервни војници ЈНА српске националности". Наведена су имена, и закључено је:
"НАКОН заробљавања именованих војника, као што је наша усвојена и на делу спроведена пракса да не заробљавамо нити задржавамо припаднике ЈНА, именовани војници су упитани да ли желе да се определе за повратак кући, у ЈНА или да пређу у састав ТО БиХ. Након обављеног разговора са свим заробљеним војницима, исти су се изјаснили да не желе повратак у редове ЈНА, нити прелазак у ТО БиХ, већ да им је жеља да се врате кућама, пошто су присилно мобилисани. Код таквог става сваког појединог припадника ЈНА српске националности, према прокламованом начелу ТО РБиХ, сви именовани заробљеници пуштени су на слободу, тако да о њиховој даљој судбини немамо ближих информација."

У сарајевским насељима Пофалићи и Велешићи догодили су се највећи злочини над српским становништвом. Неколико хиљада људи је било принуђено да се исели, а њихових више од 500 кућа је запаљено. На десетине људи само због свог хришћанског имена и презимена је ликвидирано, а на стотине хапшено, брутално пребијано и терорисано. Од многобројних злостављања жена, издвајамо да је доказано да су две малолетнице силоване. Имена починилаца ових свирепих злочина су позната, али они слободно ходају по БиХ и Европи!?
Синхронизованим деловањем Министарства народне одбране и Штаба ТО БиХ 10. априла 1992. године издато је привремено упутство МО БиХ о организовању штабова ТО БиХ. Управо један од таквих штабова - општински, за територију Новог Сарајева, који је водио Идриз Салком , извршио је организацију и планирање напада на Пофалиће. Осим тога, на основу Директиве о одбрани суверенитета и независности БиХ организовано је протеривање српског становништва са територије општине Ново Сарајево. Конкретно, из насеља Доњи и Горњи Пофалићи, Велешићи, брда Хум, Храсно, Долац-малте, Ченгић-виле...
У овој акцији систематског напада на српско цивилно становништво учествовао је и МУП БиХ, о чему сведочи и депеша 10-70 од 29. априла 1992. године са ознаком "веома хитно", са потписом министра Алије Делимустафића. После овога почела је акција, коју је на самом старту карактерисало психолошко деловање и застрашивање.

ПРВА жртва је био пензионисани полицајац Млађен Братић. Он је убијен 4. маја 1992. године у Горњим Пофалићима, а истог дана је рањен Драгомир Игњатовић. Десет дана касније, убијен је Рајко Савић. После тога, почео је невиђено суров и бруталан терор над српским цивилима и уништавање и пљачка њихове имовине. Геноцидно поступање, супротно члану 3 "Женевске конвенције", лако се може доказати бројношћу страдалника и жртава.
Напад на Пофалиће почео је 16. маја 1992. године. Акцију су припремили командант ТО БиХ Хасан Ефендић и локални старешина ТО Идриз Салко. У акцији су учествовали Одред "Пофалићи 1", чији је командант био Хабиб Идризовић. Одредом "Пофалићи 2" командовао је Јусуф Лошић, одредом "Велешићи" командовао је данас покојни Енвер Шеховић, батаљоном Војне полиције командовао је Џевад Топић.

Пре 16. маја 1992. године вршено је свакодневно гранатирање и снајперска паљба. Од ових дејстава погинули су Славица Ђуровић (девојачко презиме Јешић) и њене комшије Саво Марић, Обрен Пантовић, а теже је рањен Славичин муж Добро Ђуровић. Од снајпера је страдао Рајко Савић. После убиства поменутог пензионисаног полицајца Млађена Братића међу становништвом су завладали страх и паника.
На насеље које је било у потпуном окружењу уследио је напад у 05:30, из правца железничке станице, Фабрике дувана, Бућа потока и Кобиље главе. Српско становништво се нашло у потпуном окружењу и одлучило се да се пробије кроз тешко проходан терен преко брда Жуч. У том пробоју је убијена Нада Васковић, трудница у осмом месецу трудноће.

ПРИЛИКОМ напада, Керим Лунчаревић је наредио да се запали неколико српских кућа. Та наредба је извршена, а до краја 1992. године опљачкано је и запаљено више од 500 српских кућа, о чему постоје и видео-снимци. Преостали Срби, углавно стари, инвалиди и немоћни били су изложени невиђеној тортури. Већина је убијена, а тела никада нису пронађена.
Убијен је брачни пар Пикулић - Војислав и Марица. Ово двоје угледних Сарајлија одведено је из своје куће и након тога се воде као нестали. Њихов презимењак Перо Пикулић је, такође, одведен од наоружаних особа и - нестао. Убијен је и брачни пар Савић - Мирко и Роса. Божидар и Љубица Елек, након убиства су запаљени. Ликвидирани су и супружници Стана и Стеван Васковић, као и Вида Братић.
После напада 16. маја, у 16.30 часова, у зграду у Улици Орловачкој 19а, упала је група наоружаних муслимана који су ухапсили власника куће Рада Цвијетића, његовог сина Горана и сестричину Дејану Чворо. Одведени су у кућу Салема Карамовића, где их је испитивао Хабиб Идризовић, који је Раду показао наредбу Месне заједнице Доњи Пофалићи и у којој је дословно писало: "да се побије све што се затекне у његовој пекари, било одрасли или деца, али без сведока".
Карамовићеви синови Фаик, Џевад и Фадил су претукли Рада и Горана рукама, ногама и кундацима пушака уз претње клањем. Одведени су у Дом за малолетне деликвенте, који је у акцији био предвиђен као затвор за заробљенике, где су прошли кроз шпалир муслиманских цивила дугачак 30 метара, у којем су тучени рукама, ногама и тврдим предметима. Настављено је њихово премлаћивање. Од жена муслиманки присиљавани су да силују своју рођаку Дејану Чворо, којој је насилно синута одећа, што су одбили?! Поменуте жене су хтеле флашом да силују Дејану, али је то спречио један мушкарац, с којим је жртва пре рата радила у фирми "Југокомерц".
У Орловачкој бр. 7, кобног 16. маја, припадници оружаних снага БиХ су дошли пред кућу Сретка Чангаловића, којем су без разлога поломили леву руку и натерали га да гледа како пале куће његовог оца Јефте и рођеног брата. После тога је скоро свакодневно пљачкана имовина Чангаловића, а Сретка су редовно пребијали. У јуну 1992. године, Сретко је одведен у самачки хотел ГП "Враница", где му је поломњена и десна рука, а тучен је разним предметима.
КАДА су видели да тортура не може да отера Сретка, одлучили су, у јулу 1992. године, да запале кућу док је Сретко боравио у њој. Срећом, успео је да се извуче из пламена и, после тога, да са супругом напусти Пофалиће.
Стојанка К. и Радмила Т. посведочиле су да их је 25. априла 1992. године ухапсио Исмет Бајрамовић Ћело и затворио у једну шупу у Пофалићима. Стојанка је тамо затекла 13-годишњу Јелену. Њу и Јелену су Ћело и још седморица, које је доводио, перманентно силовали 25 дана. Њих две су у овом периоду силоване више од 200 пута, а малолетна Јелена је остала у заробљеништву и после половине маја, када је Стојанка пуштена на ургенцију пријатеља муслимана.
Стојанки су у Сарајеву одбили да ураде абортус, јер није желела да потпише изјаву да су је силовали Срби. У новембру 1992. године конвојем је изашла у Београд, где се неколико дана касније и породила. Тренутно живи у Панчеву и од последица се лечи на Психијатријској клиници "Лаза Лазаревић". У подрумским просторијама ГП "Враница" силована је и Радојка Ш., коју је ухапсио Селак Вахид.
Радојка је четири дана пребијана, а онда је одведена у једну просторију где су је силовала шесторица муслиманских војника. Потом ју је испитивао Перо Кајић, који мора да зна идентет особа које су је силовале. Дан касније је пуштена кући, али је, недуго затим, поново ухапшена заједно са својим сином С. Ш. Одведена је у затвор полицијске станице на Цигланама недалеко од стадиона "Кошево", ту је оптуживана да је "повезана са четницима" (!?), али пошто није било доказа, пуштена је кући.

СВЕДОЧЕЊЕ МАЛОЛЕТНЕ ХЕЛЕНЕ
МАЛОЛЕТНА Хелен К., која је у другој половини априла 1992. године имала 15 година, одведена је из стана у Скадарској бр. 22. Њу су одвела тројица муслиманских војника у униформама "Зелених беретки". Један од њих звао се Самир. Хелен је одведена у бараке у којима су становали радници ГП "Босна", где су је задржали 5 часова. Осим Самира, силовали су је још двојица припадника "Зелених беретки". Након силовања запретили су јој да ће је убити ако иком каже шта су јој радили, после чега су је пустили. Хелен је посведочила да су у истом објекту Самир и његова група силовали још 14 српских девојчица. Њена мајка Х. З. је случај пријавила Центру службе јавне безбедности Сарајево, али упркос томе случај није ни покренут и починиоце нису ни покушали да пронађу?!


ЛОМАЧА КОД "КОШЕВА"
ПРЕМА сведочењу Б. М. из Сарајева, 25. маја 1992. године поред западне стране стадиона "Кошево", код бивше дискотеке, видео је остатке запаљених лешева, тачније остатке ногу и једну главу. То је потврдила и медицинска сестра Д. П. - да су се данима на овој локацији налазили посмртни остаци Срба из Велешића, који су се налазили у стању распадања, а које су нападале и птице.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 12, 2009, 12:50:19 пре подне
Казани (2. део)

Припадници 10. (касније 110-те) брдске бригаде Првог корпуса Армије БиХ су у периоду од 1991-93. године, приликом рација, хватали Србе на сарајевским улицама и становима и одводили их на Требевић, на копање ровова. Срби су се одатле ретко враћали живи. На Требевићу се налазила пећина Казани у коју су муслимански војници бацали тела Срба, које су претходно убили или живе Србе, које су усмрћивали и на тај начин. Да би уништили тела убијених Срба која су бацали у провалију Казани, у њу су убацивали старе гуме и палили их, а убацивали су и креч. Било је и других места где су бацани лешеви убијених Срба. Командант ове јединице је био Мушан Топаловић, звани Цацо, који је имао "елитну чету" у коју се примало са "уписнином", а "уписнина" је била одсечена српска глава. Припадници ове јединице су главе закланих Срба излагали у Основној школи?! Припадници ове бригаде су неке Србе убијали и на тај начин што би их привезали за камион и вукли их све док не издахну. Неке су, пак, убијали на тај начин што би их везали за 2 аутомобила који би кренули у супротном смеру, па би их тако расчеречили.

Припадници ове бригаде су учествовали и у снајперском гађању цивила у српском делу Сарајева. Командант снајперске чете је био Есад Туцаковић. Један од снајпериста је био Чолак Рефик, који се јавно хвалио да је лично од Алије Изетбеговића добио на поклон снајперски карабин који му је овај донео из Беча.
У посету овој јединици су долазили лично Алија Изетбеговић, Харис Силајџић и Бисерка Турковић која је касније била амбасадор БиХ, у Загребу.

Окружни војни суд у Сарајеву, чијем већу је председавао судија Мухамед Подруг, због неких од ових убистава је водио кривични поступак против једног броја припадника 10. брдске бригаде. Тако је 23.12.1994. године донсена пресуда по којој је била изречена казна затвора у трајању од 10 месеци, до 6 година.

Због кривичног дела убиства из чл. 36 ст. 1 Кривичног закона БиХ, а не ратног злочина, осуђени су Зијо Кубак, Рефик Цолак, Есад Туцаковић и Мевлудин Селак - на по 6 година затвора, Омер Тенџо и Акид Алибашић - на по 4 године и 4 месеца затвора, Сенад Хасић, Самир Шеферовић, Сабахудин Зига, Самир Љубовић, Есад Раонић и Сенад Харачић - на по 10 месеци затвора, Армин Хоџћ на 5 година и 8 месеци затвора, док је Сеад Кадић осуђен на 4 године затвора.

Мера обавезног психијатријског лечења у медицинској установи изречена је против пет лица. На главном претресу је изнето да су судско-медицински вештаци пронашли остатке 29 измасакрираних људских лешева, али су успели да идентификују само 8. Суд је нашао да се радило о такозваном "обичном" убиству, а не о убиству на свиреп и подмукао начин, како је то било стављено окривљенима на терет од стране јавног тужиоца БиХ.

После само годину дана, пред Нову 1996. годину сви су осуђени били пуштени на слободу!? Сам Мушан Топаловић није био изведен пред суд пошто је, наводно, био убијен при покушају бекства. Припадници ове бригаде, који су вршили убијање цивила, претходно су их противзаконито затварали, мучили их и са њима нечовечно поступали, наносећи им при том тешке патње и повреде. Све то је било у функцији истребљења српског народа на подручију БиХ.



Тако су, између осталих, убијени и следећи Срби:

Вук Сања, стара 16 година,
Вучуровић Зоран (сведок 649/96).
Драшковић Милена - коју су заклали Самир Саферовић и Суад Османовић и бацили тело у провалију "Казан",
Јовановић Душан - кога су ножевима измасакрирали припадници 10. брдске бригаде и бацили у провалију "Казан",
Комљенац Радослав, из Сарајева, Улица Драгице Правице 7/2 - кога је заклао Мевлудин Селак (сведок 649/96).
Комљенац Марина, из Сарајева, Улица Драгице Правице 7/2, супруга Драгослава Комљенца - њу је заклао Рефик Чолак, а њено тело је такодје бацено у провалију "Казани" (сведок 649/96).
Лавриан Васил, заклао га је Зијо Кубат, који му је одвојио главу од тела, а тело гурнуо у провалију "Казан". У убиству је учествовао и Ертан Хукелић.
Лавриан Јелена - Ана, од мајке Олге Сцибан, супруга Васила Лавриана, којој је Суад Османовић наредио да легне и да рашири ноге а затим јој је, док јој је он гурао комад дрвета у полни орган, Есад Туцаковић упаљачем палио стидне длаке и на крају је заклао Туцаковић Есад, одвојио јој главу од тела и тело бацио у провалију. У убиству је учествовао и Ертан Хукелић.
Муминагиц Зоран, стар 17 година,
Николић Ервин (или Ергон), звани "Ено" - коме је Самир Бејтић забио сабљу кроз врат, а потом су га остали ударали ножевима по телу док га нису измасакрирали па му је Самир Бејтић одвојио главу од тела и бацио тело у провалију "Казан",
Радосављевић Бранислав - њему је Мушан Топаловић одсекао главу, а потом је тело бацено у провалију "Казани",
Салипур Катарина, из Сарајева, Ул. Бориса Кидрича бр. 3, супруга Предрага Салипура - њено тело је после убиства бачено у провалију "Казани",
Салипур Предраг, из Сарајева, Ул. Бориса Кидрица бр. 3, кога је заклао Нихад Хоџић, а Хусеин Хоџић му је ножем одвојио главу од тела које је потом бацено у провалију "Казани",
Шљивић Божидар (сведок 649/96).
Сцибан Олга, мајка Јелене Лавриан,

Објављено у Београду, децембра 1996. године
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: Антигва и Барбуда децембар 12, 2009, 01:04:45 пре подне
...
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 12, 2009, 01:23:00 пре подне
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/1992-96ZlocininadSrbimauBiH.jpg) (http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=44&t=6559&st=0&sk=t&sd=a)


Пише: Петар II, vidovdan.org
14.04.2009.

Злочини над Србима у БиХ нису довољно истражени, а они који су истражени нису ваљано обрађени и презентовани у јавности.
Без разлике што је то веома захтјеван и скуп посао, васти РС су морале да издвоје одређена средства за истраживање злочина над Србима.


ВАЖНА НАПОМЕНА:
Материјали који ће се наћи у теми су информативног карактера, да се јавност упозна са активностима појединаца, група, војних формација, руководних структура... никако народа, ако се у неком материјалу нађе израз "муслимани" или "хрвати" мисли се на припаднике тих народа никако на народе.


Текстови садрже јако непријатне описе догађаја, те особе које имају проблема са срцем или су осјетљиви на такве садржаје, нека прате одмах испод заглавља наћи ће се упозорење. (Осјетљив садржај)

Постављање ових материјала нема за сврху да шири нетрпељивост или мржњу, већ да се народ упозна са размјерама злочина те начинима на који су извршени.

Већина злочина је извршена на начин да се слободно могу оквалификовати као монструозни. Србе цивиле су убијали и мучили их на, људској врсти, непојмљиве начине: убијали их клањем, вадили им очи, одсијецали главе сјекрама, убијали их маљевима, живе пекли на ражњу, живе набијали на колац, живе везали за дрво и полијевали бензином те палили бензин, силовали дјевојчице до смрти, везали живе за возила и тако вукли док особа не издахне, сјекли заробљенике на ситне комаде ножевима, живим људима одсијецали главе моторним пилама(моторкама), сјекли живе људе моторним пилама на комаде, људе боли вилама за ђубриво до смрти , живе људе затварали у куће те куће заједно са тим људима палили, бацали живе људе са спратова зграда... најчешћи облик масакрирања особе био је одсијецање главе.

Поред тога што је у већини Српских насеља на која је извршен напад, најчешће становништво које се затекло у селу је побијено, насеља су систематски пљачкана, а куће попаљене, што је знак намјере етничког чишћења.

Због чега се наводе имена жртава и начин на који су пострадали, из разлога што би опис злочина изгубио на тежини односно на валидности, јер злочин без имена жртава злочина може да се квалификује као пропаганада. У том случају никако не може да се ови описи злочина оквалификују као манипулација пострадалим или лицитација жртвама.

И поред тога је се извињавам породицама пострадалих што овдје помињем њихове пострадале чланове породица и родбине, јер мртви треба да почивају у миру. Моје дубоко поштовање према пострадлим и нека им је вјечна слава.

Материја је поредана хронолошки према датумима догађаја.
Подијељена је у групе по 50 датотека. Прије постовања датотека ставит ћу списак датотека догађаја који слиједе, такође хронолишки.
Редни број на списку одговара редном броју датотеке у теми.
Одређени догађаји су изостављени из теме из разлога што немам довољно података да би саставио датотеку.

Повремено ћу да стављам спискове стратишта за која су неопходни додатни подаци.

Ако неки догађај није наведен ни у једном од два понуђена списка, који обухватају дато вријеме, пожељно је да се укаже на тај догађај, као и ако неко располаже одређеним подацима нека их постави, или линк мјеста гдје се налази одређени материјал.

Извори података кориштени у овој теми су већином из два извора: Миливоје Иванишевић и Комитет за прикупљање података.

Има доста стратишта за која знам а не посједујем довољно података да би саставио релевантну датотеку, ако се деси да прикупим довољно података, тај догађај се ставља на почетак неке од сљедећих листа, значи ако листа обрађује период из августа 1992. испред тих података постављам прескочену датотеку нпр. из априла 1992.

Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 12, 2009, 01:28:20 пре подне
ИСЛАМСКИ ТЕРОРИСТИ
У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
(http://www.balvanderi.rs.ba/userfiles/Islamski_teroristi_u_BiH.pdf)

Пише: МАНОЈЛО МИЛОВАНОВИЋ
ГЕНЕРАЛ-ПУКОВНИК ВРС
Бања Лука, новембар 2001. године

"Исламска декларација" Алије Изетбеговића је код нас објављена тек 1990. године. Међутим., она је написана седамдесетих година прошлог вијека и њу је њен аутор одробијао због "вербалног деликта". Наша јавност ни тада, а на жалост ни данас, није довољно упозната са истом. Ради се о тексту који представља nолитички nрограм, а
његова порука, смисао и садржај изражавају намјеру да се у Босни и Херцеговини створи исламска држава, што је изазвало вјерски, етнички и грађански рат у БиХ, са већ познатим, али и непознатим по народе у БиХ. У замишљеној исламској држави има мјеста
само заједну "чисту" исламску вјеру, а друге двије (православље и католичанство) су само "неисламске мањине". Негирајући њихову европску културу, цивилизацију, национална и људска права "Исламска декларација" негира конститутивност Срба и Хрвата у БиХ.
Постоје јасно да српско-хрватско питање и односи у БиХ имају другоразредни и пролазни значај. Суштина је у исламизацији БиХ, а за почетак је узет "грађански концепт" БиХ.
Пошто босански муслимани, сада "бошњаци", а убудућности желе да сви будемо "босанци" и ко зна шта ће им све пасти на памет, имају славенске, а не исламске корјене, било је потребно сопствени народ очистити од славенског поријекла и примјеса "неисламских мањина". Најбољи и најбржи начин за то је "увоз" правих верника из
земаља, са исламским корјеном и заједно са њима доисламизирати славенске муслимане и уклонити "неисламске мањине''. Значи, прво је требало исламски продуховити домаће Муслимане (стабилизовати вјеру по захтјевима Курана), а затим и силом исламизирати
остале становнике БиХ или их уништити.
Ово је био само увод за доказивање зашто је муслиманско руководство посегнуло за довођењем исламских плаћеника у току и послије рата у БиХ.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 12, 2009, 01:46:57 поподне
Упозорење: филмови се не препоручују осетљивим и малолетним особама!

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/AlijaSelimagic.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=Kz2ub0NRhx0)

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/logorzenica.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=QhI1ZobJYS0)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 12, 2009, 02:05:28 поподне
Упозорење: филмови се не препоручују осетљивим и малолетним особама!

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/Bugojnoizbeglice1993.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=cFhlBUGIFyQ)
1. део.

Исповест хрватских избеглица из Бугојна 1993. године, избеглих пред налетом муџахедина Алије Изетбеговића. Спас су пронашли код Војске Реп. Српске.


(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/Bugojnoizbeglice1993.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=iddNQZWDsao)
2. део
Исповест хрватских избеглица из Бугојна 1993. године, избеглих пред налетом муџахедина Алије Изетбеговића. Спас су пронашли код Војске Реп. Српске.

Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 12, 2009, 03:59:27 поподне
Упозорење: филмови се не препоручују осетљивим и малолетним особама!

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/Cemernozlocin1992.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=DOcVoFV9EQk)
1. део

Maсакр Срба и уништење села Чемерно, у општини Илијаш, код Сарајева десио се 10. јуна 1992. од стране припадника муслиманских формација под командом Алије Изетбеговића.


(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/Cemernozlocin1992.jpg) (http://rtrs.tv/av/player.php?id=1707&x=1)
2. део


У Чемерном је страдало 30 српских цивила и бораца, који су 10. јуна 1992. године погинули у овом мјесту у сарајевској општини Илијаш.

Један од ријетких Срба који су преживјели напад на Чемерно Петар Рашевић, иначе тешко оболио од посљедица злочина који је преживио, сјећа се тог кобног дана.

"Не могу никад заборавити како је било. Сви су моји ту били, али тешко је причати о томе. У пола шест сам устао јер сам радио у кухињи. Напад је почео и муслимани су са свих страна ударили и 30 наших је погинуло. Да су бар погинули од пушке, већ су измасакрирали људе, а највише Здравана Дамјановића, Горана Бунијевца и Миру Пантића да се није могло ни познати шта су урадили са њима. Ја сам преживио, јер сам се сакрио у земуницу, под шталу коју су послије запалили. Видио сам када су из штале, у којој су се сакриле, извели двије дјевојке, сестре Дамјановић. Ту су их силовали, мучили и измасакрирали. Старији људи нису могли ни бјежати, а нису се ни надали да то могу урадити комшије из сусједних муслиманских села Корита, Мамутовића Ријеке и Орахова".

Преживјела је и Бранка Тривковић, којој су погинули отац, мајка и млађи брат, док је други остао инвалид у колицима. Ножу је избјегао и Млађо Дамјановић, коме су погинуле двије сестре и мајка. Породице преживјелих огорчене су због тога што ни послије више од 16 година злочина није покренут поступак против оних који су свјесно и плански, са наредбом претпостављених, кренули да убију становнике и село сравне са земљом, о чему постоји обимна документација, као и неколико свједока од којих је један припадник Армије БиХ.

Родбина истиче да се "злочинци понашају као да се на Чемерну није десио злочин, јер раде у државним органима, отварају приватне фирме и ресторане, а као награду за масакр добили су највиша војна признања. Како је мјесто припало Федерацији БиХ, ништа није обновљено и у ово село Срби се неће вратити. Повратка у Чемерно и Илијаш нема, јер нема ни донација за обнову уништене имовине, а ризик представља и посјета гробљима и црквама, чије је рушење настављено и послије рата.

А доле у дубини свијетли Бреза у сумраку и тумарају крвници са бременом проклетства на леђима док кругови пакла спремни их очекују...



Злочинци из рата у БиХ, Бреза

Алић Џемал - муслиман из Брезе, командант јединица Територијалне одбране за Брезу. Одговоран је за учешће у нападу на српско село Чемерно, општина Илијаш, изведен 10. јуна 1992. у 5 сати. Село је уништено, а на свиреп начин убијено 30 српских цивила (наведено у кривичној пријави КУ-63/92 од 17. јула 1992. ).

Барић Брацо, звани Галава - Хрват стално настањен у Љубини, општина Илијаш, припадник ТО. Одговоран је за учешће у нападу 10. јуна 1992. на српско село Чемерно, општина Илијаш. Село је уништено, а на свиреп начин убијено је 30 особа српске националности.

Барић Данко, звани Синће - Хрват по националности, стално настањен у Љубини, општина Илијаш, припадник ТО. Одговоран је за учешће у нападу 10. јуна 1992. на српско село Чемерно, општина Илијаш. Село је уништено, а на свиреп начин убијено је 30 особа српске националности. Такође је одговоран за почињено кривично дело злочин против цивилног становништва изведено дана 19. јула 1992. у мјесту Љубина, општина Илијаш на магистралном путу Тузла - Сарајево. Тада су убијени Срби Николић Јован, Марић Тихомир и Мацановић Слободанка, а тешко су рањени Марковић Марица, Марковић Зорица, Марковић Гордана и Мацановић Влатко.

Барић Карло - из села Насићи, војник ТО. Одговоран је за учешће у нападу 10. јуна 1992. на српско село Чемерно, општина Илијаш. Село је уништено, а на свиреп начин убијено је 30 особа српске националности.

Барић Стјепан - Пепо, Хрват, власник СУР „Грил“, стално настањен у Љубини, општина Илијаш, припадник ТО. Одговоран је за учешће у нападу 10. јуна 1992. на српско село Чемерно, општина Илијаш. Село је уништено, а на свиреп начин убијено је 30 особа српске националности.

Барић (Винко) Зоран - Хрват стално настањен у Љубини, општина Илијаш, припадник ТО. Одговоран је за учешће у нападу 10. јуна 1992. на српско село Чемерно, општина Илијаш. Село је уништено, а на свиреп начин убијено је 30 особа српске националности.

Бека Енвер - из Брезе, војник ТО. Одговоран је за учешће у нападу 10. јуна 1992. на српско село Чемерно, општина Илијаш. Село је уништено, а на свиреп начин побијено је 30 лица српске националности.

Бешлија Ферид - из Брезе, село Корита, припадник ТО. Одговоран је за учешће у нападу 10. јуна 1992. на српско село Чемерно, општина Илијаш. Село је током напада уништено, а на свиреп начин убијено је 30 лица српске националности.

Бешлија Осман - припадник ТО. Одговоран је за учешће у нападу 10. јуна 1992. на српско село Чемерно, општина Илијаш. Село је током напада уништено, на свиреп начин убјено 30 лица српске националности. Такође је одговоран за почињено кривично дјело злочин против цивилног становништва изведено 19. јула 1992. у мјесту Љубина, општина Илијаш, на магистралном путу Тузла - Сарајево, при чему су убијени Николић Јован, Марић Тихомир и Мацановић Слободанка, а тешко су рањени Марковић Марица, Марковић Зорица, Марковић Гордана и Мацановић Влатко.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 13, 2009, 01:32:10 пре подне
Допринос злочина у Брези, њиховој ствари

(http://sokolac.slavicnet.com/sokolac/sokolac_files/cemerno.bmp)

Вође напада Енес Дурак и Мирсо Бешлија


Налог за напад на Чемерно издао је бивши официр ЈНА Јусуф Мушинбеговић, а учествовале су јединице Територијалне одбране Брезе и Какња.
Познати предводници су Енес Дурак (родом из Бање Лучице, код Соколца.. пре рата милицајац у Вогошћи) и Мирсо Бешлија (рођен 1964.) занимање шумар из Корита. У нападу су учествовали углавном муслимани и Хрвати из Какња, Брезе, Корита и Махмутовића ријеке, ранији милиционер из Вогошће Салкић, син Авде Махмутовића, Џамил Алић из Брезе, Карло Барић из Насића, Стјепан Барић из Соколовића, Енвер Бека из Брезе, Ферид Бешлија из Корита, Муса и Нусрет Бешлија из Корита, Суљо Бешлија, Марко Цвјетковић из Орахова, Нијаз Чабаравдић из Ханџар дивизије, Муамер Фрљај из Брезе, Паво и Стипо Иванић, Гојко Ивић из Насића, браћа Шимо (наставник историје пре рата, а у рату поручник ТО Армије БиХ) и Стјепан Павловић, извјесни Зоран, Хасан Селимовић из Корита, Сенад Секира из Папратина Какањ, Теуфик Турудија - Туфо командир какањске маневарске јединице, Елведеих Велић и Жељко Видовић из Љубине код Илијаша.


Логори за Србе, Бреза, 1992. - 1995.
1. Бреза, војни затвор,
2. Бреза, полицијска станица
3. Бреза, логор у подруму фабрике "Електротерма" ( стара Основна школа "Исмет Шарић - Слободан" )
4. Бреза, складиште предузеца "Ударник", преко пута зграде МУП-а
5. Бреза, у купатилима на градском базену
6. Бреза, логор у магацину рудника "Бреза"
7. Бреза, зграда "29"


Никола Новаковић (73), родом из Брезе, данас сам живи у Вишеграду и више од 15 година трага за џелатима који су му у пролеће 1993. године, у једном од најтежих злочина почињених за време рата у Босни, звјерски побили читаву фамилију. Ни после више од 15 година трагања, Никола није нашао правду, али, каже, од завјета који је дао на гробовима својих најмилијих, брата Ранка Новаковића, жене Милке Новаковић, снахе Обреније Новаковић и полусестре Рајке, неће одустати.

"Више свједока одмах ми је испричало да су члановима моје фамилије двојица муслимана, претећи оружјем, наредили да се окупе у старом подруму братове куће. Иза поноћи, у подрум су стигли џелати, прво су их мучили, онда све звјерски побили - Рајку ударцима шрафцигером у слијепоочницу, Ранку су пуцали у уста, Милки и Обренији одсекли су главе... Сутрадан ујутру, комшиница Слободанка нашла их је мртве и позвала полицију... Да све буде још горе, њихова тијела су послије пребачена у мртвачницу Дома здравља у Брези, ту су им навучене униформе војника Армије БиХ, сликала их је телевизија, а исте вечери ТВ Сарајево приказала је њихова тијела уз причу да су то невини муслимански цивили које су масакрирали четници" - препричава Никола даље голготу своје фамилије која траје до дан-данас. Истина, муслиманске власти у Сарајеву касније су за злочин у Брези ухапсиле и осудиле на казну од 18 месеци затвора једног познатог сарајевског криминалца. Никола, међутим, и дан-данас тврди да су праве убице на слободи и да слободно живе у Сарајеву носећи на души његове најмилије.

Бреза, урбани део града. Од почетка ратних сукоба у БиХ до успостављања мира, односно склапања Дејтонског споразума, Бреза је била у поседу муслиманских власти. Због тога многе чињенице о судбини и страдању Срба у овој општини, као и у осталим општинама под влашћу муслиманско-хрватске федерације, још су недоступне стручним службама које се баве овим послом, а тиме и јавности.

То локалне власти у Брези годинама доста ефикасно прикривају, посебно на ужем градском подручју. Ипак, један од више злочина извршених над Србима у Брези није остао прикривен пред локалном јавношћу. Непознатог датума у мају или јуну 1992. у насељу Брањевац убијени су и спаљени у властитој кући мајка и њена деца близанци, скоро бебе од свега осамнаест месеци. Њихов отац је у време злочина био затворен, немоћан и пребијан у неком од бројних логора за Србе. У то време у центру града уништен је и српски православни храм Свети Прокопије.

Жртве из Брањевца 1992. године:
1) Слађана Ађић, 1969. и њена деца близанци
2) Сњежана (Радисав) Ађић, 1990. и
3) Синиша (Радисав) Ађић, 1990.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 13, 2009, 02:31:04 пре подне
Злочини у Сарајеву 3. мај 1992.
Добровољачка улица


(http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/89338/i/1/Dobrovoljacka.jpg)

Добровољачка - планирани злочин
 
Пише: Боро Марић, ПОЛИТИКА

Злочин у Добровољачкој улици, подсетимо, догодио се 3. маја 1992. године, када су бошњачке паравојне формације и Специјална јединица полиције БиХ, напале колону Друге војне области тадашње Југословенске народне армије, која се повлачила из Сарајева.
О мирном повлачењу јединица ЈНА договорили су се командант Унпрофора генерал Луис Мекензи, командант Друге војне области генерал Милутин Кукањац и Алија Изетбеговић, у то време председавајући Председништва БиХ кога је претходно, по повратку из иностранства, на сарајевском аеродрому заробила ЈНА.

Упркос договору, припадници Патриотске лиге, „зелених беретки” и полиције су, чим је транспортер Унпрофора у којем је био Изетбеговић прошао, пресекли и напали колону ЈНА. У том нападу убијено је 42, рањено 73 и заробљено 215 војника и официра ЈНА. За злочин у Добровољачкој улици Тужилаштво за ратне злочине Србије осумњичило је 19 држављана Босне и Херцеговине. За њима су недавно расписане међународне потернице. Управо то је последњих дана изазвало жестоке реакције првенствено бошњачких политичара. Против расписивања потерница протестовали су, управо у Добровољачкој улици, бивши борци Армије БиХ, који су, поред осталог, тражили од званичника БиХ да прекину све односе са Србијом.

„Када се говори о Добровољачкој улици, бошњачки политичари по правилу се позивају на два више него проблематична аргумента. Први – да је то био акт одбране од агресије?! Други – да је БиХ 6. априла међународно призната и да је ЈНА од тог дана била окупаторска војска, која није имала шта да тражи у овој земљи!? Оба ова аргумента су, с правне тачке гледишта, неодржива”, констатовао је Чизмовић.

Наш саговорник каже да је „одбрана одговор на напад или одбрана од предстојећег напада”. „Ништа од тога се није догодило у Добровољачкој улици. Југословенска армија се повлачила из Сарајева су складу с раније постигнутим договором у којем је учествовала и команда Унпрофора. Тим договором је одређена и траса извлачења ЈНА и распоред возила, која су прегледана пре него што је колона кренула. Дакле, ЈНА тада никога није напала, нити је то намеравала да учини”, објашњава Чизмовић.

С друге стране, додао је он, ратно Председништво БиХ и паравојне јединице којима је командовало, тачно је знало која је улица најповољнија за напад на колону ЈНА. „Добровољачка улица је уска и могла би се означити као својеврстан ’градски кланац’. Дакле, она је изабрана због тога што јединице ЈНА нису имале ни најмању могућност маневра, односно организовања за пружање отпора и, евентуалног, пробоја. Када све то имамо у виду, као и улогу појединих чланова Председништва БиХ, слободно можемо рећи да је злочин у Добровољачкој учињен с директним предумишљајем. Ову тезу потврђује и чињеница да је напад у Добровољачкој сниман од почетка до краја, што значи да су сниматељи унапред обавештени о оном што ће се догодити. Уосталом, чак да се ту радило и о некаквој одбрани, убијање рањених и злостављање заробљених се не може ничим, па ни самоодбраном, правдати”, оценио је Чизмовић.

Посебно питање, сматра он, гласи: „Ко је убио и заробио припаднике ЈНА у Добровољачкој улици”. „Наиме, Армија БиХ је настала после тог догађаја и тек онда је законом регулисана и утврђен ланац командовања у њој. Тако да, у овом случају, можемо једино да говоримо о постојању паравојски, пре свих Патриотске лиге и ’зелених беретки’, којима је командовало ратно Председништво Републике БиХ.”

Неодржив је, према његовим речима, и други аргумент бошњачких званичника – да је ЈНА од 6. априла била окупаторска сила у БиХ. „Познато је да су се 26. априла 1992. године у Скопљу потпредседник СФРЈ Бранко Костић и вршилац дужности савезног секретара за народну одбрану генерал Благоје Аџић састали са Алијом Изетбеговићем. На том састанку је договорено да се ЈНА мирно повуче из БиХ до 19. маја. Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој улици, сасвим је јасно, прекршен је и један међудржавни споразум”, изричит је наш сабеседник.

Јован С. Чизмовић каже да Србија има право да води поступак против осумњичених за злочин у Добровољачкој улици. Тим пре што, колико је познато, Тужилаштво и Суд БиХ ништа конкретно нису урадили у овом случају, иако им је Тужилаштво за ратне злочине Србије пре две године доставило доказе о овом злочину.

Истоветног мишљења је и министар правде БиХ и кадар Хрватске демократске заједнице БиХ Бариша Чолак. Он је недавно штампи у Федерацији БиХ изјавио да је неоспорно да се злочин у Добровољачкој догодио. „Тај злочин може да се процесуира у БиХ, али и у било којој другој држави”, казао је Чолак, за сада једини високи функционер из Федерације БиХ у заједничким органима који је стао, када је реч о овом случају, на страну истине.

 
Имена са потерница
Званично нису објављена имена лица за којима су расписане потернице због сумње да су учествовале у злочину над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици. Незванично, тврди се да су, поред осталих, на листи чланови ратног Председништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић, затим високи официри Армије Бих Јован Дивљак и Фикрет Муслимовић, командант Штаба Територијалне одбране Хасан Ефендић, командант специјалне јединице полиције Драган Викић, оснивачи „зелених беретки” и Патриотске лиге, Емин Швракић и Заим Бацковић, и заменик министра унутрашњих послова БиХ Јусуф Пушина.



Када се сви детаљи злочина у сарајевској Добровољачкој улици над официрима и војницима бивше ЈНА сложе у целину, мирно се може рећи да је он учињен с директним предумишљајем, тврди председник Адвокатске коморе РС, Јован С. Чизмовић.
 
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 13, 2009, 02:35:16 пре подне
Упозорење: филмови се не препоручују малолетним и осетљивим особама!

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/Dobrovoljacka3051992.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=tFwfoSfFDHw)
Подсећање на овај стравичан злочин муслиманских екстремиста!


Имена настрадалих војника ЈНА
3. маја 1992. у Добровољачкој улици
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/Dobrovoljacka3051992.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=vpz9LpsRVbc)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 13, 2009, 11:53:13 пре подне
Упозорење: филмови се не препоручују малолетним и осетљивим особама!

ДОКУМЕНТАРАЦ О ЗЛОЧИНУ У САРАЈЕВУ 3. маја 1992.
У ДОБРОВОЉАЧКОЈ УЛИЦИ, НАПАД НА КОЛОНУ ЈНА


Према раније постигнутом договору нове Владе БиХ, УНпрофора, и команде Пете војне области ЈНА, колона воника ЈНА је мирно требала да се извуче из касарни из Сарајева. Муслимански екстремисти, припадници "залених беретки", напали су колону војника ЈНА који су се у Сарајеву нашли на редовном служењу војног рока.

Исповест официра ЈНА: Милорад Кукањац, Милан Шупут, Ратко Каталина и Душан Ковачевић; и генерала мисије УНПРОФОРА: Луис Мекензи

Злочин у Добровољачкој улици, у Сарајеву 3. маја 1992. 1/6
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/Dobrovoljacka3051992-1.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=fv4geFEHZF0)


Злочин у Добровољачкој улици, у Сарајеву 3. маја 1992. 2/6
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/Dobrovoljacka3051992-1.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=1NrHwQIUd_4)


Злочин у Добровољачкој улици, у Сарајеву 3. маја 1992. 3/6
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/Dobrovoljacka3051992-1.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=zFphq7x31YE)


Злочин у Добровољачкој улици, у Сарајеву 3. маја 1992. 4/6
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/Dobrovoljacka3051992-1.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=dWrbLbry4Cg)


Злочин у Добровољачкој улици, у Сарајеву 3. маја 1992. 5/6
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/Dobrovoljacka3051992-1.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=tBZnOMZcU9U)


Злочин у Добровољачкој улици, у Сарајеву 3. маја 1992. 6/6
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/Dobrovoljacka3051992-1.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=itI2vI-6G48)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 13, 2009, 12:32:06 поподне
Злочин на Башчаршији 2. март 1992.


 (http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/BascarsijaCelo-1.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=9CQZJJy0pY8)


Терористички чин који је изазвао српско-муслимански рат у екс Југославији.

У Федерацијском Сарајеву 27. јуна 2007. год, око 23.30 часова, убијен је великомуслимански терориста и криминалац, припадник злогласне муслиманске војске, те убица старог српског свата на Башчаршији, Рамиз Делалић Ћело. Убиство великомуслиманског терористе и озлоглашеног криминалца Рамиза Делалића Ћеле, који је 2. марта 1992. год. својим терористичким чином напада на српске сватове и убиства старог српског свата Николе Гардовића изазвао српско-муслимански рат између Српске и Федерације у ондашњој Југославији. Терористички напад на српске сватове испред Старе српске православне цркве на Башчаршији, те убиство старог српског свата Николе Гардовића је чин који је изазвао српско-муслимански рат између Српске и Федерације у ондашњој Југославији. Великомуслимански терориста, криминалац и ратни злочинац Рамиз Делалић Ћело, рођен 1963. год. у Прибоју у Србији одакле је побјегао ради силовања малољетнице, је након убиства које је изазвало српко-муслимански рат у Југославији унапријеђен од стране великомуслиманског вође и аутора злогласне Исламске декларације Изетбеговића у команданта злогласне Девете брдске бригаде Муслиманске војске. Изетбеговић му је за „заслуге" поклонио пиштољ са посветом. Великомуслимански терориста, криминалац и ратни злочинац Рамиз Делалић Ћело, је за вријеме српско-муслиманског сукоба починио многобројне злочине над српским цивилима у Федерацијском Сарајеву.


(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/BascarsijaCelo.jpg)  (http://www.youtube.com/watch?v=mkr1L1Mtf2Y)


Рамиз Делалић Ћело
(http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/27668/i/1/Ramiz-Delalic-Celo-foto-DAN.jpg)

Пише: М. К, ПОЛИТИКА

Сарајевски криминалац Рамиз Делалић Ћело, рођен 1963. године у Пријепољу, убијен је на Башчаршији, недалеко од места на ком је убио оца младожење српских сватова, и православног свештеника Николу Гардовића. То убиство означило је почетак рата у Босни и Херцеговини, а Рамиз Делалић је измакао правди, да би се током опсаде Сарајева појавио као један од симбола "одбране града". Полиција за сада, у циљу истраге, не жели да даје било какве изјаве о могућим починиоцима убиства Ћеле.

Делалић је и у послератном периоду важио за јаког вођу утицајне криминалне групе. Причало се да је његова група у сукобу са албанским кланом. У борби за престиж један број људи из њиховог окружења, или оних који су били са њима повезани, протеклих година је ликвидиран. Полиција није расветлила ниједно од тих убистава.

Ћело је означаван као један од људи чија је јединица починила тешке ратне злочине у Сарајеву али и дуж Неретве. Против њега се, међутим, водио једино поступак због убиства Николе Гардовића, српског свата на Башчаршији 1. марта 1992. године, а оптужница је подигнута тек 2004. Мало је ко веровао да ће икада због тога бити и осуђен.

Рамиз Делалић Ћело, уз Исмета Бајрамовића Ћелу, Мушана Топаловића Цацу и Јуку Празину, представљао је симбол борбе муслиманских војних и полицијских формација које су у Сарајеву формиране знатно пре почетка ратних сукоба, а углавном су биле састављене од градских криминалаца. Међусобно су "поделили" Сарајево и у "својим" деловима града се осећали као газде, одлучивали о животима немоћних грађана, чинећи злочине над српским цивилима а све уз оправдање "четничког гранатирања са брда". За своје "ратне подухвате" добијали су похвале и признања од врха бошњачке власти све до Алије Изетбеговића, који их је примао, консултовао и награђивао. Током рата слављени су као јунаци, борци за "муслиманску ствар", симболи одбране града... О својим подухватима Делалић се јавно хвалио током рата у иступима на овдашњим медијима.

Рамиз Делалић је у рат за муслиманско вођство ушао као херој самом чињеницом да је, према свим информацијама, убица Николе Гардовића, српског свата. До тих сазнања је полиција дошла одмах после убиства, али му је, наводно, сугерисано да се "мало склони". Изјаве оних који су видели убицу нису званично ни узимане у обзир, тако да је против њега подигнута оптужница тек 2004. године. Ћело је био уверен да се његова кривица никада неће доказати. Показало се из неколико судских расправа да је био у праву, што би се можда потврдило чак и у случају да није ликвидиран.
Како је стекао славу у сарајевској котлини међу онима који нису могли замислити српску заставу на Башчаршији, тако се понашао и у послератним периоду, јер је себе сматрао заслужним борцем што је Сарајево остало без Срба. То му муслимански политички и војни врх никада није оспоравао и због тога се није бојао ни оптужнице ни власти. Имао је своју приватну "гарду" која га је чувала и следила, извршавала његове наредбе, баш онако како се понашао у рату. Званична власт се од њега дистанцирала, бар јавно, али никада није озбиљно постављено питање о његовом злочиначком и криминалном деловању – нешто због стечене славе и признања за ратни учинак, а нешто због понашања владајућих гарнитура после рата, укључујући и правосудне органе који су занемаривали сва дешавања и убиства која су се последњих година доводила у везу са њим.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 13, 2009, 01:08:59 поподне
ЗЛОЧИНИ МУЏАХЕДИНА БОСНИ 1992-93

Видео снимак не препоручујемо малолетним и осетљивим особама!

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/Mudzahedini.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=Ai1J3uK4P4A)

Након изјаве бившег припадника одреда "Ел Муџахид", Али Ахмета Али Хамада, на суђењу бившем команданту Армије БиХ, генералу Расиму Делићу, који је потврдио сарадњу муџахедина и Армије БиХ, и послије снимка говора самог Расима Делића, у којем је супротно данашњим тврдњама у којма признаје да су страни борци били под командом Армије БиХ. РТРС је објавила снимак до којег је дошао Савез логораша РС, исте јединице коју су посјетили Алија Изетбеговић и припадници Исламске заједнице који су обучавали војнике Армије БиХ.

Истовремено, на снимку се јасно виде свирепа убиства тројице заробљених српских војника на Озрену, али и убиство хрватског војника у околини Витеза.


Терориста у дипломатској мисији

Пише: Боро Марић, ПОЛИТИКА

(http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/94549/i/1/Alija-i-Abu-Mali.jpg)

Некадашњи заменик шефа Мисије БиХ при Уједињеним нацијама Сафет Абид Ћатовић је у рату, као Абу Ма’али, командовао одредом „Ел муџахедин“, тврди др Дарко Трифуновић

Командант одреда  „Ел муџахедин“ Абу Ма’али је под именом Сафет Абид Ћатовић био заменик шефа Мисије Босне и Херцеговине при Уједињеним нацијама, изјавио је данас у Бањалуци члан Експертског тима за борбу против тероризма и организованог криминала југоисточне Европе др Дарко Трифуновић. Он је, иначе, од 2000. до 2002. године био први секретар Мисије БиХ при Уједињеним нацијама. Због раскринкавања веза ратних и послератних босанскохерцеговачких дипломата у Америци са међународним терористичким организацијама Трифуновић је, што је потврдио и суд,  мимо важећих прописа добио је отказ.

„Када сам први пут видео снимак на којем се, поред бившег председавајућег Председништва БиХ Алије Изетбеговића, јасно види Абу Ма’али, схватио сам да је он, под именом Сафет Абид Ћатовић, радио као заменик шефа Мисије БиХ при Уједињеним нацијама. Абу Ма’али је БиХ напустио 1999. године, под наводним притиском америчке администрације. После свега, уверен сам да иза Абу Ма’алија стоје одређени кругови у америчкој администрацији“, казао је Трифуновић, професор на београдском Факултету за безбедност.

Он је додао да је командант одреда „Ел муџахедин“, осим наведених, користио и следеће имена: Абдул Кадер Моктари, Хамид бин Абдулах, Халид Ћатић и Сенад Абид Ћатовић. Пасош БиХ добио је у босанскохерцеговачкој амбасади у Бечу 1995. године. Према извештају Агенције за истраживање и документацију из децембра 2001. године, Абу Ма’али је после депортације најмање три пута долазио у БиХ.

Члан Експертског тима за борбу против тероризма и организованог криминала југоисточне Европе Џевад Галијашевић је упозорио да безбедност БиХ највише угрожавају муџахедини, за које је утврђено да су починили ратне злочине. „Нажалост, Тужилаштво и Суд БиХ нису подвргли судској истрази ниједан од злочина муџахедина нити их истражују, иако је Хашки трибунал у пресудама генералима Расиму Делићу и Енверу Хаџихасановић, као и пуковнику Амиру Кубури, утврдио да је одред ’Ел муџахедин’ починио монструозне злочине над Србима и Хрватима. Због тога се ми, када све ово имамо у виду, питамо какав је однос америчке администрације према ратним злочинима у БиХ, поготово када знамо да Абу Ма’али и сада борави у Америци. И када знамо да су четворица учесника у терористичком нападу на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. године, као муџахедини, ратовали у БиХ. Један од њих је и главни планер напада Мухамед Ата. Да ли је то она политика коју је у Сарајеву промовисао потпредседник Америке Џозеф Бајден или она коју спроводи први заменик високог представника међународне заједнице у БиХ Рафи Грегоријан“, упитао се Галијашевић.

Галијашевић је, осим тога, указао и на спрегу бошњачких политичких лидера и високих верских службеника са муџахединима. При томе је издвојио два примера. Први – видео-снимак направљен на Озрену, после операција „Ураган“ и „Фарз“. На њему је Изетбеговић, поред осталих, у друштву Абу Ма’алија, затим духовног лидера одреда „Ел муџахедин“ Анвара ел Шабана и Абу Ма’алијевог помоћника за безбедност Авада Ајмана. Други – извештај травничког муфтије Нусрета Авдибеговића војној обавештајној служби Армије БиХ у којем је навео унутрашњу организацију одреда „Ел муџахедин“, затим лица и наводне хуманитарне организације које материјално и на друге начине помажу ову јединицу.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 13, 2009, 03:00:18 поподне
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/BIRCpodrinje1993.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=e41troR45Hg)

Видео снимак није препоручљив осетљивим и малолетним особама!

Прича о страдању Срба у Подрињу, код села Недељиста.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 13, 2009, 03:33:37 поподне
Логор за Србе - Виктор Бубањ, код Сарајева


Судбина једног Србина из Босне.

Страхиња Живак је средином априла 1992. године, из сарајевске болнице "Кошево", ухапшен од стране муслимана из БиХ, одведен у Централни затвор, а потом у новонастали логор, у коме је некад била касарна ЈНА, а од априла 1992. постао је злогласни логор за Србе. Ухапшен је под оптужбом да је Србин, и члан СДС.. затим осуђен на 15 година затвора. Ту је провео Страхиња Живак 2.5 године мучења. После чега је размењен за два муслиманска војника.
У логору Виктор Бубањ Страхиња Живак, сазнање да су му убијени два сина: Слободан и Велимир, у селу Брадина, код Коњица, као заробљени цивили.

Упозорење: филмови се не препоручују малолетним и осетљивим особама!

1/6 део
(http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:TI3EJ81eQmQGkM:http://www.serb-victims.org/images/stories/szivak/08-zivim-da-svedocim-w.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=DinOmSGMOm4)


2/6 део
(http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:TI3EJ81eQmQGkM:http://www.serb-victims.org/images/stories/szivak/08-zivim-da-svedocim-w.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=Cv_uMdSdqsw)


3/6 део
(http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:TI3EJ81eQmQGkM:http://www.serb-victims.org/images/stories/szivak/08-zivim-da-svedocim-w.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=YKCfQ-Q_Qp0)


4/6 део
(http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:TI3EJ81eQmQGkM:http://www.serb-victims.org/images/stories/szivak/08-zivim-da-svedocim-w.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=fsqphEye7xk)


5/6 део
(http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:TI3EJ81eQmQGkM:http://www.serb-victims.org/images/stories/szivak/08-zivim-da-svedocim-w.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=28Xh6nBN2UA)


6/6 део
(http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:TI3EJ81eQmQGkM:http://www.serb-victims.org/images/stories/szivak/08-zivim-da-svedocim-w.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=xhAttfkr6lE)

Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 17, 2009, 03:19:15 поподне
Видео снимак није препоручљив осетљивим и малолетним особама!

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/1992tuzlanskakolona.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=Nrjj-rjpMZc)

Напад на колону ЈНА у Тузли извршиле су муслиманске снаге 15. маја 1992. године приликом повлачења ненаоружаних припадника ЈНА из Тузле. Догађај је познат као „Тузланска колона“. Напад је био један од првих важнијих догађаја током рата у Босни и Херцеговини 1992-95, а извршили су га припрадници Патриотске лиге БиХ, уз сарадњу са локалним властима. Напад је директно приказиван на локалној телевизијској станици.

Према наводима из кривичне пријаве, у колони је погинуло око 200 старешина и војника ЈНА, док је 140 заробљено и мучено. 15. мај се слави као дан ослобођења Тузле!?

Припадници екстремне организације „Патриотске лиге" уз помоћ локалних тузланских власти су 15. маја 1992. године напале колону возила ЈНА која је у складу са договором мирно напуштала Тузлу према Бијељини и даље у правцу Србије, чиме су прекршиле одредбе међународног ратног права, Женевску конвенцију као и претходни договор СР Југославије и муслиманских власти у Сарајеву о мирном повлачењу ЈНА са подручја Босне и Херцеговине до 19. маја 1992. године.
Према изјавама учесника тог догађаја, колона је нападнута на Брчанској малти са околних зграда, па чак и са зграде болнице, а дуж целог пута биле су постављене мине и друга експлозивна средства. Возила ЈНА су горела, а експлозије су одјекивале на све стране. Цео напад директно је преносила локална телевизија "ФС 3", што су потом приказале и бројне друге телевизијске станице.

Тачан број официра, младих војника (на радовном служењу војног рока) и резервиста који су убијени приликом повлачења из Тузле 15. маја 1992. године није утврђен, а претпоставља се да је реч око 200. Посмртни остаци свих настрадалих још нису пронађени, а у спомен-костурници у Бијељини сахрањено је 29 тела.

Председник Скупштине Организације породица погинулих бораца Ђоко Пајић рекао је да су локалне власти у Тузли 1992. године са градоначелником Селимом Бешлагићем на челу том приликом починиле злочин, јер је ЈНА, у складу са договором, мирно напуштала град.



(http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/86919/i/2/radovan-krstic.jpg)
Радован Крстић, у то време војник на редовном одслужењу војног рока, чија прича на најсликовитији начин сведочи о паклу у Тузли:
„Када смо кренули да напуштамо касарну, у Тузли је била тишина, готово невероватна. Онда је одјекнуо само један хитац, ваљда је то био знак за напад, и почео је пакао. Возач камиона и ја смо рањени, али је он некако успео да нас довезе до насеља Славиновићи. Тамо је изгубио контролу и испалисмо из камиона. Док сам лежао, појавили су се неки њихови војници. Један од њих ми је сео на груди и питао где ми је пушка. Када сам рекао да је немам, погледао ме је и рекао: "Немаш, а?" Извукао је пиштољ, угурао ми цев у уста и пуцао. Изгубио сам свест, а пробудио сам се тек касније у тузланској болници“...


БЕШЛAГИЋ
- ЈНA није испоштовала договор и почела је да пуца по грађанима Тузле, након чега су браниоци града одговорили на ватру. Од те ватре није страдало ни десет војника, већ је већина погинула од граната које су превозили у колони, када су се оне запалиле и експлодирале - изјавио је својевремено Селим Бешлагић једној страној агенцији.
Међутим, у Билтену Скупштине општине Тузла из маја 1992. године Бешлагић се хвалисао "великом побједом".
- За добру припрему било је потребно вријеме, а то смо обезбиједили завлачењем југо-армије свакодневним исцрпљујућим преговорима, уз истовремену припрему наше акције. Одложили смо стављање знакова "љиљана" на униформе, већ смо имали грб Тузле, како би у ЈНA и даље вјеровали нашим преговарачима - навео је, између осталог, Бешлагић у писму бошњачком ратном вођи Aлији Изетбеговићу.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 18, 2009, 12:30:07 пре подне
Документарац: Сарајево логор(и) за Србе

Упозорење: филм се не препоручује малолетним и осетљивим особама!

Документарни филм „Сарајево логор(и) за Србе“ представља доказни материјал и свједочење о начинима и мјестима страдања Срба на подручју Сарајева 1992-96.
Филм садржи потресне приче преживјелих логораша, те видео-записе о страшним облицима мучењима Срба у Сарајеву у којем је било 126 логора и у којем је убијено 6.635 Срба.

1/8 део
(http://www.srbijazemljaheroja.com/wordpress/wp-content/uploads/2009/10/sarajevologor.gif) (http://www.youtube.com/watch?v=5p2Xd0Far9A)

2/8 део
(http://www.srbijazemljaheroja.com/wordpress/wp-content/uploads/2009/10/sarajevologor.gif) (http://www.youtube.com/watch?v=GEoPZ2kUMpw)

3/8 део
(http://www.srbijazemljaheroja.com/wordpress/wp-content/uploads/2009/10/sarajevologor.gif) (http://www.youtube.com/watch?v=HvfIy8hJeL8)

4/8 део
(http://www.srbijazemljaheroja.com/wordpress/wp-content/uploads/2009/10/sarajevologor.gif) (http://www.youtube.com/watch?v=HvfIy8hJeL8)

5/8 део
(http://www.srbijazemljaheroja.com/wordpress/wp-content/uploads/2009/10/sarajevologor.gif) (http://www.youtube.com/watch?v=uQ3Sv9svnYw)

6/8 део
(http://www.srbijazemljaheroja.com/wordpress/wp-content/uploads/2009/10/sarajevologor.gif) (http://www.youtube.com/watch?v=Nz4dtY6Pf8E)


7/8 део
(http://www.srbijazemljaheroja.com/wordpress/wp-content/uploads/2009/10/sarajevologor.gif) (http://www.youtube.com/watch?v=Nz4dtY6Pf8E)


8/8 део
(http://www.srbijazemljaheroja.com/wordpress/wp-content/uploads/2009/10/sarajevologor.gif) (http://www.youtube.com/watch?v=dLm-hV9QS60)


аутори филма:Милан Кнежевић и Далибор Јосиповић
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 18, 2009, 01:33:15 пре подне
ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ: МУЧЕНИЦИ


Дугометражни документарни филм "Мученици", који говори о страдању Срба у логорима "Лора" код Сплита, "Дретељ" код Чапљине и "Челебићи" код Коњица од 1991. до 1995. године.

Филм, који садржи тридесетак свједочења Срба који су прошли најстрашнија мучења у овим логорима, режирао је Денис Цвитичанин, Србин који живи у Канади, а урадила га је продукцијска кућа "Бриџ продакшн" у коопродукцији Радио-телевизије РС, уз помоћ Епархије захумско-херцеговачке и приморске и Удружења логораша регије Требиње.

"Опредијелио сам се да филм буде играно-документарни, како би гледаоцима што више приближили мучења и страдања српских логораша", рекао је Цвитичанин.

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије истакао је да ово потресно остварење даје српском народу додатну снагу да се врати у долину Неретве, гдје је живио и раније, да обнови саборну цркву у Мостару и цркву у Чапљини.

Предсједник Удружења логораша РС Бранислав Дукић је такође рекао да филм мора да буде наук за покољења која долазе.

"Ово је више од античке драме, ово је хришћанска драма којом је Цвитичанин, заједно са својим мученицима из филма, дао свој удио у стваралаштву и промоцији истине", истакао је Драган Давидовић, директор Радио-телевизије РС.

Епископ захумско-херцеговачки и приморски нагласио је да ово филмско остварење има неколико врло значајних момената, а најзначајнији је тај што су сведоци људи који су преживели тортуру и страдања у логорима.
- Они су своје сведочанство показали на најбољи могући начин, а то значи да нису имали мржње ни према коме, чак ни према мучитељима - додао је владика Григорије, указујући да је вредност филма у томе што у њему учествују и часни људи других националности, са којима су Срби били у сукобу као народ у протеклом рату.

Филм "Мученици" треба да погледају сви, и они који су били жртве и они који су били злочинци, јер је он поука генерацијама које долазе шта ваља а шта не ваља, шта треба да раде а шта не треба - сматра је др Доброслав Ћук, начелник општине Требиње.

Документарни филм "Мученици" сниман је 10 мјесеци.


УПОЗОРЕЊЕ: филм се не препоручује малолетним и осетљивим особама!

1/8 део
(http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:UOnXvhVn6nR5RM:http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u4/P1070325__Medium_.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=0b6z1Uj4hzs)


2/8 део
(http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:UOnXvhVn6nR5RM:http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u4/P1070325__Medium_.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=CgEOCVYUF9U)


3/8 део
(http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:UOnXvhVn6nR5RM:http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u4/P1070325__Medium_.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=Z1kxAIYiZqE)


4/8 део
(http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:UOnXvhVn6nR5RM:http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u4/P1070325__Medium_.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=kJKGuGnNnXw)


5/8 део
(http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:UOnXvhVn6nR5RM:http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u4/P1070325__Medium_.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=wO4smcf_Cqc)


6/8 део
(http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:UOnXvhVn6nR5RM:http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u4/P1070325__Medium_.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=a1SaV1OMyEA)


7/8 део
(http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:UOnXvhVn6nR5RM:http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u4/P1070325__Medium_.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=F6KDVNHHIwc)


8/8 део
(http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:UOnXvhVn6nR5RM:http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u4/P1070325__Medium_.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=5KapjCfaTJc)

 
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: Кука децембар 18, 2009, 10:17:18 поподне
ПАЖЊА !!! Текст је изузетно потресне садржине !!!

Ход по мукама др.Олге Драшко

Хрвати, чапљинске усташе, током прољећа 1992. године у некадашњем издвојеном објекту ЈНА, који је служио као складиште за гориво оближњој ауто-јединици из гарнизона Чапљина, оформили су логор за Србе. •


У зиму, боље речено, поткрај мјесеца јануара 1993. године, шетајући се, разгледам излоге у Кнез Михајловој улици у Београду. "Бобо", прекину моје разгледање милозвучни глас др. Љубе Тохољ, иначе блиске сараднице др Милана Булајића, секретара Државне комисије за ратне злочине извршене над српским народом у Другом свјетском рату од стране НДХ (Независне државе Хрватске) и окупатора, и челника Државне комисије за ратне злочине и злочине геноцида у СР Југославији. Истине и себе ради, др. Љуба Тохољ и ја, активно смо сарађивали од 1985. године, када смо почели радити на прикупљању, систематизацији и документацији грађе на тему - Геноцид над Србима у Херцеговини, 1914-1941. година.
Почели смо причу о Дретељу.
Једно од села у саставу општине Чапљина, у Херцеговини, је и Дретељ. Село је лоцирано на десној обали ријеке Неретве, на непуна два километра, сјеверо-западно од Чапљине. Дретељ је са истока омеђен ријеком Неретвом, а са сјевера, запада и југа опасан је брдима, од којих јужно брдо звано Градина дијели га од вароши Чапљина. Према Савезном попису становништва Југославије, од мјесеца марта 1991.године, у Дретељу је било - 553 становника. Од тога, Хрвата-491, муслимана-52, Срба-3, југословена-10 и осталих-2.
У прољеће 1992.године, Дретељ је имао око осам стотина становника. Откуд прираштај од око двије стотине становника за саио годину дана? Одговор је веома прост. Хрвати, чапљинске усташе, током прољећа 1992. године у некадашњем издвојеном објекту ЈНА (Југословенске народне армије), који је служио као складиште за гориво оближњој ауто-јединици из гарнизона Чапљина, оформили су логор за Србе.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: Кука децембар 18, 2009, 10:19:15 поподне
Др. Љубу, посебно је чинила несрећном чињеница, да се међу логорашима налазе и четири љекара из Дома здравља "26 ОКТОБАР" у Чапљини. Љекари, логораши, били су: Марић др. Срећко, специјалиста стоматолог, Кузман др. Душанка, специјалиста стоматолог, Кузман др. Нинола, специјалиста стоматолог и Драшко др. Олга, специјалиста микробиолог. Др. Срећко Марић ухапшен је у свом стану у Чапљини, дана 25. априла 1992. године. На њега су били посебно кивни, из разлога што су му усташе приликам пљачкања стана пронашли икону Светог Саве. Како ми је Срећко причао, током свакодневног малтретирања увјек су му говорили "Ово те Свети Сава бије, а не ми". Послије више од шест мјесеци понижавајуће тортуре у Дретељу, др. Срећко је дана 31. 10.1992. године, као један од 277 логораша, ступио на слободно тле у луци Бијела код Херцег Новог, гдје је стигао бродом из правца Плоча. Каквој тортури је био изложен др. Марић, казива чињеница да ми је мјесеца новембра 1992. године у Београду, показивао повећу, још увијек свјежу рану на тјемену главе, коју је носио преко четири мјесеца.
Брачни другови, Кузман Никола и Душанка, дана 5. маја 1992. године, са радног мјеста из Дома здравља у Чаплини, одведени су у логор Дретељ. Као и остали Срби, и они су били мучени и тучени. А др. Душанка Кузман, без обзира што је била мајка, супруга, љекар, хуманиста, бивала је свакодневно силована и сексуално злостављана. Врхунац бестијалности састојао се у томе, да су несрећног Николу доводили да гледа како му усташе силују супругу. На интервенцију генерала хрватске војске Слободана Праљка, рођеног у чапљинском селу Грабовина, брачни пар Кузман бива пуштен из логора Дретељ. Али, како ми рече др. Љуба Тохољ а према исказу др. Олге Драшко, исту ноћ по пуштању Николе и Душанке, по њих долазе усташе, браћа Јозо и Златко Вегар из чапљинског села Тасовчићи, те одводе др. Николу Кузмана и др. Душанку Кузман на оближње брдо звано Модрич у селу Тасовчићи, те их ту уз помоћ усташе Едина Сакоча, лишавају живота, односно занатлије смрти их кољу.
У логору Дретељ, била је и др. Олга Драшко. И за њу је био кобан уторак, 5. мај 1992. године, када је са радног мјеста из Дома здравља у Чапљини, усташе одводе у логор Дретељ. Чим су је сјели на задње сједиште припремљеног аутомобила, не желећи да губи право првенства пљачке, усташица по имену Сузана, наредила је Олги да скине златни накит. Олга је зачуђено погледала, на што је изнервирана усташица псујући јој "четничку матер", ударила је полицијсиом палицом у пређелу ребара. Виђевши да нема избора Олга је скинула драга јој обиљежја, вјенчања, рођења ђеце, годишњица брака. Скинула је златне наушнице, ланчић, наруквицу, два прстена и часовник. Како Олга нередо скинула, тако усташица Сузана радо у свој џеп похранила.
Др. Олга Драшко је мајка троје дјеце, др. Олга је супруга, др. Олга је била докторка коју су сви волели, јер је свима помагала и за сваког је добру ријеч проналазила. Олга је живјела у складном браку са супругом, адвокатом Лазаром Драшко. Грађани Чапљине, према брачном пару Драшко исказивали су респект. Уз све, поштовања вредне врлине, др. Олга је имала и двије "мане". Прва и основна "мана" др. Олге Драшко је што је Српкиња - а по њима, по Хрватима општине Чапљина то је највећа и најгора "мана". Не од 1992.године, већ од 1941, 1914, 1902 … 1054. године. Друга "мана" др. Олге била је та, што је понашајући се по уђенутом одгоју оца Стевана и мајке Миле, вјеровала је комшијама, вјеровала је "људима". Комшије Хрвати и муслимани, обећавали су др. Олги да јој "неће фалити длака са главе", јер она је опште омиљена личност у Чапљини. Сви становници Чапљине, сви Хрвати и муслимани, знали су шта се дешава са Србима у логору Дретељ у прољеће и љето 1992. године, али нико ни малим прстом мрднуо није. Нико.
Као Србин, као рођени чапљинац, не прихватам фактор "незнања" за Дретељ, како се сада покушава приказати од стране Хрвата општине Чапљина. Ја сам нејак у математици, али не толико да поистовјетим број један и број девет. У пролеће и лето 1992. године, Срби општине Чапљина, бивали су тамничени, тортурисани и живота лишавани, у следећим објектима:
1) Подрум зграде општинске административне управе
2) Дуванска станица Чапљина
3) Житни силос у Чапљини
4) Зграда старе поште
5) Полицијска станица у Чапљини
6) Касарна ЈНА у селу Грабовина
7) Издвојени објекат ЈНА у селу Габела
8. Издвојени објекат ЈНА у селу Дретељ
9) Приватни затвор у селу Домановићи, плус што је дио Срба бивао одвођен у усташке логоре у Метковићу, Вргорцу, Сплиту, Загребу, Задру и Шибенику у Хрватској, односно у Љубушки, Дувно, Посушје и Груде у западној Херцеговини. Ако би извртао истину, што нити хоћу, нити желим, шале ради рецимо, могу схватити да "господа" нису знали за логор Дретељ, али како наћи оправдање за незнање о девет казамата. Како? Ни злочине од 1914. и 1941. године, Неретва није, нити ће опрати, а стигао је овај злочин из 1992. године.
Само зато што нису били Хрвати, у прољеће и љето 1992.године у Чапљини, убијени су следећи Срби, цивили:
1) Кузман др. Никола 2) Кузман др. Душанка 3) Трипић Сретен 4) Трипић Дражен 5) Ивковић Боро 6) Николић Зоран 7) Мисита Милан 8. Мисита Илија 9) Елезовић Невенка 10) Елезовић Славојка 11) Ијачић Војко 12) Ћуктераш Симана 13) Симић Адам 14) Ждралић Радославка 15) Вулић Милан 16) Драгичевић Госпава 17) Даница (проф. М. Делића, тетка) 18) Медић Драгиња 19) Пудар Дивна 20) Векан Бранко 21) Прело Сока 22) Ђонлага Ђоко 23) Рељић Ђурђа 24) Рељић Вукашин 25) Драшко Цвија 26) Бекан Стана 27) Митровић Предраг 28) Чучак Цвија 29) Чучак Василија 30) Ждракановић Гоша 31) Голо Госпава 32) Пухало Славко 33) Шакота Слободан 34) Рељић Новица 35) Симић Здравко 36) Булатовић Рајко 37) Дулаћ Витомир 38) Зеленковић Славко 39) Ијачић Драго 40) Ијачић Невенка.
Хрвати општине Чапљина у изналажењу друмова из властитог мрака, поново и изнова, по систему загледаности у прошлост, одабиру најгори могући пут - пут пакла, доказујући да су ментално и структурално далеко од онога што се зове цивилизован свјет. Слажем се да кривица не може бити колективна, али како су ми причали и како сам сазнавао, никад се није десило, ни приватно ни званично, да било који Хрват општине Чапљина нађе за потребно па да каже да се десио злочин према Србима, да су поклани и побијени невини људи. Никад, нити ће.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: Кука децембар 18, 2009, 10:20:33 поподне
У логору Дретељ спуштала се ноћ 6. маја 1992. године. Црна ноћ а црни, назови људи, улазе у ћелију др. Олге Драшко. Почињу је тући ногама и рукама, цијепају јој одећу, она плаче, вришти и отима се, а усташе ражешћене вриском и отимањем ударају још жешће, савлађују је и силују.
Ово су урадила двојица усташа, Сејо из Цриквенице и црномањасти усташа звани "Дуги". За те сподобе зла мјерна јединица је ад, јер не марећи за измрцварено и на бетонском поду склупчано Олгино тјело, са пиштољем уперениим у Олгину сљепочницу, присиљавају је на орални секс.
Сутрадан, 7. маја 1992. године, Салко, омањи усташа родом из Тузле, ставља Олги нож под грло и наређује: "Скидај се". Умоболни, луциферов изданак, усташа Салко, силује др. Олгу Драшко.
Желећи да се у Љубушком чује да је и он "мушкарац", током истог дана, др. Олгу силује усташа Цикоја Врањеш из села Доњи Радишићи, општина Љубушки.
Дана 8. маја 1992. године, др. Олгу дислоцирају из ћелије самице у оближње складиште, у којем затиче др. Душанку Кузман. Осмог маја 1992. године, др. Олга бројати знала ни умјела није. Ту ноћ Олгу и Душанку, силовало је распомамљено крдо усташа, колико је ко хтио, како је хтио и кад је хтио.
Сутрадан, видјевши на поду складишта модро, измрцварено, обамрло и скоро беживотно тело, усташе - људи звјери, остављају Олгу на миру неколико дана. Докторка Олга је помислила да је оно најгоре за њом, али усташки крвожедници нису мислили тако. Спознајући да се Олга за неколико дана, колико-толико повратила од шока и бола, то др. Олгу силује усташа Дујмовић Драган, држављанин Канаде. Уствари Олгу заједно силују Дујмовић Драган и Медић Иван, из села Д. Радишићи, општина Љубушки.
Поједини умоболници из усташког рода, доносили су у логор еротске часописе и онда силовање вршили према датим позама. Тако усташа звани "Муф", црн, око 20 година стар, наређује др. Олги да легне потрбушке а он на зид поред Олгине главе прислања отворену дуплерицу еротског часописа и онда силује Олгу онако како је приказано у еротском часопису. Пјевао је најбезобразније пјесме усташа Брајковић Дамир из села Студенци, општина Љубушки. Кад је завршио пјевање, усташа Брајковић Дамир силовао је др. Олгу. "Четникушо, скидај се, правићемо малог усташића", наређује Олги усташа Хектор Ћосић, звани "Дида", стар око 55. година, држављанин Аустралије. Усташа Хектор Ћосић силује др. Олгу Драшко.
Запаливши цигарету, подигавши ноге на сто и држећи откочен пиштољ у руци, усташа са презименсм Чевра, родом из Сарајева, наредио би Олги да се попне на сто. Нова наредба је гласила: "Лагано се окрећи и лагано се скидај". Кад би Олги понестало одеће, тад би је усташа Чевра ударио ногом у унутрашњу страну кољена, којом приликом би Олга поклекнула и пала, а разгоропађена хијена, усташа Чевра, силовао би Олгу на столу.
"Ја сам из Ниша који је докторирао, а сад ћу докторирати на докторици", говорио је дебљи, растом онизак, усташа Томо из Дрниша, Хрватска.
Ослобођен од ума и образа, усташа Томо силује др. Олгу Драшко. Не желећи да срамоти црнокошуљашки крај у којем су поникли Артуковић, Лубурић, Шакић, Бобан, Милош, Думанџић и остали крволоци усташког рода, то усташа Винко Приморац из Љубушког, силује докторку Олгу.
"Бобо, морам направити малу паузу", рече ми др. Љуба Тохољ, бришући сузне очи. Послије два-три гутљаја минералне воде, наставља причу.
С обзиром да се по околним усташким мјестима прочуло за силовање Српкиња, то су редовно долазиле усташе из цијеле западне Херцеговине те силовале постојеће и у међувремену ново ухапшене Српкиње.
Средином маја 1992. године, група усташа из Мостара није могла ући у ћелију гдје су биле Олга и сапатнице јер је неко од усташа нехатом затурио кључ, али зато сотонина копилад кроз решетку додају женама полицијске палице, репетирају оружје, и под пријетњом смрћу захтијевају да жене гурају палице у себе и при том да вриште и да дубоко уздишу.
Како написати? Како исказати све те абортусе усташког ума? Зар су то људи? Зар су то наше дојучерашње комшије, познаници и пријатељи?
Зар ти бастарди усташког рода, заборављају да и они имају мајке, сестре, супруге? Зар су то хришћани?
Молим Господа да ми удјене снагу у живот, у саживот. Како? Како кад је у западној Херцеговини усташко зло балзамовано и кад сваких четрдесетак година доживљава реинкарнацију. Како? Ко то говори о хомо сапијенсу? Више је него очито да је на дјелу хомо примигенијус хрватског, усташког рода.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: Кука децембар 18, 2009, 10:21:55 поподне
Омиљена забава усташа у логору Дретељ, била је "модна ревија". Наиме, десетак усташа заузме мјеста на унапред припремљеним столицама, које су постављене пред врата ћелије гдје су логорашице. Један од усташа прозива Олгу, Душанку, Јелену и све редом остале логорашице. Прозвана логорашица дужна је да направи неколико кругова испред усташа. У првом кругу шета се обучена, у другом кругу усташе наређују да логорашица скине блузу, у трећем кругу да скине сукњу, и тако редом док не остане без робе на себи, што би бивало пропраћено аплаузом и звиждуцима присутног окота.
Уз "модну ревију", један од "инспектора" усташког логора Дретељ, усташа Мирсад Репак, упражњавао је и "штафету".
"Четникушо, време је за …, шта бленеш, скидај се", наређивао би усташа Репак докторки Олги. Сиромашан умом, а затворен у вишегодишњу индоктринацију антисрпства, усташа Мирсад Репак силује др. Олгу Драшко. Послије силовања, да покаже снагу и моћ статусне припадности, усташа Репак надлакти се на наопако окренуту столицу, а Олги која је ослобођена од одјеће, наређује да с краја на крај логора проноса празну паклицу цигарета, при том пролазећи кроз шпалир разуларених усташа, који су је штипали за дојке и за задњицу. По учињеном кругу, кад би се Олга вратила до усташе Репка, овај би је уз псовке "наградио за труд", тако што би је тукао полицијском палицом по цјелом тјелу. За непун час, др. Олга би имала подбуло, болно, плаво-бјело тјело, док би усташа Мирсад Репак, задовољан учињеним, развлачио лице у осмјех и дизао руке у ваздух. Ножу вичан, усташа Салко из Тузле, поново силује др. Олгу, али овај пут како рече "за успомену четникуши", ножем урезује усташка обиљежја по Олгином тјелу.
"Рођаче, ди ја стадо, ти продужи", закопчавајући панталоне, усташа Шпегељ Жељко из Опузена, Хрватска, даје савјет мјештанину и рођаку Шпегељ Луки. И Жељко и Лука Шпегељ, силовали су др. Олгу Драшко.
Један шамар, други шамар, чупање косе, лупање главом о под, ударац песницом у слабине и на крају силовање. Тако је радио усташа Бјелиш Звонимир из Опузена, Хрватска, кад је силовао др. Олгу.
Ништа мање груб није био ни његов сродник и мјештанин Вјелиш Бранислав, који такође силује др. Олгу Драшко.
"Па добро Љубо, има ли краја том списку? ", прекидам ја др. Љубу Тохољ.
"Бобо", узвраћа она, " крај ће бити када сви они који су силовали Олгу, доспију на суд и добију заслужену казну". Др. Љуба Тохољ наставља.
Усташа Зоран, звани "Зока" из Коњица, Херцеговина, није имао ни ум, ни године, ни висину, ни тежину, али је имао црну униформу са великим латинично штампаним словом-У на капи, имао је црне мисли и црно друштво, што је било довољно за силовање др. Олге.
Сакрити говорну ману могао није, замуцкивао је. Али, кад је усташтво било на дјелу, ту замуцкивао није. Килограмима и сантиметрима обдарен, памећу ускраћен, црном идеологијом задојен, усташа Маринко из Цриквенице, Хрватска, силује др. Олгу Драшко.
"Скидај се, прво ћу да те бијем, па ћу онда …", шамарајући Олгу, говори усташа Анте Раич из Малог Поља, општина Мостар. Усташа Анте силује немоћну др. Олгу.
Муке по др. Олги Драшко не престају.
Знам му и оца и дједа и прадједа. Уствари, физички не знам никога, али судећи по томе да је са непуних осамнаест година навукао црну усташку униформу и потегао из Ријеке, Хрватска, до Чапљине, знам у каквом историјском наслеђу је растао малолетни усташа Александар звани "Саша"
Малољетни усташа силује мајку троје дјеце, силује супругу, силује жену која вјероватно има година као и његова мајка, силује Српкињу.
Усташа Александар из Ријеке силује др. Олгу Драшко зато што је срођен са вишевјековном идеологијом тијаре.
Усташа Горан Зец из Вараждина, Хрватска, силује Олгу а потом позива петорицу усташа, посматрача његовог силовања, да је и они силују. Усташе откопчавају опасаче, Олга вришти, отима се, плаче, али ништа јој не помаже, јер петорица Хрвата, петорица усташа, силују немоћну Српкињу.
Хрватско село Дретељ и српско село Тасовчићи, дијели само ријека Неретва, тако да су се у Тасовчићима, током ноћи, веома јасно чули јауци и запомагања Српкиња које су усташе силовале.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: Кука децембар 18, 2009, 10:24:51 поподне
Супруг др. Олге Драшко, адвокат Лазар Драшко, који је сво то вријеме боравио у родним Тасовчићима, предузимао је све што је било у његовој моћи да припомогне избављењу цивила, а самим тим и његове супруге из усташког логора Дретељ.
Некадашњи судија Општинског суда у Чапљини, потом адвокат, Лазар Драшко, писао је писмо Генералном секретару УН, Бутросу Бутросу-Галију, али одговора било није. Адвокат Драшко, писао је писмо предсједнику Француске, Франсоа Митерану, али одговора било није. Адвокат Драшко, писао је више писама МЦК (Међународном црвеном крсту), али одговора било није. Адвокат Драшко, писао је писма УНПРОФОР-у (Међународне мировне снаге), али одговора било није.
Видјевши да се мјеродавни међународни фактори оглушују о његова писмена, то адвокат Драшко, августа осмог 1992.године, упућује се у Столац, у сједиште УНПРОФОР-а за источну Херцеговину. У Стоцу адвокат Драшко, као човјек од струке, пријављује затварање и силовање цивила у логору Дретељ, тражи примјену Женевске конвенције о заштити цивила и медицинског особља, тражи да делегат МЦК из Међугорја, општина Читлук, посјети логор Дретељ. Орјентације ради да напоменем, да Међугорје и Дретаљ су два села смјештена на различитим странама истог брда. Међугорје је на западној, а Дретељ на источној страни брда.
Одмах по примљеној притужби, ревносни канадски капетан Патрик, радио везом контактира делегата МЦК у Међугорју, а овај на исти начин предсједника општине Чапљина, Перу Марковића. И само како то усташе знају, Перо је одговорио да је др. Олга Драшко на свом радном мјесту у Дому здравља у Чапљини. Не провјеравајући чињенично стање, МЦК и УНПРОФОР одбацују приговоре адвоката Драшка и вјеру поклањају лажном исказу Пере Марковића, предсједника ХДЗ (Хрватске демократске заједнице) Чапљина и истовремено предсједника оппггине Чапљина.
Намјеран да истраје на путу правде, адвокат Лазар Драшко, не мирећи се са постојећим стањем, одлази у Требиње у сједиште МЦК за источну Херцеговину. За госпођу Мартман, која је била на челу МЦК у Требињу, мало је рећи да је непристојна, јер била је више него дрска приликом разговора. Одбијала је било какву могућност о постојању логора у Дретељу, јер је преко свог делегата с десне обале ријеке Неретве, званог Мишел, добила увјерење да је логор расформиран у јуну 1992. године. На ту констатацију, маниром искусног јуристе, адвокат Драшко, госпођи Мартман нуди на увид писмени захтјев усташке стране, којим потражују четворицу усташа заробљене од стране војске Републике Српске, а у замјену за заробљене цивиле у логору Дретељ. Преводилац Шегрт и адвокат Драшко, били су свједоци одмахивања руком г-ђе Мартман.
Тражећи упориште у правном лијеку, адвокат Драшко пише притужбу МЦК у Женеву, који након тога повлачи госпођу Мартман. Желећи да ствар истјера до краја, адвокат Драшко пише притужбу и Европској заједници. Суочена са необоривим чињеницама из притужбе, то Европска заједница одлучује да пошаље свог делегата у логор Дретељ. У логору Дретељ делегат ЕЗ-е затиче међу логорашима др. Олгу Драшко и др. Срећка Марића. Недуго иза ове посете, тачније августа 18, 1992. године, др. Олга Драшко је у групи од 245 логораша размјенута у мјесту Столац, Херцеговина.
Од усташког прогона из Чапљине, породица Драшко живи у Вишеграду, у Републици Српској. Заступана по супругу Лазару Драшко адвокату из Вишеграда, Олга др. Драшко, специјалиста микробиолог, средином мјесеца децембра 1992. године, против шездесет усташа, поднела је кривичну пријаву надлежном Јавном тужилаштву Републике Српске и надлежном тјелу за испитивање и кажњавање ратних злочина које ће се формирати од УН, или међународне заједнице. Нисам био у прилици да пријаву читам, али оно што знам јесте да је пријава поднета мјесеца децембра 1992. године, и како ми др. Љуба Тохољ рече, у пријави су наведени мјесто, датум, вријеме и начин извршења криминалне радње, са унесеним пуним именом и презименом инкриминсаних починилаца, тј. усташа.
Да ли је ту крај приче? Не !
Девет година свједоци смо правног нечињена, девет година свједоци смо опредмећења латинске пословице - SUMMUM JUS SUMMA INJURIA, тј. да је највеће право често највећа неправда. Али без обзира на оно јуче, више сам него сигуран да ће се колико сутра, наћи неко ко ће богињи правде Јустицији помоћи да одвеже очи, а онда ће доћи ред на теразије и мач, а онда ће доћи ред на спору али ипак достижну правду, а онда ће доћи ред на поднету кривичну пријаву Олге др. Драшко, специјалисте микробиолога, мајке троје дјеце, супруге, Српкиње, коју је, према слободној процјени др. Љубе Тохољ, силовало најмање стотину педесет усташа.

Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 19, 2009, 12:25:24 пре подне
Стравично!
Ужасни несагледивих последица. Мучно ми је било читати, али када видите само колико зла има у покатоличењацима.. и овим злотворима са Запада, ЕУ, ОУН, МЦК, разних других го*ана.. који се понашају као да је рат игра, а они дошли у екс југ, да се шеткају..

О семе им се затрало, и вратило им се све овако како су затварали очи пред овим злочинима, и зверствима повампираног рода!

Жалосно је што о оваквим стварима не можеш ни на РТС да чујеш, а камоли на у92, или тако некој проевропској тв.
Слажем се, било је и са српске стране од појединаца злочина..
Али овако нешто сигурно није било рађено.
Све треба снимати, и тражити одговорност! Срамота је да само РС тражи овако нешто, и бори се.. а Србија ћути?!

Ако ме икада пут наведе на Вишеград, отићу до те жене Олге, да је упознам.
Дал' је могуће да се муслиманске и хрватске вође праве да овано нешто није било, и да је то шачица непослушника урадила?
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 19, 2009, 10:18:29 поподне
УПОЗОРЕЊЕ: филм се не препоручује малолетним и осетљивим особама!

Злочин над Србима: Јошаница, 19.12.1992.

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/1992josanicaFoca.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=Rtb4t8xC7UY)


КВАЛИФИКАЦИЈА ДЕЛА: Намерно убијање цивила

МЕСТО И ВРЕМЕ: Јошаница, општина Фоча, 19. децембар 1992.

КРАТАК ОПИС: Муслиманске оружане снаге, предвођене представницима локалног становништва, у раним јутарњим часовима напале су и спалиле 10 села у Јошаничком крају:

1. Баждари
2. Медановићи,
3. Гапићи,
4. Брајковићи,
5. Богавићи,
6. Бјелице,
7. Хоxићи,
8. Шкобаљи,
9. Црнетићи,
10. Острмци.

Том приликом масакриране су и убијене 52 особе српске националности:

Лазар Благоијевић (1939.), Радомир Јагодић (1939.), Ристо Благојевић (1938.), Мирослав Благојевић (1968.), Драгомир Благојевић (1954.), Раде Пљеваљчић (1904), Стана Пљеваљчић (1906.), Драго Пљевљчић (1946.), Неђо Ивановић (око 1910.), Стана Мићевић (1928.), Новак Мићевић (1954.), Виде Кулић (1936), Перса Кулић (1938.), Перо Кулић (1939.), Винка Кулић (1939.), Данило Кулић (1919.), Стоја Кулић (1926.) Вукадин Вишњић (1928.), Зорка Вишњић (1928.), Милан Вишњић (1958.), Драгољуб Вишњић (1953.), Дражен Вишњић (1986.), Миле Шкипина (1953.), Гоја Вишњић (1948.), Ранка Вишњић (1968.), Зоранка Вишњић (1970.), Влатко Вишњић (1972.), Срето Грујичић (1937.), Вукосава Грујичић (1932.), Неђо Грујичић (1930.), Стана Грујичић (1930.), Марко Грујичић (1960.), Небојша Брујичић (1972.) Миладин Вишњић (1940.), Јела Вишњић (1942.), Миланка Стевановић (1940.), Раде Вишњић (1936.) Томо Вишњић (1947.) Мила Јегдић (1923.), Милева Јегдић ( (1950.) Милосав Давидовић (1930.), Новица Давидовић (1956.) Бранко Давидовић (1933.), Даница Давидовић (1931.), Ристо Кулић (1930.), Стана Кулић (1932.), Славојка Кулић (1942.), Данило Стојановић (1907.), Никола Стојановић (1913.), Гојка Стојановић (1950.), Милосав Ивановић (1934.). Влатко Јегдић (1938.).


Изјаве сведока:
„Само што су запалили свећу и сели за славску софру упале су звери и почеле клати. За славским столом и под иконом Св. Николе, ножем, бајонетом, жицом и кундаком, наше комшије, убили су деветоро гостију који су, као и многих година раније, дошли да са домаћином Вукадином Вишњићем прославе Никољдан. Никог па ни Бога се нису плашили, прича Славко Ђорђевић коме су муслимани, у свом рушилачком и крвавом походу на српско село Јошаницу код Фоче, заклали сестру Јелу и мужа јој Вукадина.

– Њихов син Миломир је успео побећи, али је после рата у нервном растројству, због слике убијених родитеља која му је свакодневно била пред очима, рукама задавио своје двоје деце и супругу да би потом и себи одузео живот, наставља Славко.

2006. године, под Прељућом понад Јошанице, мештани подигли споменик. На њему уклесана имена 68 сељана које су, њихове комшије муслимани, на најсвирепији начин, убили на Никољдан 1992. године. Раде Пљеваљчић, са 88 година био је најстарији, док је Данка Тановић имала тек 2.5 године, када су јој муслимани угасили живот.

Један од учесника масакра, Мехмед Брадарић, данас је наставник историје у основној школи у Поповом Мосту, код Фоче. Шета се градом без проблема и тврди како о томе нема појма!? Међутим, на видео запису, са уписаним 19. децембром 1992. види се како се Мехмед, са уздигнутом пушком у руци, враћа из акције! Ако није клао и убијао онда сигурно зна ко је то радио односно ко је наручио злочин у Јошаници, тврди Славко Ђорђевић.

Муслиманске снаге су, тих дана у Јошаници и још десетак њених заселака, спалили 68 кућа, и покрали све што им је дошло под руку.

Председник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у Фочи, Гавро Елез, истиче да није циљ да се Брадарићу унапред пресуди.
– Ми тражимо само истину и кажњавање оних који су починили злочин. Био то Брадарић или било ко други који је учествовао у покољу кога су, то се зна сигурно, починили припадници Прве дринске бригаде Армије БиХ, под командом Заима Имамовића. Пошто се на место наставника историје Брадарић није сам запослио, тражимо да се каже и ко му је у томе помогао. У сваком случају тражимо истину о Брадарићу који, замислите, данас учи децу о историјским догађајима, на крају ће Гавро Елез. 

Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 19, 2009, 11:15:43 поподне
УПОЗОРЕЊЕ: филм се не препоручује малолетним и осетљивим особама!

Исповест жртве/сведока: Божана Делић из Горажда

(http://www.revija92.rs/upload/images/izdanja/2007/septembar/594/Bozana%20Delic.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=oaCgKTd_vQ4)


"Што мене Бог не узме?" речи су Божане Делић, из Црквина, изнад Витковића у општини Горажде која је, кад је рат почео имала седморо деце. Данас су живе само Милка и Гина.

Кућу Божане и Влада Делића напале су најближе комшије из Калца, Витковића, Зупчића, Кочара, Амовића и Оглечева, неколико дана након Ђурђевдана. У поверењу које су имали у своје комшије, и њиховом уверавању да им се ништа неће догодити, можда лежи узрок трагедија ове и многих других породица страдалих у БиХ.

У Црквинама је било 11 српских кућа чији су домаћини бранили своје породице 2-3 сата, а онда су се предали. Муслимани су похватали све оне Србе који су остали живи у селу - десет мушкараца и четири жене.
"Заробљени су и моји синови Нико (1943), Јово (1947), Новица (1939) и Радивоје (1952), кћерка Анђа (1933), затим мој унук Данило (1960), зет Милутин Пејовић (1937), муж моје ћерке Милке, зет Перо Шекарић (1929), муж моје Анђе, мој братић Угљеша Жмугић (1937), његов син Никола (1963) и зет Љубо Матовић (1934). Осим мене и моје кћерке Анђе, муслимани су ухватили моје снаје Анђу и Стану."

Сви Срби су из Црквине спроведени у село Калац и предати локалном команданту Муји Пештеку. Након мучења, батина и понижавања, сви су спроведени у вишу команду у Мравињац изнад Витковића.
"Е, ту нас жене раздвојише и вратише у село, а мушкарце оставише. Тада сам посљедни пут видела своје синове.
Муслимани су долазили сваки дан у кућу. Не могу ни да причам шта су све радили. Иживљавали се онако како ни најгора животиња не би. Нека им је на образ. Батине су биле најлакше. Најтеже је било када почну да се иживљавају, да нам наређују да се скидамо... Не могу ни да причам о томе."
Божанину кћер Анђу су посебно малтретирали. После свакодневних понижења, Анђа се обесила у ноћи 13. августа, испред штале, где је и сахрањена. Божана је са осталим старицама спроведена до села Шашићи, а крајем 1994. у Вишеград.
По речима муслимана, син Радивоје страдао је већ првог дана и покопан је заједно са зетом Пером Шекарићем, који је умро од силних батина.
"Крадомице сам им једне ноћи отишла на гроб. Нисам им смјела ту запалити свећу, али сам је палила на гробу ћерке Анђе".
Осморица осталих мушкараца, међу којима и остала три Божанина сина, пребачени су у Горажде и о њиховој се судбини ни данас ништа не зна.
"Што мене више држи, што мене Бог не узима, да што прије одем код мојих синова, да их мајка бар тамо, на оном свијету, загрли и види, да заувијек будем с њима и да их се нагледам. А нема ни пусте смрти. Ни она ме неће..." понављала је често ова српска мајка чија је судбина црња од судбине мајке девет Југовића!

---------------------------------------------------------------------

Пише: Перица Васовић, Ревија 92


Потресно сведочење о страдању своје породице Божана Делић испричала у камере. Умрла је у 93. години, не сазнавши где и како су јој скончали четири сина и ћерка, одведени из куће 12. маја 1992. године

Снимајући документарни филм „На Дрини гробница“, који је премијерно приказан 27. августа у Новом Горажду на „Конференцији о злочину над Србима у Горажду и Горњем Подрињу“, аутори су пре три године у приземљу трошне куће на периферији Вишеграда пронашли старицу Божану Делић, из Горажда, и камером забележили потресно сведочење о страдању њене породице. На крају разговора, на питање зна ли где су гробови њена четири сина и кћерке, као и гробови других убијених Срба из Горажда, после мало размишљања, болно и немоћно им је рекла: “Дрина је њихова гробница“.

Тим речима Божане Делић завршава се документрни филм „На Дрини гробница“, који је и пре премијерног приказивања изазвао велику буру у Босни и Херцеговини. У међувремену, сломљену тугом за својим најдражим, срце ове друге мајке Југовића, престало је да куца, 8. јуна 2005. године. Издржало је 93 године.

Потресну животну драму ове мајке, чији су синови Новица, Нико, Јово, Радивоје и ћерка Анђа Пејовић, мучени и убијени првих ратних дана у Горажду, обележиле су и каснија убиства њеног зета, братанца и његова два сина. Превише туге за једно крхко срце.

Прича почиње овако: у селу Црквине поред магистралног пута Горажде-Фоча, пре рата живела је велика породица Божане и Владе Делића. У једној кући су били њих двоје, са своја четири сина, ћерком Анђом и њеним мужем, а својим зетом Милутином Пејовићем. Имали су Делићи и земље, и посла, и пуне куће деце. Имали су и комшије муслимане са којима су се посећивали и помагали, и добру и у злу. Нису ни слутили какве године и које црно време долази. Још мање су слутили да им они са којима су комшијски делили добро и зло, смишљају најгоре.

Кад је избио рат и букнуо на све стране, Горажде су преузеле јаке полицијске паравојне муслиманске снаге. Срби су напуштали град са завежљајем у руци, мислећи да ће се убрзо вратити. Делићи су живели на периферији Горажда, у селу које се налазило на ничијој територији. Верујући да их комшије неће напасти, остали су на своме. Преварили су се. Ујутру 12. маја 1992. године у кућу Делића долазе муслиманске паравојне јединице и полиција. Прате их синови Омера Ерака, они са којима су Делићи славили и туговали.

Исповедајући се новинарима пре осам година, Божана се добро сећала тога јутра. Остали су у души и до смрти је чула јауке и сузе унука и снаја. Муслимани, предвођени Мујом Пештреком, одводе Божанине синове и зета, са још десетак Срба из села, у један инпровизовани затвор на брду Мравињац изнад Горажда.

После тумарања по истоку Републике Српске Божана и њен супруг Владо долазе у собичак у вишеградској улици “Гаврило Принцип”. Средином 1996. године Владо умире и Божана остаје сама. Сваком путнику намернику, новинарима, понављала је исте речи: “Чекам, а ни сам Бог, ни ја, не знам кога. Некога ко ће ми рећи где су гробови моје деце, да одем да им упалим свећу и да одмах испустим душу.“

Сахрањена је на градском гробљу у Црнчи, одмах уз њеног Владу. Њихове гробове посећују унучад и други потомци, а за хумке њихових синова никада нису сазнали. Биће да је “Дрина је њихова гробница“, како са тугом и сузом једном рече старица Божана Делић.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 19, 2009, 11:53:26 поподне
УПОЗОРЕЊЕ: филм се не препоручује малолетним и осетљивим особама!

ФИЛМ: На Дрини гробница


Филм потресног садржаја, који прати судбину Срба у источној БиХ, за време рата 1992-95. Састоји се из 5 делова.

1. део
(http://sites.etleboro.com/thumbnails/video/1239_drina1.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=lPNdV9P44LA)


2. део
(http://sites.etleboro.com/thumbnails/video/1239_drina1.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=6Swh-9nl_E8)


3. део
(http://sites.etleboro.com/thumbnails/video/1239_drina1.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=Hw2WW42qwnc)


4. део
(http://sites.etleboro.com/thumbnails/video/1239_drina1.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=eZiMk1yrWAg)


5. део
(http://sites.etleboro.com/thumbnails/video/1239_drina1.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=qSY8Ao_5L5c)


Права истина о рату у БиХ 1992-95, која демантује Тановићеве лажи у филму "Ничија земља".
Свједочења преживјелих жртава тог монструозног злочина који је извршио Недим Алагић Педа, сада "угледан" бизнисмен из Горажда.
Осим тога, овај филм казује праву истину о припремању муслимана у Подрињу и Босни за рат 1991-1995, дивљању муслиманских хорди, и прогону Српског живља у подрињу још прије избијања рата.

Такође говори о тековинама Из(м)етбеговићеве "демокрације", описане у његово капитално дјело "Исламска декларација", од Рудог и Вишеграда, преко "заштићене" зоне Горажда.
Злочинци су урадили злочин, а никоме још нијесу одговарали, док се српски синови, ни криви ни дужни убијају у постељини, и "миротворци"- боље рећи слуге звијери са глава 7 и рогова 10 на највећи Хришћански празник убијају српску мајку, и сина, дјечака од 9 година рањавају рафалом у леђа...

Млађим, осјетљивим ососбама, и лицима са срчаним манама, не препоручујемо гледање, ради потресних сцена које направише "алахови ратници", недужној српској нејачи.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 20, 2009, 12:37:57 пре подне
 ФИЛМ: Хроника злочина у БиХ 1992-95

Овај филм је направљен од оргиналних видео снимака хрватских и муслиманских (пара)војних формација, профи и аматерских тв станица, насталих у време обдукције српских жртава. Састоји се из 6 делова. Међутим, филм је толико потресан, да су најужасније сцене избачене, како би се уопште могле и објавити.
Не препоручујемо га осетљивим и малолетним особама!

1/6 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/hronikazlocinabih-1.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=yGaZoBFHkiw)


2/6 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/hronikazlocinabih-1.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=rQbpt4dhdHE)


3/6 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/hronikazlocinabih-1.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=ypPx3f4HGV8)


4/6 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/hronikazlocinabih-1.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=qbf-qunPZLA)


5/6 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/hronikazlocinabih-1.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=hgoDDLMeG8M)


6/6 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/hronikazlocinabih-1.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=O-2fsF7PMT4)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 20, 2009, 03:38:32 поподне
(http://www.srbijazemljaheroja.com/krajina3.jpg)

Документарни филм:
Република Српска Крајина


Документарац о најзападнијој српској држави РС Крајини, као и дешавањима пре, и за време Отаџбинског рата 1990-их. Изјаве појединих политичара из тог времена.
Не препоручује се малолетним и осетљивим особама!

1/5 део
(http://www.freewebs.com/krajisnici/Kninska-Tvrdjava.ani.gif) (http://www.youtube.com/watch?v=6Z8jMWiaj6Y)


2/5 део
(http://www.freewebs.com/krajisnici/Kninska-Tvrdjava.ani.gif) (http://www.youtube.com/watch?v=bfaikvJDw7c)


3/5 део
(http://www.freewebs.com/krajisnici/Kninska-Tvrdjava.ani.gif) (http://www.youtube.com/watch?v=l_9bQwTp7PA)


4/5 део
нисам успео да нађем.


5/5 део
(http://www.freewebs.com/krajisnici/Kninska-Tvrdjava.ani.gif) (http://www.youtube.com/watch?v=_aB2TZc6plQ)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 21, 2009, 12:52:10 пре подне
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/ba/Medak_pocket_battle_map.png)

УПОЗОРЕЊЕ: НИЈЕ ПРЕПОРУЧЉИВО МАЛОЛЕТНИМ И ОСЕТЉИВИМ ОСОБАМА!


ДОКУМЕНТАРАЦ: МЕДАЧКИ ЏЕП 9.09.1993.

Филм је на енглеском језику.

1. део
(http://www.h-alter.org/admin/fckeditor/Image/1107/medacki_dzep.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=mMlZ991aXeQ)


2. део
(http://www.h-alter.org/admin/fckeditor/Image/1107/medacki_dzep.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=fNQbCly04cE)


3. део
(http://www.h-alter.org/admin/fckeditor/Image/1107/medacki_dzep.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=N8dSLEwT0aY)

Злочиначка операција Медачки џеп је био трећи напад војске Р.Х. на РС Крајину, од када је подручје РСК стављено под заштиту УНПРОФОР-а. Операција је изведена 9.09. - 17.09.1993. године, на подручију јужно од Госпића.
У операцији, хрватске снаге под командом генерала Рахима Адемија и Мирка Норца, починиле су ратне злочине над српским живљем. Као високи официр хрватске војске у опреацији је учествовао и будући косовски премијер Агим Чеку.
Убијено је 72 људи, међу њима највише стараца и жена. Несталим важи још 14 лица искључиво старијих годишта, а све процене говоре да су и они убијени. У овој агресији хрватске војске на српски територију није било рањених. Села Дивосело, Читлук и Почитељ сравњена су са земљом.
10 српских војника (међу њима и 2 лица старости по 65 година) је заробљено и хрватски судови су их осудили на максималне затворске казне.

__________________________________________________________________


Ево шта сами Xрвати кажу о овом ужасном злочину... Текст је објављен 20.11.2007. на сајту  h-alter.org

Јозо Ненадић, заповједник инжењерије у тој акцији, на суђењу Адемију и Норцу изнијео је претпоставку да је злочин био државна политика!? Уништавање српских села у Медачком џепу започело је када је то подручје, уочи повлачења ХВ, напустио тадашњи министар унутарњих послова Иван Јарњак, изјавио је данас заповједник инжењерије у тој акцији Јозо Ненадић који сумња да је уништавање села била државна политика.
"Други, трећи дан послије одласка Јарњака почео је палеж, до његова доласка је био очит примјер једне културне војске која је освојила и заузела положаје", казао је умировљени инжењерац ХВ-а свједочећи на суђењу генералима Рахиму Адемију и Мирку Норцу.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 22, 2009, 12:08:16 пре подне
ОПЕРАЦИЈА: КОРИДОР ЖИВОТА


ПРОБОЈ КОРИДОРА
ПИСАНИ ТЕКСТ
(http://www.republikasrpskaonline.com/PROBOJ_KORIDORA.pdf)

КОРИДОР ЖИВОТА

пише: Миладин Михајловић

Тадашњи командант 1. крајишког корпуса Војске СР БиХ генерал Момир Талић издао је средином јуна 1992. потпуковнику Новици Симићу, тадашњем начелнику Штаба Прве оклопне бригаде и команданту Тактичке групе један, наређење: "Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да ђеца умиру!"

26. јуна 1992. године, у освит новог дана борци 1. крајишког и Источнобосанског корпуса, послије дуготрајних и исцрпљујућих борби, сусрели су се у рејону села Корница и Чардак, на размеђи Модриче и Шамца. Руковање ратника, два корпуса једне те исте војске, најмлађе српске државе, касније назване Република Српска, загрљаји Крајишника и Посаваца, озваничени су славодобитним рафалима у ваздух. Мало ком Србину, с ове или оне стране, да није срце јаче закуцало кад је прострујала вијест да су јединице Војске Српске Републике БиХ, како се тада звала, пробиле саобраћајни коридор према Србији. Како и не би када је то био коридор живота. Била је то прва велику побједу Срба с лијеве стране Дрине. Простор на коме је зауствљен српски крвоток био је раскрчен. Пробијен је коридор живота и отворен пут из Босанске и Книнске Крајине према Семберији и даље према Београду и Србији.

Заједно до велике побједе
Побједа здружених јединица ВСР БиХ над снагама муслиманско-хрватске коалиције окончала је 42 дана дугу копнено-ваздушну блокаду најзападнијих српских земаља. Коридор је био спас за српски народ на огромном простору од Гламоча и Грахова на југу, до Градишке на сјеверу, Новог Града на западу до Добоја на истоку, у западној Славонији, Банији, Лици, Кордуну и Книнској Крајини. На том простору, одсјеченом муслиманско-хрватском агресијом, тада је живјело више од милион и по Срба, који су остали без хране, нафте, оружја, цигарета, а и нада је била на све тањим нитима.

Блокада
На самом почетку рата у БиХ добро наоружане јединице муслиманске Патриотске лиге и територијалне одбране, несебично помогнуте регуларним снагама Хрватске војске, готово мјесец и по дана држале су у тоталном окружењу тадашњу Аутономну Регију Крајина и западне дијелове Републике Српске Крајине. Циљ им је било физичко и свако друго изнуривање Крајишника.

Почетком маја 1992. сви путни правци који су западне дијелове тадашње Српске Републике БиХ спајали са источним дијелом и Србијом били су пресјечени.

Посљедња копнена веза између Крајине и Семберије била је саобраћајница Бањалука - Добој - Тузла - Бијељина, али и та веза је дефинитивно пукла 15. маја 1992. године, када су припадници ТО Тузле и Патриотске лиге извршили масакр над недужним војницима Југословенске народне армије, који су се повлачили из тог града. Тог дана и овај путни правац затворен је за цивилни саобраћај, а Аутономна Регија Крајина и РСК остале у тоталној изолацији. Ко зна докле би потрајала агонија крајина и Крајишника да та кап није налила чашу. Кап која је прелила чашу био је тренутак кад су у бањалучком породилишту због недостатка кисеоника почеле да умиру бебе, а бубрежни болесници скончавају због мањка отопина за дијализу.
Више није било времена за чекање и милост противника, коме су се злочини осладили.

Да ђеца не умиру
Тадашњи командант 1. крајишког корпуса Војске СР БиХ генерал Момир Талић издао је средином јуна 1992. потпуковнику Новици Симићу, тадашњем начелнику Штаба 1. оклопне бригаде и команданту Тактичке групе један, наређење: "Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да ђеца умиру!"

Поред Талића, као главног креатора операције "Коридор", акцију су планирали начелник Штаба 1. крајишког корпуса генерал Бошко Келечевић, командант специјалне јединице МУП РСК генерал Боривоје Ђукић, и тадашњи начелник Штаба 1. оклопне бригаде генерал Новица Симић. Била је то за Србе једина варијанта за живот, а војнички - акција која ће остати записана у војним аналима. Изведена је немогућа мисија - пробој из потпуног оперативног окружења.

Акција "Коридор" започела је 14. јуна 1992. године, када су припадници славне 16. бригаде, уз подршку тенковске чете из Добоја, кренули у битку на јужном дијелу дервентског ратишта. Борбе су интензивиране 24. јуна, када је снажна артиљеријска припрема на широком фронту непријатељске формације навела на погрешан закључак да Српска војска  намјерава да заузме Тузлу. Све што се послије догађало изазвало је праву пометњу у муслиманско-хрватским формацијама, што је знатно олакшало дејства српским снагама на главном правцу акције пробоја Коридора, и изненађење је било потпуно. Маестрална тактика резултирала је пробојем "Коридора живота" два дана прије зацртаног рока.

Мада је Талић, како се тада причало, планирао попити кафу у Модричи за Видовдан, десило се то два дана раније. Српску војску нико није могао зауставити, а у том јуришу хероја тешко је било издвојити борце који нису били на висини задатка. Један међу многима који су властитим херојством показали како се бори за српство био је и командант батаљона МУП-а РСК Миливој Рашула. Он је у својој официрској торби понио српску тробојку одлучан да је први постави на силос у Оџаку. Стао је на чело јуришног дијела батаљона. У једној паузи између двије борбе са везистом и куриром кренуо је испред осталих. Међутим, извиђање се завршило кобно. Сви су покошени непријатељским рафалима.

Мајор Вељко Леко је хеликоптерима пребацио преко 600 рањеника за Београд. Предуга листа херојства...
Командант елитне јединице "Вукови са Вучијака" Вељко Миланковић је у једном тренутку, нашавши се у полуокружењу, повео борце у величанствен јуриш.
Пробијањем "Коридора живота" српске крајине су опет продисале пуним плућима. Из Србије су кренули конвоји са лијековима, храном, нафтом и цигаретама...

Само овај пут
Министар унутрашњих послова, а касније предсједник Републике Српске Крајине Милан Мартић је са својим момцима поштено одрадио свој дио посла. Прича се да је често задиркивао генерала Талића, који је, наводно, уочи битке над биткама себи у браду прозборио: "Помози Боже само овај пут, више те никада молити нећу." Послије успјешне акције, чини се да га је Бог послушао.
На првој годишњици обиљежавања операције "Коридор", 28. јуна 1993. године, у Добоју је Мартић подсјетио да је операција "Коридор" "прво јединство и слога народа западно од Дрине".
"Брат брата је прсима штитио и није било војника који није извршио задатак", рекао је тада Мартић.
Тако је говорио Мартић, а од народа бурно поздрављен генерал Талић је народу кратко рапортирао: "Остварили смо оно што смо народу обећали." Још је поручио да Срби с ове земље не иду, а свима који мисле да их нападну да прије тога добро размисле.
"Коридор живота" поплочан је крвљу српских јунака. Тачно 293 српска ратника су у борбама за коридор дала живот, а 1.129 припадника тадашње Војске Српске Републике БиХ и специјалца МУП-а Републике Српске Крајине теже је или лакше рањено. Била су то херојска времена. Јунаци су гинули са погледима упртим ка матици Србији и слободи.

Из ратног дневника Бошка Гргића - Побједа без славља"
...Пред нама ни два километра до пута живота. Кренусмо у пробој са много жеља и жара, нестрпљиви и одважни. А онда прве жртве, на посљедњој етапи до циља. Падоше јуначки на прузи градачачкој, на пространој равници посавској Душко Бауковић Бане, Ивица Модрич, Жељко Дојчиновић и Мирослав Ђурђевић. Бане је само двије седмице раније спасио живот свом саборцу и са свега пола метра рафалом срезао да ли Арапина или некаквог црног мелеза. Није се могло разазнати. Није о томе хтио ни ријечи, крио се и од новинара. А у крви, пут добојске болнице прашњавим и неравним макадамом кренуше Младен Лолић и Раденко Мирковић. Али, готово у трку, већ у смирај дана, пало је и задње усташко упориште на фарми у Филомени, негђе између Модриче, Градачца и Пелагићева. Пут је слободан, трасиран крвљу и животима храбрих српских бораца. Остало је још два дана до Видовдана, великог и магичног дана, али и ноћ најдужа и најтужнија, ноћ у којој су преживјели оплакивали своје несрећне саборце. Умјесто славља и тријумфа само стисак руке у знак побједе и нијеми погледи мјештана и Крајишника, као да се знају већ деценијама. Затим, прва возила, помоћ из матице Србије недужној ђечици и испаћеним болесницима широм Крајине. Да је тад земља имала образ и душу, била би црвена од стида сва галаксија. Да је неразуман имао имало разума, повио би главу дубоко у пијесак."

Омча око српског врата
Да би спријечили пробој коридора и везали омчу око врата Србима с лијеве стране Дрине, муслиманско-хрватске формације су ангажовале 16 бригада - пет моторизованих и једанаест лаких пјешадијских. Моторизоване бригаде чинили су припадници регуларне Војске Хрватске: Прва ЗНГ из Загреба, Друга и 108. ЗНГ из Нове Градишке, трећа ЗНГ из Осијека и 153. ЗНГ из Велике Горице.
Од лаких пјешадијских бригада биле су ангажовене 101. ХВО из Брода, 102. из Оџака, 103. из Дервенте, 104. из Шамца - Домаљеваца, 105. из Модриче, 107. из Градачца, 110. из Усоре, 111. из Жепча, те муслиманска 207. из Тешња, 201. из Маглаја и 109. из Грачанице.
У битке поред Саве повремено су убациване јединице хрватске специјалне полиције из Загреба, те дијелови бригада из Вараждина, Ријеке и Бјеловара.

УПОЗОРЕЊЕ: филм се не препоручује малолетним и осетљивим особама!

1/5 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/koridor.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=vQch1TTCK6g)


2/5 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/koridor.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=wpuPSTYI7nU)


3/5 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/koridor.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=ejtybnprf3I)


4/5 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/koridor.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=UwlYvMT1l_8)


5/5 део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/koridor.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=01AgXFurrHc)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 22, 2009, 12:21:34 пре подне
Слике спомен обележија са Коридора.

(http://www.krajinaforce.com/slike/koridor_spomenici/Duga_njiva_Trabava.jpg)

(http://www.krajinaforce.com/slike/koridor_spomenici/Spomenik_Trebavskom_cetnickom_korpusu__Duga_njiva.jpg)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 22, 2009, 04:41:09 поподне
Забрањена истина о Сребреници – Александар Павић

(http://www.legenda.co.rs/web/bookpics/zabranjena-istina.jpg) (http://www.legenda.co.rs/web/naslov.php?ida=111)

Година 2007.
Издање - друго,
Формат - 20,5 x 13,5cm
Жанр: публицистика
Страна - 96 стр.
Цена: 250 Дин
Едиција - Специјална издања




Пише: Владимир Вељковић, Двери Српске
21.02.2009.

Проглашавање 11. јула Даном сећања на сребренички ”геноцид” у Европском парламенту 15. јануара ове године, има за циљ стављање дефинитивне вредносне тачке на случај распада бивше Југославије. По тој верзији, Југославија се распала као резултат агресивне српске политике?! Круна свеопште српске агресије је геноцид над муслиманима у Сребреници које су починиле снаге Војске Републике Српске. Ове снаге биле су само продужена рука ратних архитеката у Београду.

Случај Сребреница, који се наводи и као ”највећи геноцид у Европи после Другог светског рата” има за циљ стварање нове историјске парадигме. Она ће засигурно релаксирати немачку свест и савест за геноцид над Јеврејима у Другом светском рату, утврдити морални империјализам Запада, и што је најважније, оправдати ангажовање западних земаља против Срба. Случај Сребренице, како сада ствари стоје, оснажиће морални кредибилитет муслимана у Европи и свету, и учинити их још прихватљивијима у дискурсу европског јавног мњења.

Дан сећања на жртве Сребренице затвориће врата слободној дискусији о елементарним чињеницама везаним за сребреничка догађања јула 1995. а све оне, који покушају још једном претрести овај случај, ставити ван вредносне друштвене прихватљивости, и довести на стуб срама политичке некоректности.


Истина која се помаља

Политиколог Александар Павић, са својом невеликом али значајном књижицом ”Забрањена истина о Сребреници - приручник заснован искључиво на страним изворима” јeдан је од ретких српских интелектуалаца који је имао храбрости да, када је у питању ова тема, не остане по страни. Ова књига, која је за две године доживела два своја издања (Легенда Чачак, 2006. и 2007. год.), актуелнија је данас више но када је први пут угледала светлост дана. Као изузетно значајну видим чињеницу да Павић представља и једног, по много чему, друштвено ангажованог интелектуалца. Одмах по завршетку ”јулских догађаја 1995” Павић је заједно са принцезом Линдом Карађорђевић обишао Сребреницу. Заједно са њима, била су и двојца чланова британског парламента ”чији је извештај о арапском графиту и постерима муџахедина у тамошњој џамији сузбијен, а они лично ућуткани.”

Имајући ово у виду, као и то да је у послератној БиХ неко време (август 1996-јун 1997) обављао дужност Главног политичког саветника Председника Републике Српске, још већи значај добија његов истраживачки метод, и могло би се рећи извесна суздржаност и опрезност у извођењу закључака, и то искључиво после изношења аргумената и чињеница. Одређено лично искуство и непосредни увид у ситуацију о којој пише, дизвољавају му да примети недостатке, и да се упусти у критичко истраживање и аргументовање, поводом једне теме која је већ у приличној мери постала освештана историјска чињеница, не само у ЕУ већ и у Србији.

Одмах на почетку свог истраживања аутор износи своју намеру ”да помогне у том (по питању Сребренице В.В.) сналажењу, пратећи у кратким цртама причу како се развијала, кроз стране извештаје, изјаве, анализе и коментаре – све до садашњег времена.” За Павића важност ове теме превазилази локалне границе и постаје ”суштинско цивилизацијско питање”. Разлог за овакву оцену лежи у чињеници, да је око Сребренице ”дигнута кампања глобалних размера”. Улажење у ”разлоге” за оно што се дешавало на подручју Сребренице значи да прихватамо ”званичну верзију” што опет за собом повлачи и то да нам је једини циљ да ”оправдамо” то што она тврди.

Признање Босне и Херцеговине од стране државника западних земаља, пре него што су се њени конститутивни народи договорили о моделу њеног унутрашњег уређења, и велика вероватнћа да ће због тога доћи до унутрашњих сукоба, као и пропаст Лисабонског договора од фебруара 1992. захваљујући Алији Изетбеговићу, указује на главне одговорне за чињеницу да се на подручју Сребренице непрекидно гинуло од 1992-1995. На питање да ли би жртвовао мир за независну БиХ, Алија Изетбеговић одговорио је потврдно.

Едвард Херман, професор на америчком Универзитету Пенсилванија: ”Сребренички масакар представља највећи тријумф пропаганде у балканским ратовима.”
Чему уопште Сребреница, сликовито говоре страни коментатори и истраживачи које Павић опширно цитира у својој књизи. Стела Џатрас, амерички колумниста: ”Сребреница једнако је холокауст. Сребреница једнако је геноцид. Сребреница једнако је етничко чишћење. И пошто се сада дискредитују тврдње о масовним гробницама и геноциду на Косову, постоји ли бољи начин да се настави с демонизацијом Срба него да се амерички народ подсећа на Сребреницу? Јер има још незавршеног посла у распарчавању Југославије, путем ампутације Црне Горе, Санџака и Војводине.”

Аустралијски аналитичар Гали Хасан: ”После тога су САД-НАТО искористиле ‘масакар’ да интервенишу на страни вођа босанских муслимана у рату против српскух снага а све у функцији сопствених империјалних интереса. Циљ је био разбијање Југославије и колонизација Босне и Косова. Веродостојне информације из америчких и западних извора показују да је бројка од наводно најмање ‘8000 муслимана’ побијених од стране српских снага надувана како би САД-НАТО имале ‘хуманитарни’ изговор да демонизују Србе и обезбеде подршку јавног мњења за војну интервенцију у региону.”

Одмах по уласку српских снага у Сребреницу започиње медијска кампања о злочинима Срба у том граду. Међутим, једини официр УН у Братунцу у време наводног масакра, холандски капетан Схутен у изјави од 27. јула 1995. сведочи: ”Сви папагајски понављају речи других, али нико не показује чврсте доказе. Примећујем да у Холандији људи желе да по сваку цену докажу да је геноцид почињен… Ако је било егзекуција, Срби су их онда врашки добро сакрили. Зато ја ништа од тога не верујем. Дан после пада Сребренице, 13. јула, стигао сам у Братунац и тамо остао осам дана. Могао сам да идем куд год сам хтео…”. Непосредно по паду Средбренице око 30ак страних новинара борави на том подручју не потврђујући приче о било каквом масакру. Особље УН које је пристигле избеглице са подручја Сребренице интервјуисало у Тузли о кршењу људских права не налази ”ниједно сведочење о злочинима из прве руке”.

Извештај Међународне комисије црвеног крста од 13. септембра 1995. указује на праву судбину несталих из Сребренице. ”Око 5000 муслиманских војника из Сребренице напустило је енклаву пре њеног пада. Муслиманска влада је признала да су ти војници прекомандовани у друге јединице њихових оружаних снага. Чињеница да о томе нису обавештене њихове породице правдана је обавезама војне тајне.”

Џонатан Рупер: ”…до прве недеље у августу 1995. године 35.632 људи је регистровано од стране Светске здравствене организације и босанске Владе као расељена лица из сребреничке заштићене зоне – другим речима, као преживели из Сребренице! Црвени крст је такође видео и забележио да се ‘неколико хиљада’ наоружаних муслиманских мушкараца из Сребренице безбедно повукло иза муслиманских линија… да би затим били прекомандовани на друга ратишта ‘без обавештавања њихових породица’. А, као што је горе наведено, око 700 војника из Сребренице је стигло до Жепе, да би после безбедно изашли из тог града после његовог пада у српске руке, јула 1995. Дакле, укупно је било најмање 38–39. 000 преживелих из Сребренице – што је цифра која се прецизно подудара са проценама о броју људи у Сребреници од стране главних хуманитарних организација из времена њеног пада.”


Пресуде
Дражен Ердемовић Хрват из Тузле, човек који се борио на све три стране током рата у БиХ, и за кога је сам Трибунал закључио да његово ”ментално стање стање није дозвољавало да му се суди”, постаће кључни сведок у Хашком трибуналу. Ердемовићу који је ”признао” да је учествовао у убијању око 1.200 муслимана из Сребренице, дозвољено је да износи непотврђена сведочења без могућности унакрсног испитивања. Као награду за сарадњу Ердемовић добија казну од пет година, с тим да је немора издржавати целу!?

О пресуди генералу Радиславу Крстићу донетој у августу 2001. Тара Мекормак каже: ”…суђење Крстићу је разоткрило озбиљне недостатке у приказивању пада Сребренице као геноцида. Хашки трибунал није био у стању да докаже да је командант јединице која је заузела Сребреницу имао икакву намеру да почини било какво убиство, нити имао било какво сазнање о истим. Уз то, да би се убиства сврстала у геноцид, Хашки Трибунал се одважио на једну компликовану дефиницију геноцида која не зависи ни од броја људи који су у ствари побијени. Дакле, по овој дефиницији, убиство неких лица, чак и војника усред борбених дејстава, рачуна се као геноцид!?

Након десет година од догађаја јула 2005. у којем се тврди да је убијено 7- 8.000 људи, идентификовано је мање од 2.100 тела. Процесу идентификације учествовала је само једна, муслиманска страна, без одговарајуће контроле и надзора?!


Моралне и вредносне координате
На крају своје књиге Павић констатује: ”Шта год били прави циљеви пропагатора ‘званичне верзије’ они нас не обавезују – осим у једном: да развејемо маглу лажи ради нашег сопственог мира и оријентисаности у садашњем времену, као и ономе које нам предстоји. А сада знамо да у томе нисмо сами.”
Ипак ”борба за истину о Сребреници (је В.В.) не толико српска колико цивилизацијска, метафизичка, суштинска – јер она разоткрива бар један део мреже лажи која се сад плете на глобалном нивоу.” Књига Александра Павића задовољава све критеријуме једног објективног истраживања и представља сигурну основу и путоказ за даљи рад на овој теми.

Њеним резултатима неће бити задовољни сви они који су своју позицију у јавном мњењу Србије градили на једном догађају који, као што видимо, по много чему почива на стакленим ногама.


Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 22, 2009, 05:58:26 поподне
УПОЗОРЕЊЕ: СЛЕДИ ТЕКСТ, И ФИЛМ, СА ПОТРЕСНИМ САДРЖАЈЕМ, ПА ГА НЕ ПРЕПОРУЧУЈЕМО ОСЕТЉИВИМ И МАЛОЛЕТНИМ ОСОБАМА!


ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ: ИСТИНА

У филму "Истинa" нa нajстрaшниjи нaчин прикaзaни су злoчини нaд Србимa у рaтним сукoбимa нa пoдручjу бивше СФРJ: Хрвaтскe, и Бoснe и Хeрeцeгoвинe, кao и јужне српске пoкрajинe Кoсoвo и Мeтoхиja.

Мaсaкрирaнa и тeлa српских цивилa и вojникa, бeз глaвe, сa искoпaним oчимa, силoвaнe жeнe и пoбиjeнa дeцa, jaук мajки кoje у рукaмa држe лoбaњe свojих синoвa, сaмo су нeкe oд стрaхoтних сцeнa кoje су изaзвaлe снaжну рeaкциjу присутних и нeвeрицу дa je чoвeк у стaњу дa пoчини тaквe злoчинe.

У филму Истина, jeдaн зaрoбљeни хрватски вojник свeдoчи o тoмe кaкo je зaклao двoje вeзaних пeтнaeстoгoдишњaкa, и гoвoри o jeднoм њeгoвoм сaбoрцу, кojи je кao укрaс oкo врaтa нoсиo oгрлицу oд прстиjу српскoг дeтeтa.

Филм Истина зaвршaвa сликoм рaњeнoг српскoг дeчaкa и изрaжeним бoлoм зa свим нaстaрaдaлим жртaвaмa у рaту нa прoстoру бившe Jугoслaвиje. Филм je, прeмa рeчимa продуцента, урaђeн сa снимцимa и фoтoгрaфиjaмa кoje су им дoстaвили људи избeгли сa рaтoм зaхвaћeних пoдручja.

Нa прикaзивaњу филмa билe су Нaдa и Свjeтлaнa Рoгић у сали Сава Центра 9. јула 2005., кoje су сaлу нaпустилe прe пoчeткa филмa, у кojeм je први пут прикaзaнo мучeњe и убиствo њихoвoг супругa и oцa Рaдeтa Рoгићa, из Санског Моста.

Прojeкциjи филма Истина (осам делова), присуствoвaли су и пoслaници СРС, СПС, ДСС, кoшaркaшки репрезентативац Никoлa Гурoвић, његова светост патријарх Павле, глумци, спортисти, брojни aкaдeмици и други прeдстaвници jaвнoг и културнoг живoтa у Србиjи. Док је велики број људи остао ван сале јер није више било места.


Цитат
НЕ БИХ ЖЕЛЕО ДА СА ОВИМ ВИДЕО СНИМЦИМА ПРОМОВИШЕМ НЕКУ СТРАНКУ, НИТИ ЛИЧНОСТ, ЈЕР СЕ ТОГА ГРОЗИМ! ЖЕЛИМ САМО ДА ИМАТЕ УВИД У ИСТИНУ О ДЕШАВАЊИМА НА ПРОСТОРУ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ТОКОМ 1990-их!

Дрвосеча


Цео филм можете снимити код себе у рачунар ако кликнете  О В Д Е (http://istina.srpskinacionalisti.com/index_en.htm)


1/8 део
(http://istina.srpskinacionalisti.com/img/istina468en.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=Nx2SKZ4sWSc)


2/8 део
(http://istina.srpskinacionalisti.com/img/istina468en.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=Z9P2AkGFxds)


3/8 део
(http://istina.srpskinacionalisti.com/img/istina468en.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=7trYYTovh2Y)


4/8 део
(http://istina.srpskinacionalisti.com/img/istina468en.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=E6d97_Mv_oE)


5/8 део
(http://istina.srpskinacionalisti.com/img/istina468en.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=J0VO2rYEeP4)


6/8 део
(http://istina.srpskinacionalisti.com/img/istina468en.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=vGitj_wZWkk)


7/8 део
(http://istina.srpskinacionalisti.com/img/istina468en.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=2AcnO2ahEG4)
 


8/8 део
(http://istina.srpskinacionalisti.com/img/istina468en.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=EdD8gj2uIfU)


Добра ствар код овог филма јесте што је титлован на енглески језик, па се може и странцима приказати, како би разбили мрежу лажи западних медија, и политичара.

Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: KizaLion децембар 22, 2009, 08:07:42 поподне
Од сада мало паузе на овој теми. Ова тема није да се текстови набацају са других сајтова.. Него дискусије се очекују.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 22, 2009, 10:21:04 поподне
Добро.. али видим да се ова тема само чита, за релативно кратко време, видело ју је по мојој процени више од 600 људи. Знам рећићете, да има погледа 1600, али узмимо у обзир да неко погледа више пута тему.
Можда људи и очекују заправо још материјала, па да се огласе.. јер сам ја у почетку контао да је глупо да се људи убацују ако тема није готова. Али нема везе. Доста смо материјала изнели, да би се људи могли огласити везано за рат у Крајини, и БиХ.

И да.. морам признати следеће. Ова тема ће сигурно доживети велики број страница, јер сама тематика рата, који је трајао скоро 9 година, не може бити стрпана у пар порука или пар тема... Једноставно оставља иза себе хиљаде страница.

Али наравно сви они који читају ову тему, волео бих да изнесу своје виђење и мишљење о написаном на овој теми.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 22, 2009, 11:31:16 поподне
Анализираћу прво филм Истина, јер ми је он најсвежији, а и доста информација носи са собом.
Тада када је приказан 2005. године, у премијери ја нисам имао прилике да га погледам, али сам то касније направио. Већину ствари сам знао, али увек може да се сазна још. Исто тако, сам и раније написао на овој теми како сам овде најдебљи, али верујте да има увек информација које нисам знао. То се односни на злочине и етничко чишћење Срба у околини Сарајева, као и логорима за Србе у Сарајеву.

Трагично код овог филма Истина је то, што овакве снимке нећете да видите на Б92, јер њих овакви снимци не занимају?! Интересује их само оно што ће дискредитовати Србију као државу, и Србе као народ. Трагично је и то што од премијере тог филма Хашки трибунал по питању многих овде злочинаца којима се види лице није подигао оптужницу!?
Чему тај суд правде служи, ако се у њему не суди злочинцима?! Како је могуће да рецимо Насер Орић, комадант муслиманских војних формација очисти 50 српских села у околини Сребренице, побије пар хиљада (како горко звучи када нечији живот, нечију драгу особу сврставате у бројку) Срба у околини Сребренице, и по признању истог тог злочина у међународном суду правде у Хагу, добије САМО 2 године затвора!?!?
Још нешто што показује његову храброст и јунаштво јесте евакуација из енклаве Сребренице пре ослобађања града, када је дошла ВРС.. Ако је заиста ратник, и патриота свога народа, онда остаје са њима до краја!

Овде се виде јасно снимци како муџахедини убијају Србе, и Хрвате. А мени трагична ствар јесте што код Хрвата у Хрватској иде прича, која одлично пије воде, како су Срби криви за све, како су им муслимани (намерно не пишем бошњаци, јер они нису нација, поготово не та мутант нација бошњачка) са њима пријатељи ако не и браћа. Како су заједно били терорисани од Срба, и све оне сличне глупости, које ложе хрватску масу.. а иначе јесу паљевине, попут шибица!
Својевремено знам да је енглеска премијерка Маргарет Тачер, челична лејди, након свог мандата(1979-1990), била екстремно антисрпски орјентисана с почетка 1990-их када су јој показивали снимке тв загреба, како Срби варвари и бастарди, инаравно згражавала се.. а Хрвати и муслимани угрожени, и саосећање за њих?! Пар недеља касније замољена је да прокоментарише снимке које су јој дали, да види како муслимани убијају и кољу Хрвате.. одједном муслимани не ваљају, а Хрвати опет цвећке!?

Обичне људе на западу овако нешто уопште не занима! Прво, јер ринтају од јутра до прекосутра.. редовно плаћају порез, и шта их занима што се тамо неки балканци потукоше... Друго, ваљда њихова Влада најбоље зна шта треба да ради. Ту лежи главни проблем. Шта више.. у оно доба почетком 1990-их, није постојао интернет, па су информације, и слике стизале само од новинара. А новинари за паре ће све да учине.. све! Па тако и од злочинаца Хрвата направити цвећке и жртве, а од Туђмана, Месића, Шекса, Шпегеља, Мерчепа, Главаша, миротворце и кандидате Нобелове награде за мир!??! Који апсурди.

Да не би неко помислио, са овим овде изношењем текстова и снимака, како смо ми сви љубитељи "милог" нам председника (Србије и СРЈ), само ћу да кажем да је и он део ове болументе, односно да је пајташ са њима. Смишљено је радио на томе да југославија нестане (ово не пишем јер сам симпатизер исте, већ зато што се дотични јавно залагао за такве идеје), и да Срби изгубе рат!?! Његова ратна политика се пак кретала по свима познатом рецепту: крени-стани. Где смо ми погубили много војника, и изазивало је велико деморалисање саме војске. Изгубили смо и добре позиције на ратиштима, што је додатно деморалисало војнике.
Још трагичније је то што је он водио преговоре са Хрватима, и муслиманима у име Срба који живе преко Дрине?! Чему је служио председник РС и РСК, ако ће председник Србије да преговара, и потписује споразуме уместо њих.
Јавна је тајна да је он рекао Туђману, у Карађорђеву марта 1991. за Србе у Крајини, да ради са њима шта хоће, и да их може набити на колац?! Потпуно невероватно, јер су Срби у Крајини још са његовим појављивањем 1989-90 на сцени у њему гледали великог вођу. Нису га додуше бирали.. али сећам се реченице мога кума на Никољдан 1990. када је испраћао свога таста.. "доћићу прекосутра код тебе да се договоримо како је Он најбољи човек на свету". Био сам релативно мали, нисам тада контао много ствари.. али то ми се урезало у сећање.
Ако председник Србије није могао помоћи Србима у Крајини, онда им није требао ни одмагати! Уместо да је гурао Ћаћу од Крајине, испред себе, он га је још подбадао, и гурао се да он преговара уместо Ћаће?! Занимљиво да Туђман никада није желео да прими озбиљно Ћаћу, и да поразговарају о заједничкој будућности Срба и Хрвата, у самосталној Хрватској... Јавно се и он залагао против рата, оптуживао Србе за то да желе рат.. а на Јелачића тргу, 1992. изјављује да су Хрвати били ти који желе рат!??! Па ко је ту луд!?!

Не знам колико се ови старији сећају... али има једна цака око распада СФРЈ. Председништво СФРЈ су чинили представници свих 6 република плус 2 покрајине. 1989. представник СР Хрватске био је Стипе Шувар.. на сва звона сећам се да су рекли на ТВ да је нешто муљавио, и да је смењен 1990, па је Туђман послао бољег  Стипу - Месића!?! Још тада 1990. Месић се истакао просусташким говорима. Чувена реченица из хрватског сабора окт. 1991. како је обавио задатак, и данас ми звони у ушима. По чијем налогу све то обављено.. пас им мајку  >:(

У целој причи око распада СФРЈ, трагичну судбину доживљава ЈНА, као један од симбола и гарант опстанка бивше југославије. Дочекује се 1991. година са старцима (Вељком Кадијевићем, и Благојем Аџићем), и гомилом неспособњаковића у самом Генералштабу.
Што се мене тиче, кривци за губитак овога рата су управо они, неспособни војни и политички врх. Ниси смо имали вође, нити праве циљеве! Није се знало ни ко пије ни ико плаћа. Већина војника је извршавала своје задатке часно и поштено.

Словенија пак, лепо и брзо је извукла дупе из наших го*ана, иако би и тамо имао Хашки трибунал посла... 150 трагично настрадалих војника ЈНА, који су били на одслужењу војног рока! Алооо, не комадноси, и плаћени војници, већ обични "гуштери".
Хрватска је упорно желела рат, јер је знала да ће ратом добити етнички чисту државу са минималним процентом Срба. А и свој его нахранити коначно неком победом, јер све до тада ратове које су водили, били су поражени! С тиме да су им ту победу јудео-масони угурали у руке, пре него што су они били сами у стању да то спроведу.
Лупају, и лажу везано за Дуборвник, Пакрац, Глину, Карловац, Бенковац и Вуковар, а нико од западних медија, и политичара их не проверава!? Шта год да напишу, све им се верује.. иако је чак и сам Синиша Михајловић објаснио шта се десило са његовом родном кућом у Борову. Западне медије то НЕ ЗАНИМА!






Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 23, 2009, 06:37:51 поподне
КЊИГА МРТВИХ СРБА ХЕРЦЕГОВИНЕ 1992-95.

   
Српске жртве Отаџбинског рата општина Билећа, Гацко, Груде, Јабланица, Лиштица, Коњиц, Љубиње, Љубушки, Мостар, Невесиње, Неум, Посушје, Столац, Требиње, Чапљина, Читлук, 1992-1995.

У овој књизи мртвих – пострадалих, исказана су имена српских жртава последњег рата 1992-1995.год.

Многи гробови нису никада обиљежени и опојани, многи покојници нису ни достојанствено сахрањени, неки су без трага нестали у амбисима херцеговачког крша. Још све кости нису извађене из провалија и откопане испод насипа и сметљишта, неке је заувијек однијела Неретва, као и у Другом светском рату.

Може бити да је нечије име погрешно уписано и да подаци ницу потпуни, али је скоро сигурно да ће, послије утврђивања пуне истине о страдању херцеговачких Срба, ова црна књига имати више, а не мање страница... Нека ова заједничка читуља буде и позив свима, који истини могу допринијети, да се одазову и помогну да коначно обликујемо ову колективну смртовницу. На тај начин одужићемо бар мали дуг онима који су насилно избрисани из књига живих.

Мртви Срби су најубејдљивији свједоци истине. Њихове мошти је могуће сакрити, али трагове није могуће уништити. Задовољење правде не може потиснути успомене, ни избрисати сузе, али може ублажити бол и помоћи да се овакви злочини над суграђанима у будућности никада не понове, да нам се никада не догоде стратишта и масовни логори у Брадини, Челебичима, Коњицу, Јабланици, Мостару, Дретељу, Чапљини...

Сви поименично наведени у овој књизи смртишта, страдали од исте руке као и њихови преци и нека на истим гробљима и заједно са прецима снивају свој вјечни сан у царству  у коме већ вијековима почивају мртви Срба који су пали да бисмо ми слободно живјели на својој земљи и у својој држави.

И питајмо се,  поново, као 1918. или  1945. год. а и сада, послије овог Отаџбинског рата,  када ће рука правде стићи њихове душмане?

Господе, прими душе ових новомученика у рајско насеље и помози земаљској правди да побиједи зло и злочинце, да упути грешнике да се покају.
 
Страхиња Живак


ПРЕУЗМИТЕ КЊИГУ! пдф формат (http://www.serb-victims.org/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=3&Itemid=)

Редактор Миливоје Иванишевић

Консултанти Страхиња Живак и Добривоје Бојовић..

Унос података: Милош Филиповић, Сања Бјелоглав, Јелена Дрчелић, Мирјана Ђукановић, Ружица Вишекруна, Татијана Ранковић, Александра Поповић, Вељко Војиновић, Тамара Ђого Ковачевић, Борис Вујовић, Нада јанковић, Милена Јокић, Јелица Петричевић, Биљана Бакоч, Слађана Мајсторовић, Д.М., С.С., Н.М., Б.Б., А.Н., М.С.

Ликовно-графичка опрема НАДЕ ДИЗАЈН

Прикупљање података помогло Министарство културе Републике Србије.
 
Издавачи:
Центар за истраживање злочина над српским народом, Београд и
Удружење логораша РС, Регионално удружење Требиње

За издавче Миливоје Иванишевић и Вукашин Ковач.
Београд-Требиње, 2008.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 23, 2009, 06:51:31 поподне
Страхиња Живак, мученик Отаџбинског рата 1990-их, човек који је у муслиманском логору преживео страховиту тортуру, и родитељ коме су два сина убијена као цивили.. издао је неколико својих књига:

1. Јаук - између понора и неба,
2. Логор Челебићи 1992-1994,
3. Опомене и Опоруке,
4. Сведок,
5. Све на чистину,
6. За памћења 1. део,
7. За памћења 2. део,
8. Живим да свједочим.

(http://www.serb-victims.org/mambots/content/multithumb/thumbs/170.150._home_centar_www_images_stories_szivak_01-jauk-izmedju-ponora-i-neba-w.jpg) (http://www.serb-victims.org/mambots/content/multithumb/thumbs/170.150._home_centar_www_images_stories_szivak_02-logor-Celebici-1992-1994-w.jpg) (http://www.serb-victims.org/mambots/content/multithumb/thumbs/170.150._home_centar_www_images_stories_szivak_03-opomene-i-oporuke-w.jpg) (http://www.serb-victims.org/mambots/content/multithumb/thumbs/170.150._home_centar_www_images_stories_szivak_04-svedok-sve-dok-w.jpg)

(http://www.serb-victims.org/mambots/content/multithumb/thumbs/170.150._home_centar_www_images_stories_szivak_05-sve-na-cistinu-prednja-w.jpg) (http://www.serb-victims.org/mambots/content/multithumb/thumbs/170.150._home_centar_www_images_stories_szivak_06-zapamcenja2-prednja-w.jpg) (http://www.serb-victims.org/mambots/content/multithumb/thumbs/170.150._home_centar_www_images_stories_szivak_07-zapamcenja-prednja-w.jpg) (http://www.serb-victims.org/mambots/content/multithumb/thumbs/170.150._home_centar_www_images_stories_szivak_08-zivim-da-svedocim-w.jpg)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: Кука децембар 23, 2009, 07:56:35 поподне
Не знам зашто се дигла толика полемика и зашто толико смета шта дрвосеча пише, копира или поставља на овој теми, и ти сви његови уписи. Па и да их само копира, и то је много велики,  итекакав посао. И мене такође много интересује све то. Иако сам са већином тога већ упознат, прочитао сам доста новога у његовим уписима што нисам знао.  Дечко све то ради као што је већ рекао  из најбоље намере, и за бољи квалитет сајта и форума. Лепо каже Чича коме смета и кога не интересује и неће да чита немора то уопште да ради, и нико га за то не бије по ушима и не приморава. Као што ни ја не читам одређене подфоруме тако и нек свако прескочи овај ако га не интересује и крај приче. Ова тема траје и на њој се пише скоро три месеца и много си раније могао написати да те тема смара а не да чекаш администрацију да се огласи па онда и ти да опалиш по дрвосечи како смара са темом а могао си и на пп све да му саопштиш шта ти смета и да не буде јавно јер је мало незгодно и глупо и испада напушавачки. Знаш ружно је мало то, сви смо овде зарад једног циља, сви смо овде другари и иста ствар нас везује и нема потребе за тим надувавањима и скретањима пажње. Све то може на пп лепо да се објасни. Узгред дечко има довољно година, и не пише или поставља све то да би се са било ким такмичио у уписима и осталим зајебанцијама . Ал ајд сад нема везе било па прошло и идемо даље са темом.

Дрвосеча да се надовежем на један део једног од твојих претходних уписа где си поменуо неспособност (српског) војног врха ако се српским уопште може и назвати. Јер лише Ратка Младића и официра Војске Републике Српске, остали не верујем да су могли носити епитет СРПСКОГ официра. Нећу сад да блатим било кога јер тог чина нисам достојан, али тај војни врх (У СРБИЈИ)  је све радио и узимао са дозом резерве по систему :НЕЋЕМО МИ ТО ДА РАДИМО,НЕЋЕМО ДА БУДЕМО КАО ОНИ, НЕГО САМО ПОЛАКО ЗАВРШИЋЕ СЕ ТО БРЗО. Као да нису знали да наспрам себе и српског народа још једном имају помахниталу ватиканску хорду и да на крају све испаде по српској грбачи и српском народу !!! То је само било по мени веома ЧУДНО незнање и наивност војног врха у Србији. Сам почетак геноцидисања српског, православног народа почиње у Словенији и гле чуда мировни мисионар долази баш из католичко-ватиканске Италије. Мислим страшно!!! И поред свих тих чињеница војни врх остаје нем и са дозом резерве и веровањем у латинску ум и њихову добру вољу. Није ово у Словенији био први први покушај истребљења свега што је српско и православно, почело је то још 1054. и расколом у цркви па монструозније настављено 1914. и 1941. године, али српски народ поново је поверовао латинском изопаченом мозгу.
Мене лично охрабљује(ако се могу тако изразити) и чини изузетно поносним чињеница да српски народ није онај геноцидни као што су западњачки и ови овдашњи петоколонашки медији букали, и дан данас бучу на сва звона. Јер цео тадашњи војни и политички врх Србије, Републике Српске и Републике Српске Крајине знао је мање више шта га очекује након завршетка рата,  а опет остали су неокрвављених руку, или окрвављених у оноликом облику бранећи свој сопствени српски народ !!! Јер није могао да га брани шампитама, него је морао користити оружије. А могли су (и бар да јесу) урадити много више, и да су бар створили и четврту српску државу па да знају за шта ће им се судити. Душа би им бар била мирна, а овако ни тамо ни вамо, и још  мученички српски народ пострадао катастрофално.
Још нешто у вези медијског рата што си исто поменуо. Медијски рат и медијску борбу смо изгубили много пре почетка ратних сукоба. Јер једноставно толико су били спремни да српски народ преставе као злочиначки. Један ми је друг поклонио књигу о човеку из Републике Српске који је на све могуће начине водио наш, српски медијски рат, али обзиром каквог смо душманина имали за противника тај медијски рат је прошао непримећен. Никакву шансу нисмо имали и није било поговора да у томе можемо успети.
Рецимо узми само пример Радована Караџића, ништа друго. Иако сада којекаве приче о њему круже везано за шверц, сарадњу и пљачку он је за мене био и остаје један велики борац за српски народ. Био је академски грађанин, доктор психијатар, самим тим довољно и премного паметан и промућуран човек, и добро је знао шта након рата може да очекује. И поред свега тога, он мржњом није био задојен. Био је са генералштабом на Палама и брдима изнад Сарајева и нећу да понављам причу за малоумне да је Сарајево држао под опсадом. Јер опсада је тотално други појам, и да је била опсада у питању Сарајево би и дан данас била тепсија од града. Али је у себи имао српску људскост и није урадио ни 1% шта је могао да направи од Сарајева, иако је знао шта се са српским народом ради по сарајевским логорима, иако је знао да ће му се после рата судити за сва "недела" која је починио. Могао је да направи све и свашта, да га пореде са Хитлером као што га западњаци већ и пореде, али је ипак остао човек чије ће име златним словима бити уписано у историји српског народа. Знао је да је медијски рат изгубљен пре него што је почео али опет је испао човек, онакав какав само Србин и нико други више може да испадне. Али џаба нама све то сада. Били смо, остали и остајемо злочиначки народ у западњачим закрвављеним очима !!!
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 23, 2009, 10:02:07 поподне
Добро.. сада мало живе дискусије.

Из свега што си овде написао Кука, ја ћу се само на пар ствари осврнути.

Прво ово око српског војног и политичког врха...
Велика већина људи који су живели и западном делу СФРЈ су били чврсто убеђени да неће доћи до рата.. а чак и ако дође, да ће их ЈНА узети у заштиту, од паравојних формација хрватске, а после и армије БиХ, односно једнонационалне и агресивне полиције под контролом Загреба, односно Сарајева.
ЈНА јесте да је имала силу (тенкове, људство, авионе, лако наоружање, оклопна возила, бродове...), али те 1991. године, велики број словеначких, хрватских и муслиманских кадрова.. што је доводило до великих проблема. Проблем је тај, што они заправо нису били југословенски настројени, нити васпитавани (сем пар појединаца). Силом прилика су доспели у ЈНА, односно официрски кадар... али верујем да и пре 1991. они су своје национално-патриотске жеље, размишљања, и ратни пут својих предака прећутали. Шта више, када се појавио Фрањо Туђман са својом беседом о самосталној Хрватској, уз Милана Кучана (председника Словеније), све је добило другачију димензију, димензију, где они почињу да верују у та демонисања, и да коначно "служе својима", а не туђима. Хрватска је самосталност чекала 1000 година!? Мартин Шпегељ је био један у низу официра ЈНА (чак и генерал-мајор ЈНА?!) који су формално обављали, а заправо срце им је било у Загребу, само уши у Београду.. кртица у редовима ЈНА.. не само он, већ и Миле Дедаковић Јастреб, Антун Тус, итд... То је оно што је јавно. Али по мени и Вељко Кадијевић, последњи министар одбране СФРЈ, тј. главнокомандујући ЈНА.
С обзиром да је он после свега овог балканског лонца отишао преко океана, у САД, и тамо био неки консултант америчке војске (ваљда за рат у Ираку).. а да је Хрватска подигла преко Хага оптужницу за "агресију на ХРВ", и да он није чак ни позван на информативни разговор, а камоли ухапшен... мени већ јасно указује на сумњу да је он био један од ШПИЈУНА ЦИА у нашим редовима.. радећи све тако да ЈНА крепава као каква матора кобила, југославија се уруши, а Србе ставе на маргину у Словенији, Црној Гори, и Македонији, а протерају из Хрватске и БиХ?! Што самом по себи ствара и ослабљивање Србије на Космету, где се дешава финале.
Хоћу рећи да је тих шпијуна, и сарадника ЦИА било пуно 1990-2000., и да је то модел деловања имеријалиста САД свуда по свету.. ми смо им били рутинска ствар. Нажалост има их и данас у Србији. А и у другим земљама у региону.
Е видите.. да су на тим руководећим местима војног и политичког врха СФРЈ, били неки други људи, лојални свом народу, онда би другачија слика свега овог данас била.
Подвућу само кратку паралелу.. Успех Српске војске у Првом и Другом Балканском рату, лежи управо у томе што смо ми поред патриотских снага у нашем врху, имали и неке ратне циљеве. У Првом св. рату, смо имали добар део.. али дешава се да се циљеви у последњем моменту мењају, на нашу штету!?! У Другом св. рату, такође колапс..
У овом сада Отаџбинском рату, једноставно никакав циљ наш полтички врх и војни, није имао.  >:( :o


Кажем људи су веровали у моћ ЈНА, али дешава се да ту прво пуца по њиховим главама.. јер се хрватски екстремизам први обрушио на Србе у урбаним срединама, а после свуда. Сви се сећамо исполитизованог максимирског дербија 13.05.1990. (где су и Делије увучене, само зато да они добију поене, и прилику да откоче лавину), који није ни одигран.. дешавају се нереди на стадиону, и самом Загребу.. а цех плаћају српски полицајци у СУП Загреб (као једини кривци), јер се нова власт ХДЗ и Туђман сурово обрачунавају са њима... свима отказ! Занимљиво је само како су Хрвати у Загребу и другим већим градовима гледали на полицију и војску све до 1990. године, са нетрпељивошћу... док су Срби у војницима и полицајцима огледали себе, и дивили им се, велико поштовање.. Ко год да је ишао од Срба у официрски кадар ЈНА, имао је статус иконе.
Туђманова власт ХДЗ, доводе нове људе, Хрвате, оне који ће им помоћи да спроведу свој сценарио, а то је рат, и протеривање Срба из Хрватске. Врло брзо мења се Устав СР Хрватске!? Српски народ је 25.12.1990. избачен из Устава, у којем је био од 1945. у свим ранијим Уставима?! Тиме је ХДЗ-овска власт Фрање Туђмана, добила политички адреналин, и прилику да се сама обрачуна са Србима, без међународног уплитања, јер су Срби у Хрватској простали националана мањина?! Како је могуће да неко постане мањина, у рођеној држави, па била то и СРХ.. ако их има толико довољно да је сваки четврти или пети грађанин Србин.. велики проблем око националног пребројавања у бившој Југославији јесте нова нација "југославени", чиме јесте да су били побројани и они из мешаних бракова.. али за њих је постојала одредница "неопредељени".. Пуно Срба у Хрватској и БиХ су се изјашњавали овако... желећи да верују да је то гарант опстанка Југославије, а да они буду предводници тог таласа.
ХДЗ је у својим рукама имао комплетну власт на крају 1990. године: Владу, Полицију, Судство, локалну власт у већини општина.. тамо где нису то имали.. а то су биле општине настањене Србима, решили су да изазову рат! Нису додуше имали војску, али окт. 1990. почиње илегалан увоз оружија преко Мађарске, а после Аустрије, и Јадрана, у Хрватску.. које је у име ХДЗ Владе водио Мартин Шпегељ, што се јасно може видети на оним снимцима, које је КОС ЈНА тајно снимио, а после и објавио 24.01.1991. на свеопште запрепашћење већине грађана СФРЈ.. свуда осим у Хрватској.. Хрвати су одмах кренули са причом, како је то све намештено и лажирано!? Једноставно нису желели да верују у те истините приче, када им је толико жељена независност пред носом. Све су били спремни за ту независност да учине, па чак и да жмуре на направде, лажи и муљања.
28.05.1991. на максимирском стадиону врши се смотра нове хрватске војске ЗНГ (збор народне гарде), и јасна порука, да је Туђман спреман за рат.. јер се пар недеља касније дешавају и први јачи сукоби ЗНГ против ТО српских општина и ЈНА. Иако, су Касарне ЈНА у Хрватској, још биле пуне регрута који су били на одслужењу војног рока.. то није довело до тога да ће Срби бити заштићени.. већ је само донело проблеме.. Касарне су биле изложене константним провокацијама од хрватске стране, које су чврсто веровале да је ЈНА сама по себи агресор, и да истог момента треба да испари из Хрватске, све то што има, да им остави, као поклон. Трагично у целој ствари јесте издајнично понашање тадашњег Генералштаба ЈНА, који сноси пуну одговорност за страдање тих младих војника. Пример ове моје приче јесте генерал Владо Трифуновић, комадант вараждинског корпуса.. који је очекивао помоћ из Београда, приликом евакуације војника и технике из Вараждина (септ. 1991) односно Пете војне области. Генералштаб ЈНА се правио луд, и препустили су га самом себи.. односно Хрватима, рекавши да чека... Како, генерал Трифуновић није био лудак, нити кукавица, решио је да сачува, војнике, и град Вараждин од рата (220 војника и 60 официра), и успео је у томе, а када је дошао у Београд, са свим спашеним војницима.. Да би га војни суд 1994. осудио на 11 година (!?) затвора у Забели, а издржао је 3 године, па је помилован од Зорана Лилића (тадашњег председника СРЈ).
Остали генерали, који су слушали генералштаб ЈНА из Београда, су лоше прошли, јер чекајући време није радило за њих, већ за Хрвате.. а Хрвати су сваким даном јачали, а ми слабили. По те војнике нико није хтео да иде у Хрватску.. једноставно, остављени су на милост и немилост усташким хордама, који су једва чекали да се освете за изгубљену државу, и рат, 1941-45.
Некшто се пак војника и технике повукло на територију настањену Србима, будућу РС Крајину.. па су Хрвати одмах истог момента, у свет лансирали приче о томе како Милошевић жели, и прави велику Србију?!
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 23, 2009, 11:40:12 поподне
У Отаџбинском рату 1990-их Срби и Србија су имали против себе, не само "бившу браћу" већ и целу западну машинерију, па и војску НАТО, која је учествовала у бомбардовању аеродрома Удбина, у Крајини на Аранђеловдан 1994., затим августа 1995. током злочиначке акције Олуја... па гранатирање Републике Српске јесени 1995. које је трајало све до потписивање Дејтонског споразума 21.11.1995. и на крају директно мешање на Космету 1999. године.
Тиме смо ми и војнички били у старту слабији, јер се зна да су амерички генерали дошли јула 1995. у Хрватску, око помоћи ХВ у изради плана Олује на Крајину. Хрватска је тада имала око 200.000 војника под оружијем.. а Српска војска Крајина нешто преко 30.000 војника. Ово само наводим како паритет. С тиме, да за време злочиначких акција Бљесак и Олуја 1995, крајишки Срби нису имали помоћ ВРС као и Војске СРЈ?! Ово је наравно прича за посебан део, где ћу се осврнути на онај део о Радовану Караџићу.

Пропагандно-психолошки рат, као што Капетан Кука овде рече, није почео 1991. већ много раније.. Прво што су нас Србе сатанизовали деценијама као комунисте, иако су нам САД и Британија то увалили, и подржали Јосипа Броза.. а носилац југославенске идеје, нажалост, били су само Срби, док припадници остсалих народа у далеко мањем броју. Онда, рецимо, док су трајали немири на Космету 1980-их година, а и раније, јер на Космету од 1945. никада није било мирно.. стално неке провокације и подиривања од арбанаса.. западни медији су филтрали својим људима вести које долазе из наше земље... представљали су албанце као жртве, а Србе као надобудне варваре?! Што заправо намеће целој ствари апсурд, из простог разлога, ако погледате само начин решавања етно и државних конфликата САД и Британије током 1980-их година, онда ћете видети само силу, и рат, никако дипломатију и преговоре... Сомалија, Сан Салвадор, Панама, Фокланде, Кувајт.. су само неки од примера.
У тим причама долази и 1990. година када се у СФРЈ мења друштвено-политичко уређење, па долазе нове странке на власт. Не само то.. већ пазите, дешава се то да вести које долазе из бивше Југославије, буду 99% од ТВ Загреба?!?!?! Како онда да очекујемо фер понашање ОУН и ЕЗ у то време према нама.. када ТВ Загреб је само филовао вести о угрожености Хрвата у Југославији, касарнама ЈНА које су пуне војника, претњама из Београда да ће Срби направити велику Србију, и сл!?
Срби су знали истину.. али се бојим, да је та истина остала међу нама.. да смо је мрмљали у браду. Слабо су наше дипломате и политички врх мрднули прстом око дипломатског рата.. и ако погледате апсурд Будумир Лончар, Хрват, бива 1987-1991 на месту министра спољних послова СФРЈ?! Он је само помагао Туђману да оствари контакте са западним председницима, и премијерима. Наши, прстом нико да мрдне?! Алоо.. где ми то живимо, и ко нас води?! Већина тих државних службеника били су ушушкани у лагоду положаја, и нико није видео шта му се дешава испред носа.. да му руше државу, и да ће његов народ да наје*бе врло брзо... нису се чак ни повезали, ови који су имали мозга, и петље да виде шта се ради.. завукли се мишеви у рупе, и чекали да бура прође!?!
На хиљаде лажних извештаја са Балкана је послато у свет... Још ако томе додате неке непримерне и лудачке изјаве појединаца у нашим редовима, онда сасвим јасно је "да смо ми у утакмицу ушли са 200 голова у мрежи, а против себе имамо 50 играча, и то судија је њихов, и навија за њих"?!?!
Те извештаје са ратишта на западу, нико није проверавао, сем пар појединаца, који су били једноставно замагљени. Били су неприметни у целој причи. Знам да је неки немачки новинар 1993. године провалио да се ради о медијској подвали, када су новинари немачке ТВ донели слике из Босне.. где су ладно ушли у неку трафо станицу, ограђену бодљикавом жицом, а онда позвали избеглице из оближњег кампа, и тако их сликали преко бодљикаве жице!? Наравно, Срби су представљени као бастарди, и кољачи гори од Хитлерових нациста... а глас из Србије нико није могао да чује, јер су трајале санкције буквално на све! Па нисмо ни амбасадоре имали ни у једној земљи?! Нико то није могао да демантује... да у Босни, Срби направише логоре за муслимане и Хрвате.

Већ при првим ратним трубама у Босни 1992. долазе из већине исламских земаља муџахедини, јер су прогласили Џихад - свети рат муслимана.. Не знам тачно колико их је било.. али ценим негде око 15.000, с тиме да их је доста након завршетка рата 1996. године остало у БиХ, противећи се да напусте нову исламску државу у Европи. Сарајево им даје нове БиХ пасоше, па су они проналажени у Ираку и Авганистану, када су погинули у сукобу са војском САД.
Муџахедини, нису били занемарљива војна снага током рата у БиХ, прво због саме бројности, а друго по суровости коју су испољавали током рата. Е сада, овде смо качили на којима се јасно види како Алија Изетбеговић врши обилазак и постројавање муџахединских формација. Но, никада није дошло до тога да Изетбеговић буде саслушан или приведен Хашком трибуналу, јер су исти ти муџахедини снимали себе како ратују супротно Женевској конвецнији, и обичајима рата.. "Доброту" муџахедина су исетили и Хрвати у Херцеговини и централној БиХ 1993-94, када нетрпељивост ескалира. А видели сте, како су хрватске избеглице из Бугојна прешле на територију Републике Српске, и како су биле дочекане.. шта су ти људи изјављивали, како су очекивали да Хрватска и Туђман не ратују више против Срба, већ да крену против муслимана.. али то је доказ само о филовању политике, и како су и сами Хрвати у Босни били издани, и жртвовани од стране Загреба. С друге стране Хрвати у Херцеговини, као што је већ у материјалу напред изнетом, показали су се као најкрвавији, и највећи злочинци на током рата 1990-их.. стравичне злочине су починилил у својим логорима.. остало им у аманет још из Другог св. рата, јер су и тада херцеговачке усташе биле најгори злочинци какве свет није видео и запамтио.. а и сам Анте Павелић је рођен у тим крајевима.

Оно што мислим да се редовно дешавало током свих ратних дешавања 1990-99, јесте једна чињеница, у којој заправо лежи кључ нашег губитка рата, људи, и територија... јесте та чињеница, када се пале камере, који су то моменти када се праве сензационалне вести.. Хрвати и муслимани када врше неке провокације, или злочине камере су угашене.. али се тада лансира прича.. како се рецимо злочини дешавају.. Долазе новинари, да виде и сниме то... и онда Срби враћају дугове, по оном старом рецепту - крвној освети „око за око, зуб за зуб“, и тада камере бележе како Срби врше злочине и друге лоше ствари!? Примера је на хиљаде, а ја ћу вам навести неке..
Максимир 13. мај 1990. када БББ бацају каменице на Делије, које су затворене у свом делу трибине, а њима бојсима ограда пукла већ после 3 секунде. Делије су незаштићене, и ломе рекламе ради заштите, а ТВ снима то, и прича како Делије намерно руше стадион!? Дешава се хаос, јер нико није дошао тамо да буде претучен, а ТВ Загреб, за век векова, има снимљен материјал којима прекраја историју!
Вуковар пролећа, и лета 1991. када Мерчеп и његови криминалци праве страховити терор у граду, где се чак минирају српске куће, и локали, пребијају и убијау неки Срби.. а нигде ТВ снимака!? Један од тадашњих хрв. главешина Марин Видић Били, обавештава политички врх у Загребу о томе, али нико не реагује. Долази јесен, и ратна дешавања.. све хрватске и западне ТВ станице имају некога у Вуковару, и тада снимају шта се снимити може.. прво Шљиванчанина, онда паравојне формације које носе четничку заставу "слобода или смрт".. пропраћено четничим песмама. Дешавање, када се у болници препознају "свежи рањеници", затим одводе на Овчару тамо страда 200 људи, од којих мали број цивила, можда 10ак.. довољно да Хрвати направе мит о холокаусту, и тиме Србе представе као нацисте, и агресоре.
Сребреница исто као пример. 1992-93 траје етничко чишћење у режији војника Насера Орића, комаданта бригаде Армије БиХ...50 села очишћено, 3300 Срба у том периоду је убијено, већина масакрирана, па чак и жена и деца, нису поштеђена!? Прича се о злочинима на подручију Сребренице, да би  јула  1995, Војска  Р. Српске ослободила град, и дешава се да неко снима јединицу Шкорпионе, како убијају неколицину ненаоружаних војника. Тиме се баца велика љага, не само на ВРС, и генерала Младића, као главнокомадујућег ВРС, већ на цео српски род уопште!?!?! Наиме, Срби су одједном криви за све! Подваљено је да свих 2100 муслимана колико је страдало на подручију Сребренице 1992-1995, страдало баш тог јула 1995, и не само то.. већ бројка се надувава толико да је 3.7 пута већа, иде се до 8000 муслиманских жртава у Сребреници јула 1995.!? Иако су неки генреали УНпрофора говорили да нема речи о толиком броју, и да нису толике жртве видели, јер их је немогуће сакрити... нико неће и не жели да их чује?! Од Сребренице се прави мит.



Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: Никола Д/С децембар 24, 2009, 01:03:24 пре подне
Ма коме смета? Шта мож да смета? Наша историја?
Мени лично не смета па и да се копира, читам колико стигнем, враћам се на неке детаље и догађаје .... знам где је шта кад ми треба неки детаљ и слично. Можда треба мало више дискусије, али кад има спорних ствари укључи се пар људи, разјасни мање-више и то је то. Шта да ја нпр тупим кад о теми не знам довољно, или има људи који су и преживели неке ствари, а и боље познају тему.


А ти дечко  bQxi, шта глумиш овде ... сви сте бре клинци исти , глумите неку нервозу  ... дал си прочитао 3 стране ове теме, или те смара што ти се зацрвени дугме пивнице, и ти таман помислиш вицеви, спрдња, зајебанција нека у сваштари ... кад оно има да се чита страна и по... ужас смарање ...

Или олади, или продужи даље од форума ... немам намеру да читам твоје изливе детињарије и овде и на другим темама.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 24, 2009, 06:46:42 поподне
Има једна тема коју морам да окачим, а то је руски добровољачки одреди на Балкану 1991-2001.


Руси на Балкану 1991-2001

Први руски добровољци у српским оружаним снагама појавили су се 1991. године, на самом почетку борбених дејстава у Хрватској. То су били Руси који су се случајно затекли у зони борбених дејстава (радници, “транге-франге” трговци). Тешко је судити о њиховој бројности, али Срби мало-мало па се присете овог или оног Руса који је пре рата нешто продавао на локалној пијаци, а после његовог почетка постао добровољац. Током рата у Српској Крајини највероватније није било организованих група добровољаца; појавили су се касније, после примирја са Хрватима у јесен 1991. године.

(http://www.srpska.ru/articles/1557/Mapa.jpg)
Црвеним тачкама означене су локације руских добровољачких одреда.

Током 1992. и 1993. године у Републици Српској Крајини (РСК) било је неколико група добровољаца - или самоорганизованих, или организованих на иницијативу и уз учешће Срба. Међу њима је било добровољаца с Урала преко козачке линије, и неколицина из Казахстана и Москве. Укупна бројност тих група износила је 20-30 људи*. Налазили су се у саставу Арканових јединица и Војске Републике Српске Крајине (ВРСК). Хрвати су управо међу њима и заробили једног руског добровољца.

После почетка рата у Босни и Херцеговини априла 1992. године исто су руски радници и “транге-франге” трговци постали први добровољци у Војсци Републике Српске (ВРС). Неколико група добровољаца се у лето 1992. године пребацило из РСК у Босну. Тада су се сви добровољци по правилу прикључивали организацији “Бели орлови” Драгослава Бокана. Претпоставља се да је у времену од априла до септембра 1992. године у Босни боравило око 10-15 добровољаца.

У лето 1992. године када је постало очито да рат у Босни постаје дуготрајан, а међународна изолација је јако утицала на морални дух народа, Срби су заузели нови став по питању руских добровољаца.
Издвојена су знатна средства за организацију доласка у РС знатног броја добровољаца из Русије. Изгледа да се рачунало на следеће - мањи одреди (5-10 људи) распоређени су на најважнијим секторима фронта у Источној Босни и Херцеговини, тј. непосредно уз границу са Србијом. Ти су одреди имали један циљ - да дижу и одржавају морални дух Срба. Претпоставља се да су у ту операцију били укључени Срби у расејању с њиховим финансијским средствима, могуће чак и југословенске специјалне службе да руководе операцијом.

Први организатор с руске стране постао је познати Јарослав Јастребов. Он је са својим помоћницима углавном преко козака тражио добровољце, организовао их и у мањим групама (2-3 човека) слао у Југославију. У Београду их је дочекивао курир с надимком Брада и пребацивао у РС. Тако су формирани 1. и 2. Руски Добровољачки Одред (РДО). Први је бројао 10-15 људи, био базиран у Требињу и постојао од септембра до децембра 1992. г. Други РДО се одржао скоро годину дана и прошао пут од Вишеграда преко Прибоја до Праче, учествујући у многим биткама. Бројао је око 15-20 људи. У разно време кроз њега је по заједничком прорачуну прошло до 50 људи. Први командир одреда био је чувени Ас кога је Јастребов још у Москви поставио. Касније је одредом командовао мајор-Авганистанац који је био један од најбољих командира током читавог рата. На чело 2. РДО маја 1993. године долази Михаил Трофимов - официр који је за учешће у авганистанском рату добио 2 ордена Црвене Звезде. Погинуо је у покушају да ухвати живог непријатељског војника у противничкој позадини. Одред је основан 5. новембра 1992. године и престао да постоји новембра 1993. године, застава одреда предата је музеју Београдског подворја Руске Православне Цркве где се налази заједно са заставама Беле Добровољачке Армије. За годину дана свог постојања одред је изгубио 3 човека**. У одреду је осим руских добровољаца било и Бугара.

У Скеланима је новембра-децембра 1992. г. настао мањи одред Александрова од 5-7 људи. Касније се одред из Источне Босне пребацио у регион Сарајева. Тамо се одред распао после погибије командира - то се десило маја 1993. године.

У јесен 1992. и зиму 1992-1993. г. у РС су дејствовала два мања одреда у Милићима у Босни, и у рејону Коњица у Херцеговини, укупне бројности 10-15 људи.

Козачка епопеја у РС започела је 2. јануара 1993. године. Тог дана је у источнохерцеговачки град Вишеград пристигла велика јединица козака (до 50 људи). Став Срба у погледу руских добровољаца почео је да се мења после више него успешних дејстава руских одреда, поготово Другог РДО. Срби су највероватније закључили да је целисходније да Русе, уместо за сокољење српских ратника, користе за решавање сложених борбених задатака, тим пре што су припремане крупне операције против непријатељских групација у Горажду и Сребреници. Руководећи се тим разлозима, Срби су знатно повећали финансирање општих мера за пристизање добровољаца, надајући се да у првој половини 1993. године повећају укупну бројност руских одреда до 150 људи дислоцираних у Требињу, Вишеграду и Скеланима. Основне снаге је требало да се налазе у Вишеграду (100-120 људи). Та је група, сачињена углавном од козака, заједно са јуришним четама 3 бригаде ВРС (Вишеградском, Горажданском и Рогатичком) извршила снажан упад дуж реке Дрине у центар непријатељске енклаве Горажда.

Организацију доласка козака преузела су на себе двојица добровољаца из Казахстана. Они су тесно сарађивали с руководством српских добровољачких одреда “Бели орлови”. У првом козачком полуескадрону било је козака с Дона, из Саратова и Москве, а осим козака било је представника појединих родољубивих организација Русије. Тај одред је у Вишеграду ратовао 2 месеца, њиме су заредом командовала 3 војна атамана. Други међу њима, Генадије Котов, козачки пуковник из Волгодонска, погинуо је фебруара 1993. године. Атаман Генадије Котов несумњиво спада међу најдостојније команданте Руског Добровољачког Покрета.

Крајем фебруара 1993. године у Вишеград почињу да пристижу нови добровољци, а претежну већину међу њима више не чине козаци. У другој декади марта 1993. године од остатака Другог РДО, 1. козачког полуескадрона и новоприспелих добровољаца формиран је 2. обједињени РДО у чијем саставу је било око 35 људи. Одредом су командовали разни командири, већином козаци. Одред је постојао до маја 1993. године и учествовао у одбијању два већа напада на утврђени рејон планине Заглавак код Вишеграда.

До лета 1993. године, осим Другог РДО који је и сам већ био у стању распада због одсуства командира, није остао ниједан организован одред. Доста добровољаца се, по један или двојица, налазило у саставу српских одреда. Понекад су се ти добровољци удруживали у мање одреде као што је такозвана “Озренска бригада” (око 5 људи). До октобра 1993. године се после коначног распада Другог РДО знатан број добровољаца окупио у сарајевском рејону Јеврејско гробље. Управо је тамо новембра 1993. године основан 3. РДО и његов командир је постао Александар Шкрабов. Тај одред је учествовао у великом броју операција, понекад врло успешних - пробоју према Олову децембра 1993. г., заузимању фабрике оружја “Победа” у Горажду итд. Кроз тај одред је прошло врло много људи - између 60 и 80 њих. Уочи 1994. године, убрзо после погибије свог командира А. Шкрабова, и 3 РДО је престао да постоји.

У лето 1994. године се од 3 РДО отцепила мања група добровољаца и у сарајевској општини Добриња од њих је настао мањи одред који је постојао све до краја рата завршеног новембра 1995. године. Кроз њега је прошло 10-15 људи.

У јесен 1995. године почеле су опсежне борбе у средишњој Босни. То је била последња офанзива ВРС која је имала за циљ да распарча противничке снаге и победоносно заврши рат. У ту сврху су на Нишићкој висоравни усредсређене велике снаге од којих је најважнију улогу играла јуришна извиђачка јединица централне подређености “Бели Вукови” под командом Срђана Кнежевића. У ту јединицу су ушли скоро сви добровољци из 3 РДО и одреда у Добрињи. Одред “Бели Вукови” постао је најпознатија јединица с краја рата у којој су се окупили руски добровољци.
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/RusinaBalkanu90-99BeliVukovi.jpg)

Јединица је била базирана у Олимпијском центру “Јахорина” 20 км од Сарајева. Успешно је учествовала у многим познатим операцијама 1994-1995. године. У њеном саставу је ратовало око 50-80 руских добровољаца и десетак Бугара, Грка, Румуна итд.

Од друге половине 1993. г. у Вишеград се вратила неколицина козака који су касније чинили основ мањег руског одреда бројности око 5 људи.

Група добровољаца (7-10 људи) се у јесен 1995. године одвојила од одреда “Бели Вукови” и пребацила у Власеницу где је ушла у одред “Вукови са Дрине” у коме је остала до краја рата. У истом граду Власеници је у то време постојао мањи одред (до 10 људи) грчких добровољаца “Грчка гарда”. Неколицина Грка била је и у одреду “Бели Вукови” и код српских четника у Сарајеву на Јеврејском гробљу.

После почетка борбених дејстава НАТО на СРЈ добровољци из Русије су у великом таласу похрлили на Косово. На Косову је 1999. године било око 200 добровољаца. Притом треба истаћи да је у тој групи био значајан постотак из Украјине, малтене половина. Добровољци су се налазили на најразличитијим местима Косова, у групама по 5-15 људи. Познато је да су се одреди налазили у Рашки недалеко од Дечана, као и на граници с Албанијом. Зна се да су у рату на Косову погинула двојица руских добровољаца.

Мања група руских добровољаца (око 7 људи) појавила се у Македонији августа 2001. године где је успешно учествовала у борбама против албанских сепаратиста.

Закључак:
Дакле, у Отаџбинским ратовима Срба од 1990. до 2001. године учествовало је отприлике од 529 до 614 добровољаца из Русије, Бугарске, Грчке, Румуније и других земаља. Притом је њих око 40 погинуло.

Руководство Отаџбинског Савеза Добровољаца обраћа се свим добровољцима с молбом да се одазову и заједно прецизирају податке наведене у чланку.

Примедбе.
* - састав добровољачких одреда није био сталан због специфичности положаја добровољаца на фронту. Добровољци нису били везани уговорима који би одређивали трајање службе, те су зато у сваком тренутку могли да прелазе из једног одреда у други, из руских у српске и обрнуто, зависно од потребе или личног нахођења. Такође су могли да у било ком тренутку отпутују кући и у било ком тренутку се врате.
** - у војној пракси се стандардним губицима сматра 10% погинулих од укупног броја људи у јединици. Према другој статистици, од 20.000 испаљених метака само један погађа. Томе треба додати  не користеспецифику борбених дејстава у планинама која не спадају у позиционе  се у пуној мери артиљерија, тенкови и друга тешка техника. Полазећи од тога, губици руских добровољачких одреда не прелазе оквире уобичајене борбене праксе.


Ово је из мог рачунара, али сам то давно снимио, пре 7-8 година, са не знам ког сајта више.. нешто, о руско-српском пријатељству.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 24, 2009, 07:04:10 поподне
исповест једног руског добровољца

ЉУБАВ ПРЕМА РУСИЈИ СРБИМА ЈЕ У КРВИ


Пише: Фјодор КОТРЕЉОВ

У Србији су, током рата с почетка 1990-их, за браћу Словене ратовале стотине руских добровољаца. О томе зашто су то чинили и како је то било, с једним од њих, Александром КРАВЧЕНКОM, разговара ђакон Фјодор КОТРЕЉОВ.

- Александре, на сакоу имате траку за одликовање. Каква је то награда?

- То је трака медаље «За храброст» коју ми је уручило руководство Републике Српске, где сам као добровољац ратовао од 1992. до 1995. године.

- Како сте се обрели у српској војсци?

- Идеје општесловенског јединства су ми одувек биле блиске. И све што се дешавало у Србији почетком 1990-их дубоко ме је забрињавало. А управо сам уочи почетка босанских догађаја одслужио војни рок 1990-1992. Иначе сам родом из Казахстана, из Караганде, и после војске сам тамо активно учествовао у организовању козачког покрета. Преко козачких канала сам и сазнао да постоји таква могућност одласка као добровољца у Босну, и малтене одмах сам, скоро и не размишљајући, донео одлуку да одем.

- А како је био организован одлазак у Србију?

- У почетку Срби нису хтели да узимају добровољце, али у извесном тренутку, када је прстен блокаде око Босне почео да јача, затребала им је не толико војна колико морална подршка. А Руси су им од самог почетка нудили добровољце, било је много заинтересованих: управо тада се завршио рат у Придњестровљу. И донели су одлуку да позову руске добровољце. Издвојили су средства за организовање доласка добровољаца и њихов смештај. Та су средства била чисто приватна, не државна. У почетку је одлучено да се образују омањи одреди у разним градовима на истоку Босне, који би подигли морал Србима, показујући им да нису сами. Касније, када су се те прве групе јако добро показале у борбеним дејствима, Срби су донели одлуку да образују веће одреде.

- Када сте стигли у Босну, је ли тамо већ било Руса?

- Да, руски добровољци су се тамо појавили још 1991. године. Били су то људи које је рат тамо затекао. Неко се тамо бавио трговином, неко радио, а онда су неки од њих ступили у војску. Било је и некаквих спонтаних добровољаца, али негде почев од краја лета 1992. године све је постало организованије. Први одред се појавио у Требињу, у Херцеговини, а наш је био други у Вишеграду, већ у јесен 1992. Одред је формиран 30.11.1992. године, а када сам ја стигао, то је било 17-19.11.1992. тамо је већ било десетак људи. Деловали смо у саставу Вишеградске бригаде ВРС.

- Како сте стигли тамо?

- Путовали смо на следећи начин: давали су нам пасоше, то је онда било једноставно, преко туристичких фирми, куповали карту до Београда, а у Београду су нас већ чекали. Тамо су нас смештали у хотеле, па онда превозили у Босну. Лично ја возио сам се «Фолксваген-Голфом». Касније, када су стизали већи одреди добровољаца, по њих су долазили аутобуси. Сећам се великог одреда од педесет козака. Стигли су возом, а онда туристичким аутобусом. Наводно су били ансамбл народних песама и игара.

- Како су вас припремали за борбена дејства?

- Већина нас је била у совјетској армији и могли смо обављати дужности борца мотопешадијских и пешадијских јединица. Тако да припрема није била велика -- буквално један дан -- просто да се нешто освежи у сећању, а иначе никакве посебне припреме није било. Истина, међу нама је било људи који уопште нису служили војску, али ништа зато, некако су се навикли.

- Ваш одред је био смештен у Вишеграду, а где је то у односу на Сарајево?

- На истоку. То је практично граница Босне са Србијом. Сат-два вожње аутобусом, по руским мерилима – на дохват руке.



- Када је за вас почео рат?

- Па, стварни рат -- био је то први задатак, прво патролирање ничијом земљом, и то се, мислим, десило већ сутрадан по доласку. Линија фронта је била сасвим близу града. Линија - то је прејако речено, јер су тамо планине, шуме... није било непрекидне линије фронта. Било је неких утврђених тачака, а између њих велики простор практично ничије земље. И ето, том ничијом земљом је требало редовно ићи у обилазак. И противник је чинио исто то, па је понекад било сукоба. Прву праву борбу са погинулима и рањенима имали смо већ 3. децембра 1992.

- Како је то било? Испричајте, молим вас...

- Била је планирана велика офанзива српске војске на нашем одсеку фронта. А током претходног лета муслимани су извојевали неколико победа и сасвим се приближили Вишеграду. Све у свему, требало их је избацити из неколико кључних тачака са којих су ватром тукли град, и са којих су стварали велику опасност за српску војску. Наш задатак је био да кренемо рано ујутру и кроз планине, преко ничије земље, уђемо непосредно малтене у позадину противнику и заподенемо с њим борбу. Тиме је требало да скренемо пажњу непријатеља на нас, док би за то време Срби са друге стране извели основни удар који би одлучио исход читаве те операције. Дакле, кренули смо рано ујутру, још ноћу, код електричне централе прешли Дрину и стигли у планине. Али, одмах су почели да нас прате неуспеси, било је јако мрачно. По планинама је немогуће кретати се због густог растиња. Терен смо лоше познавали, и тешко нам је било да се крећемо. Морали смо да се вратимо до електричне централе и сачекамо свитање. У свитање вероватно негде око пола седам поново смо кренули, попели се на гребен и изашли непосредно на противника. Противник је највероватније знао за наше кретање и зато су први положаји били напуштени. Пустили су нас да приђемо, а онда нас напали. Али, посели смо добар положај тако да смо два сата водили борбу са њима, а да притом нисмо имали неке посебне губитке. Држали смо доминантну узвишицу и могли смо да слободно одемо. Али, опет, пошто смо лоше познавали ситуацију, терен, сметала нам је језичка баријера, уз то су и командири били неискусни све у свему, нисмо узели у обзир читав низ околности. Тако смо доспели у полуокружење. Противник је постепено откривао наше позиције и по нама је с леђа почео да делује снајпер. Услед свега тога, када је борба већ била прихваћена и ми већ извршили 80% свог борбеног задатка и почели да се повлачимо у том тренутку су почели да нас прецизно гађају. Одмах је смртно рањен један наш друг Андреј, јако добар младић, издахнуо је за буквално 15-20 минута погођен метком у леђа. А другом борцу је експлозивни метак однео 12см бутних костију. Ти губици су сместа јако дезорганизовали одред. Многи међу нама су по први пут доспели у такву ситуацију, и старешина је изгубио могућност управљања. Све у свему, део одреда се без одобрења повукао. Психолошки нам је било врло тешко. Преостали део одреда, тачније командир, још један борац и ја, ми смо остали, пошто је требало износити рањеника. Погинулог смо морали да оставимо тамо где је и био... И тако, док смо ми пружали помоћ рањенику, чули смо да нам се неко с леђа приближава. Одмах је било јасно да је то непријатељ, муслимани. Нисмо могли да одемо, пошто је рањенику било јако лоше, и стално је говорио «сачекајте, сачекајте». Спуштање је представљало велико мучење за њега. Ипак смо се с висине од тридесет метара скотрљали доле. Скотрљали смо се и сместа сви скаменили. Зачули смо глас један од њих се попео и почео да пуца у место где смо се сакрили, али нас није видео. Чули смо њихове разговоре, како нас псују. Било је јако тешко. Природно да нисмо ни помислили да пружимо било какав отпор, јер би то било опасно по живот. Онда смо зачули и лајање паса. Да су нас пси открили, једноставно би нас засули гранатама. Али, срећом по нас, тог тренутка је започела српска офанзива. И још: истог тренутка су доле, у граду, зазвонили у цркви. За нас је то, свакако, био знак спасења. После тога смо се јако дуго извлачили, то јест водила се борба и није се знало каква је ситуација... где су наши, где су њихови. Било нам је јако тешко да износимо рањеника, а сем тога смо носили и много оружја. Све у свему, било је то врло озбиљно искушење. Али, касније је један од оних који су нас напустили, стигавши код Срба, рекао да су тамо Руси и да им треба помоћ. Почели су да нас траже, кренули нам у сусрет, премда је то било врло опасно, зато што је ситуација била сложена. И ето, срећом по нас, већи одред од десет Срба наишао је на нас. Ето, таква је била моја прва борба која ме је врло снажно потресла. Најстрашније је видети погибију својих другова, с којима сам пре буквално неколико минута разговарао. Томе не могу научити никакви психолошки тренинзи, човек се за то не може припремити.

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/RuskidobrovoljcinaBalkanu2.jpg)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 24, 2009, 07:04:38 поподне
- Како је изгледала ваша даља војна биографија?

- Започела је војничка свакодневица у Вишеграду, извиђања, патролирање, сукоби, борбе, офанзиве. Све то је трајало негде до краја јануара 1993. године када сам на десетак дана отишао у Русију. Потом сам се вратио и остао у Вишеграду до краја маја. А 12. априла 1993. године сам тешко рањен у главу, због чега сам изгубио вид, три дана ништа нисам видео, а још три године после тога нисам могао да читам.

- Па како се то десило?

- То се десило на истом том Вишеградском фронту, на такозваној узвишици Заглавак. Тамо се опет припремала велика офанзива Срба, створена је мање-више непрекидна линија фронта, удаљена од насеља. Живели смо већ у чисто теренским условима: у шаторима, на снегу. На тој смо планини провели месец дана. Муслимани су јако желели да нас избаце одатле, изведена је прва офанзива, веома снажна. Често се прича да су Срби били боље наоружани од муслимана. У ствари није баш тако. На пример, у том нападу је била отворена ураганска ватра из артиљеријских оруђа... они не само да су неутралисали нашу артиљерију, већ су уопште све уништили. Али, наши губици у том нападу нису били велики: један рањеник. Други напад је био гори: Срби су имали четворицу погинулих и много рањених. Е, тада сам и ја рањен у главу. Како се то десило? Офанзива је започела негде у седам ујутру. Само што сам смењен са страже, а пола сата касније они су започели офанзиву. Имали су мање артиљерије, али им је била прецизнија. И зато су већ кроз сат времена њихове гранате почеле да падају на нас. Једна таква граната убила је Костју Богословског, младог момка: велики гелер га је погодио у главу и на месту убио. После тога се одред некако покуњио. Ми смо заузимали једну трећину положаја, а две трећине Срби. Отишао сам код српског командира и рекао му: таква и таква ствар, без подршке, без помоћи нећемо се одржати. Кажем му: имамо рањених, погинулих, има ли новости у вези помоћи? Он ми каже: саопштено је преко радио-станице: помоћ стиже за два сата. Враћам се на свој положај, и онда крај мене експлодира граната. И готово: погодак у главу, сместа сам пао. Један од наших је викнуо: «Саша је убијен!» А неко му је узвратио: «Не дерњај се, још дише!» Рањен сам у потиљак, гелером. Некако су ме превили, и до краја борбе сам се налазио у полусвесном стању, час губећи свест, час долазећи себи. Муслиманима није успело да нас избаце с узвишице. Али, пошто је било великих губитака, и пошто су Срби напустили суседну узвишицу, Столац, донета је одлука о повлачењу. Рањеници су првим превозом отпремљени у град, одатле у Србију, у болницу. Наредних 6 месеци сам се налазио на лечењу, а онда се опет вратио у руски добровољачки одред, већ у Сарајево. Истина, више нисам активно учествовао у борбама: био сам четни магационер. Ипак сам почетком фебруара 1994. године још једном рањен, и то тешко у ногу, од снајперске ватре у Сарајеву. И опет сам био 6 месеци на лечењу, а онда сам по повратку још неко време био у саставу тог одреда.

- Када сте напустили Босну?

- Био сам тамо до краја рата. После рата су нам дали награде, и привремено сам се вратио у Русију. Али, пошто је овде било тешко наћи посао, одлучио сам да се опет вратим у Србију и уписао се на правни факултет Сарајевског универзитета. Тамо сам студирао три године, али нисам завршио, због проблема са видом.


- Да ли је рат у Босни за Србе завршен поразом? Како они сами на то гледају?

- Да, то је био пораз. Али ту постоје два гледишта. С једне стране, када се по Дејтонском споразуму морало давати велике територије, за које је много крви проливено... наравно да је то примано као пораз. Али ипак, главна победа Срба била је у томе што је Република Српска призната. Макар и као део државе Босне и Херцеговине, али је призната! Такав успех нико није постигао, ни Придњестровље, ни Абхазија. Од таквих непризнатих држава сада ће само косовски Албанци можда добити некакав статус. А од православних једино Република Српска! А Република Српска је била замишљена управо као православна држава, и правно, и фактички. Тамо је одмах у Уставу био одређен статус Српске Православне Цркве као државне вероисповести. Одмах је веронаука уведена у школе. Наравно, тамо је сада тешка ситуација, комунистичко наслеђе, националне потешкоће
али је свеједно тада био задат известан вектор националне православне државе.



- Да ли се Срби добро боре? Умеју ли?

- Како то одредити «умеју-не умеју»? Ако се оцењује по критеријумима руских специјалаца онда можда не умеју да се боре. Али ако се пореди с тиме како су наше јединице заузимале Грозни 1994. године (ко је заузимао, војници сасвим неспремни за рат) онда умеју, и то јако добро. Показатељ способности за рат је то да су људи који су окусили европски стандард живота, комфора, три и по године беспоговорно трпели сва та лишавања. Квалитет војске није само у томе какве су специјалне јединице, већ и у томе на шта је она уопште способна. А основни задатак, држати огромну линију фронта, а то су месеци и месеци проведени у јако тешким условима, што је за савременог човека, тим пре оног који је окусио европске благодати, јако тешко. И сада се чудим кад се сетим тих људи: задимљена лица земљане боје, у влажним рововима. И дан-данас ме запањују ти људи! То је уистину показатељ да су људи стварно били свесни за шта се боре!


- Јесу ли вам се Срби учинили религиознијима од Руса?

- Па, у том тренутку - да, свакако. Зато што је код њих читав живот, па макар то било на ступњу обреда -- али је он сав са Црквом. Друга је ствар оцрквљеност, или дубина вере. А шта смо ми? Совјетски људи: допутовали тамо и први пут се суочили с таквом религиозношћу, та код нас тога није било. И још: код Срба се очувала традиционална култура, које у Русији такође већ одавно нема. За нас је то било откровење које је у многима довело до неких позитивних промена. А што се тиче нас, и код нас су се такође у извесном тренутку почели појављивати уистину верујући људи. Није их било много, али су то биле прилично изразите личности. Најсјајнији зрак светлости за читав добровољачки покрет, по мени, представљао је Роман Малишев. Пре него што је стигао у Србију, био је три године послушник у Валаамском манастиру. Он је био не само дубоко оцрквљен човек, био је то, рекао бих, ратник духа. Погинуо је. Био је одличан друг и просто изванредан борац. Сећам се, неко време сам живео у Сарајеву, имао сам тамо добар трособан стан. Тамо сам живео са двојицом добровољаца, и сви момци су долазили код нас да се окупају. И као што обично бива: окупају се, и после себе оставе вашар. Све у свему, испадне свађа. «Ко се последњи купао? Ти, Малишеву. Е па, дођ`дер и среди све за собом». А он се није последњи купао. Други би га једноставно послао у... и све би се на томе завршило. Али, он одједном беспоговорно устаје -- а био је онако једар, крупан, беспоговорно устаје и иде да сређује. То је оставило велики утисак на мене. То није било испољавање слабости -- то је било испољавање снаге. После његове погибије сам почео да озбиљно размишљам о вери. Касније, већ после рата, почео сам да се трудим да редовно одлазим у цркву, а једног тренутка су ми, као Русу, оквири Српске Цркве постали некако тесни, и почео сам да тражим контакт са Русима. То је на крају крајева довело до тога да сам се вратио у Русију.

- Сматрају ли Срби да су их Руси издали када су дозволили НАТО да бомбардује Србију?

- И да и не. Зашто да? Гледајте шта се дешава на Косову: руше манастире и цркве -- Русија ћути. Одмах се јавља наизглед нешто попут одговора: издаја! Права правцата! Исто је тако и с бомбардовањем. Американци једноставно користе руске политичаре за своје циљеве, пошто они имају утицај на Србе. Али ипак је политика -- једно, а односи између двају народа – нешто сасвим друго. Испричаћу вам једну згоду. У време када је предавано Косово, изнајмљивао сам стан од једног чикице у Сарајеву. Једном ми је љутито рекао:
- Готово је, ваш Черномирдин и сви ви Руси сте нас продали! И окренуо ми увређено леђа.

Пришао сам му и рекао:
- Знаш да сам ја Рус. Хајде, стрељај ме сад овде.

- Ма како то, ти си добровољац.

- Не, ја као део свог народа сносим пуну одговорност за све што се дешава. Молим те, спреман сам да одговарам пред тобом.

Он се некако сав усходао, мозгајући, а сутрадан ми је рекао:

- Не, није било никакве издаје!

Читаву ноћ се, јадничак, премишљао, покушавао да пронађе оправдање за Русе - зашто су тако поступили? Љубав према Русима је толико дубоко усађена у српској души да они чак и када се одиграва сасвим очита издаја, свеједно покушавају да пронађу оправдање за то. Љубав Срба према Русима нема никакву материјалну основу. Они нашу земљу не схватају као туђу, већ као сопствену. И што је најважније: они верују да је управо Русији Бог доделио посебне квалитете, посебну мисију. И та је мисија у томе да подржава православне, помаже им и шири Православље.
Ето шта значи Русија за Србе.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 24, 2009, 11:07:32 поподне
Упозорење: следи текст потресне садржине!


Исповест руског добровољца Игора Васиљевича Гускова

   Догађаји у Србији дирнули су чак и најравнодушније људе. Свет се поделио на два табора: за Србе и против њих. Али тако је одувек било. Некад давно свет анђела се поделио на оне који с остали са Богом, и оне који су отпочели безуман рат са својим Створитељем. А затим је била Голгота на којој се свет поново поделио на оне који чак и у патњи настављају да хуле на Христа, и на оне који смерно вапе: "Сјети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме" (Лк. 23, 42).
Људи ће увек (сваки појединац и човечанство уопште) стајати пред избором да поступају по Божјим заповестима и својој савести или да одбаце и Божје и људске законе.
   14. децембра 1995. после врло сурових бомбардовања од стране снага НАТО, после издаје од стране Руске владе, босанским Србима није преостало ништа друго осим да потпишу тзв. "мировни споразум" по коме су огромне територије, које су вековима припадале православним Србима, прешле у руке новопечене исламске државе "МХ федерације". Прешле заједно са православним манастирима, са народним светињама, са гробовима предака. Све наде босанских Срба на Русију пале су у воду.

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/RuskidobrovoljcinaBalkanu1.jpg)

    Али нису сви Руси заузели исти став као наша Влада. У Црној Гори, у манастиру Острог, међу манастирском братијом има један мирјанин. Он је Рус. Рус који је бранио част Русије у та тешка времена смутње. Док су властодршци Русије (Борис Јељцин) издали братски православни српски народ, он је био један од Руса који су дошли у Србију да је бране од непријатеља.

Ево приче тог човека:

"Ја, Гусков Игор Васиљевич, рођен сам у породици војног лица 10. октобра 1954. године. Ја сам, што оно кажу, бивши добровољац, учесник рата на Балкану 1992-95. Овамо у Југославију сам стигао почетком 1992. да радим у грађевинској фирми. У бригади смо били нас петорица. Радили смо месец дана, а онда ту започе рат, он се фактички већ водио у Хрватској, а онда се распламсао и овде у Босни и Херцеговини. Одлука је дошла некако сама по себи, постали смо добровољци и били послати у Херцеговину код Требиња. То је омањи, врло леп градић. Тамо смо прошли курс војничке обуке, обукли униформе и добили оружје, после чега смо послати на линију фронта, према Дубровнику. Од нас је образована извиђачка група. Често смо ишли у позадину противника, постављали заседе, пратили њихово кретање, убијали усташе.
Ко су усташе? Усташе су вам, ако хоћете да знате, исто што и фашисти, они мрзе православље, људе друге нације и друге вероисповести, признају само своју веру – католичку. То је највеће зло које је постојало на овој територији. Ратовали смо против посебне војске – то су били криминалци пуштени из затвора. Од њих су стваране посебне групе, такозване "ХОС" – хрватске ослободилачке снаге. А то су били само најобичнији бандити. Гранатирали су и убијали мирно становништво, протеривали, палили куће, уништавали све што је српско! Овде је на територији Херцеговине било много окрутности и зла од стране усташа. Старце и децу су буквално као овнове, клали, кастрирали, секли уши, страшно се иживљавали. Рушени су и уништавани православни храмови. Убијани су православни свештеници, уништавано све што је православно. Примера тога има колико год хоћете. Две стране су водиле веома сурови рат. Уствари то није био рат за територију, то је био чисто верски рат, зато што је на једној страни било православље, а на другој католицизам. Усташе су добијале оружје од Немаца, Американаца и свих западних земаља. Били су веома добро плаћени. А на страни Срба борили смо се ми, Руси, зато што је Руски народ у тешком тренутку увек долазио у помоћ Српском народу. Јер, оба наша народа су православна, и откад је света и века узјамно смо се помагали. И тако је испало да ми, Руси, нисмо себе штедели, борили смо се како треба и извршавали најтеже послове, били смо и снајперисти, и извиђачи. А овде је врло тешко ратовати због природних услова – високе планине, врућина. Усташе су гађале Требиње ракетама и тешким хаубицама. Много људи је погинуло, како у самом граду, тако и околини. Донели смо одлуку да нас пошаљу на најопасније делове фронта, тамо где се води пешадијска борба, и тамо где је улични рат. Такав рат био је у Сарајеву.

И део људства је отишао у Сарајево, а ја сам се определио за гарду Источне Босне. Бригада се звала "Пантери" и налазила се на најопаснијим деловима фронта. Били смо први који пробијају линију фронта, који опет враћају територију коју је окупирао противник. Ту смо се борили против муслимана. На њиховој страни било је војника буквално из свих исламских земаља, звали су их муџахедини. Тамо је такође било и Хрвата-усташа. У Сарајеву се водио тежак улични рат, борба се водила од једне куће до друге, и бивало је тешко. Имали смо велике губитке, али су уместо избачених из строја долазили други.
Често су нас пребацивали тамо где је било веома "вруће".

Једном приликом довезли су нас у једно место и рекли да је муслиманска група војника ноћу ушла у село у коме су се налазила 102 цивила. Углавном деца, старци, жене. Војника Армије БиХ је било око 68 људи. У селу су била 3 српска војника које су они убили. И у свакој кући су побили све укућане. Никога нису поштедели. Када смо ушли у то село, муслимани су већ били отишли. То је био прави ужас! Ужасно је било то видети. Лешеви који нису личили на људе, разбијене главе, одсечене руке, ископане очи, одсечени носеви, тела избодена бајонетима и ножевима, изрешетана рафалима. Шта да се ради? Страх... Оставили смо део бораца у селу да пребаце у камионе остатке тела, која су некад била људи, док смо ми наставили даље. Брзо смо затворили све путеве да та група не би могла да се врати назад. Ускоро смо их пронашли, опколили, и ниједан нам није измакао… Нисмо узимали заробљенике!

Затим је била Далмација. У њој су усташе чиниле највеће зло…
Борили су се против нас руским оружјем које су им испоручивали из Немачке. Ту, у Далмацији, срео сам много Руса. Једна група је била са Урала, врло добри момци, добровољци из Русије. Руса су се усташе бојале, и то веома бојале, због искуства из Другог светског рата. У бојевима је било погинулих, рањених. Јако ми је жао тих момака, али они су испунили своју свету дужност. Сви смо знали да се тако нешто може догодити сваком од нас. Али најстрашније није било погинути, већ бити заробљен. Е, то је било најстрашније.

Прошао сам читаву Далмацију, Бихаћ, Зворник, Книн. У Книну се налазила ОУН. У Книн су пристизали добровољци из Србије, Румуније, Бугарске. Из Румуније је било много православних добровољаца, добрих војника. И наши, руски момци су стизали. Борили су се на тој земљи, јако добро се борили.
 
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 24, 2009, 11:09:53 поподне
наставак...

Како на Западу приказују Србина? Он је агресор, пали, убија, али то није истина! Ја сам био у тој војсци и све видео сопственим очима. И не само ја, то могу да потврде и момци који су се борили са мном. А њих је у Русији много.
У околини Житнића бавили смо се извиђањем. Поверено ми је да извидим предњу линију Хрвата, и "снимим" где се налазе складишта оружја, минобацачке батерије, снајперска гнезда. Обукао сам хрватску, натовску униформу, узео "Узи" и кренуо. Извидео сам све што је требало и било је време да кренем назад. Кретао сам се притајено. Никога нисам срео. А звезда упекла, у Далмацији је иначе веома вруће. Спазио сам две куће и жену како се креће. Пришао сам јој и на српском затражио воде. Погледала ме је и рекла да мало сачекам. Помислио сам да је заиста отишла по воду. А испало је да су у кући били хрватски војници. Почела је пуцњава. Узвраћао сам паљбу све док сам имао муниције. Последње чега се сећам је како стојим насред пута, меци звижде са свих страна, не знам зашто ме не погађају. Немам више муниције. И видим, приближавају се, неколицина трчи ка мени, а немам чиме да се браним. Ни снаге више немам. Један ми је притрчао с ножем, ударио ме њиме, а ја сам се заклонио руком и нож ми је пробио руку. И готово, изгубио сам свест.
Долазим себи. Читаво тело ме боли. Вероватно су ме својски претукли, као и све заробљенике. Погледам около, видим да се налазим у школи, а кроз прозор гледају хрватске жене и деца – лица им задовољна. Затим је дошло око 20 усташа. И почели су да ме туку. Тукли су ме ногама, рукама, пендрецима. Кад паднем, опет ме постављају уза зид. Сав сам изубијан, жива рана до ране. Све су ми поломили. Не знам колико су ме тукли. Ударали су ме баш јако. Један војник ми прилази и каже: "Сад ћемо ти одрубити главу". Одговарам му: "Одрубите, само за то сте јунаци". И опет батине. Млатили су ме све док се опет нисам онесвестио. Када сам се повратио, наставили су да ме туку. У то су у школу ушла двојица и викнула: "Престаните. Морате га предати нама". Сместа су ме оставили, донели воде и полили ме да се повратим. Ставили ми руке иза леђа, па лисице, убацили ме у гепек полицијских кола. И некамо ме одвезли. То је био војни затвор. Започео је пакао, прави пакао у том војном затвору. Тукли су ме сваког дана од 9 ујутро и завршавали увече, с паузама, није им се журило. Знали су да сам Рус, занимало их је колико ће тај Рус издржати. Користили су све врсте мучења, које је у данашње време чак тешко и замислити… А, та они су религиозни, католици. Свештеници-прелати, као и католичка црква, подржавали су усташке војнике, давали им благослов, одобравали њихова убиства. Убиства мирних становника. Зато што је усташа ишао са својом вером да убија, коље децу, пали, уништава све што њима не припада. Тако је било за време Другог светског рата, када су католички свештеници задојили концентрационе логоре који, узгред, и дан-данас постоје.

Укупно сам по разним логорима и затворима провео 1.164 дана. Тамо у затвору сам почео да се молим, свако вече сам се обраћао Богу. И ноћу, и ујутру. И Он је на крају крајева услишио моје молитве.

У Србији сам 6. октобра 1996. замењен уз помоћ Црвеног Крста. Потом сам у Београду око 5 месеци лечен у болници. После болнице су започела моја потуцања. Нисам могао да се вратим кући – стигла су документа да сам се бавио терористичком делатношћу на територији општепризнате Независне Хрватске Републике!? Код куће ме је чекао затвор или смрт. Одлучио сам да останем овде, у Србији! Бог ме је довео до свештеника Виктора из Београда који ме је и послао Владики Атанасију у Требиње. А онда сам се нашао у Манастиру Острог, код "оца Лазара".

Сада Србији хоће да одузму Косово. Знају непријатељи Божји шта Косово поље за Србију значи. Сами Срби овако кажу: "Ако је Србија храм, Косово је олтар". Сада је Србија – бол сваког православног хришћанина, бол сваког Руса.

Запад с његовом лажљивом демократијом, с његовом изопаченом вером у виду католичанства и протестантизма, с његовим антихристовим екуменским обједињавањем, с његовим миротворачким мисијама у виду ракетних удара по мирним градовима и селима, с његовом лажљивом политиком двојних мерила, с његовим фалш осмесима и речима о пријатељству и поверењу иза којих се скрива мржња према Христу, Православљу и Русији – тај Запад продао је своју душу непријатељу људског рода.
Будимо опрезни, браћо и сестре, окренимо се од погибељног Запада и обратимо Спасоносном Истоку – Господу нашем Исусу Христу, од кога се и надамо спасењу, заштити и покровитељству свему руском, српском и свих православних народа. Сви они који данас разапињу Србију мисле да су они светска сила, али греше. Бог је светска сила, и Њега се не може вређати.

Јуна 1999. године
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 24, 2009, 11:10:50 поподне
Ову причу, исповест Игора Гускова сам читао пре скоро 10 година....
А верујте да се и сада најежим када је читам.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 26, 2009, 12:47:00 поподне
Само још мала допуна око онога што смо причали за пропагандно психолошки рат против Срба.

Већина ових старијих се сећа серије "Никита", која је пре неколико година ишла на тв пинк. Главни глумци су Пета Вилсон, и Рој Дупис.
Радња се дешава током 1990-их година, када се приказује улазак атрактивне плавуше Никите, у посебан одред ЦИА. Наравно све је тиме и проткано типично амерички.
Али 2 епизоде су се наслониле на Србе, и рат у Босни 1992-95.
Ради се да у САД долази Јово Мијовић (тако су га крстили у серији), а титула му је била "премијер новоформиране државе на Балкану" уствари то се односило на Републику Српску.. само овде се намерно лицемери шегаче, и неће да обавесте своје гледаоце како се та држава зове.. сваки заправо моментат, или информацију желе да склоне истину у ћошак.
Па тако тај Јово Мијовић када долази, сећам се једна епизода је била када тај ЦИА одред треба да обезбеђује важан скуп новинара и неких политичара, из целог света. Упадају муслимански терористи из Босне, где се заправо они представљају варварима на прву лопту.. односно позадина свега се намеће како су они жртве, а да је све то скривено.. и да Срби су заправо агресори и злочинци, али да је медијска сила код њих, па да су све то вешто покрили.. јер има пар сцена где тај Јован Мијовић даје лажне исказе како није мучио муслиманску девојку.. али да се то после Никита разотркива, и да отприлике ћути о свему томе.. а сам тај премијер Јово, каже како еј био рат, и како су и они чинили злочине?!!?
ГОМИЛА АПСУРДА!!! На тај начин они су нама индиректно навукли признање да смо ми злочинци.. није ми јасно како то да никада наша Влада, или чак Влада Реп. Српске није реаговала о оваквој подвали!?!
Неко ће рећи да је то само филм.. па јест оно филм.. али поента је што је та серија на Западу била веома гледана, и што нико те информације није проверавао.. Да ли су стварно муслимани из Босне жртве... Вести током свиг година 1990-их су биле управо у томе да су Срби злочиници, а Хрвати и муслимани жртве.. па просто ми није јасно да су и овако нешто лупали..
Иначе американци имаји на хиљаде филмова снимљених са лажима.. и на тај начин покушавају да прекроје историју?!

Исто један од спорних филмова јесте "Спаситељ", где поред Дениса Квејда, глуме и српски глумци Наташа Нинковић, Небојша Глоговац, и Сергеј Трифуновић.
Денис Квејд игра бившег агента ФБИ, који долази у Легију Странаца, а затим у Босну 1992. где се бори на страни Срба, у гарди ВРС. Ту му је партнер Сергеј Трифуновић, улога неког отпадника Горана, који је склон злочинима, јер има једна сцена када упадају у муслиманску кућу, а он одсеца старој баби прст, како бих јој отео прстен. Даље, када у тунелу се порађа Вера (глуми је Наташа Нинковић), хоће да убије њено дете, јер је она силована у муслиманском логору.. и тако.. имате низ спорних филмова и сцена, где се заправо подваљује тројански коњ нама Србима, и призакују нас за злочинце!?

Трагично је што нико од наших институција не реагује?!
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 27, 2009, 02:00:46 поподне
УПОЗОРЕЊЕ: НИЈЕ ПРЕПОРУЧЉИВО ЗА МАЛОЛЕТНЕ И ОСЕТЉИВЕ ОСОБЕ!

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/pakrackapoljana.jpg) (http://www.krajinaforce.com/dokumenti/pakracka_poljana.html)

Миро Бајрамовић, бивши припадник тзв. Мерчепове јединице, отворено свједочи о злочинима што су их он и његови ратни другови починили на подручију Пакраца, Госпића, Загреба, Сланог…
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 27, 2009, 04:26:22 поподне
Још једно моје запажање.

Прво је то где се огледа злочиначка политика државног врха Хрватске 1990-их, и сва умешаност у зло рата... О чему се заправо ради?
Ради се о тајним црним списковима које је сама врхушка ХДЗ, на челу са Фрањом Туђманом на челу зиме 1990. године, дала својим општиниским одборима у местима где има пуно Срба (Глина, Петриња, Сисак, Костајница, Вуковар, Осијек, Пакрац, Дарувар, Новкска, Слав. Брод, Слав. Пожега, Госпић, Винковци, Карловац, Војнић, Вргинмост, Дрниш, Сплит, Задар, Шибеник, итд.), задатак да сачине спискове свих угледних, богатих, виђенијих Срба, који на неки начин прогрес/авангарду српске популације у СР Хрватској.
Значи, сваки од општинских одбора ХДЗ доставља тај списак централи у Загребу, да би се већ пролећа 1991. донела одлука о ликвидацији Срба са тог списка (при чему, је важна напомена, да на списку за одстрел не налазе се криминалци, већ обични, поштени, радни људи) Тачније, требало је наћи злочинце који ће то све урадити. Наравно ту свирепост нема сваки човек, нити верујем да би сваки Хрват тако нешто урадио. Али, оно што сам раније на овој теми писао, БУЂЕЊЕ ПАЦОВА... проналазе се такви људи, олоши спремни на све, за рад некакве славе, новца.. и још када им се помиње да их нико од правосудних органа неће приводити.. онда сасвим јасно добијате монструозну слику неслућеног повамирења.
Све ово се дешава што се каже, непосредно пред сами рат, и то је донекле упалило фитиљ.. мада, фитиља је било више, и нису сви у исто време упаљени, али су сви у исто време начини експлозију. А то је крак јула 1991. године.
Оно што још упада у очи јесте што са српске стране овакви спискови нису постојали! Тачније Срби у Книну, и Београду, нису сачињавали овакве спискове којима бих ликвидирано било на хиљаде Хрвата у СР Хрватској.. иако су Хрвати, преко локалних и страних медија стално, и стално понављали о угрожености Хрвата у СФРЈ од стране Срба?!
Још када томе надодате филоване и лажне извештаје са војницима из старих касарни ЈНА.. где је заправо представљена ситуација таква да је званични Београд послао те војнике 1990-91, у Хрватску како би ЈНА и Срби отимали "хрватску земљу".. контате?
Они нису желели да ниједном својом речи, реченицом, информацијом покажу да су Срби на подручију авнојевске Хрватске аутохтони народ!!! Да ту нису дошли јуче, нити да Србе у СРХ сачињавају војници на одслужењу војног рока... већ да су ту више од 8 векова!!! Ало брее ОСАМ ВЕКОВА!!!!
У Далмацији, имате манастир Крупа, код Обровца, затим манастир Крка код Кистања.. ово намерно пишем, јер су то врло стари манастири које је још сестра цара Душана зидала.. онда можете да замислите колико су само Хрвати лажи нафиловали. Када и људи у Србији немају појма овакве ствари. Наравно и по целој Крајини, имате православне светиње старе по 400-500 година. Нећемо да их сада набрајамо, али ћу касније оставити линк где можете да их нађете.

Са реализацијом оних црних спискова сачињених од ХДЗ, почело се већ маја априла 1991. године. Прво, све као случано.. али се злочинци после нису либили, и да у сред бела дана покажу своје лице, и оружије којим су трајно запрљали своју савест. Ови спискови, имали су за циљ да свим Србима у Хрватској покажу шта их заправо чека. Иако је сам Фрањо Туђман, на дочеку 1991. године, у новогодишњој ноћи зажелео "свим Србима у Хрватској срећну нову годину"... Све лажи, до лажи.


Још једна велика лаж је била пре самог рата 1991.
Ради се о Ивици Рачану, дугогодишњем члану Савеза Комуниста Хрватске (СКХ), уз председничко место пар година пред рат. Он је поред Фрање Туђмана на изборима у Хрватској 22. априла 1990. године био носилац листе комуниста, као и Туђманов противкандидат. Е сада.. цела ствар не би била толико занимљива, да сам Ивица Рачан није покупио гласове свих Срба, и Хрвата који нису желели да прихвате Туђмана и његову визију Хрватске, и након избора ПОКЛОНИО ИХ ТУЂМАНУ И ХДЗ!?!?!!!!
Да би превео то на наше стање и разумевање ствари.. замислите када би тврдокорна радикалска струја подржала опцију лдп-а, нпр. да се сачини Влада Србије.. или обрнуто?! Једноставно, једна од највећих изборних превара у свету, икада направљених, управо је тада одрађена!
Да је Ивица Рачан пре избора саопштио какве су му намере.. не верујем да би ико од тадашњих гласача гласао за њега на изборима.. А овако су они пред светом, и ЕЗ одлично опрали руке, јер су и Срби учествовали на изборима, тиме дали легитимитет истој, а што је њихов кандидат урадио.. па Боже мој.. требали су да размишљају на време..
Овде се не ради о класничној изборној превари већ о ситуацијама када неминовно долази до рата, самим тиме до великог страдавања невиних људи, материјална разарања, стварања криминала, и свега онога што рат носи са собом.

пас мајку им  >:(
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 28, 2009, 07:00:18 поподне
УПОЗОРЕЊЕ: следи текст потресне садржине!


(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/dnevnikratnoghirurga.jpg) (http://209.85.229.132/search?q=cache:vdbYUfmz664J:www.krajinaforce.com/dokumenti/dnevnik_ratnog_hirurga.pdf+dnevnik+ratnog+hirurga&cd=1&hl=sr&ct=clnk&client=firefox-a)
 
Миодраг Лазић: Дневник ратног хирурга, Книн 1991. - Источно Сарајево 1995.

Дневник ужаса - јер га доноси ратни хирург са прве линије фронта једног рата у коме у најстрашнијим мукама умире, или остаје обогаљено, физички или духовно, најчешће и физички и психички истовремено, безброј младих људи, жена, дјеце, стараца. С друге
стране, свједочанство М. Лазића о надљудској борби здравствених радника у ратној болници "Жица", у Блажују, за живот рањеника споменичког је карактера - што је и својеручан омаж здравственим радницима уопште, онима који у сваком рату остају у сјени; мало или нимало се зна о паклу кроз који ови јунаци пролазе.

О безумљу грађанско-вјерског рата у бившој БиХ већ се писало и писаће се још дуго. Проговориће многи, освјетљавајући, из различитих углова, велику несрећу народа са ових простора. Али, од овог свједочења хирурга М. Лазића тешко да ће бити непосреднијег и потреснијег казивања о злу које се овдје десило. Дневник М. Лазића - дневник је ужаса, паклу кроз који ови јунаци пролазе. У том свјетлу, задивљујућа је и бескрајна љубав хирурга М. Лазића за српски народ који је у овом времену свеколиког бешчашћа Запада доведен на руб пропасти.
У основи те љубави је и Лазићева свијест о беспримјерном чојству и јунаштву народа коме и сам припада. Дневник ратног хирурга М. Лазића је писан великим срцем човјека - борца живота. Писан је, најчешће, непосредно послије догађаја о којима говори, у условима који су тешко замисливи. Отуда, у Дневнику се налази понека неизбрушена мисао, понављане и неизбалансиране ријечи, понекад појаке ријечи ношене експлозивном емоцијом. Све је остало како је првобитно записано, без накнадних интервенција - што ово казивање чини још упечатљивијим. Због свега тога, несумњиво је да ће Лазићев Дневник бити веома читана књига, а одмицањем од догађаја о којима говори, све траженији документ о једном трагичном времену, времену зла, времену бешчашћа, а и времену неуништивог човјека. На крају, али изнад свега: Дневник ратног хирурга др Миодрага Лазића јесте снажан протест против безумља рата уопште!



Цитат
Четири ратне зиме. Ратни дневник писан у часовима када су се ствари дешавале. Болница. Рат. Људи. Догађаји. Доживљаји. Личности. Све је описано. Дневник прати мој пут од Книна, преко Баније, Кордуна, коридора, до сарајевског ратишта. Надам се да ће ово
једног дана бити роман који ће причати о епопеји и страдању српског народа. Када бих писао роман, почео бих овако: Лето 1991. године. Врели август, град Ниш. Рат се распламсава на територијама српских крајина. Книн, бастион српског отпора, пред најездом усташких хорди, пијемонт Републике Српске Крајине. Ниш и Книн, два града на супротним крајевима бивше Југославије, везују моју судбину већ пуне четири године. Одговарајући на позив - вапај српског народа у Крајини, са медицинским радницима, нарочито хирурзима, напуштам Ниш, породицу, пријатеље. Одлазим у Книн, у вртлог једног од најстрашнијих ратова на тлу Европе...

Цитат
Тог 4. августа 1991. почиње мојих 1200 ратних дана. Поштено говорећи, тада сам мислио да идем накратко, месец или два. Мој син Пеђа тог лета је имао пет година, а кћерка Нина три. Данас су четири године старији. Моја деца, иако мала, схватају зашто отац није дуго са њима. Они знају да је њихов тата потребан другој деци и њиховим
мамама и татама када су рањени или болесни. Кроз моје руке прошло је десетине хиљада рањених, обогаљених, мртвих. Мислио сам да нећу издржати ни физички ни психички. Ипак сам издржао. Колико је само литара српске крви истекло преко мојих руку, низ моје ногавице, натопило моје кломпе, чарапе. А баш та крв је најсветија српска
река, од које настадоше све друге. Понекад, кад заспим, сањам ту крваву реку, запенушану и црвену, из које се појављују главе познатих, изгубљене руке и ноге, тела непрепознатљива. Испочетка, крик ужаса и патње, врисак јада и бола. Онда урлик победе и речи: "Не дајте се, браћо, не дајте српску земљу"! На мојим рукама су умирали српски борци, деца, старци и старице. Сада, сећања навиру јака као истина...
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 28, 2009, 07:27:14 поподне
Само да кажем да је Др Миодраг Лазић, одликован орденом Светог Саве, од Његове светости патријарха Павла.

Нека је! И заслужио је овако велико признање људина Миодраг Лазић.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: Кука децембар 28, 2009, 07:32:47 поподне
Имао сам прилику да читам ту књигу. Књига се што се каже чита у даху. Али има још једна књига сличне садржине као ова што си навео, додуше мало опширнија и са већим бројем страна, али се не могу сетити тачног наслова. Уколико је нађем и на интернету поставићу је на теми.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 29, 2009, 07:13:41 поподне
Да наставим...

Хрвати рецимо, величају своју "победу" у "домовинском" рату?!
Оно што скоро нигде није јавно објављивано јесте да су официри војске РСК, добијали маја месеца запечаћена писма на својим радним местима, уз напомену да отворе на неки датум, на крају јула месеца 1995. А скоро сви су добијали одлуке о прекоманди најкасније до 02.08.1995., у Бања Луку, Бијељину, Шабац, Београд, Нови Сад, итд. Тиме је званични Београд, односно тадашњи председник Србије желео да кадровски ослаби Крајину, и то је био само још један у низу издајничких потеза "нашег" председника.
Апсурд је да Хрвати рат 1990-95 зову домовински.. иако им за сада западноевропске земље и САД то нису признале, не значи да неће у будућности. Ради се о томе да је ратови на простору бивше Југославије 1990-99 који су се водлили, били грађански.. никако домовински како Хрвати кажу, јер СР Хрватску није напала Италија, Мађарска, или Аустрија, па да се каже да је био рат за "домовину".. био је грађански рат, јер је властела у Загребу одлучила да одстрани један део (српског/православног) становништва из своје репубике.

Е сада.. осврнуо би се на ово што је Капетан Кука поменио Радована Караџића. Иако се неки учесници дискусије и неће сложити самном, ја би изнео моје виђење ситуације око њега. Поистовећују га рецимо са генералом ВРС Ратком Младићем, давајући му епитет хероја. Али ја међу њима ипак правим разлику. Радован Караџић је био политичар, а Ратко младић официр.. и Радован је по командној структури био изнад Ратка Младића. Политичаре никада нисам готивио, нити озбиљно схватао... увек су ми некако били несимпатични. Неки више, неки мање.
Радовану Караџићу имам шта и да замерим, ту је неколико ствари. Прво је то.. док је трајало убијање, етничко чишћење, и највећи прогон у Европи после Другог светског рата.. а то су злочиначке акције "Олуја" и "Бљесак", Војска Репубике Српске није реаговала.. бар не онако како се очекивало ("ако брату гори кућа, онда се не залива цвеће у својој кући"). Док је српски народ у Западној Славонији 1. и 2. маја 1995. бежао пред налетом усташких хорди, Радован Караџић, као председник РС, и главнокомандујући ВРС, није се упустио у акцију спашавања Западне Славоније, и Срба од тамо.. сем што им је пружио уточиште. Три месеца после кренула је злочиначка "Олуја", некажњени злочин хрватске државе и народа.. прогон Срба из Северне Далмације, Лике, Кордуна, Баније.. туку гранате са свих страна по колони избеглих Срба, пуштају се усташки и муслимански кољачи у колоне да праве крваве пирове.. а ВРС и даље не реагује?! Само се пружа уточиште. Занимљиво да сви који су кренули у колони са тракторима и аутима, имали су до Шапца бесплатно точење горива!?!? Дешава се и злочиначка операција "Маестрал", агресија на Бос. Крајину, одмах у наставку "Олује", где се Република Српска смањује на договорених 49%, како би је САД и ОУН признале.. и то само фактички.
Мени такве ствари никако не иду у главу. Ако је неко Србин, по осећању, пореклу, и свему ономе што носи српство, уз све то обавља дужност председника једне (какве такве) државе, има право наређења војсци.. и док његови сународници гину, крваре, отима се део њихове земље, да он не реагује тако да их заштити, и да не буде то што је било. Из горе изнетих текстова.. јасно се види рецимо да је стотине, и стотине руских добровољаца дошло на Балкан да нам помогну.. Хоћу рећи, ако су они потегли из Русије нама у помоћ, онда не видим зашто Радован Караџић није могао покренути ВРС да помогне браћи из Крајине. Није само кривица на Радовану.. хоћу рећи и на Слободану Милошевићу, и Момиру Булатовићу (тадашњем председнику Црне Горе - Српске Спарте)
С тиме да све док Милошевић није завршио у Хагу, нико њега није узимао за неког "хероја".. већ пар година уназад видим тамо где се продају слике и календари са Радованом, и Ратком, видим и Милошевићеве слике?!

Друго.. Имамо и гореизнету причу о Др Миодрагу Лазићу, лекару који је свој хумани посао у тим злим временима када је живот најмање вредео, отишао од своје породице, пријатеља, посла.. отишао да помогне Србима у Крајини, и БиХ. Тамо је свашта преживљавао, и како сам каже није ни веровао да тако нешто може да издржи... Оно што верујем, да Др Миодраг Лазић, као и сви други лекари који су радили западно од Дрине, није могао да се нада неким великим примањима (плати).. а радио је за шаку динара, и то оних што су скоро сваки дан девалвирали. Није имао ко да му пази жену и децу.. он је био и под теретом тога да може граната сваки час да рокне близу њега.. Тиме и не треба да наглашавам како је Др Миодраг Лазић ИСТИНСКИ ХЕРОЈ ОВОГ РАТА! Зашто сам баш њега поменио, у анализирању и повлачењу паралеле са Радованом Караџићем.. хоћу да кажем, да он своје херојство није наплатио! А тиме је он себи сачувао образ.
Не знам колико људи још овде је упознато са тиме да су Радован Караџић и Ратко Младић дошли у сукоб око Аркана (чини ми се да је то било 1994. године). Ради се о томе што је Ратко Младић школовани официр, који је добро познавао свој посао, и није био део миљеа какав је Аркан имао пре рата. Иначе и Аркан је своју храброст добро наплатио (намерно не пишем херојство, јер Аркан за мене није херој, већ само храбар лик.. јер ту постоји разлика.. храбар не мора да значи да си и јунак.. јунаци се не постају, већ рађају, а јунаци немају мрље у животу!).
Даље... Сада је сплетом околности (шатро ЦИА није знала где се он тачно налази, и одједном га проналазе..)  Радован Караџић нашао се у Хашком трибуналу, у коме, где смо видели како се прави фарса од суђења свима.. и како се доносе одлуке супротне здравом разуму! Насеру Орићу 2 године затвора за призвавање ратних злочина, и почињено етничко чишћење. Тиме верујем да ће Радовану Караџићу већ унапред спремити пресуду, од најмање 30 година, као што су и председнику РСК Милану Мартићу.. а Србима у БиХ, наметнути геноцидну одговорност, и тиме укинути Републику Српску!?! Признање за геноцидну одговорност Биљане Плавшић већ су добили.

Добра ствар код Радована јесте што је успео бар делимично сачувати РС, али бојим се да то није на климавим ногама, па да нам не измакну столицу, јер "сила Бога не моли".. као што су урадили са Косметом. Не мислим да му је било пријатно седети тих година на месту председника РС.. али ови неки потези ме изненадише.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча децембар 31, 2009, 02:04:50 поподне
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/micovlahovickroki.jpg)

Пише: Жељко Томић, sokolac.net
19.04.2009.

Обично пишем са лакоћом, прсти на тастатури не могу да прате мисли. Али, када покушам да нешто напишем о Мићи Влаховићу мозак затаји, па узалудно тражим изгубљени почетак. Откако кроз пријатеље упознах Мићу као дјечака, човјека и ратника, те проникох у његову душу и сазнадох његову потресну животну причу, Мићин лик ми не излази из главе. Прати ме на спавање и увијек је ту покрај мене када се пробудим. У овој причи наводим исјечке из дјетињства једног паћеничка чији живот ријечи не могу описати. Мићина животна прича ствара језу код помисли шта живот може некоме да учини. Није праведно да сву несрећу која некога у животу може да задеси нађох у Мићиној тужној причи. Није ни поштено да се све то десило душнобрижној особи, каква је био наш Мићо.

Мићо Влаховић никада није сазнао ко су му родитељи, нити зашто га је мајка једног магловиог јутра оставила умотаног у крпе на прагу београдског дома за сирочад у улици Звечанска број 9. Када је мало јакнуо, усвојила га је једна старатељска породица из Александрова (близу Зрењанина), вјероватно не због тога што су жељели да учине неко хумано дјело него да би од државе добили пристојне мјесечне приходе, као и неке пореске олакшице. Наравно, мушка дјеца много лакше налазе "нови дом" код војвођанских ратара јер у банатским њивама никада нема довољно радника.

Мићо је спавао у једној малој собици која је мирисала на буђ, и да се у њој није налазио дрвени кревет та просторија би више личила на оставу него на собу. Дане је проводио на њиви, пржен врелим сунцем и купан хладним панонским пљусковима. На поље би најчешће носио само пола килограма хљеба и литру млијека, и то би било све што је добијао за цијели дан напорног рада. Ријетко је причао о својој раној младости, али је једном саборцу са Жучи испричао како му је у тој кући једини пријатељ била сестра Весна, која би му понекад, кријући од осталих, доносила остатке непоједених оброка.

Не желим на овом мјесту да судим другима, нити да бацам клетве на ту старатељску породицу јер се на банатској земљи много ради а тешко живи. Војвођански сељак је одувијек био државно сироче, препуштен на милост и немилост мајке природе и лопова из пољопривредних задруга. Ипак, морам да примјетим да се нико из села не потруди да каже неку лијепу ријеч за тог Мићиног старатеља, оца Ђорђа.

И поред тешког живота, Мићо је зрачио неком позитивном енергијом. У селу су га сви вољели. Имао је много пријатеља, да поменем само неке: Сашу Ђурића званог Бели, као и Зорана Миловановића званог Зода, те Илију Ковачевића. Бели и Зода су сирочад, одрасли у истој хранитељској породици па их то чини "браћом" јер они другог брата немају. Зоду нисам упознао, али се потрудио да пронађе видео касету са Мићине сахране. Зодину касету намјеравам да пребацим на ДВД, па ћу исту да пошаљем донаторима. Илија је домаћи, рођен је у Александрову.

Мића је био и добар друг. Многе је задужио својим добронамјерним савјетима, попут Марије Максић која Мићу окива у звијезде.

На Мићином погребу се окупило много свијета, житеља Александрова и бораца из Источног Сарајева. У најдирљивијем тренутку тог тужног дана, када се народ разишао са гробља, Мићини саборци из Треће сарајевске пјешадијске бригаде су клекнули око хумке - и заплакали.

Срби су из грађанског рата 1992 - 1995 изашли као побједници, јер су многи борци, попут Миће Влаховића, уградили своје кости у темеље Републике Српске. Међутим, што се политике тиче, рат никада није ни објављен па се није ни десио. Ни један српски јунак из прошлог рата није проглашен за хероја, а да јесте Мићо би сигурно био један од њих.

Ми покушавамо да оживимо акцију обиљежавања имена Миће Влаховића, како би Александрово добило улицу Миће Влаховића.

(http://sokolac.slavicnet.com/sokolac/slike/mico_vlahovic_zima.jpg)

------------------------------------------------------------------------------------------

Мићо Влаховић - српски херој

Пише: Вогошћанин прави, sokolac.net

Прије нешто више од 16 година упознао сам једног од највећих хероја новије српске историје Мићу Влаховића. У Вогошћу је стигао из мјеста Александрово (а тада се звало Велике Ливаде), на себи је имао маскирни комбинезон, а око паса му је био опасач на којем је висио бајонет од пушке М48. Изгледао је јако повучен и скроман, тихог и пријатног гласа без сувишни ријечи у његовом говору. За свој долазак није ништа тражио од команде и био је смјештен у просторије И. Д. В. Вогошћанске бригаде ВРС, која се у то вријеме звала Црновршка бригада. Након доласка добио је задатак да поново формира И. Д. В. који је у то вријеме би расформиран ради криминала и одбијања наређења од претпостављене команде.

Мићо је врло брзо стекао повјерење Вогошћана и постао прави вођа своје јединице. Команде у Вогошћи су се смјењивале као сцене на филмском платну, а сваки нови командант је покушавао да задржи Мићу крај себе, због његове храбрости и извршавања наредби које је добијао. Мићо је низао успјех за успјехом и његова јединица је постала узданица становника Вогошће. Мићо Влаховић је провео у Вогошћи нешто више од годину и по дана ратујући на просторима Републике Српске и у тим борбама био вјечито испред својих другова, давајући им морал да га прате, до његових успјеха да овлада тереном који контролише непријатељ.

Био је то човјек који се не може описат са пар реченица. Мићо је дошао у Вогошћу да би помогао свом народу. Током рата није тражио ништа за своје учешће. Ратовао је хрбро и достојанствено.
Мићину доброту су користили неки који су се крили иза његове храбрости. Мићо је ишао испред свих, а неки његови борци се често нису појављивали ни на полазном положају. Мићу су сви вољели. Нема официра који је имао да каже нешто што би указивло нешто лоше о Мићи.

О Мићи Влаховићу се у то вријеме причало све најбоље. Мићо није био оштар према људима који су се крили иза његовог имена. Команда је смислила да смијени Мићу како би очистила његову јединицу. То је био само један тактички потез команде, који Мићо није могао да учини својим друговима. Врло брзо су Мићу, вратили на мјесто које заслужује.

Након Мићине погибије се осјећао недостатак кадра за офанзивна дејства и успјехе у њима. Мићо је у рату дао све што је имао. Зато ми данас имамо обавезу да га вратимо међу живе. Једна улица у његовом Александрову је само једна ситница коју је он заслужио од својих преживјелих сабораца.

Данас након скоро 15 година од погибије Миће Влаховића, поносим се што сам познавао таквог хероја. Овом приликом би замолио све који прате овај сајт, а у могућности су да дођу на парастос да нам се прикљуће и да покажемо да наш Мићо Влаховић није заборављен од својих другова и свог народа. Нека је вјећна слава за нашег истинског хероја.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: KizaLion јануар 01, 2010, 04:18:01 поподне
Да наставим...

Хрвати рецимо, величају своју "победу" у "домовинском" рату?!
Оно што скоро нигде није јавно објављивано јесте да су официри војске РСК, добијали маја месеца запечаћена писма на својим радним местима, уз напомену да отворе на неки датум, на крају јула месеца 1995. А скоро сви су добијали одлуке о прекоманди најкасније до 02.08.1995., у Бања Луку, Бијељину, Шабац, Београд, Нови Сад, итд. Тиме је званични Београд, односно тадашњи председник Србије желео да кадровски ослаби Крајину, и то је био само још један у низу издајничких потеза "нашег" председника.


Исто важи и за свештенике СПЦ-а по Крајини, добили су директиву из Београда да све што је вредно по Црквама склоне на време. Сви су знали осим народа, који је испао колатерална штета. Мени је најжалије због српског народа.

Република Српска без Дрвара, Гламоча, Кључа, Купреса и Босанског Петровца... тешко је то замислити. Срби повратници сада јесу већина у неким од наведених градова.. Нема посла и ниси свој на своме него су ту Лопатари главни.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 01, 2010, 04:37:32 поподне
Исто важи и за свештенике СПЦ-а по Крајини, добили су директиву из Београда да све што је вредно по Црквама склоне на време. Сви су знали осим народа, који је испао колатерална штета. Мени је најжалије због српског народа.
Република Српска без Дрвара, Гламоча, Кључа, Купреса и Босанског Петровца... тешко је то замислити. Срби повратници сада јесу већина у неким од наведених градова.. Нема посла и ниси свој на своме него су ту Лопатари главни.

Да, ово је исто истина за свештенике СПЦ, с тиме да су они директиву добили нешто касније од официра СВК.. буквално пар дана пред саму Олују. Један крајишник ми је причао да је свештеник код њих у селу, одржао литургију 3.08.1995. затим сео у ауто, и правац БГ где му је већ била породица?!  :o
Ја то стварно не могу да разумем.. никако ми није јасно да можеш оставити човека у невољи, ону нашу нејач и сиротињу. Не каже се џабе: "Бол је тренутна, а срамота траје довијека!".
Исти ти људи су њега годинама хлебом 'ранили, и вином појили.. а он да је тако кукавички их оставио.. најгора одлука!
Да је бар остао са њима, или да им је на време рекао "људи, издани смо, склањајте се, да бар жива глава на рамену остане, па ћемо после живи лако прегрмети!"... овако баца мрљу на себе и свој свети позив који обавља.
Није ми циљ да овде с овим коментаром блатим име СПЦ, јер свакако као православни верник, и нисам достојан тога, већ само моје запажање од нељудском гесту једног од свештеника СПЦ.

Наравно Кизо, да РС није ако нема Босанске Крајине, од Грахова до Санског Моста.. за мене то и није РС. То је исто као када птици одломиш 1 крило.  И чудом се чудим, не могу се начудити што већ годинама када се црта карта РС, приказује се само од Бијељине од Б. Луке!? Чак мислим да је и један од твојих потписа био "Када кажем западна Србија не мислим на Шабац, Зворник и Ужице.. већ на Бања Луку, Пале и Невесиње" (тако некако је ишао потпис).. Ја у себи мислим: А где је ту Крајина? Где је ту Грахово, Петровац, Дрвар, Гламоч.. бар.. ако нема Обровца, Бенковца, Плашког, Карловца, Петриње, Грубишног поља...
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 01, 2010, 06:07:56 поподне
УПОЗОРЕЊЕ: следи текст потресне садржине!


СРПСКИ ХЕРОЈ
Зоран Боровина (1952-1992)


(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/srpskagardailidza.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=pe0GvooN3nw)


Пуковник ВРС Зоран Боровина, је рођен 14. фебруара 1952. у селу Мало Поље (општина Хан Пијесак). Основну школу и гимназију завршио је у Хан Пијеску, а Војну академију у Београду, и завршну годину у Сарајеву.
Погинуо је 4. децембра 1992. у борбама на Отесу, на сарајевском ратишту.

Зорана Боровину на место комаданта Српске гарде на Илиџи је поставио лично Ратко Младић.

Оно по чему ће пуковник Зоран Боровина остати упамћен јесте одлучност, и херојство у борбеним акцијама на самом терену, у сукобима са непријатељем. Био је сасвим природан, тих, са благим осмехом на лицу. Није волео неправду, и борио се протви ње.
Дошао је децембар 1992. када је кренула акција ослобађања Отеса, код Илиџе. Пре саме акције пуковних Зоран Боровина је извукао разне кукавице "општинаре" и друге гузоње, који су се често скривали од броби, и наређивали напада и повлачили људе, преко моторола.. онда их је све обукао у униформу, и дао оружије у руке, па их је повео са собом у акцију. То им се нимало није допало, сви су били укочени и ознојени до голе коже, јер су били у самртном страху, гледајући непријатеља у очи.
1. децембра 1992. у зору кренула је акција ослобађана Отеса, и вршена је из 3 правца. Четврти дан акције већ у предвечерије, када су борбе већ јењавале, пуковник Боровина повео је неколико својих момака добровољно да изврше диверзантски упад међу непријатеља, како би се после отвориле шансе за наставак акције ослобађања Ступске петље. Бачена им је бомба пред ноге, момци су полегали, а Зоран Боровина је узео бомбу у шаке, и није стигао да им врати, него му је ескплодирала у руци. Донесен је у болницу "Жица", где су лекари констатовали смрт. Морал српске војске, када су чули за погибију свог комаданта и јунака, је страховито пао.
Наредни дан 5.12.1992. српски гардисти са Илиџе су ушли у Отес, и практично само ушетали, јер скоро да метак нису испалили. Што ће рећи да је још дан раније Отес био ослобођен.

Једино ко се радовао у српским редовима одласку Зорана Боровине јесте овај кадар, који се поново вратио у своје канцеларије и фотеље јер су се добро уплашили за своје задњице.

Након смрти Зорана Боровине, Отес доби ново име - Зораново!

Тодор Крајишник је написао своју књигу "Пут до сунца", где је једна песма посвећена пуковнику Зорану Боровини

Љубиша Калас - Зоране, Зоране (http://www.youtube.com/watch?v=CnySf2C7Dqo)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: KizaLion јануар 01, 2010, 07:07:43 поподне
Исто важи и за свештенике СПЦ-а по Крајини, добили су директиву из Београда да све што је вредно по Црквама склоне на време. Сви су знали осим народа, који је испао колатерална штета. Мени је најжалије због српског народа.
Република Српска без Дрвара, Гламоча, Кључа, Купреса и Босанског Петровца... тешко је то замислити. Срби повратници сада јесу већина у неким од наведених градова.. Нема посла и ниси свој на своме него су ту Лопатари главни.

Да, ово је исто истина за свештенике СПЦ, с тиме да су они директиву добили нешто касније од официра СВК.. буквално пар дана пред саму Олују. Један крајишник ми је причао да је свештеник код њих у селу, одржао литургију 3.08.1995. затим сео у ауто, и правац БГ где му је већ била породица?!  :o
Ја то стварно не могу да разумем.. никако ми није јасно да можеш оставити човека у невољи, ону нашу нејач и сиротињу. Не каже се џабе: "Бол је тренутна, а срамота траје довијека!".
Исти ти људи су њега годинама хлебом 'ранили, и вином појили.. а он да је тако кукавички их оставио.. најгора одлука!
Да је бар остао са њима, или да им је на време рекао "људи, издани смо, склањајте се, да бар жива глава на рамену остане, па ћемо после живи лако прегрмети!"... овако баца мрљу на себе и свој свети позив који обавља.
Није ми циљ да овде с овим коментаром блатим име СПЦ, јер свакако као православни верник, и нисам достојан тога, већ само моје запажање од нељудском гесту једног од свештеника СПЦ.

Наравно Кизо, да РС није ако нема Босанске Крајине, од Грахова до Санског Моста.. за мене то и није РС. То је исто као када птици одломиш 1 крило.  И чудом се чудим, не могу се начудити што већ годинама када се црта карта РС, приказује се само од Бијељине од Б. Луке!? Чак мислим да је и један од твојих потписа био "Када кажем западна Србија не мислим на Шабац, Зворник и Ужице.. већ на Бања Луку, Пале и Невесиње" (тако некако је ишао потпис).. Ја у себи мислим: А где је ту Крајина? Где је ту Грахово, Петровац, Дрвар, Гламоч.. бар.. ако нема Обровца, Бенковца, Плашког, Карловца, Петриње, Грубишног поља...

То сам ја писао јер на тренутно тим територијама живе Срби, па кад то преузмемо лако ћемо после и за Крајину. Никад ја нисам заборавио ни Книн, Дарувар, Подравску слатину, Госпић, Костајницу, Дрежницу, Столац, Равно... ми смо то све требали у рату завршити а фронт после пребацити на Косово.

А све те територије су везане за српски народ који је живео тамо, а колико нас сада има? И хоће ли се они вратити тамо да буду под Њиховом капом? Тешко. Јер Србин неће више да буде роб... народ ће се вратити кад дође до неког новог рата, овако не...

Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 02, 2010, 01:18:47 пре подне
А све те територије су везане за српски народ који је живео тамо, а колико нас сада има? И хоће ли се они вратити тамо да буду под Њиховом капом? Тешко. Јер Србин неће више да буде роб... народ ће се вратити кад дође до неког новог рата, овако не...

Негде на нету сам читао добар коментар.. Јевреји већ 2000 година  се налазе на Блиском Истоку, и тамо су већ деценијама у рату са муслиманима. Нико од њих не помишља да се повуче, или да би пораз од муслимана дошао у обзир.. једноставно НЕ, и милион година да прође, опет ће се БОРИТИ, до краја, до последњег.
Овим што сада причам не позивам на рат, на оружије, на клање, убијање и сл. (као што верујем да би ми свашта прилепили, и етикетирали, они којима управо овакве приче и теме сметају).
Овим само позивам на нашу свест, свих Срба.. крајишника да не забораве своје корене, и завичај, а и остале Србе када неко каже да је из Обровца, или Пертиње, да не гледају у њега ко крава у мртво теле.. већ да каже: знам, то је у Крајини.
Као што ја знам где је Призрен, Куманово, Неготин, Кикинда, Требиње, Никшић, Будва, Брчко.. не зато што сам завршио географски факултет, или сам интелигентан 180%.. већ то је то ствар опште културе...
Да не може бити само речено да је Никола Тесла Србин.. већ да се зна ко је он, одакле су му преци, колевка.. исто важи и за патријарха Павла, Милутина Миланковића итд.

Знаш како Кизо.. негде с краја 1990-их креће први талас, али мали, повратак Крајишника у свој завичај, после се наставило, али слабо.. разлог је заправо недостатак посла. А то се јавља и у осталим крајевима Србије, јер је таква државна полтика Србије. Наравно Хрватска не жели да инвестира ништа (сем онога што им ЕУ наређује) у подручије бивше РСК, из страха да се Срби не врате. Никада то нису ни хтели.. све живо се улагало у Загреб и приморије.. ово остало јако слабо.
Друго, често се дешавало да поједини примитивци нападају Србе, претежно старе и немоћне, који су у мањини, и тиме им се загорчава повратак, а уједно и шаље порука осталим Крајишницима шта их чека када се буду вратили. Ранији је проблем био велики што су људи помало долазили.. сада их је све више, сваке године. Али лично мислим да увек тереба бити више и више, јер управо то ствара критичну масу, да не би долазило до кукавичких потеза тамошњих пи*да, који нападају по принципу 5 на 1. Ако хоће да се пегламо, онда ајде 5 на 5, или 1 на 1.. па да видим ко ће да ми стане на црту?! Неће нико.. већином су кукавице, који за 50е ће направити грдно зло (па и запалити Србину повратнику кућу).. а неће имати муда да то јавно каже, или се људски побије.
Разлог слабог повратка наших људи се огледа пре свега у лошем раду државних институција РХ, која све могуће начине користи како би све одуговлачило, и отезало, да се људима смучи, и да једноставно пожеле да НЕ ДОЂУ више тамо. Но, то не сме да нас обесхрабри.. напротив.
Као што још давно пре 5 година запазих у извештају са нашег гостовања у Запрешчићу 2005. године, лепо пише: делије (Срби) у хрватској представљају наааајвећу могућу провокацију итд. Тако да и ово се тумачи исто.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 02, 2010, 03:22:04 поподне
УПОЗОРЕЊЕ: видео снимци се не преоручују малолетним и осетљивим особама!

Злочиначка операције
Маестрал 1995.


Злочиначка акција "Маестрал" извршена је током септембра месеца 1995. године од стране хрватске војске на западне делове Републике Српске (Босанска Крајина - Дрвар, Гламоч, Грахово, Кључ, Петровац, Дубица, Мркоњић Град, Шипово).
Одговорност за ову злочиначку акцију сносе Фрањо Туђман председник РХ, као и хрватски генерали Јанко Бобетко и Гојко Шушак.

Сједињене Америчке Државе су преко својих приватних војних фирми помагале хрватску војску преко опреме, кадрова, и логистике, да се ова акција спроведе.

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/maestral1995.jpg)

Маестрал 1/2 део
AGRESIJA HRVATSKE NA SRPSKU 18.9.1995. 1 od 2 † (http://www.youtube.com/watch?v=N16BZRZqG18#)


Маестрал 2/2 део
AGRESIJA HRVATSKE NA SRPSKU 18.9.1995. 2 od 2 † (http://www.youtube.com/watch?v=IyJBnMeORPw#)

Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 02, 2010, 03:41:33 поподне
УПОЗОРЕЊЕ: видео снимци се не преоручују малолетним и осетљивим особама!

Операција Уна 1995.


Операција Уна 95 је био назив војне операције у којој је хрватска војска са територије Републике Хрватске напала 4 западнокрајишке општине Републике Српске (Нови Град, Костајница, Коз. Дубица, Градишка). Операција је почела 18. септембра 1995. а завршила се већ идућег дана тешким поразом Хрватске војске.

Циљ акције хрватске војске је био заузимање Приједора и окупација целе територије источно од пута Градишка – Приједор. Акцију Уна је са југа, месец дана касније, пратила комбинована акција Хрватске војске, ХВО-а и 5. корпуса (већински муслиманске) Армије БиХ под називом "Јужни потез".

Због агресије Хрватске на Републику Српску и тешког пораза, у хрватској јавности се веома мало зна о овој неуспешној операцији.

Операција Уна 95 је била последица еуфорије након операције Олуја, због чега је Главни штаб ХВ очекивао да ће моћи брзо заузети ове делове Републике Српске. Операција је била и претходница операције Јужни потез, да би Хрвати, након евентуалног заузимања тих општина, запречили Муслиманима прилаз до реке Саве.
Након одбране домаћина други дан су у бој ступиле и војне јединице Војске Републике Српске, које су повучене са других линија фронта. У битку су са бањалучког аеродрома кренула и два српска авиона, која су бомбардовала хрватску колону на регионалном путу Сисак – Банска Дубица на деоници Живаја – Шаш.

Наводно су зелено светло за ову акцију дали и сами амерички дипломати (Ричард Холбрук). Фрањо Туђман је операцију планирао мимо заповедника главног стожера Хрватске војске. Након претрпљеног пораза дошло је до смена у штабу ХВ а сама акција је била заташкана. Хрватска страна је пораз оправдавала тешко укопаном српском војском, поменула је чак и ваздушне ударе српских авиона из Батајнице, којих није било, већ само ова 2 из Бања Луке.

Приликом напада, хрватске снаге су починиле и масовне злочине код фабрике Кнежопољка, убивши сваког цивила којег су пресрели на локалном путу Коз. Дубица – Костајница, који су документовани и пред Хашким трибуналом. Тада је на свирепи начин убијено 44 цивила а рањено 38 цивила. Велику улогу у спречавању даљег продора хрватских јединица према дубини територије и одбрани Козарске Дубице имао је интервентни вод цивилне полиције који је тај дан процентуално претрпио највеће губитке. Припадници интервентног вода цивилне полиције су се и сутрадан 19. септембра у реону села градине сукобили са хрватском војском која је прешла на територију Републике Српске. Том приликом смртно је страдао један полицајац а више их је лакше рањено.

Операција Уна 95 - 1. део (http://www.youtube.com/watch?v=3Io2DVomyLI)

Операција Уна 95 - 2. део (http://www.youtube.com/watch?v=ITyeVVjoFK8)

Операција Уна 95 - 3. део (http://www.youtube.com/watch?v=c0P5KHwlW5s)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 03, 2010, 03:57:54 поподне
Разбијање мрежа лажи у Хрватској

(http://www.krajinaforce.com/slike/ploca_stara_kninska_bolnica.jpg)

(http://www.krajinaforce.com/slike/ploca_stara_kninska_bolnica_1.jpg)

Качим ове слике да се виде сви апсурди хрватске мреже лаж, и превара у протеклом рату. А хоћу да објасним шта је посреди, и разбијем ту превару.

На сликама јасно се види табла где пише како су у Книнској болници 1991-95. мучени и убијани хрватски цивили и "бранитељи".. Но, прво што упада у очи, јесте само табла, нема нигде пописа имена мучених и убијаних у болници. Од када знам за себе, када су нас као клинце водили да гледамо партизанске споменике из Другог светског рата, и оне од жртава фашизма, увек су пред оваквих табли стајала имена пострадалих. Овде таквих имена нема!?
Друго, ова табла се окачила тек 2003. године, што ће рећи читавих 8 година након њиховог уласка у Книн. Не кажем да су морали истог момента да то каче.. али следеће године, или 2 године касније табла јесте морала да стоји, са списком настрадалих у Книнској болници. А они се 8 година касније сетили да је ту неко пострадао!?
Треће, поред ове спомен-плоче стоји један офуцан венац са цвећем, који је ко зна када стављен, и то неки најмањи, да не може ни да се види рецимо ко је оставио тај венац, коме се оставља тај венац.. ништа од тога нема!?
Врло чудно, и запањујуће, али нити њих ЕУ и НВО гањају због таквих лажи, нити је држава Србија уложила било какав протест!?


У вуковарској болници је слично.
На уласку у болницу имате таблу од црног меремера, на коме позлаћеним словима пише како су 18.11.1991. србоћетници, и ЈНА одвели 200 пацијената из вуковарске болнице, на пољопривредно добро Овчара, и тамо их мучки стрељали. Имена додуше ту нису наведена.. али тамошњи људи знају тачно ко је одведен и стрељан на Овчари. Зна се, а Хрвати то неће да ставе, јер би се видело именом, и презименом, годиштем, да је ту доста чланова 204. вуковарске бригаде ХВ, који су били рањеници са свежим ранама. Пресвукли се, мислећи да ће успети преко свежих рана да се извуку. То припадницима територијалне одбране није промакло, и они су их и одвели на Овчару.
Чак је ова прича, о "рањеницима" из вуковарске болнице доказана и на МСП у Хагу прошле године, када је један од сведока била др Весна Босанац.

Оваквих табли само са спомен-плочама сличне садржине, имате и у другим градовима РСК, рецимо Глина конкретно, и Бели Манстир...
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: Микеланђело јануар 03, 2010, 04:12:50 поподне
Да додам и ја нешто на ову тему. Радована Караџића многи сматрају херојем, али народ Босанске Крајине му неће и не може заборавити издају. Све те општине, Дрвар, Петровац итд, овдје назване "десним крилом РС", су изгубљене управо због марифетлука Караџића и људи блиских њему, наравно и Милошевића. Добро је познато да су Младић и Караџић били у латентном сукобу који би понекад знао да експлодира, чак и на неким сједницама Скупштине РС. Сам Караџић је долазио у Сански Мост, Кључ, Дрвар ... само дан прије него што би ти градови пали у непријатељске руке и говорио забринутом народу да немају разлога за бригу, да ће та мјесте остати у српским рукама. Већ сутрадан, хиљаде људи би бјежали из тих градова, војска би се углавном покупила и препустила Крајину непријатељу без испаљеног метка.
Оно што је битно знати јесте да су хрватско-муслиманске снаге крајем 1995. дошле буквално до Бањалуке, палили и гасили струју у ХЕ Бочац, која снабдјева електричном енергијом цијелу Бањалучку регију. Територија РС је била испод 49%, будући да ће се након Дејтона у састав РС вратити Мркоњић Град, Шипово ...
Волио бих да неко пронађе неке информације о Одбрани Западне Босанске Крајине 1995. На границама општина Козарска Дубица, Нови Град и Градишка вођене су крваве и јуначке борбе српских војника који су издржали нападе бројнијих непријатеља.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 03, 2010, 10:49:17 поподне
Волио бих да неко пронађе неке информације о Одбрани Западне Босанске Крајине 1995. На границама општина Козарска Дубица, Нови Град и Градишка вођене су крваве и јуначке борбе српских војника који су издржали нападе бројнијих непријатеља.

То што тражиш зове се  Операција "Уна 95", и налазе се горе... три поруке изнад ове моје. Ту су ти видео снимци из 3 дела. Снимци су РТРС.

И занимљиво је што су српске снаге за 2 дана решиле операцију Уна 95.

Шипово, и Мркоњић Град када су враћени у РС, тиме је испуњен договор о 49% раније већ договорених.

Када смо већ код оваквих спорних изјава.. имате и изјаву Алије Изетбеговића, у Турској, када је у Анкари 10 дана пре потписивања Дејтонског споразума новембра 1995, рекао тамошњим медијима, како је победа муслимана близу, и нема ништа од признања Српске Републике у БиХ?!
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: ЧИЧА јануар 04, 2010, 03:02:26 поподне
Да додам и ја нешто на ову тему. Радована Караџића многи сматрају херојем, али народ Босанске Крајине му неће и не може заборавити издају. Све те општине, Дрвар, Петровац итд, овдје назване "десним крилом РС", су изгубљене управо због марифетлука Караџића и људи блиских њему, наравно и Милошевића. Добро је познато да су Младић и Караџић били у латентном сукобу који би понекад знао да експлодира, чак и на неким сједницама Скупштине РС. Сам Караџић је долазио у Сански Мост, Кључ, Дрвар ... само дан прије него што би ти градови пали у непријатељске руке и говорио забринутом народу да немају разлога за бригу, да ће та мјесте остати у српским рукама. Већ сутрадан, хиљаде људи би бјежали из тих градова, војска би се углавном покупила и препустила Крајину непријатељу без испаљеног метка.
Оно што је битно знати јесте да су хрватско-муслиманске снаге крајем 1995. дошле буквално до Бањалуке, палили и гасили струју у ХЕ Бочац, која снабдјева електричном енергијом цијелу Бањалучку регију. Територија РС је била испод 49%, будући да ће се након Дејтона у састав РС вратити Мркоњић Град, Шипово ...


управо тако...а и узимање новца из банака прије краја рата...знам само колико су борци били разочарани (и дан данас јесу) - оно што су крвљу бранили свих тих година само једним политичким потезом је предавано непријатељу....ма много тога...ал опет за то му је једини судија српски народ ...а никако не ови из Хага....надам се само да ће се горе достојансвено држати и показати мучитељима и тлачитељима како се бори и судбује...а да ће се некако вратити нама овдје па да сазнамо коначно и ту истину и због чега је урадио неке ствари које је урадио...
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: Микеланђело јануар 04, 2010, 03:10:45 поподне
То што тражиш зове се  Операција "Уна 95", и налазе се горе... три поруке изнад ове моје. Ту су ти видео снимци из 3 дела. Снимци су РТРС.

И занимљиво је што су српске снаге за 2 дана решиле операцију Уна 95.

Извини, брате, превидјео сам то.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 04, 2010, 04:02:56 поподне
управо тако...а и узимање новца из банака прије краја рата...знам само колико су борци били разочарани (и дан данас јесу) - оно што су крвљу бранили свих тих година само једним политичким потезом је предавано непријатељу....ма много тога...

Када смо већ код тих пара, и банака у ратно доба.
Чуо сам непроверену још причу, од само 1 особе (делује ми позуздано, али опет што кажу, треба проверити из више извора)... да се дешавало да артиљерија ВРС делује по муслиманским циљевима рецимо, а да то Хрвати плаћају и обрнуто. С тиме да је новац одлазио у руке локалних комаданата ВРС!? Ради се наравно о великим сумама новца, стотине и стотине хиљада ДЕМ.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: Кука јануар 05, 2010, 12:51:04 поподне
Е јеби га сад другари, и ви га сад много тупите и цепидлачите што се тиче Радована Караџића !!!
Као што ниједан човек није безгрешан, сигурно је исти случај и са Радованом Караџићем. Основна подела коју су нам потурали и дан данас потурају џелати са запада, је та подела на добре и лоше момке.То уз помоћ својих агентура и антисрпске власти у нашој земљи желе да представе и у делу Радована Караџића. Тако да данас на све начине се покушава дочарати са њихове стране да је Радован био људождер. Док нам овде у Србији разне шићарџије и патриоте за гласове потурају да је ни мање ни више него Цар Лазар. Нити једно нити друго није истина. У времену распада Босне и Херцеговине и почетка грађанског рата, Радован Караџић је био свестан да се српски народ налазио пред истребљењем и да се једном заувек српско питање у Босни и Херцеговини морало дефинисати. У свој хистерији која се у свету водила против њега и српског народа у Републици Српској, Радован Караџић је  заједничком борбом са српским народом остварио опстанак српске државе на западној страни Дрине. Не устукнувши ни пред ким и не бежећи ни у најбезизлазнијим ситуацијама у којима се налазио са својом војском и народом. Његово дело је Република Српска, непобитна чињеница и необориви доказ да се за њу изборио заједно са свим живим и погинулим борцима и својим народом. Једна од ствари са којом се морао или није могао изборити Радован Караџић је утицај који је Милошевић, Јул и остали имали у Републици Српској. Корупција јесте била распрострањена међу разним политичким мешетарима и мноштвом политичких партија које је Милошевић финансирао да би ослабио СДС. Шта је по том питању Караџић могао да уради, показаће време. Али да је којим случајем покушао чистку својих редова и обрачун са агентуром Јула, ко је могао гарантовати да му Милошевић неби затворио границу и пре 1994. године. Булажњења око милона које је наводно украо делују као научна фантастика. Зар до сада нико не би доказао да је заиста покрао те паре? Сем млаћења празне сламе од стране сорошових медија нико озбиљан још о томе није говорио. Корупција у власти је постојала али да је сам Караџић учествовао у крађи апсолутно никада нико није доказао. Пад Крајине и наводна издаја Радована Караџића просто не пије воду. Јер све и да се супроставио шта је реално могао да уради када је Милошевић већ унапред продао Крајину.Томе треба придодати и чињеницу да се у том моменту фронт српске војске простирао на око хиљаду километара и да би Република Српска била угрожена да је тада војно реаговала. Радован Караџић је током целог рата трпео притиске из Београда. Под разним притисцима и уценама Милошевића и баба Јуле сигурно му није било лако не да очува него да успе да не изгуби оно што је српском крвљу стечено. Знало се да је Милошевић пред крај рата у Босни био миљеник запада и да ни од чега није презао неби ли се додворио американцима за које је после Дејтона био ,,фактор мира на Балкану''. Тако да доводити Радована Караџића у везу са њим и његовом политиком ствара у најмању руку сумњичавост. У кројењу Дејтона који је у крајњој оцени Републици Српској донео политички пораз, у име српске стране питао се искључиво Слободан Милошевић. Зна се да је дозволио да муслимани узму Брчко а да о томе а касније и око других делова БиХ не обавести никога из власти Републике Српске. Свако ко је био упознат са околоностима пре и после Дејтона зна да је Милошевић био човек кога су САД поставиле да прихвата њихове захтеве. И данас приписивати Караџићу грешке из Дејтона стварно постаје неумесно. Каже се народ ће судити Радовану Караџићу !!! Српски народ му је већ пресудио !!! Онај његов истински српски народ га је ставио у текстове гусларских јуначких  песама и сврстао га међу легенде српског народа и српску славну историју, а за овај други део народа ако се српским уопште и може назвати искрено да вам кажем заболе ме баш. Рђавој овци и руно смета, да не употребим други начин писања ове народне изреке. Време је најбољи судија и сигурно је да ће кад тад показати неке чињенице које данас нама нису познате или их ми са ове дистанце не видимо а важне су за укупну слику дешавања око Радована Караџића и Републике Српске.

Ало људи моји, па водио се рат, а не квиз и нека телевизијска емисија !!! Па зар мислите да је лако носити такво бреме на леђима, бити лидер једног народа и водити борбу за опстанак истог, када га је поред овдашњих домаћих гована, напала и свака белосветска ала и врана и белосветски милет и олош којима мали српски поносни и храбри народ итекако смета. Дај немој да се зајебавамо !!! После битке сваки је генерал паметан и може да прича шта је и како је требало бити.
Па тај Радован Караџић је створио ТРЕЋУ СРПСКУ ДРЖАВУ а ви о њему тако !!! Слажем се ја да није било ни мало лако, али и не иде да се и дрвљем и камењем сада опали по Радовану Караџићу. Свестан сам ја да је народ Републике Српске преживео велике катастрофалне недаће, муке и трауме у отаџбинском рату, али ни ми у Србији нисмо били мажени. Свако је имао некога свога на фронту у РС који се борио за српску ствар и очување српског народа због кога је стрепео и ноћима није спавао, и који му се можда са тог фронта никада није ни вратио, али ми стварно не пада на памет да у лошем контексту причам било о ком актеру отаџбинског рата који је био на српској страни !!! Сад је лако напасти Радована Караџића и опалити по ТВОРЦУ СРПСКЕ ДРЖАВЕ у негативном контексту. Али кад се нешто ствара и то држава, и то у тако тешком и прљавом рату и времену, те ствари које наводите су неминовне али ја их никад нећу признати и ако их је уопште и било. И на крају крајева ретко ко може из тако можда и најпрљавијег рата да изађе чистих руку. Онда можемо слободно да блатимо и све српске војсковође од Карађорђа преко балканских и светских ратова јер је и у тим дешавањима и страдањима српски народ од својих вођа сигуран сам претпео исте ствари и то је нажалост неизоставни фактор рата. Али ја их понављам још једном сигурно никада признати нећу. Јер такав никад нисам био, нити ћу икада бити !!! Није Радован Караџић створио државу да би је понео са собом у Хаг или у гроб када умре, него је ту исту државу коју је заједно са својим народом стварао оставио свом српском народу и поколењима на чување !!!
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: KizaLion јануар 05, 2010, 12:58:04 поподне
Нешто што сам прочитао на сајту Крајинафорс од операције Бљесак 95.:

Svedok 628/95-1 iznosi sledeće:

"... Kada su pripadnici Hrvatske vojske 1. maja 1995. godine oko 20.00 časova presekli put Okučani - Nova Gradiška, kod sela Novi Varoš, kojim su se iz pravca Okučana kretale izbeglice srpske nacionalnosti, ugledao sam na mestu zvanom Pustara, kako se iz pravca Oku-čana prema Novoj Varoši približava jedan automobil marke"Merce-des" žute boje, sa okučanskom registracijom. U njemu se nalazilo pet putnika.

Video sam kada su ispred ovog vozila izašla dvojica hrvatskih vojnika i zaustavili ga. Jasno sam čuo njihov razgovor i doziva-nje jednog od njih: " Hodi, imaš pet Srba, zakolji ih " . Verovatno je dozivao nekog od svojih drugova koji su stajali pored puta. Ubrzo je na put istrčalo pet hrvatskih vojnika, koji su stali neposredno pored vozila i počeli da pucaju u putnike iz automata sve dok nisu ispraznili šaržere.

Pošto su poubijali sve putnike u automobilu, gurnuli su automobil sa kolovoza u desnu stranu, u kanal. Ubijeni putnici su ostali u ovom automobilu...".

Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 05, 2010, 04:47:03 поподне
Кука..

Овде око Радована Караџића, није толико аспекат на новцу (новац је потрошна ствар).. већ на српској земљи западно од Бања Луке, и људима који су гинули те 4 године од Бенковца до Грубишног Поља.
Ја наравно не могу да ставим знак једнакости између Радована Караџића, и Слободана Милошевића. Али није баш да је Радован био светац и безгрешан. Што и сам Микеланђело рече, он је обилазио градове Бос. Крајине пре њиховог пада, уверавајући тај народ како неће бити колона и прогона Срба у том делу РС.
Пази, није никакав проблем, да је он испод жита њима рекао да се повуку из Грахова, Дрвара, Петровца, Гламоча, и да тај народ не гине, не пропада тако како је пропадао.

Знаш како још.. Република Српска није држава, поготово не сада.. има неке само атрибуте државности, али није држава! Шта више и да саму себе сада прогласи државом, биће непризната. Једноставно то САД и ЕУ не дозвољавају! Никада, и никако! Ако додаш томе још ове го*наре из међународних организација који се стално петљају у политички и економски живот РС, онда капираш да заправо Република Српска има само фактички државност, или бар неку самосталност.

Сви смо гледали филм "Лепа Села Лепо Горе" од Срђана Драгојевића. Сећаш се улоге Петра Божовића, и главног јунака кога игра Драган Бјелогрлић.. два различита момка са наше стране.. Први је тај што се преко рата обогатио, и радио низ лоших ствари (умешан је у убиство мајке главног јунака), пушке није видео.. док је Милан главни јунак крвавио гаће, и борио се за слободу свога народа.

Милошевић већ као што сам и рекао.. петљавио се у све ствари преко Дрине, намерно, јер су га и сами САД и ЕУ гурали тамо, зато што су знали да ће оно испунити све њихове захтеве и услове.. па су га зато и "волели"... Ја сам већ рекао да је он радио за њих, а ово је само потврда тога.
Што се Дејтона тиче, ту су опет упетљавили Милошевића.. а никако нису хтели Радована Караџића, што је по мени огроман апсурд, да Милошевић као председник Србије, потписује нешто у име Републике Српске, која већ има свог председника!?! С тиме да су још у Дејтону 21.11.1995. потписали Милошевић и Туђман споразум о томе да су Срби поражени у Крајини, и да нема ништа више од РСК!?! Тако да Милошевић представља и највећег трагичара Отаџбинског рата 1990-их.

Е још нешто око одбране Крајине..
Кука.. ако се брани српска земља, онда је сви бранимо.. не може бити селективно.. ВЕЋ СВИ ДО ЈЕДНОГА! Ако се не може бранити, онда се лепо каже: нисмо у стању да се боримо и против НАТО-а, и крај.. повучемо се и чекамо своју шансу..
Да преведем на наш навијачки језик.. Исто тако је и фрка са муројом.. они су власт, и имају оружије, и све.. нормално је да су јачи од нас. Али постоје моменти када једноставно сви устајемо и дижемо глас против насиља, и када цела трибина иде без обзира на све, пример ти је Торпедо 2000. године, Кјево 2002. године...
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 06, 2010, 03:52:26 поподне
Сећање на масакр у Кравици

Муслиманске оружане снаге Насера Орића напале су у 7. јануара 1993. године Кравицу и околна српска села и мештане убили и измасакрирали на кућном прагу

(http://www.vesti.rs/downloads/b49e89d974093fd15587be6c760171e3.jpg)

Братунац – Парастосом у цркви и полагањем цвећа на централном спомен-обележју у Кравици код Братунца, јуче је обележена 17. годишњица страдања 49 српских цивила које су 7. јануара, на Божић, 1993. године убили припадници муслиманске Армије БиХ из Сребренице, а 86 ранили, преноси Танјуг.

Јаке муслиманске оружане снаге из Сребренице под командом Насера Орића напале су у рану зору из више праваца Кравицу и околна српска села и све мештане који нису успели да побегну убили и измасакрирали на кућном прагу. Међу убијенима је било највише жена, деце и стараца. Седморо заробљених је након тортуре и мучења у затвору у Сребреници убијено.

Више од 1.000 мештана Кравице, носећи децу и рањенике, успело је да се кроз велике сметове снега на путу дугом око пет километара преко планинских превоја пробије до реке Дрине, да би чамцима били пребачени у Србију.

После Божића 1993. године пронађено је и сахрањено само девет српских цивила, док су посмртни остаци 40 масакрираних мештана пронађени и идентификовани тек два месеца касније.

У овом највећем српском насељу у средњем Подрињу без једног или оба родитеља остало је 101 дете.

Кравица, у којој је пре рата живело 2.500 становника, током ратних 1992. и 1993. године била је стална мета напада наоружаних муслимана из села у околни Сребренице и Братунца који су у том периоду убили 152 српска цивила и војника, а 168 ранили.

За те злочине, као и за све остале злочине почињене на подручју Сребренице и Братунца још ниједан муслиман или Бошњак није одговарао, а Хашки суд је 3. јула 2008. године Орића ослободио оптужби због недостатка доказа за командну одговорност.

На простору од 64 квадратна километра месне заједнице Кравица муслимани су током 1992. и почетком 1993. године разорили сва села и засеоке, укупно 30, у којима је срушено свих 688 стамбених и 27 друштвених објеката. Од тих 30 села, 26 су и данас потпуно празна и разорена. Само се у четири насеља вратио занемарљиво мали број, углавном старијих, људи.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: Кука јануар 06, 2010, 05:22:25 поподне
Достојанствено смо се сетили страдања српског народа у селу Кравица и крвавог похода комшијских помахниталих  хорди Насера Орића и страдања на стотине Срба. Нека вам је вечна слава мученици !!!

Да наставим са расправом коју смо пре пар дана започели !!!
Почео бих цитатом дела отвореног писма Радована Караџића упућеног Слободану Милошевићу,који гласи :
 ,, ...Ви сте окренули леђа српству. Почели сте попуштати пред спољним притисцима до те мјере да се то граничи са издајом. За то вас је Запад прогласио својом једином надом. Бојим се да сте,свјесно или несвјесно, препустили Србе у Крајини усташком ножу у неразумној нади да би на тај начин могли спасити Југославију и свој положај...''
У току пада Крајине, њено тешко наоружање било је под контролом УНПРОФОР-а и зна се да су акције Олуја и друге пре ње имале дугу припрему потпомогнуту из САД-а и међународне заједнице. Тадашња Југославија се Венс Овеновим планом била обавезала да ће заштити Републику Српску Крајину. Сви знамо како се све завршило. Из ове данашње перспективе очогледно је да је у грађанском рату са српске стране све конце вукао Београд, односно брачни пар Милошевић-Марковић. И да се без њих ништа није могло одлучити,ко је покушао бивао је санкционисан. Зна се да је власт у Републици Српској Крајини након доласка Милана Бабића, водио Милошевић помоћу овог поменутог господина. Све ово пишем да би се бар донекле схватило какве су тада околности биле на просторима Републике Српске и Републике Српске Крајине. Што се тиче Радована Караџића и његових наводних грехова око пада Крајине,по мом мишљењу нема никаквог говора. Сигурно да ниједан Србин није желео да се деси егзодус али шта се тачно могло учинити то ће показати време. Али како замерати Караџићу који се борио са српском војском у Републици Српској уз сав притисак који је имао из Београда да брани Крајину чија је продаја већ унапред била договорена.А сама власт у Београду имала је обавезу да брани народ у Крајини. И то је можда кључ свих наших трагедија у протеклом рату. Док су сви Хрвати и муслимани знали свој циљ ми га једноставно нисмо имали. Југославија није упркос томе што је била потписница поменутог Венсовог плана и што је тај потпис обавезивао да брани наш народ у Крајини,а ниједном није реаговала на усташке акције. Остали су неми и на Миљевачки плато, Медачки џеп, Равне Котаре и Олују.Да Београд неће реаговати ни на једну акцију знале су и западне дипломате које су у то доба биле на нашим просторима. У чему можемо тражити грешку Радовану Караџићу ? Што није у моменту погрома додао броју жртава још коју узалудну жртву ?! Зар је он требао да поред власти у Крајини позива народ да побегне. Такве тезе просто су ирационалне. Након пада Крајине и западних делова Републике Српске поново је Београд поклонио српску земљу. Да подсетим и да је Караџић након пада Крајине и западног дела РС имао одличан план којим би узео Бихаћ и Цазинску Крајину уништавајући пети корпус муслиманске војске. Али је поново неко у Београду умешао прсте и довео до тога да се направи Сплитски споразум након кога је убрзо почела Олуја. Већина усташких официра је била уверена да би падом Бихаћа,који је иначе четири године држан у опсади, Република Српска преокренула рат и довела и усташе и муслимане у пат позицију. Ово сам навео као пример колико је Милошевићу било стало до српских интереса а још више да видимо шта је све могао да уради мимо воље Караџића или било кога другог. Колико год доживљавали пропаст Крајине тешко морамо бити објективни у неким оценама. Једноставно нисмо имали слогу у власти и како је то обично бивало кроз историју цех је платио народ.
Република Српска је настала као држава а као државни ентитет федерације БиХ је постала након Дејтона. Као таква данас преставља трајну категорију која је настала вољом њеног народа и заснована на домаћем и међународном праву. И као што је својом вољом ушла у федерацију тако и може да изађе из ње. Када? На то питање не бих могао да одговорим. Ако погледамо пример Абхазије и Јужне Осетије које су данас самосталне државе, признате од стране пар Русије и још пар држава, због чега у будућности и Република Српска неби могла да промени свој статус. Јер у времену када је међународно право погажено, сигурно да је илузорно очекивати признање од онога ко те до јуче бомбардовао.Али светска политичка сцена у време настајања Републике Српске и данас није иста. Тако да ни статус Републике Српске никако не може бити коначан.
Много ме боли чињеница да сада многима пише Б деведесетдвојкаша смета име Радована Караџића и да се такве измишљотине о њему све више причају. Као и што у навијачком свету има минуса и плусева што смо безброј пута поновили и што ћемо безброј пута поновити у будућности то се исто може догодити и у стварању неке нове државе које уопште није лак задатак с обзиром какве смо душмане имали за непријатеља. Па зар Радовану Караџићу тај минус грешка или кикс нису дозвољени поготову у таквом послу и стварању државе кад се цео свет окомио да истреби српски народ !!! Зар смо изгубили тај осећај братске слоге,очинског поштовања према људима који су у најтежим моментима по наш народ стали на браник отаџбине. Ниједан народ који држи до себе не блати вођу свог народа који се у рату борио за своју земљу. Много ме боли то  да хрвати или муслимани не би рекли никад такве ствари за Готовину, Норца, Орића или Дудаковића који Караџићу ни у једном сегменту нису ни до колена нити уопште може да се повлачи била каква паралела између њих. И сигуран сам да тај отпад и окот од (назови) народа то јавно никада не би рекао. Јер сам рат носи са собом терет чији  ток ни у ком случају не зависи само од једног човека или једне стране и са собом такође носи непредвиђене околоности пред којима је појединац обично беспомоћан.Због чега се у обичном народу створила атмосфера да је све што је туђе лепше од нашег?! Више верујемо лажљивим чланцима пуним наводних сензација, које плаћају сороши и остала багра него људи који се труде да истина о отаџбинском рату изађе на видело из овог општег мрака, који нам је изгледа и умове помрачио.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 06, 2010, 05:44:57 поподне
УПОЗОРЕЊЕ: СЛЕДИ ТЕКСТ И ПРИЧЕ ПОТРЕСНЕ САДРЖИНЕ!


Злочинац Насер Орић

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/zlocinacNaserOric.jpg) (http://www.zokster.net/drupal/node/1200)

Насер Орић је бивши командант Aрмије БиХ, кога је Хашки трибунал осудио за ратне злочине по само једној тачки оптужнице на 2 године затвора за индиректну одговорност за смрт 7 и мучење 11 српских заробљеника у периоду 1992-93. године?!

Рођен је у Поточарима (3. марта 1967.). Служио је војску 1985/86. у специјалним јединицама ЈНА за атомску и хемијску одбрану. Напустио је ЈНА са чином десетара. Године 1988. завршио је шестомесечни курс у Земуну и служио у Савском Венцу у Београду као полицијски тренер.
Као члан полицијске јединице за специјалне акције, имао је обуку још две године. Пребачен је 1990.године на Косово и Метохију као члан јединица за специјалне акције МУП-а Републике Србије.

По повратку у Београд је био телохранитељ Слободана Милошевића, а током демонстрација 9. марта 1991, је учествовао у хапшењу Вука Драшковића. Ноћу је радио на улазу у познату београдску дискотеку „Метро" преко пута клуба „Академија" у Кнез Михајловој улици.

Aвгуста 1991. пребачен је у полицијску станицу у Илиџи, на периферији Сарајева. Крајем 1991. премештен је у полицијску станицу у Сребреници и 8. априла 1992. је постао шеф полицијске станице у Поточарима.

Током рата у Босни, Орић постаје командант муслиманских снага у Сребреници (28. брдска дивизија, трансформисана у 8. операциону групу 1995.) од 1992-95. године. Предводио је многобројне нападе на више од 50 српских села 1992-1993, у општинама Братунац и Сребреница. За шта постоји основана сумња и докази о ликвидацији 3262 Срба
Јула 1995, војска Републике Српске заузима Сребреницу, а Орић, заједно са остатком команде 8. операционе групе, евакуише се хеликоптером пре заузећа енклаве.

Цитат
Орићева страховлада
Кључни дио његовог свједочења јесте опис страховладе коју су на подручју опкољене сребреничке енклаве успоставили Насер Орић, као командант Армије БиХ у енклави, и његова група. Ибрахим Мустафић назива Насера Орића и његове људе "бандом" и "хунтом" описујући их као пљачкаше и убице...

"Кад је Ибрахим дотјерао камион, ја сам сутра морала опрати камион. На каросерији је био толико дебео слој спетака од крви да сам морала цио дан настављати казане прокључале воде да бих спрала онолику крв. То су животиње, само можеш да изгубиш главу!"...
Јесте да сам се и плашио, али сам сматрао да је свако одустајање од свог става пристанак да цио живот човјек живи без људског поноса", тврди Ибрахим Мустафић.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 06, 2010, 06:00:44 поподне
Кука..
ја сам рекао своје виђење о Радовану Караџићу.. не зато да га величам, или блатим.. рекао сам свој објектвини суд.. да сиурно није издајник попут Милошевића, али није вала једнак као генерал Младић.
Искрено, одавно сам престао да гледам Б92.. знам како су оријентисани, како се понашају према неистомишљеницима и шта имају за циљ. Тако да је сулудо повезивати моје ставове са њима... тим пре што ова моја запажања која овде на теми стоје, код њих када би написао на форуму, истог момента би летео напоље - бан!!!

Своје добре и лоше ствари о Радовану Караџићу сам рекао.. и све што мислим стоји тамо написано. Да је могао боље, могао је.. да је било тешко време, било је. А на народу, који је страдао и патио, гинуо, крварио, је да процени шта мисли о њему.. и не само њему, већ о свим учесницима Отаџбиснког рата 1990-их, на простору бивше Југославије.
Нисам од оних који су заслепљени, јер као што кажеш не постоје само плусеви.. постоје минуси, а то је оно што носи рат са собом.
Рат као проклетсво људског ума!
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 06, 2010, 06:11:39 поподне
(http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/40661/i/1/Ibran-Mustafic.jpg) (http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Pretuchen-Ibran-Mustafic.sr.html)


Група муслимана из БиХ напала и тешко повредила аутора књиге „Планирани хаос 1990-96” у којој је, поред осталог, описао убијање Срба у Сребреници 1992-93 и међумуслиманске обрачуне и ликвидације

Пише: Боро Марић, ПОЛИТИКА
28.04.2008.

Ибрана Мустафића, аутора књиге „Планирани хаос”, у којој је, поред осталог, описао како су Насер Орић и његове присталице убијали Србе у Сребреници и међусобним ликвидацијама Бошњака, прексиноћ је напала и тешко повредила група муслимана. Мустафић је нападнут у центру града, и прва медицинска помоћ му је указана у сребреничком дому здравља, а јуче је прегледан у сарајевском Центру ургентне медицине где су лекари констатовали озбиљне повреде главе, груди и колена.

О нападу, у којем је неколико удараца добио и Ћамил Дураковић с којим је био у друштву, Мустафић је данас, у телефонском разговору, нашем листу рекао: „Да нисам нападнут у центру града, пред много људи, и да у близини није била полиција, можда не бих извукао живу главу. Уверен сам да је напад на мене организован и да су нападачи плаћени за обављање свог прљавог посла. Нападнут сам због истине изнесене у књизи "Планирани хаос", која, очигледно, није по вољи многима.”

Мустафић нам је рекао да не верује да иза напада на њега, који квалификује као покушај убиства, стоји ратни командант Сребренице Насер Орић, којег је означио као човека који је заклао бившег судију сребреничког Општинског суда Слободана Илића. „Разговарао сам јуче са Орићем и он ми је рекао да ме мрзи, али да са нападом на мене нема ништа. Верујем му, јер знам да он није наиван и знам да је потпуно свестан да би му се сваки покушај да се на овакав начин обрачуна са мном разбио о главу. Такође, за мене није никаква тајна да је много људи којима смета истина о Сребреници”, казао је Мустафић, додавши да му од објављивања књиге „Планирани хаос” непрекидно стижу озбиљне претње. Он је, иначе, био посланик Странке демократске акције у предратној и ратној Скупштини Босне и Херцеговине и председник Извршног одбора Скупштине општине Сребреница.

Мустафићеву информацију да су двојица осумњичених за напад на њега ухапшена, потврђена нам је у бијељинском Центру служби јавне безбедности. У Оперативном дежурству речено нам је да су „због основане сумње да су учествовали у нападу на Ибрана Мустафића два лица лишена слободе и предата надлежном тужиоцу”. Такође, саопштено нам је да се оперативни рад на овом предмету – откривање осталих нападача и, евентуалних, налогодаваца – наставља и да због тога не можемо добити више детаља.

Поводом бруталног напада на Ибрана Мустафића, председник Скупштине општине Сребреница др Радомир Павловић је за „Политику” рекао следеће: „Истина о Сребреници цензурише се више од 15 година, са основним циљем да у јавности остане нереална слика о ратним догађајима у овој општини која је створена муслиманском пропагандом и уз помоћ међународног фактора и стране штампе. Мустафићева књига је деманти "званичне истине" о Сребреници и зато је он на удару, првенствено одређених сарајевских политичких кругова.”

Павловић тврди да се само на реалним чињеницама и пуној истини може постићи помирење и Сребреници омогућити да се нормално развија, а њеним становницима, без обзира на националност, миран и нормалан живот. Невоља је, међутим, наглашава наш саговорник, што многим муслиманским званичницима никако не одговара то што се „клупко сребреничке истине почело одмотавати, а поготово им смета што у томе учествују и поједини муслимани”.

----------------------------------------------------------------------------


Коме сметају књиге, и истина о Сребреници, питам се..  ???
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 06, 2010, 06:21:50 поподне
УПОЗОРЕЊЕ: ТЕКСТ ЈЕ ПОТРЕСНЕ САДРЖИНЕ, НИЈЕ ПРЕПОРУЧЉИВО МАЛОЛЕТНИМ И ОСЕТЉИВИМ ОСОБАМА!

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/zlocinacnaseroric1.png) (http://www.naslovi.net/2008-07-04/glas-javnosti/oslobodjen-krvnik-naser-oric/730645)



ФОТОМОНОГРАФИЈА др ЉУБИШЕ СИМИЋА

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/Srebrenica1.jpg) (http://www.dverisrpske.com/tekst/1750704)

У издању Историјског пројекта Сребреница из штампе је изашла монографија др Љубише Симића, вишег научног сарадника Пројекта, „Страдање српске Сребренице: фотографски путопис кроз земљу јада и чемера“ (Београд, 2010). Тема монографије је стање српских села у сребреничком крају: њихова судбина током сукоба 1992. – 1995. године и њихов изглед данас, деценију и по након завршетка рата.

Монографија је обогаћена бројним фотографијама из архиве МУП-а Републике Српске које датирају из периода сукоба и на којима је стање српских села приказано непосредно након што су била нападнута и похарана. Следи 180 фотографија које је током ове године на терену направио сам аутор и које служе као потресно и необориво визуелно сведочанство трогодишњег погрома који је српски живаљ сребреничког краја претрпео у ратном периоду.

У монографији су фотографски приказана сребреничка села Ратковићи, Божићи, Крњићи, Андрићи, Брана Бачићи, Залазје, Подравање, Топлице, Брежани, Обади, Брадићи, Гај, Араповићи, Прибојевићи, Букова Глава, Бојна и Језеро...

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/srebrenicaMapasela.jpg) (http://www.srebrenica-project.com/sr/images/stories/Slike-Srebrenica/mape/Mapa-napadnutih-srpskih-sela-VELIKA.jpg)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 08, 2010, 03:03:45 поподне
Да не качим сада све живо са сајта ИСТОРИЈСКИ ПРОЈЕКАТ СРЕБРЕНИЦА
http://www.srebrenica-project.com/sr/

Одличан сајт, на ову тему о рату у Источној Босни 1992-95, као и мистификацији муслиманских жртава на овом подручију, и наравно умањивање и занемаривање српских жртава током 1992-93 године.

Само ћу једну анализу окачити, по мени врло битна.. а све оне које занима истина и лажи о Сребреници, слободно нека погледају овај сајт, за који нисам ни знао да постоји, и добро је да га качимо овде, да што више људи могу да се упознају са чињеницама.

------------------------------------------------------------------------------

Ево те анализе...

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/Srebrenica2.jpg) (http://www.srebrenica-project.com/sr/index.php?option=com_content&view=article&id=60:2009-07-17-17-00-49&catid=17:2009-03-17-22-29-32&Itemid=15)

Мало је ауторка текста отишла у ширину, непотребно, анализирајући читаву историју монтаже снимака филмске индустрије.. али сам почетак, и крај текста је изузетно добро анализиран о томе како је снимак настао, и за чије потребе (Конгреса САД, који је баш јула 2005. када је снимак јавно објављен, спремио резолуцију о Сребреници и злочинима тамо).

Што и сама ауторка наводи као апсурд јесте прихватање државног руководства Србије као одговорност за злочине?!

-------------------------------------------------------------------


(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/srebrenicagrad.jpg) (http://www.glas-javnosti.rs/dodaci/licna-karta-srebrenice)

Публициста и истраживач ратних злочина у БиХ, господин Миливоје Иванишевић у свом огледу у ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ доказује да постоје најмање две личне карте града Сребренице везане за догађаје у мају 1995. По првој личној карти Сребренице коју потписују муслимански лидери у Сребреници се догодио геноцид који пресудом Међународног суда правде није примерено кажњен. По другој личној карти, коју својом изјавом потписују господин Милорад Додик и  Влада РС у Сребреници се догодио ратни злочин, а не геноцид. Две личне карте једног града доказују да сребренички спор није, и не може, лако бити завршен.

Истраживачки оглед господина М. Иванишевића залаже се за ратну личну карту Сребренице која оповргава геноцид. Не упуштајући се у расправу или коментаре о сребреничким личним картама пружа читаоцу горенаписаног на увид занимљив оглед господина Миливоја Иванишевића као прилог могућој расправи о Декларацији у Скупштини Србије.

Господин Иванишевић, у приватном разговору, верује да Скупштина Србије, неће, не сме и не може изгласати Декларацију која би описала РС као могућу геноцидну творевину. Он је своје уверење опремио занимљивим доказима.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 09, 2010, 06:52:04 поподне
Ево описа једног догађаја из Отаџбинског рата, са његовог самог почетка... Ради се о изношењу чињеница једног од учесника саме борбе, што би рекли "из прве руке"...

Борово Село 2. мај 1991.

Пише: gorkixxx, krajinaforce.com
05.06.2006.

Било је лепо пролетно време као и сваки мајски дан тог истог 2. маја 1991. Пар дана пре дешавања напада усташа на Борово Село усташка власт из Загреба је понудила договор, где су позвали у Вуковар наше људе да се реши путем мира и толеранције, тј. да ми у Борову Селу скинемо барикаде као знак добре воље.
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/74/Borovo_selo.png)
У Вуковар одлази наш комадант Вукашин Вуле Шошкоћанин и још неки људи (да се похвалим и ја сам био присутан тим преговорима). На путу за Вуковар смо ишли аутомобилима, чим смо изашли из Борова на трпињској цести (улици) нас је сачекао велики број усташких цивила који су били у стању свашта да ураде па чак и да пуцају јер су били наоружани (калашњиковима), но ту су биле "редарствене" снаге које су нас пратиле до општине Вуковар, у центру града. Када смо се приближавали познатом Опел севрису - ВИЛ, на правцу за Вуковар са обе стране цесте су на сваких 20-ак метара били усташки редарственици поредани све до зграде општине. Тако смо стигли пред општину где нас је чекао усташа Славко Дегориција и најодвратнији човек кога сам икада срео у своме животу тадашњи министар или заменик министра полиције Јосип Бољковац.
Све у свему договорено је, да се склоне барикаде како би несметано ишао саобраћај те да ДЕМОКРАТСКА ХРВАТСКА ВЛАСТ (хахаха) гарантује или како рекоше, дају сву гаранцију демократског решавања конфликта. То су рекли та двојица као људи које је послао лично Срањо Туђман у Вуковар да смире тензије...

Вратили смо се у Борово Село... покојни Вуле Шошкоћанин је прихватио понуду уз велику неверицу, јер како сам тада рече "не знам зашто, али морамо покушати, прво на један достојанствен начин значи да им верујемо, мада ја не верујем и да је сам Срањо дошао лично ја му небих поверовао!". Углавном ми смо склонили барикаде са Боровске цесте... Прошло је пар дана до тога 2. маја, али смо имали интервентни вод који је био увек спреман. Шта се дешава даље...

Тога дана 2. маја 1991. негде око 10:00 добили смо позив анониман наравно да се усташе спремају на напад Борово Село. Ми то нисмо узели као заозбиљно пошто су нас називали ХДЗ-овци и претили, псовали итд. Али смо били спремни на све.
Тачно у 11:55 на улазу Борова Села (Црепуље) прилазе два аутобуса и при самом преласку железничке пруге из једног буса усташе избацују  једног редарственика?! Замислите убио га Стипе Бошњак у бусу, пошто је дао наредбу: ПУЦАЈТЕ НА СВЕ ШТО СЕ КРЕЋЕ!?!
Тај јадник је одлозио оружје, и рекао: па рекли сте да идемо на вежбу а не да ћемо убијати НЕВИНЕ ЉУДЕ... а ја не могу да пуцам, јер ми је сестра удана у Борово Село, и ту су моји сестрићи - ове речи су га коштале живота!?! Међутим... глуп и заслепљен мржњом тиме што га избацује из буса, Стјепан Бошњак је дао нашим стражама на уласку у Борово Село поруку за узбуну, нормално стражари су били сакривени нису се могли видети.
На бусевима су биле навучене завесице није се могло видети унутра ништа, а они су ушли... Ми смо били ту да их дочекамо, стигли су до кафића "Сан Марино", и заузели су десну страну улице (куће).. имали су до центра села, неких 80-ак метара, те су се брзо снашли и стварно пуцали на све што се креће дошли су до зграде Општине и амбуланте... У моменту је настао је ПРАВИ РАТ (!!!), одмах су убили једног нашег на улазу у општину, и једног који је био изрешетан на плочнику... Замислите битка је трајала неких 3 сата, а наш рањени је лежао свестан шта се збива око њега, и цело време се правио да је мртав, а усташе су биле од њега само 4-5 метара пошто су ушли у амбуланту и држали таоце измеђуосталог и децу?!

Стјепан Бошњак и усташа Дарко Мајданић његов заменик, су чак имали децу као заштиту и пуцали... Тај исти Дарко је узео и држао ћерку власника дискотеке "Маракана", у Борову Селу, у рукама као заштиту "Ја могу пуцати, а ви пробајте... Овде је Младенова ћерка!" - говорио је.. Пошто је код Младена, у дискотеци увек пио и јео на част куће?!

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/VukasinSoskocanin1991.jpg)
Покојни Вуле Шошкоћанин је узео снајпер и лично је он скинуо Бошњака. Рокнуо га са једне куће прекопута, саставио преко врата са стране, те је изгледало кода га неко преклао. После тога су се почеле усташе предавати, а херој Вуле је изашао на цесту и повикао: Шта је усташе?! Прозвао је Дарка Мајданића: Шта је мамицу ти .ебем?! Колико си појео и попио у СЕЛУ, да нас сада мислиш кокати ко зечеве?! Изађи ван! Ја ти кажем не сме ти се десити ништа, само изађи ево НАРЕЂУЈЕМ НЕ СМЕ НИКО МЕТАК ДА ОПАЛИ ОД МОЈИХ ЉУДИ! Изашао је...
Долази ЈНА са оклопним возилима.. Покупили смо мртве усташе, побацали у транспортере и одвезла их ЈНА из Борова Села за Вуковар.
То је било у центру села.. ту су платили усташку замисао њих 12 или 13 усташа не знам тачно... постоји сада споменик у Борову селу.

Међутим, горе на Сaвуљи (део Борова села према Даљу) су усташе прошле најгоре... јер горе их је пало близу 100 не знамо тачно, пошто су их добар део успели покупити. Постоји канал дубок 2м, ту су били наши са само једним митраљезом 53-ом, и остали су били са највише 48-цама московкама, и понеки томпсон (брале он кад погађа очи искачу).
Усташе су тамо исто тако стигли 3-4 буса, и на неких 500м изашли те кренули пешке... а моја браћа их пусте на 100-ак метара па распалили рафал брале... Те године нам је родило жито ко никад до тада.. натоварено усташама лежали су ко снопље по житу...

Ово је било у краткој верзији.  
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 09, 2010, 07:33:41 поподне
ВУКАШИН (ВУЛЕ) ШОШКОЋАНИН

Командант одбране Борова Села а касније и области Источна Славонија, Барања и Западни Срем (http://i241.photobucket.com/albums/ff256/chule80/geo%20karte/kartaistSlavonijeBaranjeizap.Srema.jpg)


У априлу 1990. Вуле Шошкоћанин је говорио да се Србима не пише ништа добро у Хрватској. Кад су усташко-фашистичке снаге Хрватске напале национални парк Плитвице, Вукашин Шошкоћанин је постао командант одбране Борова села (највеће село у општини Вуковар). Тада су подигнуте и прве барикаде, а ветеринарски техничар Шошкоћанин припасује за појас свој приватни пиштољ, и договара се са мештанима. Од тог тренутка његови суграђани, али и сви други у Славонији, Барањи и западном Срему, спремају се за одбрану своје нејачи, својих огњишта и живота од припадника МУП-а који наоружани до зуба кидишу на људе само зато што су Срби.

Својим комшијама, али и свим другим Србима, Шошкоћанин поручује:
„Бранићемо се како то доликује часним људима. Ми Срби никад нисмо нападали, нисмо убијали недужне људе, па вас молим да се коректно односите према својим комшијама Хрватима. Стање је ратно, ако сте ме изабрали онда ћете слушати моје наредбе. Ко буде малтретирао Хрвате – недужне комшије, судиће му ратни суд.“

Пре него што ће милитантна власт Хрватске ХДЗ, почети са малтретирањем Срба, са нападима на њихова села, Вукашин Шошкоћанин је радио као ветеринарски техничар у Вуковару, али је био и радо виђен домаћин у селу. Још на формирању Српске демократске странке (СДС Јована Рашковића), у ствари на договору у Боботи, Вукашин Шошкоћанин је говорио:
„ Ми Срби смо гласали за комунисте (Савез Комуниста Хрватске), али нас је Ивица Рачан издао! Морамо формирати своју странку, и свим легалним средствима борити се за своја права.. Хоћемо да живимо као људи, нећемо да будемо национална мањина у својој земљи, на својој дедовини! Туђман срља у усташтво, и верујте да ће доћи време да се латимо оружја.“

Старији су му касније говорили да је млад, да усташтво неће добити у замаху, да то неће дозволити Европа! „Био бих срећан да грешим. Ако грешим јавно ћу се извињавати.“ – одговарао је Шошкоћанин на критике.

На оснивачкој скупштини СДС Борова Села, тридесеттрогодишњак Шошкоћанин једногласно је изабран за председника месног одбора. Ништа наручито, говорио би Вукашин.

Кад је хрватска полиција упала у Борово село, на католички Ускрс, почела да малтретира окупљене грађане, Шошкоћанин, који је за хрватску власт већ био „ћетник“, јер је угледан домаћин, и члан СДС, схватио је да мира нема више. Мештани Борова села подигли су барикаде...
Онда су догађаји вртоглаво кренули. Боровци су сели за сто...
„Ми се бранимо! Нападати нећемо нкога, али ко нас нападне спремни смо изгинути до последњег.“

Од тада је Шошкоћанин изван закона, за одстрел, за њега су затворени сви друмови. Чекале су га хорде наоружаних редарственика, наслађивали се причама како ће га клати и мучити?!

Последњи пут Вукашин је прошао друмовима почетком априла , а онда је једина веза са светом постао река Дунав и стари чамац. У том чамцу је несрећно завршио 15. маја 1991. око 10,30 часова враћајући се из „прека“, где је ишао да посети избегличке породице, да им пренесе поруке да су очеви, мужеви и браћа добро... Небо се тог јутра проломило над Боровом селу, туга завукла у сваку кућу.
- Нема више нашег Вулета – говорили су тужно мештани.

Хрватске власти су измишљале приче како је виђен овде-онде... Дунав је после 20-ак дана избацио командантово тело. Сахрањен је како то доликује честитом човеку.


Ово је извод из новинских чланака 1990-их.

------------------------------------------------------------------------

Оно што нигде нећете наћи у будућим историјским читанкама, јесте разлог погибије комаданта Вукашина Шошкоћанина (погођен снајпером). Због свог начина размишљања, и расуђивања, виђења решења замршене вуковарске ситуације пролећа 1991. стављен је на листу за одстрел. Годинама касније су процуреле приче о томе да је налог за ликвидацију Вукашина Шошкоћанина стигао из врха РДБ Србије.

И данас ми није јасно, како је могуће да овакви људи сметају?! И како неко очекује да ми добијемо рат, ако се најбољих људи решавамо. Нажалост није у питању само Вукашин Шошкоћанин.. има их још.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 13, 2010, 12:04:30 пре подне
УПОЗОРЕЊЕ: ФИЛМ СЕ НЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ МАЛОЛЕТНИМ И ОСЕТЉИВИМ ОСОБАМА!

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ:
ПОБИЈ, ПОКРСТИ, ПРОТЕРАЈ


(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/pobijpokrstiproteraj.jpg)

1. део
SVETLANA PETRUSIC POBIJ POKRSTI PROTERAJ 01 1 swf mp3 (http://www.youtube.com/watch?v=x1hGsy7xtLI#)

2. део
SVETLANA PETRUSIC POBIJ POKRSTI PROTERAJ 01 2 swf mp3 (http://www.youtube.com/watch?v=8uTptFyJuiw#)

3. део
SVETLANA PETRUSIC POBIJ POKRSTI PROTERAJ 01 3 swf mp3 (http://www.youtube.com/watch?v=Iq4fCcs_PNY#)


4. део
SVETLANA PETRUSIC POBIJ POKRSTI PROTERAJ 01 4 swf mp3 (http://www.youtube.com/watch?v=axZsy0nU-Jk#)


Први политичко-документарни филм о страдању Срба у логорима у Босни и Херцеговини од 1992-96.

"Побиј, покрсти, протерај" је политичко документарни филм. Основна тема филма су логори на територији Босне и Херцеговине, у време грађанског рата од 1992. године, као и страдање Срба заточених у тим логорима. Ово је, иначе, и први документарни филм који се детаљно бави темом страдања српских логораша у периоду од 1992-96.
На територији Босне и Херцеговине од 1992-96. било је 500 логора кроз које је прошло преко 55.000 Срба; забележена су 133 метода мучења Срба. Многи Срби нису преживели најсуровију тортуру. Поред основне теме филма, страдања српских логораша, филм се бави узроцима рата, континуитетом страдања Срба, улогом политичког и војног врха НАТО, ратом муџахедина против Срба у БиХ, агресијом Хрватске на БиХ, као и етничким чишћењем српске територије и антисрпском пропагандом. Централни део приче је општина Оџак (босанска посавина).

(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Odzak6.jpg/294px-Odzak6.jpg)
Оџак је једна од првих општина у БиХ са које су Срби 8. маја 1992. године били одведени у логоре. Начин на који су Срби били злостављани, од стране муслимана и Хрвата, представља прилог историји људске патологије. Због традиционалне српске наивности, комунистичке заслепљености, као и недовољне бриге за сопствени народ, о страдању Срба, као и о губитку српске територије, светско јавно мњење такорећи ништа не зна. Филм обилује документационим материјалом, као и исказима жртава; завршен је новембра 2004. године.

Премијера филма била је у Бања Луци новембра 2004. године. Филм је забрањен за приказивање у БиХ од стране Педи Ешдауна, међународног представника ОУН у БиХ. Београдска премијера била је 20. априла 2005. а филм је забрањен за приказивање у београдским медијима (РТС, Б92, ТВ Политика, Пинк, Студио "Б").
Удружење логораша Републике Српске користи филм као кључни документ за оптужење починилаца злочина над српским народом у БиХ.

Реч аутора: Овај филм је моја побуна, мој отпор према свакојаком терору и тиранији, мој отпор према наметнутом рату, наметнутом миру и наметнутом забораву. Овај филм је одговор антисрпској пропаганди. Једини мотив свих нас који смо радили на овоме филму је да филм служи истини.

Аутор и копродуцент филма: Светлана Петрушић
Редитељ: Ивица Видановић
Продуцент: Душан Крстић.
Продуцентска кућа: Светлописно Одељење.

СИПА, државна агенција БиХ, за испитивање ратних злочина тражила је филм "Побиј, покрсти, протерај" као сведочанство и документ на основу кога ће покренути истрагу против починилаца злочина над Србима који су били заточени 1992. године у муслиманско-хрватским логорима у општини Оџак.

Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 16, 2010, 12:20:58 поподне
Документарац:
WAR IN CROATIA 1990-95


Реч аутора: Има доста занимљивих ствари којe још нису објављене. Иначе све је превођено на енглески тако да и странци могу да прате филм. Ово је истина за коју се сви морамо борити!
Никад више геноцид! За слободу свих Срба!


(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/warincro1990-95.jpg)


1/5 део
War_in_Croatia_1/5 (http://www.youtube.com/watch?v=sPCsfqOVezc#)

2/5 део
War_in_Croatia_part_2/5 (http://www.youtube.com/watch?v=z5k1z-llFU8#)

3/5 део
War_in_Croatia_3/5 (http://www.youtube.com/watch?v=aNFvh-S4E00#)

4/5 део
War_in_Croatia_4/5 (http://www.youtube.com/watch?v=XTUwLXRIc1Q#)

5/5 део
War_in_Croatia_5/5 (http://www.youtube.com/watch?v=sXvyH2j9e2c#)

Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 20, 2010, 11:27:01 поподне
Винковачки пакао 1991.

Пише: Синиша Дедеић, Пресс.

Дејан Милић, данас портпарол Уставног суда и изданак најмалерозније српске генерације (1972.), присећа се како се као 19-годишњак нашао под ватром дојучерашњих пријатеља у чувеној касарни у Винковцима, док су највиши официри одавно дезертирали

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/dejanmilicviknkovci.jpg)
Био је 11. септембар 1991, као реконвалесцент, лежао сам у Војној болници у Сарајеву, када су на радију јавили за инцидент између ЈНА и хрватске гарде у Винковцима. Хрвати су заробили једну „прагу" (врста топа, оп. а) и камион. Посаду су отпратили у гарнизон, а тридесетак резервиста Мађара, који су били у камиону, послали су преко Дунава, у Србију. Из гарнизона је дат ултиматум гардистима да до 18ч врате „прагу" и камион, под претњом гранатирања града. У један поподне Хрвати су срушили мост на Сави између Брчког и Гуње, онај преко којег сам 12 дана раније прешао у Босну. Пошто нису поштовали ултиматум, неколико минута после 18ч почела је паљба на град. Који сат касније Хрвати су почели да узвраћају по гарнизону. Чуо сам за све то и ухватила ме јака дрхтавица. Мислио сам на другове који су остали у касарни.
Овако почиње своју причу Дејан А. Милић, који је као 18-годишњак из Пирота у септембру 1990. отишао на одслужење војног рока у Винковце. У својој књизи „Ноћ дуга годину дана - Винковачки ратни игроказ 1990 - 1991", сачињеној реконструисањем писама и дневничких бележака из тих дана, Милић, који је данас портпарол Уставног суда Србије, описује почетак лавине која је затрпала бившу државу.

(http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2010/0/8/85807/Epilog-Pravoslavna-crkva-u-.jpg)
Православна црква у Винковцима

Она се свом тежином сручила на његову, али и главе стотина његових вршњака који су своје последње тинејџерске дане трошили у униформи војске коју су напуштали и њени највиши официри. Неки од тих младића никада се нису вратили својим кућама.
- Када сам, сплетом случајних околности, уместо у Школу резервних официра везе у Београд, послат у Винковце да војни рок служим у артиљеријско-ракетним јединицама ПВО није ми дуго требало да схватим да се налазим на туђој земљи. Из Винковаца, иначе, није било прекоманди и тамо се остајало до краја одслужења. Већ после заклетве, када сам се у вечерњим сатима враћао у касарну, а пратили су ме родитељи који су тог дана дошли да присуствују полагању свечане обавезе, доживели смо провокације од неких локалних момака. Двојица мотоциклиста су најпре пројурила поред нас, а затим се вратила и почела да нас вређају: „Што је четници, што бленете? Идите дома, па се шетајте". После још неколико увреда, одјурили су на својим мотоциклима, а моја мајка се привила уз мене и само тихо зајецала: „Е, срећо моја, где си ти дошао да служиш!" - прича Милић.
И у самој касарни наслућивало се да се држава ближи слому, да би већ у јануару 1991. ситуација почела све брже да се компликује. Милић се сећа да је баш тих дана, по леденом времену, био на стражи. Схватао је да је „коначни обрачун неизбежан" и да „земља путује у рат".

(http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2010/0/8/85806/Epilog-Pravoslavna-crkva-u-.jpg)
СПЦ и ЈНА највећи непријатељи нове Хрватске
Православна црква у Винковцима срушена у септембру 1991, када је и уништен Војнички клуб гарнизона „Ђуро Салај" (десно)  


- Сви у гарнизону су били видно напети, делила се муниција, пунили топови, а чак је и командант пука ставио заштитну маску. У ноћи 26. јануара 1991, емитована је чувена емисија о Шпегељу. Сећам се његовог упутства потчињенима, за рат против ЈНА: „Нитко не смије преживјети, официр, војник, нитко. Само пиштољ у стомак и свршена ствар". На стражу сам отишао са метком у цеви. Напетост у гарнизону додатно су појачавали и неки официри својим испразним шпекулацијама. Поверовао сам да ме погибија неће мимоићи. Од те мисли обузела ме је дрхтавица - присећа се Милић.
На брду Љесковац, наставља, Хрвати су поставили минобацаче са намером да, ако им врховништво нареди, бомбардују гарнизон. Но, у јануару у главама „режисера рата" још није био дозрео наум да се запуца. Међутим, већ у априлу на Љесковцу су своје бојево гађање имале и „зенге". Када их је надлетео извиђачки авион ЈНА, гардисти су припуцали и испровоцирали пилота да их митраљира, што је изазвало велику напетост између Хрвата и ЈНА. Крајем августа 1991. Хрвати су на Љесковцу опет поставили минобацаче. Увече 11. септембра баш одатле је и почео напад на гарнизон.
Већ за Ђурђевдан, 6. маја, у Сплиту је убијен војник, а другог су давили на тенку. Наредног дана у помоћ винковачкој касарни стигао је оклопни батаљон из Новог Сада.
- Мисао да убијени војник у Сплиту, мој вршњак, никада неће напунити двадесет година, напунила ми је уста пелином. Давило ме је сазнање да су понајпре за нас распаковане пластичне вреће. Чврсто сам одлучио да останем жив. Кад сам се са одсуства вратио 26. јуна, Хрватска и Словенија су прогласиле независност. На капији касарне дочекао ме је војник Арсић, мој друг са Космета: „Кажи муштулук! Цео дан је узбуна" и закључао капију за мном. Кроз десетак минута био сам у рову. Почињало је. Најпре у Словенији - каже Дејан Милић.
Војници из Словеније су бежали, да би ускоро стигла одлука о њиховом отпусту из војске, док су „преко жице" све чешће прелазили и Хрвати.
- Априлски рат 1941. био је права војничка епопеја према срамном словеначком поразу ЈНА. После тога, њушећи опасност, пацови су почели да напуштају брод. Командант гарнизона, почетком јула, отишао је на „заслужени годишњи одмор", а са одмора у прекоманду. Врховна команда у јеку рата дозволила је да старешине могу да подносе молбу за „отпуст" из ЈНА?! Словенцима и Хрватима оне су редом усвајане, а прихватане су, углавном, и молбе муслимана и Македонаца, док су ретки Срби који су их поднели имали због тога непријатности. Војници су бежали преко ограде. Били су то дани дезертерства због чега се неко „паметан" сетио да поред ограде постави натпис: „Мине". Спрдали смо се са том глупошћу, па када ме је дежурни касарне у једном тренутку упитао зашто не обилазим парк поред пријавнице, на коју сам био премештен који месец раније, рекао сам да бих то учинио, али не смем јер не знам распоред мина. Ујео се за усну и излетео из пријавнице. Ваљда нам је обојици било јасно у каквој фарси учествујемо - каже Милић.
 
 Већ 17. јула био је сведок напада Хрвата на Мирковце, а две вечери касније и сам се нашао пред цевима митраљеза.
- Аутомобил је стао тачно пред капијом, наспрам пријавнице. Као у класичним гангстерским филмовима стакло на задњем левом прозору почело је да спушта. Схватио сам о чему се ради кад сам чуо шкљоцање пушчаног затварача. Бацио сам се хитро на под. Заштектао је аутомат. Препознао сам рад „томпсона". Изнад моје главе нешто је добовало и ломило се, али стакло није прштало, нити је срча падала на под. Испаљен је цео шаржер. Тренутак касније, возач је је дао гас и уз шкрипу гума отишао даље. У правцу ишчезлог аутомобила испалио сам три појединачна метка, тек да ми се не пребаци да се нисам бранио. Идуће вечери на свом примеру сам имао прилику да чујем како се води медијски рат. РТС је извештавала: „На дрску оружану провокацију усташких сецесиониста који су напали пријавницу гарнизона ЈНА у Винковцима војска је енергично одговорила". Хрвати су се огласили дијаметрално супротним извештајем: „Под још увијек неразјашњеним увјетима, синоћ је из војарне ЈНА у Винковцима отворена ничим изазвана паљба на околне цивилне зграде, чиме је по ко зна који пут узнемирено недужно и мирно хрватско пучанство. На сличне провокације југоармаде хрватски ће народ убудуће енергично одговорити".
После 20. августа било је само питање дана када ће их Хрвати напасти, сећа се Милић. Ноћу би, каже, редовно припуцали како би им убили сан.
- Преко дана нас нису нападали, а после 22 сата играли су са нама игру живаца. Невидљиви хрватски снајпериста је по нама који смо ноћу дежурали у пријавници или стражарили шетао инфрацрвеним зраком са свог ноћног оптичког нишана. Испрва смо се крили као будале, после смо огуглали. Схватили смо да, ако одлуче, могу да нас убију кад пожеле. Без обзира на све, једно је сигурно - нико у касарни, ма које националности био, није желео рат између нас. Тих дана је снажно почео да ме боли стомак. Постао сам жут као восак. Дијагноза: функционални поремећај у раду јетре. Препоручено ми је да пијем доста лимунаде?! Каква лимунада у гарнизону у којем више скоро да није било ни хлеба? На моје изненеђење, лекар ме је убрзо позвао и дао ми упут за Сарајево, у које сам отишао последњим конвојем, који је организовано изашао из гарнизона. Тако сам, пред саму ерупцију рата, напустио Винковце.
А битка је тек предстојала.
- Оно што се касније догађало слушао сам од бројних другова, понајпре од Данијела Ђана из Алибунара, који живи у Грчкој и од Бранислава Петровића из Ниша. Наслушао сам се прича о команданту касарне који је све време опсаде био у склоништу. О томе да је командант пука ПВО неколико дана пред напад отишао на годишњи одмор, његов оперативац одмах потом добио напад слепог црева, па је пребачен у Босну. Командир извиђачке јединице отишао је на операцију курјег ока, а командир специјалне јединице пао је са тенка и задобио фрактуру лобање, па је и он смештен на сигурно. Опсаду касарне дочекало је не више од 150 момака недовољно припремљених за борбу у таквим условима, „срећних" да баш те године стасају за служење војног рока.

Мртве су гомилали у хладњачама за храну. Због тога што није било крвне плазме и што им нико није одредио крвну групу умирали су и они који су могли да буду спасени. Петнаест дана Хрвати су јуришали на касарну, којој су још првог дана искључили струју и воду. Погинуло је десет бранилаца касарне, док је 27 рањено. Није им помогло ваздухопловство из Батајнице, на пет минута лета од Винковаца? Није стигло ни појачање из Шида или Сремске Митровице? Туђман и Милошевић на пушкомет од Винковаца у оближњем Карађорђеву договарали су нове потезе своје хорор партије шаха.                    

 

„Принципијелни" командир Гумени
Најпотреснији ми је био сусрет са родитељима Властислава Гањија, Словака из околине Новог Сада, који је у војску дошао у марту 1991. Једног летњег дана у посету су му стигли родитељи. Међутим, командир његове батерије, кога су због неспособности и поквареног карактера звали Гумени, није га пустио да се види с родитељима.
Молили смо га и дежурни и ја. Молио га је дежурни официр, али без успеха. Гањијева мајка је желела да сама замоли командира, али је Гумени није удостојио ни једне речи. Препустио је да проблем Гањијевих разреши командат пука, који је, наравно, подржао свог „елитног" официра. Био је то трећи пут од заклетве да су родитељи дошли у Винковце, а да Властислава нису успели да виде. Мајка је плакала, а отац се држао за главу. Потпуковник ми је наредио да им објасним како им је син на важном задатку. Лакше би ми било да ми је наредио да их обоје стрељам. На поласку ме је Гањијева мајка пољубила. Готово да сам се расплакао. „Нема везе. Видећемо га други пут", рекла је мирно, тешећи више мене него себе. Никад га више нису видели. Погинуо је у одбрани касарне. Имао је осамнаест година.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: KizaLion јануар 21, 2010, 08:08:01 поподне
Шта то значи то што је месић изјавио у "кондиционалу"? Будала која нема паметнија посла. А и нађох један коментар који ми се свидео:

"Non stop iz hrvatske stižu izjave kako treba da prihvati nezavisnost Kosova i razbijanje svoje države, a on bi tuđu branio vojskom! Šta je to nego licemjerstvo!"
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: Кука јануар 21, 2010, 08:49:04 поподне
Он је само један исфрустрирани усташа који у маниру једног пропалог и изјанђалог политичара покушава да како тако оде са функције. То је један најобичнији окот кога ниједан прави тај назови усташа не воли, и не треба ниједном Србину његова појава и изјава да одврати пажњу. Јесте да не гајим неке превелике симпатије према њему али свака част премијеру Републике Српске на одговору, то је суштина свега. Џукеле и џумаре које лају не уједају, а то заправо тај  смрдљиви Месић. Брате знаш колико икога у Републици Српској боли ђока за њега и његове пишљиве исфрустриране изјаве и колико се на то обазиру. Нису га се бојали ни кад је цео свет био уз усташе и Туђмана, а не сада када са истока сунце сија !!!
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 22, 2010, 01:56:17 поподне
Ђубре једно лажљиво! Семе му се погано затрло!

Један од криваца све ове наше несреће, рата, крви, гробова, прогона.. нашао је да се спрда, шегачи, и богохули против Срба.
Никада се он мењао није, нити хоће. Лупа горе него највећи глупак о Посавини, и Космету. Типична вашка америчког полтронства, који ће све у том циљу да прича и подмеће.
оно што јест трагично јесте што му је прапорекло српско, из Славоније, село Пиштана. Родитељи су му били партизани, а стриц усташа, који је ратовао на Источном фронту. Но, то његово партизанско порекло нема везе, јер је он одмах 1990. своје лице показао, и својим делима показао да је сотонина слуга, обучена одело!

Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: Микеланђело јануар 22, 2010, 10:05:52 поподне
Ево Лепи Борис не спомену ни "М" од Месића на СБ УН. Како би тек реаговао да нас Хрватска стварно нападне ...  >:(
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: Кука јануар 22, 2010, 10:40:17 поподне
Не сме pizza да шушне !!! Али брате кад би се српство срозало на то и чекало на напудерисаног да реагује онда пиши пропало и за српство и за Србију. Сва срећа па је национална свест у још увек великом делу српског народа на високом нивоу, тако да на ту ''пудер бригаду'' и њене лидере нити рачунамо нити треба да рачунамо и не дај Боже да се на њих икада и ослонимо !!! Јер то су били и остали политички индијанци и људи за историјско сметлиште, а не људи за историју и велика дела !!!
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 23, 2010, 03:08:34 поподне
Мислим да је ово тема више за Слика Данашње Србије.
Тако да тамо наставимо дискусију.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча јануар 24, 2010, 02:51:59 пре подне
СРПСКИ ХЕРОЈ
ВЕЉКО МИЛАНКОВИЋ
(1955-1993)


Причати о Отаџбинском рату 1990-их, а не споменути јунака Вељка Миланковића.. то вам је као када причате о Београду, а не споменете храм св. Саве, Калемегдан, Звезду.

Поручник Вељко Миланковић је био командант батаљона Вукови са Вучијака. Рођен је 5. јануара 1955. године у селу Кремна близу Прњавора (Република Српска), а преминуо 14. фебруара 1993. године у Београду на ВМА (Србија). По професији је саобраћајни техничар и пре рата је био приватни предузетник.

 (http://artofwar.ru/img/w/waleckij_o_w/yyug060/veljkomilankovich.jpg)
На Видовдан 1991. године, одлучује да помогне свом народу у рату који је тада захватио бившу Југославију. Иде у место Голубић, код Книна, и тамо завршава обуку код Капетана Драгана (Драган Васиљковић). Миланковић се истицао на обуци као веома дисциплинован и добар војник и по завршетку обуке добија чин поручника. У родном крају формира јединицу "Вукови с Вучијака". Убрзо он и његови "Вучјаци" постају истакнути борци и јунаци. Били су свуда где су се водиле тешке борбе: Модрича, Дервента, Јасеновац, Касић, Пакрац, Окучани, Босанска и Книнска Крајина. Веома значајну, ако не и пресудну, улогу је имао у пробијању "Коридора Живота" (операција "Коридор", је овде на теми описана већ). Иако је имао гипс на нози, одбијао је да оде из борбе, и са својим војницима је први био у пробијању "чврстог коридора".
Јунаштво Вељка и његових бораца остаће запамћено у аналима Отаџбинског рата: "Момци "вечитог поручника" Миланковића извели су једини класичан јуриш "на нож" виђен у рату 1991/92. Крећући у напад на забункерисано брдо Јакеш развили су се у стрелце, изнели заставу у прве редове и после команде: НОЖ НА ПУШКЕ! Полетели грудима на непријатељске ровове… Девет их је погинуло, двадесетак рањено – Јакеш је пао!"

Незахвално је бирати хероје рата, јер свако од њих је уградио свој живот у темеље будуће слободе нашег народа. Но, Вељко Миланковић је са својим "вуковима" постао легенда још док је био жив.

(http://img249.imageshack.us/img249/9821/image24bm9.jpg)
Оно што још Вељка Миланковића посебно издваја јесте 2 ствари. Прво је то што се борио увек против неправде... а то значи да није ишао у рат са циљем, да врши злочине, и да убија нејач непријатеља. Већ са циљем да српску нејач заштити од усташког и муџахединског ножа. Иако је имао троје деце, схватио је да нема ко да чува његову децу осим њега.
Друга ствар коју бих истакао јесте начин на који је преминуо комадант Вукова са Вучјака. Али то има своју предсторију. Наиме, због своје поштења и борбе против неправде Вељко Миланковић се у Републици Српској током рата, још одмах те ратне јесени 1992. сукобио са Жељком Ражнатовићем Арканом. Када је могло доћи до крвавог сукоба између 2 јединице. Аркан се са својим људима повукао, али му је Вељко остао дужник. Када је Вељко рањен, и довежен на ВМА 1993. године, то је јавна тајна да се Аркан потрудио да Вељко премине у Београду.

У спомен на Вукове са Вучјака и Вељка Миланковића, Борислав Зорић Личанин, је отпевао песму: Иде Вељко, за њим иду момци.

На интернету постоје и видео снимци о Вуковима са Вучјака. Не препоручује се осетљивим и малолетним особама

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/vucjakcom.jpg)

1.  део
vukovi sa vucjaka(novi snimci zapadna slavonija) part1 (http://www.youtube.com/watch?v=LnVScxFRYq0#)


2. део
vukovi sa vucjaka (novi snimci) part2 (http://www.youtube.com/watch?v=l6KdwATt5cY#)
 


3. део
http://www.youtube.com/watch?v=MDA1tvXREi4 (http://www.youtube.com/watch?v=MDA1tvXREi4)


4. део
vukovi sa vucjaka part 4 (http://www.youtube.com/watch?v=3DY_7S72vho#)


5. део
vukovi sa vucjaka(novi snimci) part 5 (http://www.youtube.com/watch?v=VvGv59GhXvE#)


6. део
vukovi sa vucjaka part 6 (http://www.youtube.com/watch?v=Qaex6Zyu5wU#)


Прича о јунаку
Вељку Миланковићу
(http://www.rpvgd.info/index/index.php?option=com_content&task=view&id=845&Itemid=166)



Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча фебруар 01, 2010, 12:16:08 поподне
Личност која је овде често помињана на овој теми.. а свакако да многи читоаоци ове теме морају бити упознати са Стјепаном Месићем, персоном, која се свима нама дебело загорчала живот, служећи пре свега империјалистима Вашингтона и Лондона, увлачећи народе западног Балкана у рат, беду, и свеопшти хаос, с почетка 1990-их.
Заједно са Фрањом Туђманом, један од оснивача ХДЗ, затим члан председништва СФРЈ (тачније последњи њен председник), 1994. се разишао са Туђманом, и основао своју странку.. а 2000. године постао нови председник Хрватске, где је председниковао све до 2010. године.


Овде доле имамо слику, кликнете на њу и отвориће вам се текст, који потписује Предраг Р. Драгић Кијук...

(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/mesic.jpg) (http://www.vidovdan.org/arhiva/print919.html)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча фебруар 01, 2010, 11:54:35 поподне
УПОЗОРЕЊЕ: ФИЛМ СЕ НЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ МАЛОЛЕТНИМ И ОСЕТЉИВИМ ОСОБАМА!


Документарни филм који хронолошки описује сепаратистички процес федералне јединице СР Хрватске из СФРЈ. Сазнаћете ко је и зашто помагао Хрвате, како и зашто су Срби на то одреаговали...

1. део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/KRAJINA1990-91.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=kw-sJAbtKQw)

 
2. део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/KRAJINA1990-91.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=TzF0XMoRxj0)


3. део
(http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/razno/KRAJINA1990-91.jpg) (http://www.youtube.com/watch?v=_xj6-yLw3cc)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча фебруар 02, 2010, 11:35:28 поподне
Oвако.. да мало опет кажемо неку реч.
Анализирао бих овај последње окачени документарни филм РСК 1990-91.


ПРВИ ДЕО

Обрађује време из пролећних и летњих месеци 1990. године. Где одмах на почетку се приказује говор Фрање Туђмана (тадашњег председника ХДЗ и СР Хрватске), који каже "како они тј. Хрвати, уносе грађански мир".. ако је заиста тако, зашто се мир уноси оружијем? Зашто је Влада СР Хрватске, формирана од стране ХДЗ, увозила илегално оружије преко Мађарске и Аустрије, после и преко Јадрана? Здрав разум не познаје ту дефиницију да се мир уноси оружијем. И сами Хрвати су били свесни шта ће добити наоружавањем, али толико сањана независтност им је била пред носом, и као што сам раније рекао, све су били спремни да учине за њу.
Њихови очеви и ђедови су сањали свој сан 1941-45, док им је НДХ трајала, но како је та злочиначка творевина нестала, јава се претворила у сан.. сан који је преношен са колена не колено. Тако да њихова деца, и унуци снове претварају у јаву.
На снимку се јасно види предизборни скуп хрватске водеће странке Хрватске Демократске Заједнице - ХДЗ, у Сплиту 16.04.1990. године, погледајте само колико људи има (преко 100.000), погледајте ту еуфорију.. и не само то. Видећете једну сличност са НДХ и усташлуком. Ондашња застава НДХ, имала је такође шаховницу, која у левом горњем ћошку почиње са белим пољем, тако је и на тим заставама које се виде у Сплиту априла 1990. Врло чудно.. признаћете, а мене одавно више ништа и не чуди код самих Хрвата, који ће већином да се праве "необавештени". Јасно се види на снимку како показују два раздвојена прста, кажипрст и среднак. Видећете како иза леђа Туђману пише мир, љубав.. а погледајте његово понашање за говорницом. Погледајте како маше десном руком, и како прети десним кажипрстом!!!
Даље, приказује се наклоност и симпатије Хрвата према др Анти Старчевићу (оснивача хрватске странке права у 19. веку), творцу мржње Хрвата према Србима! Да ли је могуће да толико људи повилене и да су толико опријени мржњом и идеологијом која се заснива на истребљењу!? Овде се не ради о Анти Старчевићу, неком маргиналном хрватском политичару, већ о ТВОРЦУ ХРВАТСКОГ ДРЖАВНОГ ПРОГРАМА! Он успоређује Србе са животињама, што је опште прихваћено у Хрватској, нажалост и данас.

Приказује се говор Фрање Туђмана у Шведској, међу хрватским исељеницима, још давне 1989. године, 23. јун је у питању.. што ће рећи 2 године пре рата, и распада СФРЈ. Врло чудно, да УДБ-а из Београда није имала појма о овоме, и да нико није реаговао, да је ухапсио Туђмана?! Он ту наводи како је усташлук имао племените циљеве?! Какви племенити циљеви, када је НДХ прогутала 1.400.000 Срба?!?! Своју срећу градити на несрећи и убијању других људи, јесте смртни грех, и антихришћански. А сами Хрвати, и данас, а и пре 20 година се упљуваше објашњавајући како су они "кршћани". Мооре докле више сами себе да лажу.. мене не лажу, јер ја тој злочиначкој идеологији не верујем ни реч! Фрањо Туђман у Малмеу (Шведска), говори о томе како су усташка злодела преувеличана?! А да ли је дотични икада прошао кроз места настањена Србима.. кроз Славонију, Бос. Крајину, Лику, Кордун и Банију, Далмацију, Источну Босну, затим Херцеговину, да уђе у свако село, и да преброји жртве. Хрвати тих споменика нису ни имали.. нису имали у својим селима, и варошима "трг жртава фашизма", јер њих фашисти нису прогонили!!!
За Јасеновац и жртве Срба наводи да се ради о 30.000 настрадалих Срба, а укупне жртве Срба у НДХ су 330.000?!!?!? ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ ДА НЕКО У ОВЕ ЛАЖИ ВЕРУЈЕ!!!

У овом филму се приказују и снимци из Другог светског рата 1941-45, на Балкану. Где се јасно види како усташки војници НДХ пале српске куће, уништавају благо, и убијају људе српске нације, третирајући их као животиње. А све то под плаштом ватиканског католичког клера, који им је давао упутства, и говорио да ће им грехови бити опроштени!? Нису ово били ретки примери, већ многобројни!
Тада је заживела крилатица Миле Будака, усташког министра:
ЈЕДНУ ТРЕЋИНУ СРБА ПОБИТИ, ЈЕДНУ ТРЕЋИНУ СРБА ПОКРСТИТИ, И ЈЕДНУ ТРЕЋИНУ ПРОТЕРАТИ!
У НДХ је постојало логор за децу, једино у Европи!
А што каже сам наратор, о овим злочинима се мало зна и у Хрватској, а камоли у Србији, како не бих нарушавало односте братства и једниства после рата! Шта ће нам такав мир, и таква држава, када се темељи на нашој несрећи и крвопролићу! А тако да Хрватска, и Хрвати заправо нису НИКАДА ДЕУСТАШИЗОВАНИ!!!

Даље се приказују снимци из почетка 1970-их година, када је у Хрватској плануо просташки покрет МАСПОК!!! Предвођен Савком Дапчевић-Кучар, и Мирком Трипало, а потпомогнути хрватском усташком емиграцијом. Апсурд целе ситуације је што су ово двоје ликова били у врху хрватске комунистичке партије!?! Какво братство и јединство, идеологија, ако вође СР Хрватске овако нешто раде! Иначе након угушивања хрватскох пролећа 1972. године пуно Срба напушта КПЈ, јер су схватили и сами колико су издани и преварени! Колико је све близу пуцања. Није се тада смело јавно причати, али у приватним разговорима, људи су говорили своје страхове и јаде. Иначе о МАСПОК-у у Србији се мало зна.

Сам крај 1980-их, донео је велики притисак Хрвата на Србе у урбаним срединама, јер је гвоздена песница комунизма одавно попустила. Срби нису имали другу опцију него да оснују своју странку. То ради др Јован Рашковић, оснивањем Српске Демократске Странке - СДС у фебруару 1990, јер су се припремали 2 месеца касније избори у СР Хрватској, а и целој СФРЈ.
Да, пуно Срба, чак и из Србије имало је у Далмацији куће на мору. Дешава се да 1991. све те куће власника Срба буду дигнуте у ваздух, или запаљене, исписане усташким паролама још 1990. године. Они који треба да рагују, а то је полиција и судство - ћуте!?!
Нема тог хрватског политичара из 1990. и 1991. који није упућивао претње Србима. Тако да је разумљиво да Срби осећају страх и несигурност у рођеној држави! О томе су алармирали и савезне институције у Београд, али безуспешно, својевремено је и Милан Бабић писао 1991. године генералном секретару ОУН, али опет без успеха!?!
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча фебруар 03, 2010, 10:23:25 пре подне
"Стрељани" у Сребреници, а гласају у Европи

Пише: Маја Чановић, Глас Јавности.
2.02.2010.

БЕОГРАД - Швајцарац Александар Дорин, пореклом Србин, објавио је књигу "Сребреница - историја једног салонског расизма", у којој "открива лажи о српском народу који је пуних 60 година у континуитету страдао и одједном постао агресор и једини кривац за сва зла која се дешавају у свету".

Он наводи да је користио податке које је добио од многобројних новинара, политичара, стручњака и агената из Европе и Америке, који су учествовали у рату на просторима бивше СФРЈ, а којима доказује да су Срби лажно оптужени за масакр на пијаци Маркале у Сарајеву, гранатирања Дубровника и Сарајева, као и силовање више од 50.000 муслиманки па све до наводног геноцида у Сребреници.

- Неки од њих тврди да су на седницама НАТО чули хвалисања генерала да су разбили Југославију и да је тај план постојао најмање 20 година пре почетка последњег рата - истиче Дорин за један београдски лист.

Највећу пажњу посветио је случају Сребреница, којим се бавио пуних 14 година, и прикупио је мноштво доказа да су приче и бројке о муслиманским жртвама исконструисане.

- Сами муслимански извори потврђују да су приликом повлачења из Сребренице према Тузли њихови војници водили жестоке борбе са српском армијом у којима је погинуло око 2.000 бораца, а они су презентовани као жртве стрељања у Сребреници?! Поред тога, на биралиштима широм Европе појавило се око 3.000 имена мушкараца који су наводно стрељани и сахрањени у Сребреници - каже Дорин, који поседује листу са тим спорним именима.

Дугогодишњим истраживањем дошао је до броја од 5.000 наводних убијених који никако нису могли да буду сребреничке жртве јер у то време нису ни били у Сребреници већ негде у иностранству. Дорин указује да се у манипулативну бројку од 8.000 стрељаних убраја и око хиљаду војника који су страдали на ратиштима широм Босне између 1992. и 1994. године.

Интервју: Александар Дорин
Б. Лука 10.08.2009.
(http://dijaspora.wordpress.com/2009/08/11/intervju-aleksandar-dorin-pisac-i-istrazivac-rata-u-bih-srebrenicu-su-izmislili-klinton-i-izetbegovic/)
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча фебруар 06, 2010, 12:59:39 поподне
Анализирао бих овај последње окачени документарни филм РСК 1990-91.


ДРУГИ  ДЕО

Други део овог филма почиње са тим скупом где Фрањо Туђман држи своје говоре, о томе како Хрвати "хоће да буду своји на своме, и сами одлучују о својој судбини"...
Маја 1990. шаховница постаје државни симбол СР Хрватске, а исто тако шаховница је 1941. постала државни симбол НДХ. Исто, као и 50 година раније, тако и тај почетак 1990-их доноси промену назива јавних места, улица, школа, објеката, са именима усташких властодржаца, а мењају се имена српских уметника, књижевника, партизанских бораца, антифашиста...
И одмах се види говор Фрање Туђмана, како на Тргу бана Јосипа Јелачића, каже како су се одлучили за промену имена "Трг жртава фашизма", у име "Трг хрватских великана"  :o С једне стране он је у праву.. јер хрвати жртве фашизма скоро нису ни имали. Загреб је 8.04.1941. дочекао фашистичку немачку војску са цвећем! Фашистичка Немачка није бомбардовала Загреб већ Београд! Фашисти нису прогонили Хрвате, па нису ни требали такви тргови жртава фашизма. На предизборним скуповима марта и априла 1990. године, јасно се види слике Анте Павелића, Алојизија Стјепинца, па понегде чак и Адолфа Хитлера!?!?! Тиме су они јасно показали своје намере према Србима... иако су стално пред светом и ЕУ понављали како су Срби параноични, и праве се без разлога престрашени. Са сваког ћошка јавно почињу још априла 1990. године да одзвањају усташке песме из НДХ, типа: "Ево зоре, ево дана, ево Јуре и Богдана", песме о Јури Францетићу, комаданту злогласне једнинице "Црна Легија" из доба НДХ и сл.
Укида се ћирилично писмо, и хрватско-српски језик постаје хрватски језик. Дешава се да се Срби масовно отпуштају са посла, још те јесени 1990. године, а наставаља се још јаче на пролеће 1991... из свих јавних служби Срби нестају.. стари комунистички кадар са Хрватима се пензионише.. док с друге стране на њихова места поствљају се бивши припадници МАСПОК-а, и нови чланови ХДЗ, или чак ХОС-а.. све у свему, припадници екстремног дела хрватског народа.. државни апарат који је помогао да Фрањо Туђман са својим сарадницима спроведе своје планове о рату, и истребљењу Срба. Чак је и преко радија, и осталих медија упућиване шовинистичке и остале претње, а занали су ти Хрвати који то упућују да неће бити санкционисани као што би били пре 1990. године... и то им је давало МОЋ!!!
На снимку се види и сцена из хрватског сабора 1990. када посланик СДС Радослав Тањга, покушава да изађе за говрицу, али му не дозвољавају!?
Хрватски екстремизам расте из дана у дан.. па се дешава да већ формирани злогласни одреди специјалних снага хрватског МУП-а улазе српска места, и праве хаос, пребијање, па чак и убиства Срба које ту затекну. Разлог за овакве њихове акције нађен је у оправдању да морају да поставе шаховнице у сва српска места!? А под истом том шаховницом су њихови преци страдавали 50 година раније...
С обзиром да Влада ХДЗ у Загребу најављује отцепљење од СФРЈ, и формирањем самосталне државе. То Срби дижу свој глас против тога, и желе разговор о аутономији у оквиру Хрватске.. ХДЗ то одлучно одбија... И Срби праве 17.08.1990. плебисцит - изјашњавање Срба Крајишника, о својој судбини... то специјалци МУП Хрватске упадају у Бенковац и праве рат!
Но, пре тога, крајем јула месеца 1990. у месту Срб, у Лици организује се велики протест Срба где се жели нагласити антиратна опција, жеља за нормалним животом.. међу учесницима се појављује др Јован Рашковић, председник СДС, и ту креће прича о самоорганизовању Срба, преко формирања Владе САО Крајине. Пошто власт ХДЗ није желела ни најмање да има разговора са представницима Срба из авнојевске Хрватске.. Францек и ХДЗ што су желели разговоре, све су желели са Слободаном Милошевићем, као "представником" Срба.. што је сам по себи апсурд... јер Срби из СР Хрватске нису бирали Милошевића на изборима.. а Јована Рашковића јесу. Тиме су сами Хрвати желели да интернационализују проблем, и прикажу оно што сам већ рекао.. да су ту Срби дошли јуче, да би сада отимали хрватску земљу?!
Има један кратак видео кадар када се Бранимир Главаш, председник ХДЗ из Осијека, хвали како носи пиштољ за појасом. Хоће рећи како му нико ништа не може!? Исте јесени 1990. креће илегалан увоз оружија у СР Хрватску, наоружава се до 24.01.1991. преко 50.000 припадника ХДЗ и ХОС са лаким наоружањем. Дотле ЈНА пуца по свим шавовима а из магацина ЈНА на територији Словеније и Хрватске се масовно краде наоружање, и продаје Хрватима, за мале паре. Врло брзо су они формирали своје одреде - ескадроне смрти, и имали јединствену команду код Јосипа Бољковца (начелника МУП-а), односно Фрање Туђмана. Хрвати своје наоружање и паравојне јединице више и не сакривају.. напротив, желе јавно да их покажу, да утереју Србима страх у кости!
На прилазима у српским местима и насељима праве се пунктови са песком, и обарају стабла преко друмског пута.. то је у Загребу, а после у целој СР Хрватској дочекано као тзв. БАЛВАН револуција... иако скроз чудно, Хрвати су стално причали о томе како се Срби спремају за напад?! Како се спремају за напад, ако су малобројнији? Како се спремају за напад ако подижу барикаде? Што каже 1 наш Крајишник: "Онај ко обара балване на пут, тај се не спрема за напад, већ се од напада брани!"...
И још нешто битно.. видећете да управо тада 1990-91 често на пунктовима где су српска насеља у Лици, Кордуну, Банији, Славонији и Барањи, дижу се југословенске заставе са петокраком, односно тадашње међународно признате државе СФРЈ.. једино је у Далмацији било чешће да се види црвено-плаво-бела тробојка са исписаним СДС. Ово пишем намерно из разлога да се види сва апсурдност, и подвале од стране Хрвата и ХДЗ-а, јер рад није ни почео а они су нама лепили етикете да смо повампирени србоћетници са камама у устима, и да они се од тога бране..  :o Од снимака са интернета видећете обичне, уплашене људе, који су били у страху од напада паравојних хрватских једниница. Људе које није имао ко да заштити. ЈНА није имала јединствену команду, самим тиме ни моћ. А тадашње руководство Србије било је баш брига за тамо неку шачицу 850.000 Срба у СР Хрватској.
Даље показује Хрватски сабор, где 25.12.1990. хрватски посланици гласају за избацивање српског народа из Устава?! А што каже сам наратор филма.. право Срба као народа, постојало је још у Аустроугарској монархији?!
Након Другог св. рата, простор бивше Војне Крајине, постаје део СР Хрватске, што се дешава по први пута у историји!?! И не само тај простор, већ рецимо Истра припада Хрватима, чак и Барања!?!
На врло леп начин приказује тумачење Устава СФРЈ из 1974. којег је лично јосип броз потписао. Да Хрвати имају право на отцепљење, али уз сагласност свих конститутивних народа СФРЈ... но, пошто то нису могли добити, онда су ХДЗ намерно увукли земљу у рат!
Лепо речено... ако Хрвати имају право на самоопредељење, онда имају и Срби.. то је оно што сам горе поменуо 17.08.1990, у Бенковцу, у Далмацији, када је дошло до спречавања плебисцита од стране специјалаца МУП Хрватске!
9. јануара 1991. Председништво СФРЈ наређује разоружање паравојних формација у СФРЈ.. но то је остала још 1 у низу одлука са врха СФРЈ која није спроведена.
Види се и снимак снимљен 19.10.1990. између Мартина Шпегеља (кртица у редовима ЈНА), и Јосипа Бољковца (првог министра МУП нове Хрватске).. о томе како ће се обрачунати са ЈНА и Србима. О томе сам већ раније причао.
20.02.1991. сабор СР Хрватске проглашава да на тој југословенској републици не важе савезни закони, док Влада САО Крајине у Книну пар дана касније проглашава, да на територији САО Крајине важе савезни закони СФРЈ.
10.03.1991. у Источној Славонији, у селу Богдановцима између Винковаца и Вуковара... окупљеним Хрватима говори председник вуковарског ХДЗ-а, о томе како Хрвати сада имају моћ, и оружије, и како треба да се боре против ЈНА и Срба. Није ми само јасно како је он остао неухапшен од стране КОС ЈНА?
Средином марта 1991. на седници председништва СФРЈ, предлог о спречавању грађанског рата, бива одбијен од представника СР Словеније и СР Хрватске.
Даље, на снимку види се "ватрени говор" Бранимира Главаша, озлогашеног усташе, одговорног за смрт на стотине Срба у Осијеку и околини за време Отаџбисног рата, персона коме је рат послужио за лично богаћење, јер га и сада повезју са највишим криминалним круговима у Хрватској.
Сам крај марта 1991. на Плитвицама се дешавају први јачи оружани сукоби, где већ има и погинулих... овај догађај остаје запамћен као - крвави ускрс на Плитвицама! Интересантно је да је овде приликом ове акције МУП Хрватске ухапшен и Горан Хаџић, из Борова, касније председник РСК, и СБО. Спроведен је у Лепоглаву, а после размењен.
Пар дана после.. почетком априла месеца 1991. специјалци МУП Хрватске упадају у Пакрац, и праве сукобе, јер је дошло до пуцњаве ватеним оружијем, који само појачавају тензије.
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча фебруар 15, 2010, 12:05:20 пре подне
Анализирао бих овај последње окачени документарни филм РСК 1990-91.


ТРЕЋИ  ДЕО

Трећи део овог документарно-историјског филма о РС Крајини, почиње о дешавањима у Борову Селу, надомак Вуковара. Дешавања у највећем српском селу у СР Хрватској тог 2. маја 1991. су већ добро описана на претходној страници ове теме. Снимак се само кратко осврнуо на тај догађај.
Следећа сцена је напад на војнике ЈНА 6. маја 1991. на Ђурђевдан, у Сплиту (једном од највећих усташких места током Отаџбинског рата 1990-их), када се јасно види лице злочинца Анте Бекоња, који на врху оклопног транспортера дави голим рукама војника ЈНА на редовном одслужењу војног рока Сашко Гершовски (из Вардарске Македоније). Занимљиво је мени, а верујем и већини људи који су се бавили анализом протеклог рата, што је команда ЈНА, и Генералштаб извео малобројну јединицу, испред разуларене, и помахнитале масе Хрвата, којих је на тим демонстрацијама било преко 80.000, јер нису дошли само Сплићани, већ и Хрвати из скоро целе Далмације, а неки и из Западне Херцеговине!? КОС ЈНА не регаује после овога, па тако ни злочинац Анте Бекоња није ухапшен, нити је вођен крвични поступак против њега.
Не знам само како су људи очекивали да ЈНА помогне некоме, у овом случају Србима у СР Хрватској, када нису у стању ни сами себе да заштите. Генералшрабу ЈНА није уопште ни најмање стало до тих младића који су сви били у смртној опасности, служећи дуг држави и народу те 1991, по касарнама СР Хрватске и СР Словеније. Од маја до децембра 1991. константно се дешавају напади на војнике и касарне ЈНА на тим подручијима.
Разлог за шта су присталице ХДЗ, односно већински део Хрвата још од маја месеца 1991. године протествовали против ЈНА, јесте што су они видели да им је независност испред носа, "тисућљетни сан" се остварује.. и сада је требало отерати ЈНА по сваку цену, не бирајући средства. Аутоматски се подразумевало да изборном победом ХДЗ у СР Хрватској априла 1990. године и преузимањем власти маја исте 1990. да је СР Хрватска независна!?! Никакви њих разговори о заједничком животу са Србима нису интересовали... лаж и самих Хрвата јесте, да су то хтели! А Туђман све разговоре о "решавању српског питања у Хрватској" водио је искључиво са Слободаном Милошевићем (тадашњим председником СР Србије). Једноставно, ЈНА је била сметња у том процесу сепарације СР Хрватске од остатка бивше југославије. Имали су подршку западних сила, и то им је давало моћ у обрачуну са ЈНА и Србима.
Оно што упада у очи везано за њихово одвајање 1990-91, јесте што они од СФРЈ ниу признавали ништа, сем авнојевских граница!? Само су границе биле гарантоване Уставом СФРЈ, истог оног Устава који је гарантовао и Србима право на живот, рад, и све остало. Устав нису признавали, већ су га погазили, а хтели су да им се признају границе!?

Наставља се са сценом из Сабора (скупштине) СР Хрватске, из маја 1991, када за говорницом говори посланик ХДЗ, фашистишке оријентације, који пита Србе: "Како би реаговали да се за убијеног редарственика (полицајца), убије 10 српских цивила. За убијеног часника (војника) гарде убије 100 српсих цивила?"
Дотични посланик и не зна колико је само дао повода да се против њега поведе кривична пријава, јер шири мржњу, и фашизам, јер су само фашисти током Другог светског рата спроводили такве методе.. једно од подручија где је то спровођено јесте Србија! И још нешто.. тада пролећа 1991, долазило је до сукоба обичног народа, цивила са хрватским полицајицима. Хоћу рећи да је реч о неравноправној борби, где се Давид бори против Голијата.
9. маја 1991. Председништво СФРЈ доноси одлуку о постављању ЈНА - савезне војске, између зараћенох страна. Но, у овом случају Хрвати проглашавају да се ради о отимању „хрватске земље“, те да званични Београд прави „велику Србију“... Још једна медијска манипулација и лаж, вешто спакована у мисао оних који су управо то желели да чују. То је заправо била дужност председништва СФРЈ по Уставу.. а пошто Хрвати и Словенци нису признавали Устав, то им је ова одлука била „агресорска“!?! Наравно западни медији су већ увелико брујали о угрожености Хрвата у Југославији.
С обзиром да су Хрвати направили свој референдум о независности СР Хрватске.. то и Срби на подручију Крајине током маја месеца 1991. године праве референдум о одвајању из СР Хрватске. Тај процес је био сасвим логичан, јер руководство СР Хрватске није желело разговор са политичким представницима Срба из Хрватске. Фрању Туђмана једноставно то није занимало! Он је ишао на ове састанке о „опстанку Југославије“.. и на сусрете са Слободаном Милошевићем... а са СДС и Јованом Рашковићем није хтео ни најмањи договор да направи! Овде се није радило о пуком управљању локалном власти.. већ о БИОЛОШКОМ ОПСТАНКУ СРБА на подручију авнојевске Хрватске!!!
28. маја 1991. у Загребу на максимирском стадиону, политички врх СР Хрватске са Фрањом Туђманом на челу, прави промоцију ЗНГ – збора народне гарде.. односно паравојне формације на територији бивше Југославије!!! А 9 дана раније у СР Хрватскоје је био референдум, где су се Хрвати изјаснили о одвајању од остатка СФРЈ.
Најтрагичнија ствар се дешава 23.06.1991. године када земље Европске уније доносе одлуку о НЕПРИЗНАВАЊУ РЕФЕРЕНДУМА И НЕЗАВИСНОСТИ СР ХРВАТСКЕ!!! Колики је то апсурд процените сами.. Јер саме Хрвате и Фрању Туђмана то није ни најмање обесхрабрило... они су знали да је то пука формалност, којом ће Србима да замажу очи, и да им покажу како они имају своју реч и све остало... Сада видите данас рецимо када нам исти ти из ЕУ нешто причају и обећавају... Већ 6.5 месеци касније након те одлуке, они су донели нову одлуку којом се Хрватској ипак признаје независност!?
25. јуна 1991. у Сабору СР Хрватске Фрањо Туђман пред посланицима проглашава независност Хрватске!? Да би 1. јула 1991. године Европска Унија присилно поставила Стјепана Месића, члана СР Хрватске у Председништву СФРЈ, да буде и њен последњи председник, јер се Стјепан Месић ту задржао свега 3 месеца. Када је опозван од Владе СР Хрватске из Загреба. Његов задатак, како и сам каже био је да растури Југославију. А како је он ту постављен од ЕУ, онда и сами видите колико су они нама добра желели. И шта њихове одлуке значе.
Већ током јула месеца, па надаље касарне ЈНА у СР Хрватској са регрутима су константно изложене провокацијама и нападима. ЈНА не реагује, а Генералштаб ЈНА се понаша као да су то туђи војници, а не њихови!? С друге стране, Влада у Загребу је добро наоружала припаднике МУП и ЗНГ, а морал им је био на јако високом нивоу. Сваким даном у неко место настањено Србима, широм СР Хрватске током лета 1991. припадници паравојних формација праве нереде, руше куће, убијају и пребијају цивиле, или људе који су наоружани ловачим или лаким наоружањем. ПОЧИЊЕ ЧИШЋЕЊЕ СРБА ИЗ КРАЈИНЕ!?! Да би 1.08.1991. Фрањо Туђман објавио општу мобилизацију у СР Хрватској, и позвао све Хрвате у рат против Срба и ЈНА!
Већ током летњих месеци стижу војници из других земаља – плаћеници, које је ангажовала Влада СР Хрватске, како би добила на бројности у рату, који је сама подиривала. Толико о томе да су сви Хрвати били спремни да се боре за „лијепу њихову“! А ови странци што су дошли на Балкан да ратују, нису били ништа друго до ПСИ РАТА, олош најгоре врсте којима је сасвим нормално да хладнокрвно убија друге људе, руши некоме кућу, цркву, школу... и да учествује у пљачкању и силовању.
Пошто се тај терор није могао вечно трпети, а и Србима је борба вечито у крви, још од свога постанка. То се већ при првим пуцњима почиње саомоорганизовање Срба у малим местима. Током јула 1991. почиње полако пристизање добровољаца из Србије. Капетан Драган (Драган Васиљковић), иначе војни инструктор из Аустралије, у Голубићу изнад Книна прави камп за обучавање војника. Из тог центра је и настала јединица „Книнџе“. Лета 1991. године крећу и прве избеглице ка Србији. Поготово у местима где није могло да се организује отпор хрватском државном тероризму. Већ и тада Хрвати су кренули са уништавањем споменика НОР. Иако ће сами садашњи државници бити „антифашистички настројени“!?
На крају и сам министар одбране Хрватске Шиме Ђођан, говори своје претње Србима „како нема шале, и како ће га ћетници запамтити“...

ПРОСТО ЈЕ НЕВЕРОВАТНО КОЛИКО ЈЕ САМО МРЖЊЕ И ШОВИНИЗМА ИЗБИЈАЛО ИЗ СВАКЕ РЕЧИ КОЈОМ СУ СЕ ХРВАТСКИ ДРЖАВНИЦИ ОБРАЋАЛИ СРБИМА У СР ХРВАТСКОЈ! ПОЛУЛАЦИЈИ КОЈА ЈЕ БРОЈАЛА ПРЕКО 800.000 ЉУДИ (према попису 1991.), И КОЈА ЈЕ НА СВОЈИМ ОГЊИШТИМА ПРИСУТНА СКОРО ОСАМ ВЕКОВА.. ЧИЈИ СУ ЂЕДОВИ КРВЉУ ПЛАЋАЛИ БЕЧКОЈ ЦАРЕВИНИ ЗЕМЉУ КОЈУ ЋЕ У АМАНЕТ ОСТАВИТИ ПОТОМЦИМА. ДА БИ ИМ НЕКО ПРЕКО НОЋИ СВА ПРАВА, ПА И ПРАВО НА ЖИВОТ ОДУЗЕО САМО ЗАТО ШТО СЕ КРСТЕ СА ТРИ ПРСТА (а не пет), СЛАВЕ СВЕТОГ САВУ (а не светог Дују), ШТО ИМ ЈЕ ОЛТАР НА ЦРКВИ НА ИСТОКУ (а не на Западу), ШТО ИМАЈУ ДВОГЛАВОГ ОРЛА (а не шаховницу), ШТО ПИШУ ЋИРИЛИЦОМ (а не латиницом), ШТО ИМАЈУ ЧИМЕ ДА СЕ ПОДИЧЕ КРОЗ СЛАВНУ ИСТОРИЈУ (а не да су слуге Бечке царевине)!!!
Наслов: Одг: Отаџбински рат
Порука од: дрвосеча фебруар 19, 2010, 01:20:09 поподне
НАРОДНИ ХЕРОЈ: МИЛАН ТЕПИЋ
(1957-1991)


(http://www.mojheroj.com/heroimages/velike/milanTepic.jpg)

Извесно је да ма каква се политика према последњим ратовима водила и ма шта о тим страдањима писало у уџбеницима историје, херојству мајора ЈНА Милана Тепића, обични људи неће престајати да се диве!

Пише: Драгана Перић (2009.)

„Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко.“
Једна је од најцитиранијих реченица у српском језику кад год се жели рећи понешто о херојству. Изрекао ју је мајор ЈНА Милан Тепић из поткозарског села Комленца. С обзиром на историјски кратку дистанцу у односу на рат у коме је и Тепић херојски погинуо, водиле су се расправе о његовом подвигу, али званичних дилема није било - он је последњи одликовани херој Југословенске народне армије, и први херој Републике Српске.
Дана 29. септембра 1991, у тридесетчетвртој години живота, у Бјеловару у СР Хрватској, погинуо је спасивши своје војнике, али и ко зна колико потенцијалних жртава оружја које је уништио жртвујући свој живот. У јулу те 1991. године, мајор Тепић био је у централном складишту борбених средстава у селу Беденику код Бјеловара. По договору ЈНА, Унпрофора и тадашњих хрватских власти, евакуација касарне и војних објеката требало је да се деси 1. октобра. Међутим, касарна је под руководством потпуковника хрватских паравојних снага Јосипа Томшића нападнута док су у њој били војници и офици